Uživaj u ličnom studiju Božje Reči
Uživaj u ličnom studiju Božje Reči
’Kazivaću [’meditiraću‘, NW] o svim delima tvojim, spominjaću sve podvige tvoje‘ (PSALAM 77:13).
1, 2. (a) Zašto moramo odvojiti vreme za meditiranje? (b) Šta se misli pod pojmom „meditirati“ i „razmišljati“?
POŠTO smo učenici Isusa Hrista, treba da budemo duboko zainteresovani za naš odnos s Bogom i za ono što nas motiviše da mu služimo. Međutim, danas je tempo života većine ljudi tako brz da nemaju vremena za meditiranje. Potpuno su zaokupljeni besomučnom jurnjavom za materijalnim stvarima, kupovinom i besmislenim jurcanjem za zadovoljstvima. Kako možemo izbeći da se upustimo u tu trku za ništavnim stvarima? Baš kao što svakog dana odvajamo određeno vreme za osnovne aktivnosti kao što su uzimanje obroka i spavanje, tako svakog dana moramo izdvojiti vreme za meditiranje o Jehovinim delima i postupcima (Ponovljeni zakoni 8:3; Matej 4:4).
2 Da li ikada zastaneš da bi meditirao? Šta znači „meditirati“? Pod meditiranjem se podrazumeva usredsređivanje misli, promišljanje ili razmišljanje. A reč „razmisliti“ znači misliti, promisliti, naročito mirno, ozbiljno i duboko razmisliti ili razmotriti. Od kakvog je to značaja za nas?
3. S čime je direktno povezan duhovni napredak?
3 Između ostalog, to treba da nas podseti na ono što je apostol Pavle napisao svom saradniku Timoteju: „Dok ne dođem, posveti se javnom čitanju, podsticanju, poučavanju... Razmišljaj o tim stvarima; budi zaokupljen njima, da tvoj napredak svima bude očigledan.“ Da, od Timoteja se očekivalo da napreduje, a Pavlove reči su pokazale da je postojala direktna veza između razmišljanja o duhovnim stvarima i napredovanja. Isto je i danas. Da bismo osetili radost koju donosi duhovni napredak, još uvek je neophodno da ’razmišljamo‘ o stvarima koje su vezane za Božju Reč i da budemo njima ’zaokupljeni‘ (1. Timoteju 4:13-15).
4. Šta ti može pomoći da redovno razmišljaš o Jehovinoj Reči?
4 Od tebe i od rutine tvoje porodice zavisi u koje vreme će ti biti najpogodnije da meditiraš. Mnogi rano ujutru razmišljaju o nekom biblijskom citatu kada čitaju brošuricu Svakodnevno razmatranje Pisma. U stvari, oko 20 000 dobrovoljaca u Betelima širom sveta započinje svoj dan 15-minutnim osmatranjem biblijskog citata koji je predviđen za taj dan. Iako svakog jutra samo nekoliko članova betelske porodice komentariše o stihu, ostali razmišljaju o onome što se govori i čita. Drugi Svedoci razmišljaju o Jehovinoj Reči dok idu na posao. Oni slušaju Bibliju, Kulu stražaru i Probudite se! na audio-kasetama koje su dostupne na nekim jezicima. Mnoge domaćice čine to isto dok rade po kući. Svi oni u suštini oponašaju psalmistu Asafa koji je napisao: ’Spominjaću ja dela Jehovina; spominjaću tvoja dela stara. Kazivaću [’meditiraću‘, NW] o svim delima tvojim, spominjaću sve podvige tvoje‘ (Psalam 77:12, 13).
Ispravan stav donosi pozitivne rezultate
5. Zašto bi trebalo da nam lični studij bude važan?
5 U našoj savremenoj eri televizije, videa i kompjutera, čitanje je doživelo veoma ozbiljan udarac. To nikako ne sme biti slučaj kod Jehovinih svedoka. Čitanje Biblije je poput konopca za spasavanje koji nas povezuje s Jehovom. Hiljadama godina ranije, Isus Navin je nasledio Mojsija na mestu vođe Izraela. Isus Navin je morao da čita Božju Reč da bi dobio Jehovin blagoslov (Isus Navin 1:8; Psalam 1:1, 2). Taj zahtev važi i danas. Međutim, nekima je zbog ograničenog obrazovanja teško ili naporno da je čitaju. Stoga, šta nam može pomoći da razvijemo želju da čitamo i proučavamo Božju Reč? Odgovor se može naći u rečima kralja Solomona koje su zabeležene u Poslovicama 2:1-6. Molimo te da otvoriš svoju Bibliju i pročitaš te stihove, a onda ćemo zajedno prodiskutovati o njima.
6. Kakav stav treba da pokazujemo prema spoznanju Boga?
6 Na samom početku nalazimo sledeći savet: „Ako primiš, sine, reči moje, poučenja moja ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi [’obrati pažnju‘, NW], i k razumu srce svoje prigneš“ (Poslovice 2:1, 2). Šta učimo iz ovih reči? Učimo da svako ima odgovornost da proučava Božju Reč. Zapazi uslov ’ako primiš reči moje‘. To je jedno veliko „ako“ zato što većina ljudi ne obraća pažnju na Božju Reč. Da bismo imali radost u proučavanju Božje Reči, moramo biti spremni da primimo Jehovine reči i da na njih gledamo kao na blago koje ne želimo da izgubimo. Nikada ne smemo dozvoliti da zbog svoje dnevne rutine postanemo toliko zauzeti da postanemo nezainteresovani za Božju Reč i čak da počnemo da sumnjamo u nju (Rimljanima 3:3, 4).
7. Zašto treba da prisustvujemo hrišćanskim sastancima kad god je to moguće i da budemo pažljivi na njima?
7 Da li zaista ’obraćamo pažnju‘ i pomno slušamo kada se na našim hrišćanskim sastancima objašnjava Božja Reč? (Efešanima 4:20, 21). Da li radimo na tome da ’prignemo srce‘ kako bismo stekli razum? Možda govornik nije baš mnogo iskusan, ali dok govori o Božjoj Reči on zaslužuju da ga pažljivo pratimo. Naravno, da bismo obratili pažnju na Jehovinu mudrost, moramo, kad god je to moguće, da budemo na hrišćanskim sastancima (Poslovice 18:1, NW). Zamisli kako je bio razočaran svako ko je možda propustio sastanak u gornjoj sobi u Jerusalimu na Pentekost 33. n. e.! Naši sastanci nisu tako spektakularni kao taj, ali na njima se ipak razmatra Biblija, naš glavni udžbenik. Stoga, svaki sastanak može biti blagoslov za nas ako obraćamo pažnju i u svojoj pratimo Bibliji dok se čita iz nje (Dela apostolska 2:1-4; Jevrejima 10:24, 25).
8, 9. (a) Šta se od nas zahteva u pogledu ličnog studija? (b) Kako bi uporedio vrednost zlata s posedovanjem spoznanja o Bogu?
8 Mudri kralj zatim kaže: „Ako prizoveš mudrost i k razumu [„razboritosti“, NW] glas obratiš“ (Poslovice 2:3). Koji stav, to jest duh nam prenose ove reči? Naravno, prenose iskrenu želju da se razume Jehovina Reč! One izražavaju spremnost da se proučava s ciljem da se stekne razboritost i uvidi šta je Jehovina volja. To, svakako, iziskuje trud na šta nas upućuju sledeće Solomonove reči i jedno poređenje (Efešanima 5:15-17).
9 On nastavlja: „Ako kao srebro tražiš [razumevanje] i kao blago sakriveno dobro istražuješ“ (Poslovice 2:4). Ovo nas podseća na ljude koji su u prošlosti tragajući za dragocenim metalima srebrom i zlatom bili spremni na sve. Ljudi su ubijali zbog zlata. Drugi su proveli ceo svoj život u potrazi za njim. Međutim, kakvu stvarnu vrednost ima zlato? Recimo da si se izgubio u pustinji i da umireš od žeđi, šta bi više voleo, zlatnu polugu ili čašu vode? A opet, s kakvim žarom su ljudi tragali za zlatom koje ima veštačku i promenljivu vrednost! a S koliko više žara mi treba da tražimo mudrost, razboritost i razumevanje o Bogu i njegovoj volji! Ali koje koristi proističu iz takve potrage? (Psalam 19:8-11; Poslovice 3:13-18).
10. Šta možemo pronaći ako proučavamo Božju Reč?
10 Solomon nastavlja svoje izlaganje i kaže: „Osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš ti Boga“ (Poslovice 2:5). Kako fascinantna misao — mi grešni ljudi možemo pronaći ’spoznanje Boga‘, Jehove, suverenog Gospoda svemira! (Psalam 73:28, NW; Dela apostolska 4:24). Filozofi i takozvani svetski mudraci su vekovima pokušavali da dokuče misterije života i svemira. Međutim, oni nisu uspeli da pronađu ’spoznanje Boga‘. Zašto? Iako se ono već hiljadama godina nalazi u Božjoj Reči, Bibliji, oni ga odbacuju kao previše jednostavno i zato ga ne prihvataju i ne razumeju (1. Korinćanima 1:18-21).
11. Koje su neke koristi koje proizlaze iz ličnog studija?
11 Postoji još jedan motiv koji Solomon ističe: „Jehova mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum [„razboritost“, NW] dolaze“ (Poslovice 2:6). Jehova od srca i velikodušno daje mudrost, znanje i razboritost svakome ko je spreman da ih traži. Nema sumnje da imamo svaki razlog da cenimo lični studij Božje Reči i pored toga što su za njega potrebni napor, disciplina i žrtve. Barem imamo odštampanu Bibliju i ne moramo da je prepisujemo kako su to radili neki ljudi iz davnina! (Ponovljeni zakoni 17:18, 19).
Da bismo hodili dostojno Jehove
12. Šta treba da nas motiviše u težnji za spoznanjem o Bogu?
12 Šta treba da nas motiviše da imamo lični studij? Da pokažemo da smo bolji od drugih? Da pokažemo da imamo više spoznanja? Da postanemo živa biblijska enciklopedija? Ne. Naš cilj je da živimo, govorimo i ponašamo se kao hrišćani, uvek spremni da pomognemo drugima sa okrepljujućim duhom kakav je posedovao Hrist (Matej 11:28-30). Apostol Pavle je upozorio: „Spoznanje nadima, a ljubav izgrađuje“ (1. Korinćanima 8:1). Zato treba da imamo ponizan stav koji je Mojsije ispoljio rekavši Jehovi: „Pokaži mi put svoj. Učini da te poznam i nađem opet milost pred očima tvojim“ (Izlazak 33:13). Da, za spoznanjem treba da težimo da bismo ugodili Bogu, a ne da bismo impresionirali ljude. Želimo da budemo dostojne, ponizne Božje sluge. Kako možemo ostvariti taj cilj?
13. Šta je potrebno da bi neko postao dostojan Božji sluga?
13 Pavle je savetujući Timoteja o tome kako može da ugodi Bogu rekao: „Daj sve od sebe da se pokažeš kao priznat pred Bogom, kao radnik koji nema čega da se stidi, koji ispravno upravlja rečju istine“ (2. Timoteju 2:15). Izraz „ispravno upravlja“ potiče od jednog složenog grčkog glagola koji doslovno znači „seći pravo“ (Kingdom Interlinear). Prema nekim izučavaocima, ovo podseća na jednog krojača koji seče tkaninu prema kroju, na zemljoradnika koji plugom izvlači brazde po njivi i tako dalje. Bilo kako bilo, krajnji rezultat mora biti prav, to jest tačan. Poenta je u tome da je Timotej, ako je želeo da bude dostojan Božji sluga koji će imati njegovo odobravanje, morao da ’da sve od sebe‘ kako bi bio siguran da su njegovo poučavanje i ponašanje u skladu s rečju istine (1. Timoteju 4:16).
14. Kako naš lični studij treba da utiče na ono što radimo i govorimo?
14 Pavle je naglasio istu stvar kada je podsticao suhrišćane u Kolosima da ’hode dostojno Jehove, s ciljem da mu potpuno ugode donošenjem ploda u svakom dobrom delu i rastom u tačnom spoznanju o Bogu‘ (Kološanima 1:10). Pavle ovde to da se bude dostojan Jehove povezuje s ’donošenjem ploda u svakom dobrom delu‘, kao i s ’rastom u tačnom spoznanju o Bogu‘. Drugim rečima, Jehovi nije važno samo to koliko cenimo spoznanje već i koliko se tesno držimo njegove Reči u onome što radimo i govorimo (Rimljanima 2:21, 22). To znači da ako želimo da ugodimo Bogu, naš lični studij mora da utiče na naše razmišljanje i ponašanje.
15. Kako možemo da čuvamo i kontrolišemo svoj um i svoje misli?
15 Satana je danas rešen da uništi našu duhovnost tako što izaziva borbu koju vodimo u svom umu (Rimljanima 7:14-25). Zato da bismo bili dostojni našeg Boga Jehove, moramo čuvati i kontrolisati svoj um i svoje misli. Oružje koje imamo je ’spoznanje Boga‘, koje može da ’zarobi svaku misao da bi je učinilo poslušnom Hristu‘. Želimo da izbacimo iz svog uma svaku sebičnu, telesnu misao i to je razlog više da poklonimo pažnju svakodnevnom proučavanju Biblije (2. Korinćanima 10:5).
Pomoćna sredstva za razumevanje
16. Kako možemo da izvučemo korist dok nas Jehova poučava?
16 Jehovina pouka donosi duhovne i fizičke koristi. Ona nije neka dosadna teologija kojoj nedostaje praktična vrednost. Zato čitamo sledeće: „Ja, Jehova, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići“ (Isaija 48:17). Kako nas Jehova vodi svojim putem koji je za naše dobro? Kao prvo, imamo njegovu nadahnutu Reč, Bibliju. To je naš osnovni udžbenik u kome stalno tražimo korisne informacije. Zato je dobro da uz otvorenu Bibliju obraćamo pažnju na ono što se iznosi na hrišćanskim sastancima. Korisni rezultati koji proističu iz toga mogu se zapaziti u izveštaju o etiopskom evnuhu, koji je zabeležen u 8. poglavlju Dela apostolskih.
17. Šta se desilo u slučaju etiopskog evnuha, i šta nam to govori?
17 Etiopski evnuh se obratio na judaizam. Iskreno je verovao u Boga i proučavao je Pismo. Dok je putovao u svojoj kočiji, čitao je Isaijinu knjigu kada mu je pritrčao Filip i upitao ga: „Da li razumeš to što čitaš?“ Kako je evnuh odgovorio? „’Kako bih mogao ako me ko ne uputi?‘ I zamoli Filipa da se popne i sedne s njim.“ Filip je zatim, vođen svetim duhom, pomogao evnuhu da razume Isaijino proročanstvo (Dela apostolska 8:27-35). Šta nam ovo govori? Govori nam da nije dovoljno to što sami čitamo Bibliju. Jehova, pomoću svog duha, koristi klasu vernog i razboritog roba da bi nam pomogao da u pravo vreme razumemo njegovu Reč. Kako se to postiže? (Matej 24:45-47; Luka 12:42).
18. Kako nam pomaže klasa vernog i razboritog roba?
18 Iako se za tog roba kaže da je ’veran i razborit‘, Isus nije rekao da će on biti nepogrešiv. Ova grupa verne pomazane braće još uvek se sastoji od nesavršenih hrišćana. Čak i kada imaju najbolje namere, oni mogu pogrešiti, kao što se to ponekad događalo u prvom veku (Dela apostolska 10:9-15; Galatima 2:8, 11-14). Međutim, njihovi motivi su čisti i Jehova ih koristi da bi nam obezbedio pomoćna sredstva za proučavanje Biblije kako bismo izgradili svoju veru u Božju Reč i Njegova obećanja. Osnovno sredstvo za lični studij koje nam je dao ovaj rob jeste Prevod Svetog pisma Novi svet. Danas je u celini ili delimično dostupan na 42 jezika i odštampan je u nekoliko izdanja u 114 miliona primeraka. Kako ovo sredstvo možemo efikasno da koristimo u svom ličnom studiju? (2. Timoteju 3:14-17).
19. Koja su neka obeležja Prevoda Svetog pisma Novi svet — s referencama koja mogu biti od koristi u ličnom studiju?
19 Uzmi za primer Prevod Svetog pisma Novi svet — s referencama. On ima kolone referenci, fusnote, malu konkordancu kao što je „Indeks biblijskih reči“ i „Indeks reči u fusnotama“, Dodatak u kome su detaljno obrađene 43 teme, kao i mape i tabele. Ima i „Predgovor“ u kojem se govori o mnogim izvorima koji su upotrebljeni za ovaj jedinstveni prevod Biblije. Ako postoji na jeziku koji razumeš, svim silama se potrudi da se dobro upoznaš sa ovim karakteristikama i dobro ih koristi. U svakom slučaju, Biblija je polazna tačka za naš studij, a Prevod Novi svet je jedan prevod koji na ispravan način ističe Božje ime dok naglašava vladavinu Božjeg Kraljevstva (Psalam 149:1-9; Danilo 2:44; Matej 6:9, 10).
20. Koja pitanja u pogledu ličnog studija sada zahtevaju odgovore?
20 Sada bismo se mogli zapitati: ’Koja nam je daljnja pomoć potrebna da bismo razumeli Bibliju? Kako možemo odrediti vreme za lični studij? Kako možemo da učinimo da naš studij bude delotvorniji? Kako naš studij trebada utiče na druge?‘ Sledeći članak će osmotriti ove važne aspekte našeg hrišćanskog napretka.
[Fusnota]
a Od 1979. vrednost zlata je varirala između čak 860 evra po unci 1980, do samo 260 evra po unci 1999.
Da li se sećaš?
• Šta znači „meditirati“ i „razmišljati“?
• Kakav stav treba da imamo prema proučavanju Božje Reči?
• Šta treba da nas motiviše da imamo lični studij?
• Koja pomoćna sredstva nam pomažu da razumemo Bibliju?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 15. strani]
Članove betelske porodice duhovno jača to što svaki dan započinju razmatranjem nekog biblijskog citata
[Slike na 15. strani]
Dok putujemo, možemo iskoristiti vreme da slušamo Bibliju na kasetama
[Slika na 16. strani]
Ljudi su dugo i naporno radili da bi pronašli zlato. Koliko truda ulažeš u proučavanje Božje Reči?
[Izvor]
Courtesy of California State Parks, 2002
[Slike na 17. strani]
Biblija je blago koje može voditi do večnog života