Uteha za one koji pate

VEKOVIMA je pitanje zašto Bog dopušta patnju zbunjivalo mnoge filozofe i teologe. Neki su tvrdili da Bog, s obzirom da je svemoćan, sigurno snosi odgovornost za patnju. Pisac propovedi The Clementine Homilies, apokrifnog dela iz drugog veka, tvrdio je da Bog vlada svetom sa obe ruke. „Levom rukom“, Đavolom, nanosi patnju i bol, a „desnom rukom“, Isusom, spasava i blagosilja.

Drugi, koji nisu mogli da prihvate ideju da Bog uopšte i dopušta patnju čak i ako je on sam ne prouzrokuje, izabrali su da poriču postojanje patnje. „Zlo je samo iluzija, bez ikakve stvarne osnove“, napisala je Meri Bejker Edi. „Stvari kao što su greh, bolest i smrt iščezle bi kada bismo ih smatrali ništavnošću“ (Science and Health With Key to the Scriptures).

Zbog tragičnih događaja koji su se odigrali tokom istorije, naročito od Prvog svetskog rata naovamo, mnogi su zaključili da Bog jednostavno ne može da spreči patnju. „Mislim da se posle holokausta pridev svemoćni više ne može tako lako odnositi na Boga“, napisao je jevrejski izučavalac David Volf Silverman. „Ako bi nekako valjalo shvatiti Boga“, dodao je on, „onda bi Njegova dobrota morala da bude spojiva s postojanjem zla, i to samo pod uslovom da On nije svemoćan.“

Međutim, tvrdnje da je Bog u neku ruku saučesnik u patnji, da nije sposoban da je spreči ili da je patnja samo proizvod naše mašte, ne pružaju gotovo nikakvu utehu onima koji pate. I što je još važnije, takva verovanja su u totalnoj suprotnosti s pravednim, moćnim i brižnim Bogom koga možemo upoznati čitajući Bibliju (Jov 34:10, 12; Jeremija 32:17; 1. Jovanova 4:8). Šta onda Biblija kaže, zašto je dozvoljeno da postoji patnja?

Otkud patnja?

Bog nije stvorio ljude da pate. Baš naprotiv, on je prvi ljudski par, Adama i Evu, obdario savršenim umom i telom, pripremio im je predivan vrt koji im je služio kao dom i dao im je smisaon i zadovoljavajuć posao (Postanje 1:27, 28, 31; 2:8). Međutim, njihova daljnja sreća je zavisila od priznavanja Božjeg vladanja i njegovog prava da odlučuje šta je dobro, a šta loše. To Božje pravo bilo je predstavljeno drvetom koje se zvalo ’drvo poznanja dobra i zla‘ (Postanje 2:17). Adam i Eva bi slušanjem Božje zapovesti da ne jedu s tog drveta pokazali da su mu podložni. a

Nažalost, Adam i Eva nisu poslušali Boga. Jedno buntovno duhovno stvorenje, koje je kasnije označeno kao Satana Đavo, ubedilo je Evu da za nju nije najbolje da sluša Boga. Štaviše, Bog ju je navodno lišio nečeg izuzetno poželjnog — nezavisnosti, prava da sama bira šta je dobro, a šta  loše. Satana je tvrdio da će joj se, ako pojede plod s tog drveta, ’otvoriti oči, pa će postati kao bog, poznajući dobro i zlo‘ (Postanje 3:1-6; Otkrivenje 12:9). Zavedena mogućnošću da bude nezavisna, Eva je uzela zabranjeni plod, a i Adam je ubrzo uradio isto.

Adam i Eva su tog istog dana počeli da osećaju posledice svoje pobune. Odbacivši Božju vladavinu, izgubili su zaštitu i blagoslove koje bi imali da su bili podložni Bogu. Bog ih je isterao iz Raja i rekao je Adamu: „Zemlja će biti prokleta s tebe. S mukom ćeš se od nje hraniti svih dana veka svoga; Sa znojem lica svoga naješćeš se hleba, dokle se ne vratiš u zemlju“ (Postanje 3:17, 19). Adam i Eva su postali podložni bolesti, bolu, starosti i smrti. Patnja je tako postala deo ljudskog života (Postanje 5:29).

Rešavanje pitanja

Neko bi mogao da pita: ’Zar Bog jednostavno nije mogao da pređe preko Adamovog i Evinog greha?‘ Nije, zato što bi to još više potkopalo poštovanje njegovog autoriteta i možda bi ohrabrilo druge da se u budućnosti pobune, što bi još više dovelo do patnji (Propovednik 8:11). Sem toga, tolerisanje takve neposlušnosti bi od Boga napravilo saučesnika u neispravnom postupanju. Biblijski pisac Mojsije nas podseća: „Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Da bi delovao u skladu sa svojim principima, Bog je morao da pusti da Adam i Eva osete posledice svoje neposlušnosti.

Zašto Bog nije odmah uništio prvi ljudski par i Satanu, nevidljivog podstrekača njihove pobune? Mogao je to da uradi. Adam i Eva ne bi dobili potomstvo koje bi nasledilo patnju i smrt. Međutim, takvo ispoljavanje Božje moći ne bi dokazalo pravednost Božjeg autoriteta nad njegovim inteligentnim stvorenjima. Nadalje, da su Adam i Eva umrli bez dece, to bi značilo da Bog nije uspeo da ostvari svoju nameru da napuni zemlju njihovim savršenim potomcima (Postanje 1:28). Međutim, „nije Bog čovek... Što on reče, neće li učiniti? što obeća, neće li izvršiti?“ (Brojevi 23:19).

Budući da je savršeno mudar, Jehova Bog je odlučio da dozvoli da se pobuna nastavi jedno izvesno vreme. Time bi pobunjenicima bilo pruženo dovoljno prilike da osete posledice nezavisnosti od Boga. Istorija će jasno pokazati da je čoveku potrebno Božje vođstvo i da je Božja vladavina superiornija u odnosu na ljudsku ili satansku. Bog je u isto vreme preduzeo i korake da bi zasigurao da će se ostvariti njegova prvobitna namera za zemlju. On je obećao da će doći jedno „seme“, ili „potomstvo“, koje će ’zgaziti Sataninu glavu‘ i time jednom za svagda okončati njegovu pobunu i odstraniti njene posledice (Postanje 3:15).

To obećano Seme je bio Isus Hrist. U 1. Jovanovoj 3:8 čitamo da se „pojavio Sin Božji, da razori Đavolova dela“. On je to učinio tako što je položio svoj savršeni ljudski život i tako platio cenu za otkup Adamove dece od nasleđenog greha i smrti (Jovan 1:29; 1. Timoteju 2:5, 6). Onima koji zaista iskazuju veru u Isusovu žrtvu obećano je trajno oslobođenje od patnje (Jovan 3:16; Otkrivenje 7:17). Kada će se to dogoditi?

 Kraj patnji

Odbacivanje Božjeg autoriteta je dovelo do neizrecivih patnji. Zato je sasvim prikladno što Bog treba da pomoću posebnog ispoljavanja svog autoriteta okonča ljudsku patnju i ostvari svoju prvobitnu nameru za zemlju. Isus je govorio o tome kada je učio svoje sledbenike da se mole: „Oče naš, koji si na nebesima... neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:9, 10).

Gotovo da je isteklo vreme koje je Bog dao ljudima da eksperimentišu s vladavinama. Njegovo Kraljevstvo je, u skladu sa ispunjenjem biblijskih proročanstava, uspostavljeno na nebesima 1914. sa Isusom Hristom kao njegovim Kraljem. b Ono će uskoro razbiti i uništiti sve ljudske vladavine (Danilo 2:44).

Isus je tokom svoje kratke službe na zemlji u malom obimu prikazao koje će blagoslove čovečanstvu doneti ponovo uspostavljena Božja vladavina. Jevanđelja pružaju dokaz da je Isus bio saosećajan prema siromašnim i diskriminisanim ljudima. Lečio je bolesne, hranio gladne i uskrsavao mrtve. Čak su ga i prirodne sile slušale (Matej 11:5; Marko 4:37-39; Luka 9:11-16). Pomisli samo na to šta će sve Isus postići kada u korist svih poslušnih ljudi bude u potpunosti primenio svoju otkupnu žrtvu! Biblija obećava da će Bog, putem Hristove vladavine, „obrisati svaku suzu s [ljudskih] očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli“ (Otkrivenje 21:4).

Uteha za one koji pate

Zaista je ohrabrujuće znati da naš Bog Jehova, oličenje ljubavi i moći, brine za nas i da će uskoro doneti olakšanje čovečanstvu! Obično ozbiljno bolestan pacijent spremno prihvata lečenje koje će mu pomoći čak i ako je ono izuzetno bolno. Slično tome, ako znamo da će način na koji Bog rešava stvari doneti večne blagoslove, to spoznanje nas može podržati bez obzira na to s kakvim se privremenim teškoćama suočavamo.

Rikardo, spomenut u prethodnom članku, naučio je da izvlači utehu iz biblijskih obećanja. „Posle smrti moje žene, imao sam snažnu želju da budem sam“, priseća se on, „ali ubrzo sam shvatio da to neće vratiti moju ženu i da će samo pogoršati moje emocionalno stanje.“ Umesto toga, Rikardo se držao svoje rutine posećivanja hrišćanskih sastanaka i razgovaranja s drugima o biblijskoj poruci. „Osetio sam da me Jehova podržava s puno ljubavi i video sam kako je odgovorio na moje molitve za na izgled male stvari i to me je približilo njemu“, kaže Rikardo. „Ta svesnost da me Bog voli mi je pomogla da izdržim ono što je nesumnjivo bila najteža kušnja  u mom životu.“ On priznaje: „Moja žena mi još uvek mnogo nedostaje, ali sada čvrsto verujem da nam ništa što Jehova dozvoli da se dogodi ne može naneti trajnu štetu.“

Da li i ti, poput Rikarda i miliona drugih, čezneš za vremenom kada se današnje patnje čovečanstva „neće pominjati, niti će na um dolaziti“? (Isaija 65:17). Budi siguran da ćeš i ti doživeti blagoslove Božjeg Kraljevstva ako budeš sledio biblijski savet: „Tražite Jehovu, dok se može naći, prizivajte njega dok je blizu“ (Isaija 55:6).

U tome ćeš uspeti ako čitanje i pažljivo proučavanje Božje Reči staviš na prvo mesto u svom životu. Upoznaj Boga i onoga koga je poslao, Isusa Hrista. Nastoj da živiš u skladu s Božjim merilima i tako pokaži da si spreman da se podložiš njegovom suverenitetu. Takav način života će ti već sada doneti više sreće uprkos kušnjama s kojima ćeš se možda suočiti, a u budućnosti će ti doneti život u svetu u kom neće biti patnje (Jovan 17:3).

[Fusnote]

[Okvir na stranama 6, 7]

KAKO SE MOŽEMO IZBORITI S PATNJOM?

’Sve svoje brige bacite na Boga‘ (1. Petrova 5:7). Osećanja zbunjenosti, ljutnje i usamljenosti su sasvim prirodna kada patimo ili kada vidimo kako pati neko koga volimo. Ipak, budi siguran da Jehova razume naša osećanja (Izlazak 3:7; Isaija 63:9). Poput vernih ljudi iz drevnih vremena, možemo mu otvoriti srce i reći svoje sumnje i brige (Izlazak 5:22; Jov 10:1-3; Jeremija 14:19; Avakum 1:13). On možda neće nekim čudom ukloniti naše kušnje, ali nam u odgovoru na iskrene molitve može dati mudrost i snagu da izađemo na kraj s njima (Jakov 1:5, 6).

„Ne čudite se bolnim kušnjama koje podnosite, kao da vam se događa nešto čudno“ (1. Petrova 4:12, New International Version). Petar ovde govori o progonstvu ali se ono što je rekao može primeniti i na bilo kakvu patnju koju podnosi neki vernik. Ljudi pate usled siromaštva, bolesti i gubitka voljenih. Biblija kaže da svakoga snalaze ’vreme i nepredviđeni događaji‘ (Propovednik 9:11, NW). Takve stvari su deo stanja u kome se čovečanstvo trenutno nalazi. Kada to razumemo, biće nam lakše da se suočimo s patnjom i nesrećama (1. Petrova 5:9). Nadasve, poseban izvor utehe će nam biti ako se prisetimo garancije da su ’oči Jehovine nad pravednima i da uši njegove čuju jauk njihov‘ (Psalam 34:16; Poslovice 15:3; 1. Petrova 3:12).

„Radujte se u nadi“ (Rimljanima 12:12). Umesto da stalno razmišljamo o nekadašnjoj sreći, možemo razmišljati o Božjem obećanju da će okončati svu patnju (Propovednik 7:10). Ta čvrsto utemeljena nada će nas štititi kao što kaciga štiti glavu. Nada ublažuje jačinu bolnih udaraca koje doživljavamo u životu i pomaže nam da se obezbedimo da ti udarci ne budu fatalni po naše mentalno, emocionalno i duhovno zdravlje (1. Solunjanima 5:8).

[Slika na 5. strani]

Adam i Eva su odbacili Božju vladavinu

[Slika na 7. strani]

Bog obećava svet bez patnji