Mesta za obožavanje — da li su nam potrebna?

’Na hiljade hodočasnika iz raznih delova zemlje nosi šarenu odeću; grupe Indijanaca u ritmu bubnjeva izvode plesove za koje se veruje da potiču iz vremena još od pre dolaska španskih osvajača; vernici koji se uz mnogo napora na kolenima probijaju kroz masu do svetilišta ispunjavaju predvorje bazilike i ulice oko nje.

OVAKO su novine El Economista opisale ogromnu masu ljudi koja se okupila u decembru 2001. Tada je oko tri miliona ljudi posetilo baziliku u glavnom gradu Meksika da bi pokazalo svoju veru u Devicu od Gvadelupa. Druge religiozne građevine, kao što je bazilika svetog Petra u Rimu, isto tako privlače mnoštva posetilaca.

Religiozne građevine zauzimaju posebno mesto u srcu mnogih koji žele da obožavaju Boga. „Crkva je za mene bila mesto gde sam mogla da budem blizu Boga“, kaže Marija iz Brazila. „To je bilo sveto mesto. Verovala sam da odlaskom u crkvu čistim dušu i da je greh ako svake nedelje ne odem na misu i ne ispovedim se.“ Konsuelo iz Meksika kaže: „Crkva je u meni budila duboke emocije; mnogo mi je značila. Dok sam bila u crkvi, osećala sam se kao da sam na nebu.“

Iako neki pridaju veliku važnost crkvama, drugi sumnjaju da su one potrebne kao mesta za obožavanje. Govoreći o slaboj posećenosti crkava, Piter Sajbert, jedan katolički sveštenik iz Engleske, kaže: „[Ljudi] uzimaju iz religije ono što im se sviđa. Mnogi stariji su katolici i oni žive po svojoj veri, ali među mlađima nema ni trunke predanosti.“ U londonskim novinama Daily Telegraph od 20. novembra 1998, stajalo je jedno zapažanje: „Od 1979, u  Engleskoj je zatvoreno oko 1 500 crkava u poređenju s 495 otvorenih i 150 renoviranih.“

Godine 1997, novine Süddeutsche Zeitung iz Minhena, izvestile su: „Crkve se pretvaraju u bioskope i stanove: vernici ne idu u crkvu, mesta za obožavanje se koriste u druge svrhe... Ono što je u Holandiji i Engleskoj već postalo tradicija, sada se događa i u Nemačkoj.“ Te novine su dodale: „Čovek bi mogao da nabroji 30 ili 40 spektakularnih slučajeva prodaje crkava u Nemačkoj u poslednjih nekoliko godina.“

Da li su religiozne građevine zaista neophodne da bi se obožavao Bog? Da li se u Bibliji nalazi presedan za današnje bazilike i kitnjaste crkve? Kakve su građevine bile povezane sa obožavanjem pravog i živog Boga? Čemu nas te građevine mogu poučiti u pogledu potrebe za mestima za obožavanje i u pogledu toga šta tamo treba da se događa?