Da li si upoznat sa Safanom i njegovom porodicom?

U TOKU svog čitanja Biblije, da li si nekad zapazio ukazivanja na Safana i na neke članove njegove uticajne porodice? Ko su oni bili? Šta su radili? Šta možemo naučiti iz njihovog primera?

Biblija nas upoznaje sa ’Safanom, sinom Azalije, sinom Mesulamovim‘ kada govori o Josijinoj obnovi pravog obožavanja oko 642. pre n. e. (2. Kraljevima 22:3). Tokom narednih 36 godina, do uništenja Jerusalima 607. pre n. e., upoznajemo njegova četiri sina, Ahikama, Elasu, Gemariju i Jazaniju, i dva unuka, Miheja i Godoliju. (Vidi tabelu.) „Safanova porodica je dominirala među državnim službenicima (u kraljevstvu Jude) i držala je položaj kraljevog pisara od vremena Josije do izgnanstva“, objašnjava Encyclopaedia Judaica. Pregled biblijskog izveštaja o Safanu i njegovoj porodici pomoći će nam da razumemo na koji način su oni podupirali proroka Jeremiju i pravo obožavanje Jehove.

Safan podupire pravo obožavanje

Godine 642. pre n. e., kada je kralj Josija imao oko 25 godina, zatičemo Safana kako služi u svojstvu kraljevog sekretara i pisara (Jeremija 36:10). Šta je ta služba obuhvatala? Gore spomenuta enciklopedija navodi da je kraljev pisar i sekretar bio i njegov blizak savetnik, zadužen za finansijska pitanja, vičan diplomatiji i dobro upućen u međudržavne odnose, međunarodno pravo i trgovinske sporazume. Stoga je Safan, kao kraljev sekretar, bio jedan od najuticajnijih ljudi u kraljevstvu.

Deset godina ranije, mladi Josija „poče tražiti Boga Davida, oca svoga“. Safan je očigledno bio mnogo stariji od Josije i zato je Josiji mogao pružiti dobar savet u vezi sa obožavanjem kao i podršku prvoj akciji koju je kralj preduzeo radi obnavljanja pravog obožavanja a (2. Letopisa 34:1-8).

Tokom popravke hrama, bila je pronađena ’knjiga zakona‘ i Safan „je pročita pred kraljem“. Kad je čuo njenu poruku kralj Josija je bio potresen i poslao je delegaciju poverljivih ljudi proročici Oldi da bi upitali Jehovu o pronađenoj knjizi. Kralj je pokazao poverenje u Safana i u njegovog sina Ahikama time što ih je uključio u tu delegaciju (2. Kraljevima 22:8-14; 2. Letopisa 34:14-22).

Ovo je jedino ukazivanje u Pismu na ono što je Safan lično uradio. U ostalim biblijskim citatima on se samo spominje kao otac ili deda. Safanovi potomci su došli u blizak kontakt s prorokom Jeremijom.

Ahikam i Godolija

Kako smo već naveli, Safanov sin Ahikam se prvi put spominje kada se govori o delegaciji koja je bila poslana  proročici Oldi. Jedan rečnik zapaža: „Iako Ahikamova titula nije zapisana u hebrejskoj Bibliji, očigledno je da je bio na visokom položaju.“

Otprilike 15 godina nakon toga, Jeremijin život je bio u opasnosti. Kada je upozorio narod da Jehova namerava da uništi Jerusalim, „sveštenici, proroci i sav narod ga uhvatiše govoreći: Poginućeš!“. Šta se onda dogodilo? Izveštaj nastavlja: „Ali ruka Ahikama, sina Safanova, bi uz Jeremiju, i spreči da se on preda u ruke narodu da ga pogubi“ (Jeremija 26:1-24). Šta ovo pokazuje? The Anchor Bible Dictionary navodi: „Ovaj događaj ne samo da je potvrdio koliko je Ahikam bio uticajan, već je takođe pokazao da je on, poput ostalih članova Safanove porodice, bio naklonjen Jeremiji.“

Oko 20 godina kasnije, nakon što su Vavilonci uništili Jerusalim 607. pre n. e. i odveli većinu naroda u izgnanstvo, Safanov unuk Godolija, Ahikamov sin, bio je postavljen za namesnika nad ostatkom Jevreja. Da li je on, poput ostalih članova Safanove porodice, brinuo o Jeremiji? Biblijski izveštaj glasi: „Jeremija pođe ka Godoliji sinu Ahikamovu, u Mispu, i osta s njim.“ Nakon nekoliko meseci, Godolija je bio ubijen, a ostatak Jevreja se preselio u Egipat i pri tom su odveli Jeremiju sa sobom (Jeremija 40:5-7; 41:1, 2; 43:4-7).

Gemarija i Mihej

Safanov sin Gemarija i unuk Mihej igrali su istaknutu ulogu u događajima koji su opisani u 36. poglavlju Jeremije. Bilo je to oko 624. pre n. e., u petoj godini kralja Joakima. Varuh, Jeremijin sekretar, pročitao je naglas reči Jeremijine knjige u Jehovinom domu, „u sobi Gemarije, sina Safanova“. Otuda, ’Mihej, sin Gemarije, sina Safanova, ču sve reči Jehovine sadržane u knjizi‘ (Jeremija 36:9-11).

Mihej je obavestio svog oca i sve druge poglavice o svitku i svi su želeli da čuju njegov sadržaj. Kako su reagovali? „Kad oni čuše sve one reči, svi se uplašiše i rekoše Varuhu: Kazaćemo kralju sve te reči.“ Ipak, pre nego što su razgovarali s kraljem, savetovali su Varuha: „Idi, sakrij se ti i Jeremija, da niko ne zna gde ste“ (Jeremija 36:12-19).

Kao što se i moglo očekivati, kralj je odbacio poruku svitka i spalio ga deo po deo. Neke poglavice, uključujući Safanovog sina Gemariju, „bejahu molili kralja da ne zapali knjigu, ali ih on ne posluša“ (Jeremija 36:21-25). Knjiga Jeremiah — An Archaeological Companion  zaključuje: „Gemarija je Jeremiji bio snažan oslonac na dvoru kralja Joakima.“

Elasa i Jazanija

Godine 617. pre n. e., Vavilon je preuzeo vlast nad kraljevstvom Jude. Hiljade Jevreja, ’svi knezovi i svi junaci. . . sa svim drvodeljama i kovačima‘, bili su odvedeni u izgnanstvo, uključujući i proroka Jezekilja. Matanija, kome su Vavilonci promenili ime u Sedekija, postao je novi vazalni kralj (2. Kraljevima 24:12-17). Nakon toga, Sedekija je poslao jednu delegaciju u Vavilon, u kojoj se nalazio i Safanov sin Elasa. Jeremija je Elasi poverio jedno pismo namenjeno izgnanim Jevrejima s važnom porukom od Jehove (Jeremija 29:1-3).

Iz biblijskog izveštaja se dakle vidi da su Safan, trojica od njegovih sinova i dvojica od njegovih unuka koristili svoje uticajne položaje da bi podupirali pravo obožavanje i vernog proroka Jeremiju. Šta je sa Safanovim sinom Jazanijom? Za razliku od ostalih članova Safanove porodice, on se očigledno upustio u obožavanje idola. Šeste godine Jezekiljevog izgnanstva u Vavilonu, ili oko 612. pre. n. e., ovaj prorok je imao viziju u kojoj je sedamdeset ljudi prinosilo tamjan idolima u hramu u Jerusalimu. Među njima je bio Jazanija, jedini koji je spomenut po imenu. Ovo može ukazivati na to da je on bio istaknuti član ove grupe (Jezekilj 8:1, 9-12). Jazanijin primer pokazuje da biti odgajan u pobožnoj porodici ne garantuje da će neko i postati veran obožavalac Jehove. Svako je odgovoran za svoje postupke (2. Korinćanima 5:10).

O Safanu i njegovoj porodici

Do vremena kada su Safan i njegova porodica bili akteri događaja koji su se odigrali u Jerusalimu, upotreba pečata u Judi je postala uobičajena. Pečati su se koristili za overu ili potpisivanje dokumenata i bili su napravljeni od dragog kamenja, metala, slonove kosti ili stakla. Obično je na njima bilo urezano ime vlasnika pečata, ime njegovog oca i ponekad, titula vlasnika.

Pronađeno je na stotine jevrejskih pečata na glini. Profesor Naman Avigad, izučavalac jevrejske epigrafije, koja se bavi proučavanjem starih natpisa, zapaža: „Otisci pečata su jedini jevrejski epigrafski  izvor koji spominje ličnosti koje su poznate iz Biblije.“ Da li su pronađeni neki otisci pečata koji su pripadali Safanu ili članovima njegove porodice? Da, imena Safana i njegovog sina Gemarije pojavljuju se na pečatu koji je prikazan na 19. i 21. strani.

Izučavaoci takođe kažu da se na otiscima pečata možda ukazuje na druga četiri člana ove porodice — Azaliju, Safanovog oca; Ahikama, Safanovog sina; Gemariju, Safanovog sina i Godoliju, na koga jedan otisak pečata očigledno ukazuje kao na onog koji je bio postavljen „nad kraljevskim domom“. Smatra se da je četvrti od ovih pečata pripadao Godoliji, Safanovom unuku, iako njegov otac Ahikam, nije spomenut. Njegova titula na otisku pečata ukazuje da je on bio jedan od najviših službenika u državi.

Šta možemo naučiti od Safana i njegove porodice?

Kakav su dobar primer postavili Safan i njegova porodica time što su koristili svoje uticajne položaje da bi podupirali kako pravo obožavanje tako i vernog Jeremiju! I mi takođe možemo koristiti svoja materijalna sredstva i uticaj da bismo pružili podršku Jehovinoj organizaciji i našim suobožavaocima.

Izgrađuje nas i jača našu veru, ne samo to što redovno čitamo Bibliju, već je temeljno istražujemo i upoznajemo se s Jehovinim svedocima iz drevnog doba kao što su Safan i članovi njegove porodice. Oni takođe pripadaju velikom ’oblaku svedoka‘ čije primere možemo oponašati (Jevrejima 12:1).

[Fusnota]

[Okvir na 22. strani]

Olda — uticajna proročica

Kada su čuli reči ’knjige zakona‘ koja je bila pronađena u hramu, kralj Josija je dao zapovest Safanu i još četvorici visokih službenika da ’upitaju Jehovu‘ za knjigu (2. Kraljevima 22:8-20). Gde su ti izaslanici mogli dobiti odgovor? Jeremija a možda i Naum i Sofonija, sva trojica proroci i pisci Biblije, živeli su u to vreme u Judi. Zato su izaslanici otišli proročici Oldi.

Knjiga Jerusalem — An Archaeological Biography komentariše: „Nešto izuzetno u vezi sa ovim događajem je to što je odnos između muških i ženskih aktera ove priče bio sasvim uobičajen. Niko nije smatrao ni najmanje neprikladnim to što je jedna delegacija sastavljena od muškaraca odnela svitak Zakona jednoj ženi da bi ona odredila njegovo poreklo. Kada je proglasila da je svitak Gospodova reč, niko nije dovodio u pitanje njen autoritet. Ovaj događaj izučavaoci često previđaju kada procenjuju ulogu žena u drevnom Izraelu.“ Naravno, poruka koju su primili bila je od Jehove.

[Dijagram/Slika na 21. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Safanovo porodično stablo

Mesulam

↓

Azalija

↓

Safan

↓ ↓ ↓ ↓

Ahikam Elasa Gemarija Jazanija

↓ ↓

Godolija Mihej

[Slika na 20. strani]

Gemarija i drugi molili su Joakima da ne spali svitak koji je dobio od Jeremije

[Slika na 22. strani]

Iako je bio član Safanove porodice, Jazanija je u jednoj viziji bio prikazan kako obožava idole

[Izvor slike na 19. strani]

Courtesy Israel Antiquities Authority

[Izvor slike na 21. strani]

Courtesy Israel Antiquities Authority