Ne ostavljaj sastanke

’Ne ostavljajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj‘, kaže Pismo, ’već ohrabrujmo jedni druge, i to tim više što vidimo da se približava dan‘ (Jevrejima 10:25). Očigledno je da je pravim obožavaocima potrebno neko mesto za obožavanje gde bi se sastajali i gde bi ’pazili jedni na druge i podsticali se na ljubav i dobra dela‘ (Jevrejima 10:24).

U PRVOM veku naše ere, kada je apostol Pavle zapisao gore navedene reči, impresivan hram u Jerusalimu služio je Jevrejima kao mesto za obožavanje. Osim njega, postojale su i sinagoge. Isus je ’poučavao u sinagogi i u hramu, gde su se sakupljali svi Jevreji‘ (Jovan 18:20).

Na kakva mesta za sastajanje je Pavle mislio kada je podstakao hrišćane da se sastaju da bi hrabrili jedni druge? Da li hramsko uređenje u Jerusalimu pruža bilo kakav presedan za velelepna religiozna zdanja hrišćanskog sveta? Kada su takozvani hrišćani počeli da grade ogromna religiozna zdanja?

’Dom Božjem imenu‘

Prva uputstva u pogledu mesta za obožavanje Boga nalaze se u biblijskoj knjizi Izlazak. Jehova Bog je naložio svom izabranom narodu — Izraelu — da izgradi „šator od sastanka“. Tamo je trebalo da se čuvaju kovčeg saveza i drugi sveti predmeti. Nakon  što je bio završen 1512. pre n. e., „šator se napuni slave Jehovine“. Taj prenosivi šator je više od četiri veka služio kao centralno obeležje uređenja koje je Bog uspostavio da bi ljudi mogli da mu pristupe (Izlazak, poglavlja 25-27; 40:33-38). Kada govori o ovom šatoru, Biblija ga još naziva ’domom Jehovinim‘ (1. Samuilova 1:9, 24).

Kasnije je David, kada je bio kralj u Jerusalimu, izrazio snažnu želju da izgradi trajan dom koji će slaviti Jehovu. Međutim, pošto je David bio ratnik, Jehova mu je rekao: „Nećeš ti sazidati dom imenu mome.“ Umesto toga, On je izabrao da Davidov sin Solomon sagradi hram (1. Letopisa 22:6-10). Posle izgradnje koja je trajala sedam i po godina, Solomon je 1026. pre n. e. posvetio hram. Jehova je pokazao da odobrava tu građevinu sledećim rečima: „Posvetio sam taj dom koji si sazidao da tu nastanim ime svoje do veka; a oči će moje i srce moje vazda onde biti“ (1. Kraljevima 9:3). Dokle god Izraelci budu verni, Jehova će pokazivati naklonost prema tom domu. Međutim, ako se odvrate od onoga što je ispravno, to mesto će izgubiti njegovu naklonost i ’sam dom postaće gomila ruševina‘ (1. Kraljevima 9:4-9, NW; 2. Letopisa 7:16, 19, 20).

Izraelci su s vremenom skrenuli s pravog obožavanja (2. Kraljevima 21:1-5). ’Tada Jehova učini da na njih krene kralj Haldeja... On potpali dom Božji, i razvali zidove Jerusalimske, preda ognju sve palate njegove i uništi sve dragocenosti njegove. Navuhodonosor odvede kao roblje u Vavilon sve ono što uteče od mača; i oni behu podložni njemu i sinovima njegovim.‘ Prema Bibliji, ovo se dogodilo 607. pre n. e. (2. Letopisa 36:15-21; Jeremija 52:12-14).

Kao što je prorekao prorok Isaija, Bog je podigao persijskog kralja Kira da oslobodi Jevreje od vavilonske dominacije (Isaija 45:1). Posle 70-godišnjeg izgnanstva, oni su se 537. pre n. e. vratili u Jerusalim da bi ponovo izgradili hram (Jezdra 1:1-6; 2:1, 2; Jeremija 29:10). Posle odlaganja radova, hram je konačno završen 515. pre n. e. i ponovo je bilo uvedeno čisto obožavanje Boga. Iako ovaj hram nije bio toliko slavan kao Solomonov, postojao je skoro 600 godina. Međutim, i ovaj hram je postao zapušten zato što su Izraelci zapostavili obožavanje Jehove. Kada je Isus Hrist došao na zemlju, kralj Irod je radio na obnavljanju hrama. Šta će se dogoditi sa ovim hramom?

’Neće se ostaviti ni kamen na kamenu‘

Ukazujući na hram u Jerusalimu, Isus je rekao svojim učenicima: „Sigurno [se] neće ostaviti ni kamen na kamenu koji se neće razvaliti“ (Matej 24:1, 2). U skladu sa ovim rečima, rimska vojska koja je 70. n. e. došla da uguši pobunu Jevreja, uništila je mesto koje je vekovima predstavljalo centar obožavanja Boga. a Taj hram nikada nije bio obnovljen. U sedmom veku je podignuta muslimanska džamija poznata kao Kupola na steni, koja je još uvek na lokaciji na kojoj se nekada nalazilo jevrejsko mesto obožavanja.

 Kako je trebalo da Isusovi sledbenici vrše obožavanje? Da li će prvi hrišćani jevrejskog porekla nastaviti da obožavaju Boga u hramu kome je uskoro predstojalo uništenje? Gde će nejevrejski hrišćani obožavati Boga? Da li će religiozne građevine hrišćanskog sveta poslužiti kao zamena za hram? Razgovor između Isusa i jedne Samarićanke pruža nam odgovore na ova pitanja.

Samarićani su vekovima obožavali Boga u jednom velikom hramu koji se nalazio na gori Garizim u Samariji. „Naši praočevi su obožavanje vršili na ovoj gori“, rekla je Samarićanka Isusu, „a vi kažete da je u Jerusalimu mesto gde treba vršiti obožavanje.“ Odgovarajući, Isus je rekao: „Veruj mi, ženo: dolazi čas kada Oca nećete obožavati ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.“ Materijalni hram više neće biti potreban za obožavanje Jehove, a Isus je to objasnio na sledeći način: „Bog je Duh, i oni koji ga obožavaju moraju da ga obožavaju duhom i istinom“ (Jovan 4:20, 21, 24). Apostol Pavle je kasnije rekao Atinjanima: „Bog koji je stvorio svet i sve što je na njemu, on koji je Gospodar neba i zemlje, ne živi u hramovima načinjenim rukom“ (Dela apostolska 17:24).

Jasno je da religiozne građevine hrišćanskog sveta nemaju veze s hramskim uređenjem iz prethrišćanske ere i da hrišćani iz prvog veka nisu imali razloga da podižu takva mesta. Međutim, posle smrti apostola došlo je do prorečenog odstupanja od istinitih učenja — pojavio se otpad (Dela apostolska 20:29, 30). Godinama pre nego što se 313. n. e. rimski car Konstantin navodno obratio na hrišćanstvo, tobožnji hrišćani su počeli da se okreću od onoga što je Isus naučavao.

Konstantin je doprineo stapanju „hrišćanstva“ s paganskom rimskom religijom. Delo The Encyclopædia Britannica kaže: „Sam Konstantin je naložio da se izgrade tri ogromne hrišćanske bazilike u Rimu: Svetog Petra, Svetog Pavla izvan zidina i Svetog Jovana u Lateranu. On je... izradio jedan projekat u obliku krsta koji je postao standard za srednjovekovne crkve u zapadnoj Evropi.“ Rekonstruisana bazilika svetog Petra u Rimu još uvek se smatra centrom Rimokatoličke crkve.

Istoričar Vil Djurant kaže: „Crkva je preuzela neke verske običaje i oblike obožavanja koji su bili uobičajeni u prethrišćanskom [paganskom] Rimu.“ U to spada i stil gradnje bazilike. Od 10. do 15. veka su se masovno gradile crkve i katedrale s velikim naglaskom na stilu gradnje. Tada su nastala mnoga zdanja hrišćanskog sveta koja se danas smatraju umetničkim spomenicima.

Da li ljudi uvek pronalaze duhovno okrepljenje i ohrabrenje kada obožavaju u crkvi? „Crkva je za mene predstavljala oličenje svega što je dosadno i zamorno u religiji“, kaže Fransisko iz Brazila. „Misa je bila besmislena ceremonija koja se uvek iznova ponavljala, a uopšte nije zadovoljavala moje stvarne potrebe. Laknulo bi mi kada bi se misa završila.“ Ipak, pravim vernicima se zapoveda da se sastaju. Koje uređenje za sastajanje oni treba da slede?

 ’Skupština koja je u njihovoj kući‘

Ako osmotrimo kako su se sastajali vernici iz prvog veka, ustanovićemo na koji način današnji hrišćani treba da se sastaju. Pismo ukazuje da su se hrišćani obično sastajali u privatnim kućama. Na primer, apostol Pavle je napisao: „Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u Hristu Isusu... pozdravite i skupštinu koja je u njihovoj kući“ (Rimljanima 16:3, 5; Kološanima 4:15; Filimonu 2). Grčka reč za ’skupštinu‘ (eklezija) u nekim srpskim prevodima, kao što je prevod Daničić-Karadžić, prevedena je s crkva. Međutim, ta grčka reč ne ukazuje na građevinu već na grupu ljudi koji su okupljeni radi ostvarenja nekog zajedničkog cilja (Dela apostolska 8:1; 13:1). Za obožavanje koje praktikuju pravi hrišćani nisu potrebne neke kitnjaste religiozne građevine.

Kako su izgledali sastanci u prvim hrišćanskim skupštinama? Kada je govorio o hrišćanskim sastancima, učenik Jakov je koristio jedan oblik grčke reči sinagogin (Jakov 2:2). Ova grčka reč znači „sakupljanje“ i koristi se zajedno s rečju eklezija. Međutim, reč „sinagoga“ je s vremenom poprimila značenje mesta, to jest objekta gde se održavao sastanak. Prvi hrišćani jevrejskog porekla znali su šta se događalo u sinagogama. b

Dok su se Jevreji sastajali u hramu na godišnje praznike, sinagoge su služile kao lokalna mesta za učenje o Jehovi i za poučavanje Zakonu. Izgleda da su se sastanci u sinagogama sastojali od molitve i čitanja Pisma, kao i od detaljnog pružanja objašnjenja i ohrabrenja. Kada su Pavle i drugi koji su bili s njim ušli u jednu sinagogu u Antiohiji, „starešina sinagoge posla po njih, govoreći: ’Ljudi, braćo, ako imate koju reč ohrabrenja za narod, recite‘“ (Dela apostolska 13:15). Prvi jevrejski hrišćani su nesumnjivo sledili sličan obrazac kada su se sastajali u privatnim kućama, tako da su na tim sastancima učili iz Pisma i bili duhovno izgrađeni.

 Skupštine za izgradnju

Poput prvih hrišćana, i Jehovini svedoci se danas sastaju na jednostavnim mestima za obožavanje da bi dobili pouke iz Biblije i da bi uživali u zdravom društvu. Mnogo godina su se sastajali samo u privatnim kućama, a na nekim mestima još uvek tako rade. Međutim, broj skupština je sada porastao na više od 90 000 i njihova glavna mesta za sastajanje nazivaju se Dvorane Kraljevstva. Ti objekti nisu ni raskošni, niti liče na crkve. To su praktične i jednostavne građevine koje omogućavaju da se svake sedmice sastaju skupštine od 100 do 200 ljudi da bi slušali i da bi učili iz Božje Reči.

Većina skupština Jehovinih svedoka se sastaje tri puta sedmično. Jedan sastanak je javno predavanje o nekoj aktuelnoj temi. Za njim sledi razmatranje koje se temelji na nekoj biblijskoj temi ili proročanstvu, a kao izvor materijala služi časopis Kula stražara. Još jedan sastanak je jedna škola koja je osmišljena za pružanje pouke u tome kako da se objasni biblijska poruka. Za njim sledi sastanak koji je posebno posvećen davanju praktičnih predloga za hrišćansku službu. Jednom sedmično, Svedoci se okupljaju da bi proučavali Bibliju u malim grupama u privatnim domovima. Svi ovi sastanci su otvoreni za javnost. Nikada se ne sakupljaju prilozi.

Ranije spomenuti Fransisko je ustanovio da su sastanci u Dvorani Kraljevstva izuzetno korisni. On kaže: „Prvo mesto za sastajanje koje sam posetio bila je jedna prijatna zgrada u centru grada i iz te dvorane sam otišao s lepim utiscima. Prisutni su bili prijateljski nastrojeni i osetio sam da među njima vlada ljubav. Jedva sam čekao da ponovo dođem. U stvari, od tada nisam propustio nijedan sastanak. Hrišćanski sastanci su zanimljivi i zadovoljavaju moje duhovne potrebe. Čak i kada sam zbog nečega obeshrabren, idem u Dvoranu Kraljevstva uveren da ću se kući vratiti ohrabren.“

I tebe na hrišćanskim sastancima Jehovinih svedoka očekuju biblijsko obrazovanje, izgrađujuće društvo i prilika da hvališ Boga. Srdačno te pozivamo da dođeš u Dvoranu Kraljevstva koja ti je najbliža. Biće ti drago zbog toga.

[Fusnote]

[Slike na stranama 4, 5]

Centri za obožavanje Jehove bili su šator od sastanka i kasnije hramovi

[Slika na 6. strani]

Bazilika svetog Petra u Rimu

[Slika na 7. strani]

Prvi hrišćani su se sastajali po kućama

 [Slike na stranama 8, 9]

Jehovini svedoci održavaju hrišćanske sastanke u privatnim domovima i u Dvoranama Kraljevstva