Hrišćani su potrebni jedni drugima
Hrišćani su potrebni jedni drugima
„[Mi] smo udovi koji pripadaju jedan drugome“ (EFEŠANIMA 4:25).
1. Šta jedna enciklopedija kaže o ljudskom telu?
LJUDSKO telo je čudo stvaranja! The World Book Encyclopedia kaže: „Ljudi ponekad nazivaju ljudsko telo mašinom — najveličanstvenijom koja je ikada napravljena. Naravno, ljudsko telo nije mašina, ali se umnogome može uporediti s njom. Telo je, kao i mašina, sačinjeno od mnoštva delova. Svaki deo tela, poput svakog dela neke mašine, vrši određene funkcije. Međutim, svi delovi rade zajedno, što dovodi do toga da telo ili mašina funkcioniše bez problema.“
2. U kom pogledu postoji sličnost između ljudskog tela i hrišćanske skupštine?
2 Da, svako telo ima mnogo delova i svaki od njih ima važnu funkciju. Ni jedna jedina vena, ni jedan jedini mišić ili neki drugi deo tela nije beskoristan. Slično tome, svaki član hrišćanske skupštine može doprineti njenom duhovnom zdravlju i lepoti (1. Korinćanima 12:14-26). Premda jedan član skupštine ne treba da se oseća superiornijim od drugih, ne treba da misli ni da je nevažan (Rimljanima 12:3).
3. Kako iz Efešanima 4:25 vidimo da su hrišćani potrebni jedni drugima?
3 Poput delova ljudskog tela koji su međusobno zavisni, i hrišćani su potrebni jedni drugima. Apostol Pavle je rekao duhom pomazanim suvernicima: „Sada kad ste odbacili laž, govorite istinu svaki sa svojim bližnjim, jer smo udovi koji pripadaju jedan drugome“ (Efešanima 4:25). Budući da oni „pripadaju jedan drugome“, među članovima duhovnog Izraela — „Hristovog tela“ — postoji komunikacija puna poverenja i potpuna saradnja. Da, svi oni pripadaju jedni drugima (Efešanima 4:11-13). S njima su srećno ujedinjeni verni hrišćani sa zemaljskom nadom, koji su spremni na saradnju.
4. Kako se može pomoći novima?
4 Svake godine se krštava na hiljade osoba koje imaju nadu da će živeti u raju na Zemlji. Drugi članovi skupštine im rado pomažu da ’navale ka zrelosti‘ (Jevrejima 6:1-3). Ta pomoć može uključivati davanje odgovora na biblijska pitanja i pružanje praktične pomoći u službi. Novima možemo pomoći tako što ćemo dati dobar primer putem redovnog učešća na hrišćanskim sastancima. U vreme nevolje možemo ponuditi utehu i ohrabrenje (1. Solunjanima 5:14, 15). Treba da tražimo načine da pomognemo drugima da „hode u istini“ (3. Jovanova 4). Bilo da smo mladi ili stari, da smo tek počeli da hodimo u istini ili to radimo već godinama, mi smo zaista potrebni svojim suvernicima i možemo unapređivati njihovu duhovnu dobrobit.
Oni su ponudili potrebnu pomoć
5. Kako su Akila i Priskila pomogli Pavlu?
5 Neki od onih koji pronalaze zadovoljstvo u pomaganju suvernicima jesu hrišćanski bračni parovi. Na primer, Akila i njegova žena Priskila (Priska) pomogli su Pavlu. Primili su ga u svoju kuću, zajedno su pravili šatore i pomogli mu da osnuje novu skupštinu u Korintu (Dela apostolska 18:1-4). Na neki nama nepoznat način, radi Pavla su čak rizikovali i svoj život. Oni su živeli u Rimu kada je Pavle rekao tamošnjim hrišćanima: „Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u Hristu Isusu, koji su svoje glave rizikovali zbog moje duše, kojima zahvaljujem ne samo ja nego i sve skupštine nacija“ (Rimljanima 16:3, 4). Poput Akile i Priskile, neki današnji hrišćani osnivaju skupštine i pomažu suobožavaocima na razne načine, ponekad rizikujući čak i svoj život da bi druge Božje sluge zaštitili od progonilaca koji bi ih mučili ili ubili.
6. Kakvu je pomoć dobio Apolo?
6 Akila i Priskila su pomogli i rečitom hrišćaninu po imenu Apolo koji je poučavao Efešane o Isusu Hristu. Apolo je u to vreme znao samo za krštenje koje je Jovan vršio u znak pokajanja za grehe protiv saveza Zakona. Uvidevši da je Apolu potrebna izvesna pomoć, Akila i Priskila „tačnije mu objasniše Božji put“. Verovatno su mu objasnili da hrišćansko krštenje podrazumeva podranjanje pod vodu i dobijanje svetog duha. Apolo je primenio ono što je naučio. Kasnije, kada je bio u Ahaji, „mnogo je pomogao onima koji su verovali po [Božjoj] nezasluženoj dobroti; jer je sa žarom javno iznosio iscrpne dokaze da Jevreji nisu u pravu, dok je iz Pisma pokazivao za Isusa da je Hrist“ (Dela apostolska 18:24-28). Komentari naših suvernika često nam mogu pomoći da bolje razumemo Božju Reč. I u tom pogledu smo potrebni jedni drugima.
Pružanje materijalne pomoći
7. Kako su Filipljani reagovali kada je suhrišćanima bila potrebna materijalna pomoć?
7 Članovi hrišćanske skupštine u Filipima mnogo su voleli Pavla i poslali su mu neke materijalne stvari koje su mu bile neophodne dok je bio u Solunu (Filipljanima 4:15, 16). Kada je braći u Jerusalimu bila potrebna materijalna pomoć, Filipljani su ispoljili spremnost da daju čak i iznad svojih mogućnosti. Pavle je toliko cenio izvrstan duh svoje braće i sestara iz Filipa da ih je uzeo kao primer za druge vernike (2. Korinćanima 8:1-6).
8. Koji je duh ispoljavao Epafrodit?
8 Kada je Pavle bio u zatvoru, Filipljani mu nisu poslali samo materijalne darove već i svog predstavnika Epafrodita. „Zbog Gospodovog dela [Epafrodit je] bio sasvim blizu smrti, izloživši svoju dušu opasnosti“, rekao je Pavle, „da bi potpuno nadoknadio to što niste ovde da mi lično poslužite“ (Filipljanima 2:25-30; 4:18). Ne znamo da li je Epafrodit bio starešina ili sluga pomoćnik. U svakom slučaju, bio je samopožrtvovan i koristan hrišćanin, i Pavlu je stvarno bio potreban. Da li u tvojoj skupštini ima nekoga ko je poput Epafrodita?
Bili su „pomoć koja jača“
9. Kakav primer imamo u Aristarhu?
9 Svaka skupština izuzetno ceni braću i sestre pune ljubavi koji su poput Akile, Priskile i Epafrodita. Neki od naših suobožavalaca su možda umnogome poput hrišćanina iz prvog veka koji se zvao Aristarh. On i drugi su bili „pomoć koja jača“ jer su možda bili izvor utehe ili pomoći u pogledu nekih osnovnih, praktičnih stvari (Kološanima 4:10, 11). Aristarh se pokazao kao pravi prijatelj tako što je pomagao Pavlu kada mu je to bilo potrebno. On je bio poput osobe o kojoj se govori u Poslovicama 17:17: „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje.“ Zar ne bi trebalo da i svi mi nastojimo da budemo „pomoć koja jača“ naše suhrišćane? Pomoć treba posebno da pružamo onima koji su u nekoj nevolji.
10. Koji je primer Petar ostavio hrišćanskim starešinama?
10 Posebno hrišćanske starešine moraju svojoj duhovnoj braći i sestrama biti pomoć koja jača. Hrist je rekao apostolu Petru: „Ojačaj svoju braću“ (Luka 22:32). Petar je uspeo u tome zato što je bio jak i čvrst, i to posebno nakon Isusovog uskrsenja. Starešine, svim silama nastojte da spremno i obzirno radite isto jer ste potrebni svojim suvernicima (Dela apostolska 20:28-30; 1. Petrova 5:2, 3).
11. Kako nam može koristiti razmišljanje o duhu koji je imao Timotej?
11 Timotej, Pavlov saputnik, bio je kao starešina duboko zainteresovan za druge hrišćane. Iako je imao izvesnih zdravstvenih problema, ispoljio je nepokolebljivu veru i ’robovao je s Pavlom za unapređivanje dobre vesti‘. Apostol Pavle je zbog toga mogao da kaže Filipljanima: „Nemam nikog drugog sa stavom poput njegovog koji će se istinski brinuti za vaše stvari“ (Filipljanima 2:20, 22; 1. Timoteju 5:23; 2. Timoteju 1:5). Ako ispoljavamo Timotejev duh, možemo biti blagoslov za suobožavaoce Jehove. Istina, moramo se boriti protiv svojih slabosti i raznih iskušenja, ali i mi možemo i treba da ispoljavamo snažnu veru i da s puno ljubavi brinemo o svojoj duhovnoj braći i sestrama. Uvek treba da imamo na umu da smo im potrebni.
Žene koje su brinule o drugima
12. Šta možemo da naučimo iz Dorkinog primera?
12 Jedna od pobožnih žena koje su brinule o drugima bila je Dorka. Kada je umrla, učenici su pozvali Petra i odveli ga u jednu gornju sobu. Tamo „sve udovice priđoše [Petru] plačući i pokazujući mnoge donje haljine i gornje haljine koje je Dorka sašila dok je bila s njima“. Dorka je bila vraćena u život i nema sumnje da je nastavila da ’obiluje dobrim delima i darovima milosrđa‘. U današnjoj hrišćanskoj skupštini ima žena koje poput Dorke šiju odeću ili na drugi način s puno ljubavi pomažu onima kojima je potrebna pomoć. Naravno, njihova dobra dela su prvenstveno povezana sa unapređivanjem interesa Kraljevstva i učestvovanjem u delu stvaranja učenika (Dela apostolska 9:36-42; Matej 6:33; 28:19, 20).
13. Kako je Lidija pokazala brigu za suhrišćane?
13 Još jedna bogobojazna žena koja je brinula o drugima zvala se Lidija. Bila je rodom iz Tijatire, a živela je u Filipima kada je Pavle tamo propovedao oko 50. n. e. Lidija je verovatno bila jevrejski prozelit, ali u Filipima je živelo malo Jevreja i nisu imali sinagogu. Ona i druge pobožne žene su se okupile pored reke radi obožavanja kada im je apostol objavio dobru vest. Izveštaj kaže: „Jehova širom otvori [Lidijino] srce da obrati pažnju na ono što je govorio Pavle. Kad se krstiše ona i njen dom, reče usrdno moleći: ’Ako ste prosudili da sam verna Jehovi, uđite u moj dom i ostanite.‘ I naprosto nas je prisilila da dođemo“ (Dela apostolska 16:12-15). Lidija je želela da čini dobro za druge i zato je nagovorila Pavla i njegove prijatelje da ostanu kod nje. Zaista cenimo kada današnji hrišćani koji su srdačni i puni ljubavi pokazuju sličnu gostoljubivost! (Rimljanima 12:13; 1. Petrova 4:9).
Potrebni ste nam i vi mladi
14. Kako se Isus Hrist ophodio s mladima?
14 Hrišćansku skupštinu je osnovao Božji Sin Isus Hrist koji je bio prijatan i srdačan. Ljudi su se lepo osećali u njegovom društvu jer je pokazivao ljubav i saosećanje. Kada su jednom prilikom neki počeli da donose Isusu svoju decu, njegovi učenici su pokušali da ih oteraju. Ali Isus je rekao: „Pustite decu da dolaze k meni; ne zaustavljajte ih, jer takvima pripada Božje kraljevstvo. Zaista vam kažem: ko ne primi Božje kraljevstvo kao dete, sigurno neće ući u njega“ (Marko 10:13-15). Ako želimo da dobijemo blagoslove Kraljevstva, moramo biti ponizni i poučljivi poput male dece. Isus je pokazao da voli decu tako što ih je uzeo u naručje i blagoslovio ih (Marko 10:16). Kako je s vama mladima danas? Budite sigurni da vas skupština voli i da ste joj potrebni.
15. Koje su činjenice o Isusovom životu zabeležene u Luki 2:40-52, i koji primer je on ostavio mladima?
15 Isus je još kao dečak pokazao da voli Boga i Pismo. Kada je imao 12 godina, on i njegovi roditelji, Josif i Marija, otputovali su iz svog grada Nazareta u Jerusalim da bi proslavili Pashu. Isusovi roditelji su u povratku ustanovili da on nije u grupi s kojom su putovali. Na kraju su ga pronašli kako sedi u jednoj od dvorana u hramu slušajući jevrejske učitelje i postavljajući im pitanja. Iznenađen što Josif i Marija nisu znali gde će ga naći, Isus ih je upitao: „Zar niste znali da treba da sam u domu svog Oca?“ Zatim se vratio kući sa svojim roditeljima, ostao im je podložan i napredovao je u mudrosti i u telesnom rastu (Luka 2:40-52). Kakav je izvrstan primer Isus ostavio mladima! Jasno je da i oni treba da slušaju svoje roditelje i da budu zainteresovani da uče o duhovnim stvarima (Ponovljeni zakoni 5:16; Efešanima 6:1-3).
16. (a) Šta su vikali neki dečaci kada je Isus svedočio u hramu? (b) Koju prednost danas imaju mladi hrišćani?
16 S obzirom da si mlada osoba, možda svedočiš o Jehovi u školi i od kuće do kuće s roditeljima (Isaija 43:10-12; Dela apostolska 20:20, 21). Kada je Isus kratko pre smrti svedočio i lečio ljude u hramu, neki dečaci su vikali: „Spasi, molimo te, Sina Davidovog!“ Ljuti zbog toga, sveštenički glavari i pismoznalci su protestovali: „Čuješ li šta ovi govore?“ „Da“, odgovorio je Isus. „Zar nikada niste čitali: ’Iz usta male dece i odojčadi pribavio si sebi hvalu‘?“ (Matej 21:15-17). Poput te dece, vi mladi u skupštini imate veličanstvenu prednost da hvalite Boga i njegovog Sina. Želimo da zajedno s nama budete objavitelji Kraljevstva, i ne samo što želimo već ste nam i potrebni.
Kada se dogodi nesreća
17, 18. (a) Zašto je Pavle organizovao sakupljanje priloga za hrišćane u Judeji? (b) Kako je dobrovoljno prilaganje za judejske vernike uticalo na jevrejske i nejevrejske hrišćane?
17 Kakve god da su nam okolnosti, ljubav nas tera da pomognemo suhrišćanima kojima je potrebna pomoć (Jovan 13:34, 35; Jakov 2:14-17). Ljubav prema braći i sestrama iz Judeje pokrenula je Pavla da organizuje sakupljanje priloga za njih u skupštinama u Ahaji, Galatiji, Makedoniji i Aziji. Možda su progonstvo, građanski nemiri i glad koju su doživeli učenici iz Jerusalima doveli do onoga što je Pavle nazvao ’borbe‘, ’nevolje‘ i „otimanje [njihove] imovine“ (Jevrejima 10:32-34; Dela apostolska 11:27–12:1). On je zato osnovao jedan fond za siromašne hrišćane u Judeji (1. Korinćanima 16:1-3; 2. Korinćanima 8:1-4, 13-15; 9:1, 2, 7).
18 Dobrovoljni prilozi za svete u Judeji dokazali su da su jevrejski i nejevrejski obožavaoci Jehove bili braća. Mogućnost davanja priloga je nejevrejskim hrišćanima pružalo priliku da pokažu zahvalnost judejskim suobožavaocima za duhovno bogatstvo koje su dobili od njih. Dakle, praktikovalo se deljenje koje je bilo i materijalne i duhovne prirode (Rimljanima 15:26, 27). Prilaganje za suobožavaoce koji su u oskudici i danas je dobrovoljno i podstaknuto ljubavlju (Marko 12:28-31). I u ovom pogledu smo potrebni jedni drugima kako bi došlo do izjednačavanja tako da ’ko ima malo, nema premalo‘ (2. Korinćanima 8:15).
19, 20. Navedi jedan primer koji pokazuje kako Jehovin narod pruža pomoć kada se dogodi katastrofa.
19 Budući da znamo da smo kao hrišćani potrebni jedni drugima, brzi smo kada treba da se pritekne u pomoć našoj braći i sestrama u veri. Na primer, osmotri šta se dogodilo početkom 2001. u Salvadoru kada je u toj državi došlo do razornih zemljotresa usled čega su nastali i odroni zemlje. U jednom izveštaju je stajalo: „Braća iz svih krajeva Salvadora su organizovala humanitarnu pomoć. U pomoć su nam priskočile grupe braće iz Gvatemale, Sjedinjenih Država i Kanade... U kratkom roku je izgrađeno više od 500 kuća i 3 lepe Dvorane Kraljevstva. Napornim radom i saradnjom ove samopožrtvovane braće dato je veliko svedočanstvo.“
20 U jednom izveštaju iz Južne Afrike bilo je rečeno: „Užasne poplave koje su opustošile velike delove Mozambika pogodile su i mnogo naše hrišćanske braće. Podružnica iz Mozambika se postarala da se udovolji većini njihovih potreba. Međutim, tamošnja podružnica je zatražila da pošaljemo braći dobru polovnu odeću. Za našu braću iz Mozambika smo sakupili toliko odeće da smo poslali jedan 12 metara dugačak kontejner.“ Da, i na ove načine smo potrebni jedni drugima.
21. Čime će se pozabaviti sledeći članak?
21 Kao što je ranije pomenuto, važni su svi delovi ljudskog tela. Sigurno da isto važi i za hrišćansku skupštinu. Svi njeni članovi su potrebni jedni drugima. Osim toga, oni treba i nadalje da služe ujedinjeno. Sledeći članak će se pozabaviti nekim faktorima koji to omogućavaju.
Kako bi odgovorio?
• Kakva sličnost postoji između ljudskog tela i hrišćanske skupštine?
• Kako su prvi hrišćani reagovali kada je suvernicima bila potrebna pomoć?
• Koji biblijski primeri pokazuju da su hrišćani potrebni jedni drugima, i da pomažu jedni drugima?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Akila i Priskila su brinuli o drugima
[Slike na 12. strani]
Kada se dogodi neka nesreća, Jehovine sluge se međusobno pomažu, a pomažu i drugima