Pitanja čitalaca

Šta je Pavle mislio kada je rekao: „Kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu“?

Ukazujući na običaj održavanja Memorijala Isusove smrti, Pavle je pisao: „Kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, objavljujete Gospodovu smrt, dok on ne dođe“ (1. Korinćanima 11:25, 26). Neki smatraju da fraza „kad god“ ovde ukazuje na to da Hristovu smrt treba često obeležavati, u smislu mnogo puta. Iz tog razloga je obeležavaju više nego jednom godišnje. Da li je Pavle to mislio?

Prošlo je skoro 2 000 godina od kako je Hrist uveo Memorijal svoje smrti. Stoga, održavanje Memorijala samo jednom godišnje znači da je od 33. n. e. bio održan puno puta. Međutim, Pavle u 1. Korinćanima 11:25, 26 nije razmatrao koliko često, već kako treba održavati Memorijal. Na izvornom grčkom, on nije upotrebio reč polakis, koja znači „često“. Umesto toga, upotrebio je reč osakis, koja znači „kad god“, jednu frazu sa značenjem „bilo kada“, „svaki put kad“. Pavle je u stvari govorio: ’Svaki put kada ovo činite, objavljujete Gospodovu smrt.‘ a

Koliko često, onda, treba održavati Memorijal Isusove smrti? Odgovarajuće je da se održava samo jednom godišnje. To je zaista memorijal, a memorijali se obično održavaju svake godine. Pored toga, Isus je umro na dan jevrejske Pashe, koja se proslavljala jednom godišnje. Odgovarajuće tome, Pavle je ukazao na Isusa kao na ’Hrista, našu pashu‘ s obzirom da je Isusova žrtvena smrt otvorila duhovnim Izraelcima put u život, baš kao što je i prva pashalna žrtva sačuvala na životu izraelske prvorođence u Egiptu i otvorila naciji put iz ropstva u slobodu (1. Korinćanima 5:7; Galatima 6:16). Ova povezanost s godišnjom jevrejskom Pashom daljnji je dokaz da Memorijal Isusove smrti treba održavati samo jednom godišnje.

Štaviše, Pavle je povezao Isusovu smrt s jednim drugim jevrejskim godišnjim praznikom, Danom pomirenja. U Jevrejima 9:25, 26 čitamo: „Niti je [Isus] ušao da bi sebe često prinosio, kao što prvosveštenik iz godine u godinu [na Dan pomirenja] ulazi u sveto mesto s krvlju koja nije njegova. . . Ali sada se pojavio jednom za svagda na svršetku sistemâ stvari, da samim sobom kao žrtvom odstrani greh.“ Pošto je Isusova žrtva zamenila godišnju žrtvu koja se prinosila na Dan pomirenja, na mestu je da se Memorijal njegove smrti održava jednom godišnje. Biblija ne pruža nijedan razlog na osnovu kog bi se Memorijal češće održavao.

U skladu s tim, istoričar Johan Lorens fon Moshajm izveštava da su u drugom veku hrišćani iz Male Azije imali običaj da Memorijal Isusove smrti održavaju „četrnaestog dana prvog jevrejskog meseca [Nisana]“. Tek je u kasnijem razdoblju u hrišćanstvu postao običaj da se ovaj događaj održava češće nego jednom godišnje.

[Fusnota]