I dalje služimo rame uz rame
I dalje služimo rame uz rame
’Jezik ću narodima promeniti u čist jezik, da bi svi prizivali ime Jehovino, da bi mu služili rame uz rame‘ (SOFONIJA 3:9, NW).
1. Šta se događa kao ispunjenje Sofonije 3:9?
DANAS se širom sveta govori oko 6 000 jezika. U okviru njih, ima i raznih dijalekata, to jest lokalnih oblika govora. Međutim, bez obzira da li ljudi govore jezicima koji su toliko različiti kao recimo arapski i španski, Bog je uradio nešto zaista izvanredno. Svim ljudima je omogućio da uče i govore jedan jedini čist jezik. To se događa kao ispunjenje obećanja koje je dato preko proroka Sofonije: ’Ja Jehova Bog jezik ću narodima promeniti u čist jezik [doslovno „čiste usne“], da bi svi prizivali ime Jehovino, da bi mu služili rame uz rame‘ (Sofonija 3:9, NW).
2. Šta je „čist jezik“, i šta on omogućava?
2 „Čist jezik“ je istina o Bogu koja se nalazi u njegovoj Reči Bibliji. To se posebno odnosi na istinu o Božjem Kraljevstvu koje će posvetiti Jehovino ime, opravdati njegov suverenitet i doneti blagoslove čovečanstvu (Matej 6:9, 10). To je jedini duhovno čist jezik na Zemlji i govore ga ljudi svih nacionalnosti i rasa. On im omogućava da služe Jehovi „rame uz rame“. Oni zato služe ujedinjeno, to jest „složno“ (Bakotić).
Nema mesta za pristranost
3. Šta nam omogućava da ujedinjeno služimo Jehovi?
3 Mi smo kao hrišćani zahvalni za višejezičnu saradnju koja postoji među nama. Iako propovedamo dobru vest o Kraljevstvu na mnogim jezicima, ujedinjeno služimo Bogu (Psalam 133:1). To je moguće zato što, gde god da živimo na ovoj planeti, govorimo jedan čist jezik na hvalu Jehovi.
4. Zašto među Božjim narodom ne sme biti pristranosti?
4 Među Božjim narodom ne sme biti pristranosti. Apostol Petar je to pojasnio kada je 36. n. e. propovedajući u kući nejevrejskog oficira Kornelija bio pokrenut da kaže: „Zaista shvatam da Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Zato hrišćanska skupština nije mesto za pristranost, za stvaranje tabora ili za povlađivanje.
5. Zašto je pogrešno stvarati grupe u skupštini?
5 Jedna studentkinja je posetila Dvoranu Kraljevstva i u vezi s tim rekla je sledeće: „Crkve obično privlače članove određene rase ili etničke grupe... Kod Jehovinih svedoka su svi sedeli zajedno, a ne u posebnim grupama.“ Međutim, neki članovi skupštine u drevnom Korintu su stvarali grupe. Pošto su time prouzrokovali razdor, protivili su se delovanju Božjeg svetog duha koji unapređuje jedinstvo i mir (Galatima 5:22). Ako bismo podsticali na stvaranje grupa u skupštini, radili bismo protiv vođstva duha. Zato upamtimo reči koje je apostol Petar uputio Korinćanima: „Podstičem vas, braćo, imenom našeg Gospoda Isusa Hrista da svi složno govorite, i da među vama ne bude podela, nego da budete odgovarajuće ujedinjeni istim mislima i istim pravcem razmišljanja“ (1. Korinćanima 1:10). Pavle je istakao jedinstvo i u pismu Efešanima (Efešanima 4:1-6, 16).
6, 7. Koji je savet Jakov dao u pogledu pristranosti, i kako se taj savet može primeniti?
6 Od hrišćana se uvek tražilo da budu nepristrani (Rimljanima 2:11). Neki pojedinci iz skupštine u prvom veku bili su pristrani prema bogatim ljudima i zato je učenik Jakov napisao: „Braćo moja, zar se vere u našeg Gospoda Isusa Hrista, u našu slavu, držite uz pristrane postupke? Jer ako na vaš sastanak uđe čovek sa zlatnim prstenjem i u sjajnoj odeći, a uđe i siromašan čovek u prljavoj odeći, pa vi s naklonošću pogledate onoga koji nosi sjajnu odeću i kažete: ’Ti sedi ovde na dobro mesto‘, a siromašnome kažete: ’Ti ostani da stojiš‘, ili: ’Sedi tamo dole do mojih nogu‘, zar onda među vama ne postoje klasne razlike i zar niste postali sudije koje donose zle odluke?“ (Jakov 2:1-4).
7 Ako bi na hrišćanski sastanak došli bogati nevernici sa zlatnim prstenjem i sjajnom odećom, a i siromašni nevernici u prljavoj odeći, bogati bi imali poseban tretman. Njima bi bilo dato da sednu „na dobro mesto“, dok bi siromašnima bilo rečeno da stoje ili da sednu na pod do nečijih nogu. Ali Bog je nepristrano dao Isusovu otkupnu žrtvu kako za bogate tako i za siromašne (Jov 34:19; 2. Korinćanima 5:14). Dakle, ako želimo da ugodimo Jehovi i da mu služimo rame uz rame, ne smemo da budemo pristrani niti da se ’divimo ličnostima radi svoje koristi‘ (Juda 4, 16).
Bez mrmljanja
8. Šta se desilo Izraelcima zbog mrmljanja?
8 Da bismo očuvali naše jedinstvo i da bismo i dalje imali Božju naklonost, moramo pokloniti pažnju sledećem Pavlovom savetu: „Sve radite bez mrmljanja“ (Filipljanima 2:14, 15). Neverni Izraelci koji su bili oslobođeni iz egipatskog ropstva mrmljali su protiv Mojsija i Arona, a samim tim i protiv Jehove Boga. Zbog toga nijedan muškarac koji je imao 20 i više godina, izuzev vernih Isusa Navina, Haleva i Levita, nije ušao u Obećanu zemlju već su svi umrli tokom 40 godina koliko je Izrael lutao po pustinji (Brojevi 14:2, 3, 26-30; 1. Korinćanima 10:10). Kakvu su cenu platili zbog mrmljanja!
9. Šta se dogodilo Mariji zbog toga što je mrmljala?
9 Ovo pokazuje šta se može desiti celoj jednoj naciji koja mrmlja. A kako je s pojedincima koji mrmljaju? Pa, Mojsijeva sestra Marija je mrmljala zajedno sa svojim bratom Aronom: „Zar samo preko Mojsija govori Jehova? Ne govori li on i preko nas?“ Izveštaj dodaje: „To ču Jehova“ (Brojevi 12:1, 2). Šta se potom desilo? Očigledno je Marija bila podstrekač te pritužbe i zbog toga je Bog nju ponizio. Kako? Tako što je dobila gubu i bila primorana da sedam dana ostane van logora dok se ne očisti (Brojevi 12:9-15).
10, 11. Do čega može doći ako se mrmljanje ne sputava? Ilustruj.
10 Mrmljanje nije samo pritužba zbog nekog neispravnog postupanja. Osobe koje stalno mrmljaju pridaju preveliku pažnju svojim osećanjima i okolnostima, te skreću pažnju na sebe umesto na Boga. Ako se ne sputava, ono izaziva razmirice među duhovnom braćom i ometa njihova nastojanja da služe Jehovi rame uz rame. Do toga dolazi zato što osobe koje mrmljaju po pravilu javno iznose svoje pritužbe, očigledno s nadom da će drugi saosećati s njima.
11 Na primer, neko može kritikovati način na koji neki starešina iznosi svoje tačke u skupštini ili na koji brine o svojim zaduženjima. Ako slušamo osobu koja se žali, možemo početi da razmišljamo kao ona. Sve dok u naš um nije bilo posejano seme nezadovoljstva ono što je starešina radio nije nam smetalo, ali sada nam smeta. Na kraju, u našim očima neće biti dobro bilo šta što taj starešina radi i možda ćemo i mi početi da se žalimo na njega. Nije na mestu da u skupštini Jehovinog naroda postoji takvo ponašanje.
12. Kako mrmljanje može da utiče na naš odnos s Bogom?
12 Mrmljanje protiv braće čija je dužnost da pastire Božje stado može voditi do pogrdnog govora. Takvo mrmljanje, ili grubo osuđivanje te braće, može pogubno da utiče na naš odnos s Jehovom (Izlazak 22:28). Osobe koje pogrdno govore i ne kaju se zbog toga neće naslediti Božje Kraljevstvo (1. Korinćanima 5:11; 6:10). Učenik Juda je pisao o mrmljačima koji su ’odbacili vladalački autoritet i pogrdno govorili o slavnima‘, to jest o odgovornoj braći u skupštini (Juda 8). Ti mrmljači nisu imali Božje odobravanje i stoga je mudro da izbegavamo njihovo zlo postupanje.
13. Zašto se ne može prigovoriti svim pritužbama?
13 Međutim, ne može se reći da se nijedna pritužba ne dopada Bogu. On nije ignorisao ’pritužbu‘ na Sodom i Gomoru, nego je uništio te zle gradove (Postanje 18:20, 21, NW; 19:24, 25). Ubrzo nakon Pentekosta 33. n. e, u Jerusalimu su ’Jevreji koji govore grčki počeli da mrmljaju protiv Jevreja koji govore hebrejski, zato što su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja‘. Zato su „dvanaestorica“ ispravila tu situaciju tako što su nad „potrebnim poslom“ deljenja hrane postavili „sedam ljudi koji imaju dobro svedočanstvo“ (Dela apostolska 6:1-6). Današnje starešine ne smeju ’zatisnuti svoje uho‘ na opravdane pritužbe (Poslovice 21:13). I umesto da kritikuju suobožavaoce, starešine treba da budu ohrabrujuće i izgrađujuće (1. Korinćanima 8:1).
14. Koja će nam osobina naročito pomoći da se čuvamo mrmljanja?
14 Svi treba da se čuvamo mrmljanja zato što duh prigovaranja loše utiče na duhovnost. Takav stav bi poremetio naše jedinstvo. Umesto toga, dozvolimo svetom duhu da nas uvek podstiče na ljubav (Galatima 5:22). Poslušnost ’kraljevskom zakonu ljubavi‘ pomoći će nam da i dalje služimo Jehovi rame uz rame (Jakov 2:8; 1. Korinćanima 13:4-8; 1. Petrova 4:8).
Čuvaj se klevete
15. Kako bi objasnio razliku između ogovaranja i klevete?
15 Moramo voditi računa o onome što pričamo zato što mrmljanje može dovesti do štetnog ogovaranja. Ogovaranje je isprazan razgovor o ljudima i njihovom životu. Međutim, kleveta je laž iza koje stoji namera da se ukalja ugled druge osobe. Takav govor je zlonameran i bezbožan. Bog je zato rekao Izraelcima: „Ne idi po svom narodu da bi klevetao“ (Levitska 19:16, NW).
16. Šta je Pavle rekao o nekim osobama koje su ogovarale, i kako na nas treba da utiče njegov savet?
16 S obzirom da isprazan razgovor može dovesti do klevete, Pavle je hrabro ukorio neke osobe koje su ogovarale. Nakon što je pomenuo koje udovice mogu da očekuju pomoć od skupštine, osvrnuo se na udovice koje su se naučile „da budu besposlene, i da skitaju po kućama; i ne samo što su besposlene nego i ogovaraju i mešaju se u tuđe stvari, pričajući o onome o čemu ne bi trebalo“ (1. Timoteju 5:11-15). Ako neka hrišćanka ustanovi da joj je slabost to što naginje ka govoru koji može dovesti do klevete, trebalo bi da posluša Pavlov savet da bude ’ozbiljna, da ne kleveće‘ (1. Timoteju 3:11). Naravno, i hrišćanski muškarci treba da paze da ne dođu u situaciju da učestvuju u štetnom ogovaranju (Poslovice 10:19).
Prestanite da sudite!
17, 18. (a) Šta je Isus rekao u pogledu suđenja braći? (b) Kako možemo da primenimo ono što je Isus rekao o suđenju?
17 Čak i ako nikoga ne klevećemo, možda moramo ozbiljno da se naprežemo da ne bismo sudili drugima. Isus je na sledeći način osudio takav stav: „Prestanite da sudite, da vam se ne sudi; jer kakvim sudom sudite, takvim će vam se suditi; i kakvom merom merite, takvom će vam se meriti. Zašto onda vidiš trun u oku svog brata, a ne obazireš se na gredu u sopstvenom oku? Ili kako možeš reći svom bratu: ’Daj da ti izvadim trun iz oka‘; kad gle, greda je u tvom oku? Licemeru! Izvadi prvo gredu iz svog oka, i onda ćeš jasno videti kako da izvadiš trun iz oka svog brata“ (Matej 7:1-5).
18 Pogrešno je pokušavati da izvadimo mali „trun“ iz oka našeg brata, da bismo mu time navodno pomogli, dok s druge strane našu sposobnost dobrog rasuđivanja remeti figurativna „greda“. U stvari, ako smo stvarno svesni koliko je Bog milosrdan, nećemo biti skloni da sudimo svojoj duhovnoj braći i sestrama. Kako bismo uopšte mogli da ih razumemo onako kako ih razume naš nebeski Otac? Nije ni čudo što nas je Isus upozorio da ’prestanemo da sudimo, da nam se ne bi sudilo‘! Treba pošteno da procenimo sopstvenu nesavršenost i to će nas sprečiti da, gledano iz Božjeg ugla, nepravedno sudimo.
Krhki ali časni
19. Kako treba da gledamo na suvernike?
19 Ako smo odlučni da služimo Bogu rame uz rame sa suvernicima, nećemo izbegavati samo da im sudimo. Prednjačićemo u tome da im pokazujemo čast (Rimljanima 12:10). Štaviše, nećemo tražiti sopstvenu korist, već njihovu i s radošću ćemo im ponizno služiti (Jovan 13:12-17; 1. Korinćanima 10:24). Kako možemo da zadržimo takav izvrstan stav? Tako što ćemo zadržati na umu da je svaki vernik dragocen Jehovi i da smo potrebni jedni drugima, baš kao što svaki deo ljudskog tela zavisi od ostalih (1. Korinćanima 12:14-27).
20, 21. Šta za nas znače reči iz 2. Timoteju 2:20, 21?
20 Istina, hrišćani su krhke zemljane posude kojima je povereno slavno blago službe (2. Korinćanima 4:7). Ako želimo da tu svetu službu vršimo na Jehovinu slavu, moramo ostati časni pred njim i njegovim Sinom. Časne posude koje će Bog koristiti možemo ostati samo ako ostanemo moralno i duhovno čisti. Pavle je u tom pogledu napisao: „U velikom domu nema samo zlatnih i srebrnih posuda nego i drvenih i zemljanih, i neke su za časnu svrhu, a druge za svrhu bez časti. Ako se, dakle, neko drži podalje od ovih poslednjih, biće posuda za časnu svrhu, posvećena, korisna svom vlasniku, pripremljena za svako dobro delo“ (2. Timoteju 2:20, 21).
21 Oni koji se ne ponašaju u skladu s Božjim zahtevima predstavljaju ’posude bez časti‘. Međutim, ako nastojimo da živimo po onome što Bog zahteva od nas, bićemo ’posude za časnu svrhu, posvećene, to jest odvojene za Jehovinu službu i pripremljene za svako dobro delo‘. Zato ne bi bilo loše da se upitamo: ’Da li sam ja „častan sud“? Da li dobro utičem na suvernike? Da li sam član skupštine koji radi rame uz rame sa suobožavaocima?‘
I dalje služimo rame uz rame
22. Sa čim se može uporediti hrišćanska skupština?
22 Hrišćanska skupština je kao porodica. Kada svi članovi porodice obožavaju Jehovu, u njoj vlada prijatna atmosfera koja odiše ljubavlju i u kojoj nije teško potražiti pomoć. Porodica može imati mnogo članova s različitim ličnostima, ali svako od njih zauzima časno mesto. Slično je i u skupštini. Iako smo svi različiti — i nesavršeni — Bog nas je privukao k sebi preko Hrista (Jovan 6:44; 14:6). Jehova i Isus nas vole, i kao i u jednoj ujedinjenoj porodici, mi sasvim sigurno treba da pokazujemo ljubav jedni prema drugima (1. Jovanova 4:7-11).
23. Šta ne treba da zaboravimo, i na šta treba da budemo odlučni?
23 Hrišćanska skupština nalik porodici jeste i mesto gde s pravom očekujemo da vidimo lojalnost. Apostol Pavle je napisao: „Želim da se na svakom mestu muškarci mole, podižući lojalne ruke, bez gneva i rasprava“ (1. Timoteju 2:8). Pavle je tako povezao lojalnost s javnim molitvama „na svakom mestu“ gde se hrišćani okupljaju. Samo lojalna braća treba da zastupaju skupštinu u javnim molitvama. Naravno, Bog od svih nas očekuje da budemo lojalni njemu i jedni drugima (Propovednik 12:15, 16). Zato budimo odlučni da skladno sarađujemo, poput delova ljudskog tela. Takođe, služimo ujedinjeno kao deo porodice Jehovinih obožavalaca. Iznad svega, ne zaboravimo da smo potrebni jedni drugima i da će nam Bog biti naklonjen i da će nas blagosloviti ako nastavimo da mu služimo rame uz rame.
Kako bi odgovorio?
• Šta Jehovinom narodu omogućava da služi rame uz rame?
• Zašto hrišćani izbegavaju pristranost?
• Zašto je po tvom mišljenju loše mrmljati?
• Zašto treba da iskazujemo čast suobožavaocima?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Petar je shvatio da ’Bog nije pristran‘
[Slika na 16. strani]
Da li znaš zbog čega je Bog ponizio Mariju?
[Slika na 18. strani]
Lojalni hrišćani radosno služe Jehovi rame uz rame