Pitanja čitalaca

Da li se zaveti Bogu uvek moraju ispuniti?

U Bibliji zavet predstavlja svečano obećanje dato Bogu da će se izvršiti neko delo, dati neki dar, stupiti u službu ili prihvatiti neka odgovornost ili da će se uzdržavati od izvesnih stvari koje same po sebi nisu nezakonite. Biblija sadrži izveštaje o zavetima koji su nečim bili uslovljeni u tom smislu što su sadržali obećanje da će se nešto uraditi ako prvo Bog nešto učini. Jedan od primera je Ana, majka proroka Samuila koja „učini zavet, govoreći: ’Ako... ne zaboraviš sluškinju svoju, i ako daš sluškinji svojoj muško dete, posvetiću ga Jehovi za sve dane života njegova, i britva neće preći preko glave njegove‘“ (1. Samuilova 1:11). Biblija takođe kaže da se zaveti daju dobrovoljno. Da li se ovi zaveti Bogu moraju ispuniti?

„Kad Bogu zavet učiniš“, kaže Solomon, kralj drevnog Izraela, „ne oklevaj ispuniti ga.“ On dodaje: „Ispuni zavet što si učinio. Bolje ti je ne činiti zaveta, nego ga činiti i ne ispuniti“ (Propovednik 5:3, 4). Zakon dat Izraelu preko Mojsija kaže: „Ako učiniš zavet Jehovi, Bogu svome, ne oklevaj ispuniti ga, jer će ti Jehova, Bog tvoj, račun tražiti, i ti bi na sebe greh navukao“ (Ponovljeni zakoni 23:21). Jasno je da je davanje zaveta Bogu ozbiljna stvar. Oni treba da budu dati iz ispravnog motiva, a onaj koji ga čini ne treba da sumnja u svoju sposobnost da će ispuniti to što je u zavetu obećao. U protivnom, bolje je da se ne zavetuje. Međutim, kada se jednom dâ, da li svaki zavet mora da se ispuni?

Šta ako zavet od nekog zahteva da uradi nešto za šta se kasnije ispostavi da nije u skladu s Božjom voljom? Pretpostavimo da je to bio jedan zavet koji bi na neki način povezao nemoral s pravim obožavanjem? (Ponovljeni zakoni 23:18) Očigledno, takav zavet ne mora da se ispuni. Uostalom, pod Mojsijevim zakonom, jedan zavet koji bi dala žena mogao je da poništi njen otac ili muž (Brojevi 30:3-15).

Takođe razmotri slučaj jedne osobe koja je dala zavet Bogu da neće stupiti u brak, ali sada više nije sigurna u to. Možda oseća da je želja da ispuni taj zavet može dovesti u situaciju da prekrši Božja načela u pogledu morala. Da li i dalje treba da nastoji da ispuni svoj zavet? Zar ne bi bilo bolje da ne ispuni taj zavet i tako zaštiti sebe od toga da postane kriva za nemoral, i da umesto toga preklinje Boga za milost i oproštenje? Jedino ta osoba može doneti odluku o tome. Niko drugi ne može doneti tu odluku umesto nje.

Šta ako se neko zavetuje za nešto i kasnije ustanovi da je to učinio nepromišljeno? Da li i dalje treba da teži da ispuni taj zavet? Za Jeftaja nije bilo lako da ispuni zavet koji je dao Bogu, ali je on to savesno učinio (Sudije 11:30-40). Ako osoba ne ispuni svoj zavet, to može Boga ’razgneviti‘ i poništiti ono dobro što je osoba postigla (Propovednik  5:5). Ako osoba na ispunjavanje zaveta gleda olako, može zbog toga izgubiti Božju naklonost.

Isus Hrist je rekao: „Zato neka vaša reč da, znači da, vaše ne, ne; jer što je više od toga, od zloga je“ (Matej 5:37). Hrišćanin mora biti zainteresovan ne samo da ispuni zavete date Bogu već i da se pokaže pouzdanim u svemu što kaže — bilo Bogu bilo ljudima. Šta ako se nađeš u neprilici da s nekom osobom sklopiš ugovor, koji je u početku izgledao prihvatljivo, ali nakon boljeg ispitivanja izgleda nerazumno? Tada na takve stvari ne treba da gledaš olako. Ali ako iskreno porazgovaraš s tom osobom ona može odlučiti da te oslobodi obaveze (Psalam 15:4; Poslovice 6:2, 3).

Šta treba da bude naša glavna briga u pogledu zaveta i svega ostalog? Nastojmo da uvek zadržimo dobar odnos s Jehovom Bogom.

[Slike na stranama 30, 31]

Ana nije oklevala da ispuni svoj zavet

[Slike na stranama 30, 31]

Iako to nije bilo jednostavno, Jeftaj je ispunio svoj zavet