Sada je važnije nego ikada da ostanemo budni!
Sada je važnije nego ikada da ostanemo budni!
„Ne spavajmo kao ostali što spavaju, nego ostanimo budni i budimo trezveni“ (1. SOLUNJANIMA 5:6).
1, 2. (a) Kakvi su gradovi bili Pompeja i Herkulanum? (b) Koje su upozorenje ignorisali mnogi stanovnici Pompeje i Herkulanuma, i s kojim posledicama?
U PRVOM veku naše ere, Pompeja i Herkulanum su bila dva napredna rimska grada koja su se nalazila u podnožju planine Vezuv. Ova dva grada su bila popularna odmarališta bogatih Rimljana. Pozorišta u ovim gradovima su mogla da prime više od hiljadu gledalaca, a u Pompeji je postojao ogroman amfiteatar u koji je mogao doći gotovo čitav grad. Arheolozi su u Pompeji izbrojali 118 gostionica i krčmi od kojih su neke služile kao kockarnice, a neke kao javne kuće. Slike na zidovima i drugi ostaci svedoče da su nemoral i materijalizam bili izuzetno rašireni.
2 A onda je 24. avgusta 79. n. e. na planini Vezuv došlo do erupcije. Vulkanolozi veruju da prva eksplozija, koja je ova dva grada pokrila pepelom, verovatno nije sprečila stanovnike ovih gradova da pobegnu. Izgleda da su mnogi to i uradili. Međutim, drugi, koji su potcenili opasnost ili su jednostavno ignorisali znake upozorenja, ostali su. Zatim su oko ponoći talas usijanih gasova, lava i stenje prodrli u Herkulanum i progutali sve stanovnike koji su ostali u gradu. Rano idućeg jutra, slična lavina je ubila sve u Pompeji. Kakve tragične posledice zbog ne obraćanja pažnje na znake upozorenja!
Kraj jevrejskog sistema stvari
3. Koja sličnost postoji između uništenja Jerusalima i uništenja Pompeje i Herkulanuma?
3 Užasan kraj Pompeje i Herkulanuma nadmašila je kataklizma koju je Jerusalim doživeo devet godina ranije iako je tu katastrofu izazvao čovek. To uništenje je opisano kao „jedna od najstrašnijih opsada u istoriji“ i prema nekim izveštajima, ono je dovelo do smrti više od milion Jevreja. Međutim, poput katastrofe koja je zadesila Pompeju i Herkulanum, uništenje Jerusalima se nije dogodilo bez upozorenja.
4. Koji je proročanski znak Isus dao da bi upozorio svoje sledbenike da je blizu kraj sistema stvari, i kako se to prvobitno ispunilo u prvom veku?
4 Isus Hrist je predvideo uništenje grada i prorekao je događaje koji će mu prethoditi — uznemiravajuće događaje kao što su ratovi, nestašice hrane, zemljotresi i bezakonje. Na scenu će doći lažni proroci, ali dobra vest o Božjem Kraljevstvu će se propovedati širom sveta (Matej 24:4-7, 11-14). Isusove reči danas imaju glavno ispunjenje, ali i tada su se ispunile, iako u jednom manjem obimu. Istorija beleži jednu ozbiljnu glad u Judeji (Dela apostolska 11:28). Jevrejski istoričar Josif izveštava da se u području Jerusalima kratko pre uništenja tog grada dogodio zemljotres. Kako se približavao kraj Jerusalima, neprestano su izbijale pobune, krvavi sukobi između jevrejskih političkih frakcija i masakri u nekoliko gradova u kojima nije bilo čisto jevrejsko stanovništvo. Ipak, dobra vest o Kraljevstvu se propovedala „u celom stvarstvu koje je pod nebom“ (Kološanima 1:23).
5, 6. (a) Koje su se Isusove proročanske reči ispunile 66. n. e.? (b) Zašto je u Jerusalimu poginulo toliko mnogo ljudi kada je on na kraju pao 70. n. e.?
5 Na kraju, 66. n. e., Jevreji su se pobunili protiv Rima. Kada je Cestije Gal doveo vojsku i opkolio Jerusalim, Isusovi sledbenici su se prisetili Isusovih reči: „Kad vidite da je Jerusalim opkolila ulogorena vojska, tada znajte da se njegovo opustošenje približilo. Tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore, a oni koji budu usred njega neka ga napuste, a oni koji su u selima neka ne ulaze u njega“ (Luka 21:20, 21). Došlo je vreme da se napusti Jerusalim, ali kako? Gal je neočekivano povukao trupe i time omogućio hrišćanima iz Jerusalima i Judeje da poslušaju Isusove reči i pobegnu u gore (Matej 24:15, 16).
6 Četiri godine kasnije, otprilike u vreme Pashe, rimska vojska se vratila pod generalom Titom koji je bio rešen da uguši jevrejsku pobunu. Njegova vojska je opkolila Jerusalim i izgradila „utvrđenje od zašiljenih stubova“ čime je bekstvo bilo onemogućeno (Luka 19:43, 44). Uprkos opasnosti od rata, Jevreji iz celog Rimskog carstva su došli u Jerusalim da bi proslavili Pashu. Sada su bili u klopci. Prema Josifu, ovi bespomoćni posetioci su sačinjavali većinu žrtava rimske opsade. a Kada je Jerusalim na kraju pao, bila je ubijena otprilike jedna sedmina svih Jevreja iz Rimskog carstva. Uništenje Jerusalima i njegovog hrama označilo je kraj jevrejske države i njenog religioznog sistema zasnovanog na Mojsijevom zakonu b (Marko 13:1, 2).
7. Zašto su verni hrišćani preživeli uništenje Jerusalima?
7 Jevrejski hrišćani su 70. n. e. mogli da poginu ili da budu zarobljeni sa svima ostalima iz Jerusalima. Međutim, prema istorijskim dokazima, oni su poslušali Isusovo upozorenje koje je on dao 37 godina ranije. Otišli su iz grada i nisu se vratili.
Pravovremena apostolska upozorenja
8. Koju je potrebu Petar uvideo, i koje je Isusove reči verovatno imao na umu?
8 U ovom vremenu predstoji daleko veće uništenje, uništenje koje će okončati ovaj sistem stvari. Šest godina pre uništenja Jerusalima, apostol Petar je dao jedan vrlo važan i pravovremen savet koji se posebno odnosi na današnje hrišćane: Bdite! Petar je uvideo potrebu da hrišćani probude svoje „sposobnosti jasnog razmišljanja“ kako ne bi ignorisali „zapovesti Gospoda“ Isusa Hrista (2. Petrova 3:1, 2). Kada je podsticao hrišćane da budu budni, Petar je verovatno imao na umu ono što je Isus rekao apostolima nekoliko dana pre svoje smrti: „Pazite, budite budni, jer ne znate kada je određeno vreme“ (Marko 13:33).
9. (a) Koji bi opasan stav neki mogli razviti? (b) Zašto je skeptičan stav naročito opasan?
9 Danas se neki rugaju i kažu: „Gde je ta njegova obećana prisutnost?“ (2. Petrova 3:3, 4). Ti pojedinci očigledno misle da se u principu ništa nije promenilo i da će sve biti isto kao od stvaranja sveta. Takav skepticizam je opasan. Sumnje mogu da oslabe naš osećaj hitnosti, što može dovesti do toga da ugađamo sopstvenim željama (Luka 21:34). Osim toga, kao što Petar to navodi, takvi rugači su zaboravili Nojev potop koji je uništio čitav jedan svetski sistem stvari. Situacija se i te kako menja! (Postanje 6:13, 17; 2. Petrova 3:5, 6).
10. Kojim rečima Petar hrabri one koji su možda postali nestrpljivi?
10 Petar pomaže onima koji čitaju njegovu poslanicu da razviju strpljenje tako što ih podseća zašto Bog često ne reaguje odmah. Petar najpre kaže: „Jedan dan kod Jehove [je] kao hiljadu godina i hiljadu godina kao jedan dan“ (2. Petrova 3:8). Pošto je Jehova večan, on može uzeti u obzir sve faktore i onda izabrati najbolje moguće vreme za delovanje. Zatim, Petar ukazuje na to da Jehova želi da se svi ljudi pokaju. Božje strpljenje znači spasenje za mnoge koji bi poginuli ako bi on prenagljeno postupio (1. Timoteju 2:3, 4; 2. Petrova 3:9). Međutim, to što je Jehova strpljiv ne znači da on nikada neće preduzeti akciju. Petar kaže: „Jehovin dan će doći kao lopov“ (2. Petrova 3:10).
11. Šta će nam pomoći da ostanemo duhovno budni, i kako će to, da tako kažemo, ’ubrzati‘ dolazak Jehovinog dana?
11 Vredno je zapaziti Petrovo poređenje. Nije lako uhvatiti lopova, ali veća je verovatnoća da će lopova primetiti stražar koji je budan tokom cele noći nego onaj koji s vremena na vreme drema. Kako stražar može da ostane budan? Lakše mu je da ostane budan ako šeta okolo umesto da sedi čitave noći. Slično tome, ako smo neprestano duhovno aktivni to će nam pomoći da kao hrišćani ostanemo budni. Zato nas Petar podstiče da budemo zaposleni „delima koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu“ (2. Petrova 3:11). Takva aktivnost će nam pomoći da i dalje ’čvrsto držimo u mislima prisutnost Jehovinog dana‘. Grčka reč koja je prevedena sa „čvrsto držeći u mislima“ doslovno se može prevesti kao „ubrzavajući“ (2. Petrova 3:12, fusnota u NW). Doduše, mi ne možemo promeniti Jehovin vremenski plan. Njegov dan će doći u vreme koje je on odredio. Ali vreme od sada do tada će na izgled proći mnogo brže ako smo zaposleni u službi za njega (1. Korinćanima 15:58).
12. Kako mi kao pojedinci možemo da iskoristimo Jehovino strpljenje?
12 Zato je svako ko misli da Jehovin dan kasni ohrabren da posluša Petrov savet da strpljivo čeka na Jehovino određeno vreme. Zaista, možemo mudro iskoristiti dodatno vreme koje postoji zahvaljujući Božjem strpljenju. Na primer, možemo nastaviti da razvijamo važne hrišćanske osobine i da razgovaramo o dobroj vesti s više ljudi nego što bi to inače bilo moguće. Ako ostanemo budni, Jehova će nas na kraju ovog sistema stvari pronaći „bez mrlje i bez mane, i u miru“ (2. Petrova 3:14, 15). Kakav će to blagoslov biti!
13. Koje su reči koje je Pavle uputio hrišćanima u Solunu naročito odgovarajuće u današnjem vremenu?
13 Pavle govori o potrebi da se ostane duhovno budan i u prvoj poslanici hrišćanima u Solunu. On savetuje: „Ne spavajmo kao ostali što spavaju, nego ostanimo budni i budimo trezveni“ (1. Solunjanima 5:2, 6). Koliko je ovo potrebno danas dok se približava uništenje čitavog sveta! Obožavaoci Jehove žive u svetu koji je ravnodušan prema duhovnim stvarima i to može da utiče na njih. Zato Pavle pruža sledeći savet: „Budimo trezveni i obucimo grudni oklop vere i ljubavi i stavimo kao kacigu nadu spasenja“ (1. Solunjanima 5:8). Redovno proučavanje Božje Reči i redovno druženje s našom braćom na sastancima pomoći će nam da se držimo Pavlovog saveta i da čuvamo svoj osećaj hitnosti (Matej 16:1-3).
Milioni su budni
14. Koji statistički podaci pokazuju da mnogi danas slede Petrovo ohrabrenje da budu budni?
14 Da li danas ima mnogo onih koji slede nadahnuto ohrabrenje da budu budni? Ima. Tokom službene 2002. godine, najveći broj objavitelja je bio 6 304 645 — a to je porast od 3,1 posto u odnosu na 2001. godinu. Oni su pružili dokaz da su duhovno budni tako što su razgovarajući s drugima o Božjem Kraljevstvu proveli 1 202 381 302 sata. Ta aktivnost za njih nije bila usputna stvar. To je bio centralni deo njihovog života. Eduardo i Noemi iz Salvadora su jedan od primera kakav stav ima većina njih.
15. Koje iskustvo iz Salvadora pokazuje da su mnogi duhovno budni?
15 Eduardo i Noemi su pre izvesnog broja godina obratili pažnju na Pavlove reči da se ’menja scena ovog sveta‘ (1. Korinćanima 7:31). Oni su pojednostavili svoj život i započeli punovremenu službu kao pioniri. Kako je vreme prolazilo, bili su blagoslovljeni na mnoge načine i čak su učestvovali u pokrajinskom i oblasnom delu. Uprkos tome što su se suočili sa ozbiljnim problemima, Eduardo i Noemi su uvereni da su doneli ispravnu odluku kada su žrtvovali materijalnu udobnost zarad punovremene službe. Mnogi od 29 269 objavitelja — uključujući i 2 454 pionira — u Salvadoru pokazali su sličan samopožrtvovan duh i to je jedan razlog zbog kojeg je u toj zemlji tokom prošle godine došlo do porasta od 2 posto.
16. Koji je stav pokazao jedan mladi brat iz Obale Slonovače?
16 Jedan mladi hrišćanin iz Obale Slonovače je pokazao isti stav. On je podružnici napisao sledeće: „Služim kao sluga pomoćnik, ali ne mogu braći da kažem da budu pioniri dok sam ne postavim dobar primer u tom pogledu. Zato sam ostavio dobro plaćeni posao i sada imam sopstveni posao uz koji imam više vremena za službu.“ Ovaj mladić je postao jedan od 983 pionira koji služe na Obali Slonovače, koja je prošle godine imala 6 701 objavitelja i porast od 5 posto.
17. Kako je jedna mlada Svedokinja iz Belgije pokazala da je predrasude nisu zastrašile?
17 Objavitelji Kraljevstva u Belgiji, njih 24 961, i dalje trpe zbog netolerancije, predrasuda i diskriminacije. Ipak, oni su revni i nisu zastrašeni. Kada je jedna 16-godišnja Svedokinja čula kako su u školi tokom jednog časa o etici Jehovini svedoci opisani kao sekta, zamolila je da joj se dozvoli da ispriča drugu stranu priče. Pomoću video-kasete Jehovini svedoci — organizacija iza imena i brošure Jehovini svedoci — ko su oni?, objasnila je ko su u stvari Svedoci. Informacije su naišle na dobar odaziv i sledeće sedmice je učenicima bio dat jedan test u kojem su sva pitanja bila vezana za hrišćansku religiju Jehovinih svedoka.
18. Koji dokaz postoji da ekonomski problemi nisu odvratili objavitelje u Argentini i Mozambiku od služenja Jehovi?
18 Većina hrišćana mora da se suočava sa ozbiljnim problemima tokom ovih poslednjih dana. Ali oni i pored toga nastoje da im to ne odvrati pažnju. Uprkos dobro poznatim ekonomskim problemima, Argentina je prošle godine izvestila novi najveći broj 126 709 Svedoka. U Mozambiku još uvek vlada siromaštvo. Ipak, učešće u delu svedočenja je izvestilo 37 563 objavitelja, što je porast od 4 posto. Za mnoge u Albaniji život nije lak, ali izveštaj iz te zemlje pokazuje da postoji lep porast od 12 posto i da je dostignut najveći broj objavitelja od 2 708. Očigledno je da Jehovin duh ne ometaju teške okolnosti kada njegove sluge stavljaju interese Kraljevstva na prvo mesto (Matej 6:33).
19. (a) Šta pokazuje da ima još mnogo iskrenih ljudi koji su gladni biblijske istine? (b) Koji još detalji iz godišnjeg izveštaja pokazuju da su Jehovine sluge duhovno budne? (Viti tabelu na stranama 12-15.)
19 Prošle godine je širom sveta izvešteno da je svakog meseca u proseku vođeno 5 309 289 biblijskih studija, što pokazuje da ima još mnogo iskrenih ljudi koji su gladni biblijske istine. Od novog najvećeg broja prisutnih na Memorijalu koji iznosi 15 597 746, većina njih još uvek nisu aktivne Jehovine sluge. Nadamo se da će rasti njihovo spoznanje kao i ljubav prema Jehovi i bratstvu. Uzbudljivo je videti da „veliko mnoštvo“ ’drugih ovaca‘ i dalje donosi plodove dok služi Stvoritelju „dan i noć u njegovom hramu“ zajedno s pomazanom braćom (Otkrivenje 7:9, 15; Jovan 10:16).
Pouka od Lota
20. Šta učimo iz primera Lota i njegove žene?
20 Naravno, čak i verne Božje sluge mogu privremeno izgubiti osećaj hitnosti. Seti se Avrahamovog bratanca Lota. On je saznao od dva anđela koji su ga posetili da će Bog uništiti Sodom i Gomoru. Ova vest možda i nije iznenadila Lota, jer ga je „strašno mučilo raspušteno ponašanje ljudi koji prkose zakonu“ (2. Petrova 2:7). Međutim, kada su ta dva anđela došla da ga izvedu iz Sodoma, on „oklevaše“. Anđeli su skoro morali da njega i njegovu porodicu odvuku iz grada. Nakon toga, Lotova žena je ignorisala uputstvo anđelâ da se ne osvrće. Njen popustljiv stav ju je skupo koštao (Postanje 19:14-17, 26). Isus je upozorio: „Setite se Lotove žene“ (Luka 17:32).
21. Zašto je sada više nego ikada ranije od presudne važnosti da ostanemo budni?
21 Katastrofa koja je zadesila Pompeju i Herkulanum, događaji vezani za uništenje Jerusalima, kao i primeri iz vremena Nojevog potopa i Lota, pokazuju koliko je važno ozbiljno shvatiti upozorenja. Kao Jehovine sluge, mi prepoznajemo znak vremena kraja (Matej 24:3). Odvojili smo se od lažne religije (Otkrivenje 18:4). Poput hrišćana iz prvog veka, potrebno je ’da čvrsto držimo u mislima prisutnost Jehovinog dana‘ (2. Petrova 3:12). Da, sada više nego ikada ranije, moramo ostati budni! Koje korake možemo preduzeti i koje osobine možemo razviti da bismo ostali budni? Sledeći članak će se pozabaviti tim stvarima.
[Fusnote]
a Malo je verovatno da je Jerusalim u prvom veku imao više od 120 000 stanovnika. Euzebije računa da je 70. n. e., iz judejske provincije otputovalo u Jerusalim na Pashu 300 000 stanovnika. Ostatak poginulih je sigurno došao iz drugih delova carstva.
b Naravno, iz Jehovinog ugla, Mojsijev zakon je 33. n. e. bio zamenjen novim savezom (Efešanima 2:15).
Kako bi odgovorio?
• Koji je razvoj događaja omogućio jevrejskim hrišćanima da ostanu živi prilikom uništenja Jerusalima?
• Kako nam saveti iz poslanica apostola Petra i Pavla pomažu da ostanemo budni?
• Ko danas pruža dokaz da je potpuno budan?
• Koji pouku izvlačimo iz izveštaja o Lotu i njegovoj ženi?
[Pitanja za razmatranje]
[Tabela na stranama 12-15]
IZVEŠTAJ JEHOVINIH SVEDOKA ŠIROM SVETA ZA SLUŽBENU 2002. GODINU
(Vidi uvezano godište)
[Slika na 9. strani]
Hrišćani iz Jerusalima su 66. n. e. poslušali Isusovo upozorenje
[Slike na 10. strani]
Aktivnost pomaže hrišćanima da ostanu budni