Izražavaj naklonost u porodičnom krugu
Izražavaj naklonost u porodičnom krugu
„SPALI je ako smeš! Spali je!“ Toru je izazivao svoju ženu, Joko. a „E, baš hoću“, uzvratila je i zapalila šibicu kako bi spalila fotografiju na kojoj su bili njih dvoje. Onda je odsečno dodala: „Spaliću kuću!“ Toru je reagovao tako što je ošamario svoju suprugu, i završio raspravu nasiljem.
Tri godine ranije, Toru i Joko započeli su svoj zajednički život kao srećno venčan par. Šta je onda krenulo naopako? Iako je izgledalo da je Toru prijatan čovek, njegova žena je osećala da joj on ne pokazuje naklonost i da je retko kad zainteresovan za njena osećanja. Činilo se da je nesposoban da odgovori na njene izraze nežnosti. Nemoćna da to podnosi, Joko je postala ozlojeđena i ljuta. Počela je da pati od poremećaja poput nesanice, uznemirenosti, lošeg apetita, razdražljivosti, depresije i čak je doživljavala napade panike. Ipak, izgledalo je da se Toru uopšte ne uzbuđuje zbog zategnutih odnosa koji su vladali u njihovom domu. Njemu je sve to bilo sasvim normalno.
„Kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj“
Problemi poput ovih danas su uobičajeni. Apostol Pavle je predskazao da će naše vreme biti karakteristično po tome što će ljudi biti „bez prirodne naklonosti“ (2. Timoteju 3:1-5). Izvorna grčka reč koja se ovde prevodi sa „bez prirodne naklonosti“ usko je povezana s rečju koja opisuje prirodnu naklonost koja postoji među članovima porodice. Mi smo danas zaista svedoci nedostatka takve naklonosti. Čak i ako ona postoji, članovi porodice je možda retko kada međusobno pokazuju.
Mnogi roditelji danas ne znaju kako da izraze ljubav i naklonost prema svojoj deci. Neki su odrasli u porodičnom okruženju gde je nedostajalo naklonosti i možda ne shvataju koliko život može biti srećniji i prijatniji kada se naklonost oseti i pokaže. To je izgleda bio slučaj s Toruom. Tokom njegovog detinjstva, njegov otac je uvek bio zauzet poslom i dolazio je kući kasno naveče. Retko kad je razgovarao s Toruom, a kad bi to radio, vređao ga je. Toruova majka je takođe radila puno radno vreme i s njim je provodila malo vremena. Vaspitavala ga je televizija. U njegovoj porodici nije bilo ni pohvale niti komunikacije.
Jedan od otežavajućih faktora može biti kultura. U nekim delovima Latinske Amerike, muškarac mora prekršiti uobičajene norme ponašanja ako hoće da izrazi naklonost prema svojoj ženi. U mnogim zemljama Orijenta i Afrike, iskazivanje naklonosti rečima i delima suproti se tradiciji. Muževima
je možda teško da svojoj ženi i deci kažu „volim te“. Pa ipak, mi možemo nešto naučiti iz najistaknutijeg porodičnog odnosa, odnosa koji je izdržao ispit vremena.Porodični odnos koji služi za primer
Blizak odnos između Jehove Boga i njegovog jedinorođenog Sina služi kao najbolji obrazac ponašanja u porodici. Oni su na savršen način izražavali ljubav jedan prema drugome. Tokom nebrojenih milenijuma, duhovno stvorenje koje je kasnije postalo Isus Hrist uživalo je u srećnom odnosu sa svojim Ocem. To stvorenje je opisalo vezu među njima sledećim rečima: „Bila sam mu naročita radost, dan za danom, i veselila sam se pred njim sve vreme“ (Poslovice 8:30, NW). Ovaj Sin je bio toliko siguran u Očevu ljubav da je mogao objaviti drugima da je Jehovi bio naročita radost iz dana u dan. U društvu svog Oca uvek je bio srećan.
Čak i kada je Božji Sin bio na zemlji kao čovek Isus, Otac ga je uverio u svoju duboku ljubav. Nakon što je Isus bio kršten, čuo je glas svog Oca: „Ovo je moj Sin, voljeni, koga priznajem“ (Matej 3:17). Kakav ohrabrujuć izraz ljubavi na početku Isusove službe na zemlji! Mora da je njegovo srce bilo dirnuto kada je čuo odobravanje svog Oca pošto se setio svih detalja svog života na nebu.
Stoga, Jehova pruža najbolji primer u izražavanju ljubavi prema svojoj univerzalnoj porodici time što to čini u najpotpunijoj meri. Ako prihvatimo Isusa Hrista i mi takođe možemo uživati Jehovinu naklonost (Jovan 16:27). Premda nećemo čuti reči s neba, videćemo Jehovinu ljubav izraženu u prirodi, kroz Isusovu otkupnu žrtvu i na druge načine (1. Jovanova 4:9, 10). Štaviše, Jehova sluša naše molitve i odgovara na njih na način koji je najkorisniji za nas (Psalam 145:18; Isaija 48:17). Dok negujemo blizak odnos s Jehovom, mi produbljujemo naše cenjenje za njegovu ljubaznu brigu.
Isus je od svog Oca naučio kako da pokaže saosećanje, obzir, dobrotu i iskrenu brigu za druge. Objasnio je: „Što god [Otac] čini, i Sin to čini na isti način. Jer Otac ima naklonost prema Sinu i pokazuje mu sve što sam čini“ (Jovan 5:19, 20). Onda i mi možemo naučiti umeće izražavanja naklonosti tako što proučavamo primer koji je Isus postavio dok je bio na zemlji (Filipljanima 1:8).
Kako pokazati naklonost u porodici?
S obzirom da je ’Bog ljubav‘ i da smo stvoreni po njegovom „obličju“, mi smo sposobni i da osećamo i da pokazujemo ljubav (1. Jovanova 4:8; Postanje 1:26, 27). Međutim, ta naša sposobnost ne dolazi automatski do izražaja. Da bismo izrazili naklonost, prvo moramo osećati naklonost prema našem bračnom drugu i našoj deci. Pažljivo posmatraj i zapažaj hvale vredne osobine koje poseduju, koliko god da se isprva čini da su neznatne, i razmišljaj o njima. ’Moj suprug [supruga ili deca] nemaju nijednu privlačnu osobinu‘, možda kažeš. Oni kojima su roditelji izabrali supružnika možda prema njemu osećaju malo naklonosti. Neki parovi možda nisu želeli decu. Ipak, zapazi šta je Jehova osećao prema svojoj figurativnoj ženi, naciji Izrael, u desetom veku pre. n. e. Dok je prorok Ilija zaključio da nema nijednog obožavaoca Jehove u desetoplemenskoj naciji Izraela, Jehova ju je pažljivo ispitao i našao priličan broj ljudi — čak 7 000 onih čije su mu osobine bile dopadljive. Možeš li oponašati Jehovu tako što tražiš ono što je dobro kod članova svoje porodice? (1. Kraljevima 19:14-18).
Međutim, da bi članovi tvoje porodice mogli da osete tvoju naklonost, moraš svesno da se naprežeš da bi im je pokazao. Kad god primetiš nešto pohvalno, izrazi to rečima. Kada opisuje vrednu ženu, Božja Reč zapaža jednu interesantnu odliku njene porodice: „Sinovi joj ustaju i blagosiljaju je, i muž njen ustaje i hvalu joj daje“ (Poslovice 31:28). Zapazi kako su članovi porodice jedni prema drugima otvoreno izražavali svoje cenjenje. Time što hvali svoju ženu, otac pruža svom sinu dobar primer, ohrabrujući ga da i on bude velikodušan u pohvaljivanju svoje žene kada jednom stupi u brak.
Roditelji treba da pohvaljuju svoju decu. Time kod svoje dece mogu izgraditi samopoštovanje. Na kraju krajeva, kako neko može da „voli svog bližnjeg kao samoga sebe“ ako nema poštovanje prema sebi? (Matej 22:39). S druge strane, ako roditelji uvek kritikuju svoju decu i uopšte ih ne pohvaljuju, tada deca lako mogu izgubiti svoje samopoštovanje i može im biti teško da pokažu naklonost prema drugima (Efešanima 4:31, 32).
Možeš dobiti pomoć
Šta ako si odrastao u porodici u kojoj nije bilo ljubavi? Bez obzira na to, ti možeš naučiti da pokazuješ naklonost. Prvi korak je da prepoznaš problem i da uvidiš potrebu za popravljanjem. Božja Reč Biblija, u tom pogledu je od velike pomoći. Ona se može uporediti sa ogledalom. Kada ispitujemo sebe u svetlu biblijskih pouka koje su poput ogledala, tada otkrivamo u našem razmišljanju mane, ili slabe tačke (Jakov 1:23). U skladu s biblijskim učenjima, možemo ispraviti bilo koja neispravna naginjanja (Efešanima 4:20-24; Filipljanima 4:8, 9). To treba da radimo redovno, da nikada ’ne odustanemo od toga da činimo ono što je vrsno‘ (Galatima 6:9).
Nekima može biti teško da pokazuju naklonost zbog svog vaspitanja ili kulture u kojoj su odrasli. Međutim, nedavne studije ukazuju na to da se takve prepreke mogu savladati. Dr Danijel Goulman, specijalista za mentalno zdravlje, objašnjava da se ’čak i najdublje usađene sklonosti srca stečene u detinjstvu mogu promeniti‘. Pre više od 19 vekova, Biblija je ukazala na to da se uz pomoć Božjeg duha, čak i najčvršće ukorenjene sklonosti srca mogu izmeniti. Ona nas savetuje: „Svucite staru ličnost s njenim postupcima, i obucite novu ličnost“ (Kološanima 3:9, 10).
Kada se problem prepozna, porodica može proučavati Bibliju imajući na umu svoje potrebe. Na primer, zašto ne istražite šta Biblija kaže o naklonosti? Pronašli biste stih poput ovog: „Čuli ste za Jovovu istrajnost i videli ste ishod koji je Jehova dao, da je Jehova vrlo nežan u naklonosti i milosrdan“ (Jakov 5:11). Onda razmotrite biblijski izveštaj o Jovu, usredsređujući se na to kako je Jehova bio nežan u naklonosti i milosrdan prema Jovu. Bez sumnje ćete želeti da oponašate Jehovu u tome da prema svojoj porodici budete veoma nežni u naklonosti i milosrdni.
Međutim, pošto smo nesavršeni „svi se spotičemo mnogo puta“ u našem govoru Jakov 3:2). U krugu porodice, možemo propustiti da govorimo na ohrabrujuć način. Baš na ovom području su potrebni molitva i oslanjanje na Jehovu. Nemoj da odustaješ. „Neprestano se molite“ (1. Solunjanima 5:17). Jehova će pomoći i onima koji čeznu za naklonošću u porodici i onima koji žele da je pokažu ali su u tom pogledu sputani.
(Takođe, Jehova je ljubazno obezbedio pomoć u hrišćanskoj skupštini. Jakov je napisao: „Da li je neko među vama [duhovno] bolestan? Neka pozove k sebi starešine iz skupštine, i neka se oni mole nad njim, mažući ga uljem u Jehovino ime“ (Jakov 5:14). Da, starešine u skupštinama Jehovinih svedoka mogu biti od velike pomoći porodicama čiji članovi imaju problema u međusobnom pokazivanju naklonosti. Iako nisu psiholozi, starešine mogu strpljivo pomagati suhrišćanima, ne tako što će im govoriti šta treba da rade, već tako što će ih podsećati na Jehovino gledište i što će se moliti s njima i za njih (Psalam 119:105; Galatima 6:1).
U slučaju Torua i Joko, hrišćanske starešine su uvek bile spremne da saslušaju njihove probleme i da ih uteše (1. Petrova 5:2, 3). U nekoliko navrata posetio ih je jedan starešina sa svojom ženom, tako da je Joko izvukla korist iz druženja s tom iskusnom hrišćankom koja ju je upućivala ’na razumnost, na to da voli svog muža‘ (Titu 2:3, 4). Time što pokazuju razumevanje i saosećanje prema bolu i tuzi suhrišćana, starešine postaju ’zaklon od vetra i utočište od poplave‘ (Isaija 32:1, 2).
Uz pomoć ljubaznih starešina, Toru je shvatio da je imao problem u izražavanju svojih osećanja i da u ovim ’poslednjim danima‘ Đavo napada porodično uređenje (2. Timoteju 3:1). Toru je odlučio da se suoči s problemom. Počeo je da uviđa da je njegov propust da izražava ljubav posledica toga što je odrastao u sredini u kojoj nije osetio ljubav. Putem ozbiljnog biblijskog studija i molitve, Toru je postepeno postao osetljiviji na emocionalne potrebe Joko.
Iako je Joko bila ljuta na Torua, kada je uzela u obzir njegovo porodično poreklo i kada je uvidela svoje slabosti, uložila je ozbiljan napor da bi otkrila dobre osobine kod svog muža (Matej 7:1-3; Rimljanima 5:12; Kološanima 3:12-14). Preklinjala je Jehovu za snagu da sačuva ljubav prema mužu (Filipljanima 4:6, 7). Konačno, na radost svoje supruge Toru je počeo izražavati svoju naklonost.
Da, čak i ako članovi tvoje porodice retko kada prema tebi izražavaju naklonost ili ako ti imaš taj problem, svakako ga možeš savladati. Božja Reč nam pruža sigurno vođstvo (Psalam 19:8). Ako prepoznaješ ozbiljnost situacije, nastojiš da tražiš dobre strane kod članova tvoje porodice, proučavaš i primenjuješ Božju Reč, ako se oslanjaš na Jehovu putem usrdne molitve i tražiš pomoć zrelih hrišćanskih starešina, moći ćeš da nadvladaš ono što možda izgleda poput jedne nepremostive prepreke između tebe i tvoje porodice (1. Petrova 5:7). I ti možeš osetiti radost poput jednog supruga iz Sjedinjenih Država. On je bio ohrabren da izrazi naklonost prema svojoj supruzi. Kada je konačno prikupio hrabrost da joj kaže „volim te“, bio je iznenađen njenim odgovorom. Sa suzama u očima, rekla je: „I ja tebe volim, ali ovo je prvi put za 25 godina da si to rekao na takav način.“ Nemoj čekati toliko da bi izrazio svoju naklonost prema svom supružniku i svojoj deci!
[Fusnota]
a Neka imena su promenjena.
[Slika na 28. strani]
Jehova pruža pomoć kroz svoju Reč, Bibliju