Kako da naši dani vrede u Jehovinim očima?

„Izgubljena su juče, negde između izlaska i zalaska Sunca, dva zlatna sata, svaki je imao po šezdeset dijamantskih minuta. Nikakva nagrada nije ponuđena, jer su iščezla zauvek!“ — Lidija H. Sigorni, američka spisateljica (1791-1865).

ČINI se da su dani našeg života malobrojni i prolazni. Psalmista David je razmišljao o kratkotrajnosti života i bio je potaknut da se moli: „Kaži mi, Jehova, kraj života moga, i dokle će dani moji još trajati; daj mi da znam koliko sam ništav! Gle po meri dlana dao si mi dane, i vek moj je kao ništa pred tobom.“ Davidu je najvažnije bilo da živi tako da svojim govorom i svojim delima ugodi Bogu. Da je Bog bio njegov oslonac vidi se iz toga što je rekao: „Nadanje je moje u tebe!“ (Psalam 39:5, 6, 8). Jehova je to čuo. On je zaista odvagnuo Davidova dela i prema tome ga nagradio.

Veoma je lako stalno biti nečim zaposlen i tako biti uhvaćen u zamku prezaposlenosti i užurbanog načina života. Mogli bismo postati uznemireni i zabrinuti, naročito ako imamo puno toga da uradimo i ostvarimo, a malo vremena za to. Da li je i nama kao Davidu najvažnije — da živimo tako da zadobijemo Božje odobravanje? Jehova sasvim sigurno posmatra i pažljivo ispituje svakog od nas. Jov je bio čovek koji se bojao Boga i koji je pre oko 3 600 godina priznao da Jehova vidi njegove puteve i da je izbrojao sve njegove korake. Jov je postavio retoričko pitanje: „Kad on sudi, šta da odgovorim?“ (Jov 31:4-6, 14) Mi možemo svoje dane učiniti vrednim pred Bogom tako što dajemo prioritet duhovnim stvarima, tako što smo poslušni njegovim zapovestima i što mudro koristimo svoje vreme. Razmotrimo pobliže ove stvari.

Neka ti duhovne stvari budu najvažnije

Nadahnuto Pismo nas ispravno podstiče da postavimo duhovne prioritete kada kaže: ’Uverite se šta su važnije stvari.‘ Koje su to važnije stvari? Može se reći da u te stvari spadaju ’tačno spoznanje i puna razboritost‘ (Filipljanima 1:9, 10). Sticanje spoznanja o Jehovinoj nameri iziskuje mudru upotrebu našeg vremena. Međutim, kada su nam duhovne stvari najvažnije, vodićemo ispunjen i smisaon život.

Apostol Pavle nas podseća da se ’i dalje uveravamo u ono što je prihvatljivo Gospodu‘. Naše uveravanje mora obuhvatati samoispitivanje motiva i želja srca. Taj apostol nastavlja: „Zapažajte šta je Jehovina volja“ (Efešanima 5:10, 17). Dakle, šta je prihvatljivo Jehovi? Jedna biblijska poslovica odgovara: „Mudrost je glavno, pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. Podiži je, i ona će te uzvisiti“ (Priče Solomunove 4:7, 8, DK). Jehova se raduje  osobi koja stiče i pokazuje božansku mudrost (Poslovice 23:15). Lepota takve mudrosti je u tome što se ona ne može oduzeti ili uništiti. U stvari, ona postaje čuvar i zaštitnik „od zla puta, od čoveka koji zlo govori“ (Poslovice 2:10-15).

Kako je onda mudro odupreti se bilo kakvoj sklonosti ka usvajanju ležernog pristupa duhovnim stvarima! Potrebno je da svi razvijamo stav cenjenja za ono što nam Jehova govori i zdrav strah od Njega (Poslovice 23:17, 18). Mada takav misaoni stav možemo steći u bilo kom periodu života, najbolje je kada u mladosti usvojimo ispravan obrazac i biblijska načela. „Ali opomeni se tvorca svoga u danima mladosti svoje“, kaže mudri kralj Solomon (Propovednik 12:3).

Najprisniji način na koji možemo razvijati cenjenje prema Jehovi jeste putem svakodnevne molitve. David je uvideo koliko je važno imati pouzdanje u Jehovu jer se molio: „Slušaj molitvu moju, Jehova, čuj jauk moj, i na suze moje ne budi neosetljiv!“ (Psalam 39:13). Da li nas katkad dubina naše prisnosti s Bogom dirne do suza? Zaista, što više komuniciramo s Jehovom o poverljivim stvarima koje su nam na srcu i meditiramo o njegovoj Reči, On nam postaje sve bliži (Jakov 4:8).

Nauči se poslušnosti

Mojsije je bio još jedan čovek vere koji je priznao svoju zavisnost od Boga. Kao i David, mogao je videti da je život pun problema. Zato je molio Boga da mu pokaže ’tako brojiti dane da bi srce mudro stekao‘ (Psalam 90:10-12). Mudro srce se stiče samo kada se uči o Jehovinim zakonima i načelima i kada se živi u skladu s tim. Mojsije je ovo znao i potom se trudio da pomogne Izraelcima da usvoje ovu životovažnu istinu tako što im je ponavljao Božje zakone i uredbe pre nego što su zauzeli Obećanu zemlju. Svaki kralj koga je Jehova kasnije izabrao da vlada nad Izraelom trebalo je za sebe da prepiše jedan primerak Zakona i da ga čita svih dana svog života. Zašto? Da bi naučio bojati se Jehove. To je bio jedan ispit kraljeve poslušnosti. To bi ga štitilo od toga da mu se srce uzvisi iznad njegove braće i produžilo bi dane njegovog vladanja u kraljevstvu (Ponovljeni zakoni 17:18-20). Ovo obećanje je ponovljeno kada je Jehova rekao Davidovom sinu Solomonu: „Ako ideš mojim putevima, držeći zakone moje i zapovesti moje, kao što je činio David, otac tvoj, produljiću dane tvoje“ (1. Kraljevima 3:10-14).

Poslušnost Bogu je veoma ozbiljna stvar. Ako bismo smatrali da su izvesni aspekti Jehovinih zapovesti i naredbi nevažni, on bi takav stav sigurno primetio (Poslovice 15:3). Kada to znamo, onda to treba da nas pokrene da visoko cenimo sve Jehovine smernice, i pored toga što neće uvek biti lako postupati po njima. Satana čini sve što može da bi nam „presekao put“ dok se trudimo da slušamo Božje zakone i naredbe (1. Solunjanima 2:18).

Naročito je važno da udovoljavamo savetu iz Pisma da se sastajemo radi obožavanja i zajedničkog druženja (Ponovljeni zakoni 31:12 13; Jevrejima 10:24, 25). Dakle, dobro je da se pitamo: ’Da li sam dovoljno odlučan i istrajan u vršenju onoga što je zaista vredno truda?‘ Ako zanemarujemo druženje i pouke na hrišćanskim sastancima da bismo se finansijski obezbedili, to će oslabiti naš odnos s Jehovom. Apostol Pavle je napisao: „Neka u  vašem načinu života ne bude ljubavi prema novcu, i budite zadovoljni onim što imate. Jer [Jehova] je rekao: ’Nikako te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti‘“ (Jevrejima 13:5). Spremna poslušnost Jehovinim zapovestima pokazuje bezuslovno pouzdanje da će on brinuti o nama.

Isus se naučio poslušnosti i imao je koristi od toga. I mi to možemo (Jevrejima 5:8). Što više razvijamo poslušnost, biće nam mnogo lakše da budemo poslušni, čak i u malim stvarima. Istina, zbog svoje besprekornosti možda ćemo biti izloženi neprijatnim pa čak i surovim postupcima drugih. Naročito bi to moglo biti na radnom mestu, u školi ili u religiozno razdeljenom domu. Ipak, mi nalazimo utehu u izjavi koja je data Izraelcima da ako oni ’ljube Jehovu, slušajući glas njegov, i njega se drže; od toga će zavisiti život njihov, i produženje dana njihovih‘ (Ponovljeni zakoni 30:20). Ovo isto obećanje važi i za nas.

Mudro koristi vreme

Ako mudro koristimo svoje vreme to će nam takođe pomoći da živimo tako da naši dani vrede pred Jehovom. Za razliku od novca koji se može uštedeti, vreme se mora iskoristiti ili će biti izgubljeno. Svaki sat koji protekne, zauvek je izgubljen. Pošto uvek ima više posla nego što mi možemo postići, da li svoje vreme provodimo u skladu s ciljevima u životu? Glavni cilj svih hrišćana treba da bude redovno učešće u propovedanju o Kraljevstvu i delu stvaranja učenika (Matej 24:14; 28:19, 20).

Mudro ćemo koristiti svoje vreme samo kada smo duboko svesni njegove vrednosti. U skladu s tim, u Efešanima 5:16 smo podstaknuti  da ’iskupljujemo sebi povoljno vreme‘, a to znači uzeti ga od manje važnih stvari. Prema tome, potrebno je smanjiti aktivnosti koje kradu vreme. Previše gledanja televizije ili surfovanja po Internetu, čitanje beskorisnog svetovnog materijala ili preterana rekreacija i zabava može nas iscrpsti. Pored toga, preterano nagomilavanje materijalnih dobara može oduzeti vreme koje je potrebno da bismo stekli mudro srce.

Pobornici pažljivog trošenja vremena kažu: „Nemoguće je dobro iskoristiti vreme bez jasno definisanih ciljeva.“ Oni predlažu pet merila za postavljanje ciljeva — oni treba da budu specifični, da se mogu meriti, dostižni, realni i vremenski utvrđeni.

Jedan vredan cilj jeste poboljšati se u svom čitanju Biblije. Prvi korak je da konkretizujemo naš cilj — da pročitamo celu Bibliju. Sledeći korak je da postavimo kratkoročne ciljeve. Tako možemo pratiti svoj napredak. Trebalo bi da nas ciljevi podstaknu da se naprežemo i napredujemo. Oni takođe moraju da budu dostižni i realni. Moraju se uzeti u obzir i lične sposobnosti, veštine kao i raspoloživo vreme. Nekima treba više vremena da bi ostvarili cilj. Na kraju, naš cilj mora biti vremenski utvrđen. Kada odredimo u kom roku treba da ispunimo svoj cilj to nas može dodatno motivisati.

Svi članovi betelske porodice širom sveta, bilo da služe u svetskoj centrali Jehovinih svedoka ili u nekoj od podružnica, imaju specifičan cilj da pročitaju celu Bibliju tokom svoje prve godine u Betelu. Oni uviđaju da produktivno čitanje Biblije doprinosi njihovom duhovnom napretku i bližem odnosu s Jehovom, koji ih uči za njihovo dobro (Isaija 48:17). Možemo li i mi sebi postaviti za cilj da redovno čitamo Bibliju?

Koristi od toga kada svoje dane učinimo vrednim

Poklanjanje glavne pažnje duhovnim stvarima dovešće do bezbrojnih blagoslova. Jedan od blagoslova je taj da to doprinosi većem uspehu i smislu u životu. Redovna komunikacija s Jehovom putem iskrene molitve približava nas njemu. Sam čin molitve je izraz vere u njega. Dnevno čitanje Biblije i na Bibliji zasnovanih publikacija koje obezbeđuje „verni i razboriti rob“, pokazuje našu spremnost da slušamo Boga kada nam govori (Matej 24:45-47). To nam pomaže da steknemo mudro srce kao i da donosimo ispravne odluke i pravimo mudre izbore u životu (Psalam 1:1-3).

Mi nalazimo zadovoljstvo u slušanju Jehovinih zapovesti jer nam to ne predstavlja teret (1. Jovanova 5:3). Dok nastojimo da svaki naš dan pred Jehovom bude vredan, mi jačamo svoj odnos s njim. Takođe, duhovno podržavamo suhrišćane. Takva dela raduju Jehovu Boga (Poslovice 27:11). I nema veće nagrade od toga da imamo Jehovino odobravanje sada i zauvek!

[Slika na 21. strani]

Hrišćani ozbiljno gledaju na duhovne stvari

[Slike na 22. strani]

Da li mudro koristiš svoje vreme?

[Slika na 23. strani]

Mi jačamo svoj odnos s Jehovom dok se trudimo da nam svaki dan bude vredan u njegovim očima