Koliko je jaka tvoja vera?
Koliko je jaka tvoja vera?
„Vi svojom verom stojite“ (2. KORINĆANIMA 1:24).
1, 2. Zašto moramo imati veru, i kako ona može postati jača?
JEHOVINE sluge znaju da moraju imati veru. U stvari, ’bez vere nije moguće ugoditi Bogu‘ (Jevrejima 11:6). Zato je mudro da se molimo za sveti duh i za veru koja je deo poželjnog ploda tog duha (Luka 11:13; Galatima 5:22, 23). Veru možemo ojačati i oponašanjem vere suobožavalaca (2. Timoteju 1:5; Jevrejima 13:7).
2 Naša vera će postati jača ako istrajemo u težnji da vodimo život na koji Božja Reč upućuje sve hrišćane. Više vere možemo imati ako svakodnevno čitamo i marljivo proučavamo Pismo pomoću publikacija koje obezbeđuje „verni nastojnik“ (Luka 12:42-44; Isus Navin 1:7, 8). Kada redovno posećujemo hrišćanske sastanke, veće skupove i kongrese tada verom hrabrimo jedni druge (Rimljanima 1:11, 12; Jevrejima 10:24, 25). Naša vera biva ojačana i kada razgovaramo s drugima u službi (Psalam 145:10-13; Rimljanima 10:11-15).
3. Kakvu pomoć u pogledu vere dobijamo od hrišćanskih starešina punih ljubavi?
3 Hrišćanske starešine pune ljubavi pomažu nam da izgradimo veru tako što nam pružaju savete i ohrabrenja koja se temelje na Bibliji. Oni imaju duh sličan duhu apostola Pavla koji je rekao Korinćanima: „[Mi] smo saradnici na vašu radost, jer vi svojom verom stojite“ (2. Korinćanima 1:23, 24). Jedan drugi prevod kaže: „Mi doprinosimo vašoj radosti, jer ste vi čvrsti u veri“ (Bakotić). Pravednik živi zbog vere. Naravno, niko ne može imati veru umesto nas, niti čuvati našu besprekornost. U tom pogledu ’moramo nositi svoj sopstveni teret‘ (Galatima 3:11; 6:5).
4. Kako nam biblijski izveštaji o vernim Božjim slugama pomažu da ojačamo veru?
4 U Pismu ima mnogo izveštaja o osobama koje su imale veru. Možda smo upoznati s mnogim njihovim izvanrednim postupcima, ali da li smo upoznati s verom koju su ispoljavali iz dana u dan, možda tokom celog života koji je bio dug? Sada ćemo osmotriti kako su oni pokazivali veru u okolnostima koje su slične našim, što nam može pomoći da ojačamo svoju veru.
Vera nam uliva hrabrost
5. Koji biblijski dokaz imamo da nas vera jača da hrabro objavljujemo Božju reč?
5 Vera nas jača da hrabro objavljujemo Božju reč. Enoh je hrabro prorekao izvršenje Božje osude. On je rekao: „Gle! Jehova je došao sa svojim svetim mirijadama, da izvrši presudu nad svima, i da svima bezbožnima dokaže da su krivi za sva svoja bezbožna dela koja su počinili na bezbožan način, i za sve šokantne stvari koje su bezbožni grešnici govorili protiv njega“ (Juda 14, 15). Enohovi bezbožni neprijatelji su sigurno hteli da ga ubiju kada su čuli ove reči. Ipak, on je odvažno govorio s verom i Bog ga „uze“ tako što je učinio da zaspi smrtnim snom, čime je očigledno sprečio da umre teškom smrću (Postanje 5:24; Jevrejima 11:5). Nama se ne događaju takva čuda, ali Jehova odgovara na naše molitve tako da možemo s verom i hrabrošću da objavljujemo njegovu reč (Dela apostolska 4:24-31).
6. Kako su vera i hrabrost koju daje Bog pomogle Noju?
6 Verom je Noje „sagradio arku za spasenje svog doma“ (Jevrejima 11:7; Postanje 6:13-22). Noje je bio i ’propovednik pravednosti‘ koji je hrabro objavljivao Božje upozorenje svojim savremenicima (2. Petrova 2:5). Oni su se sigurno rugali njegovoj poruci o predstojećem Potopu, baš kao što se neki rugaju kada mi iznosimo biblijske dokaze da će uskoro biti uništen sadašnji sistem stvari (2. Petrova 3:3-12). Međutim, poput Enoha i Noja, mi možemo da prenosimo tu poruku zato što nam Bog daje veru i hrabrost.
Vera nas čini strpljivima
7. Kako su Avraham i drugi pokazali veru i strpljenje?
7 Nama su potrebni vera i strpljenje, naročito dok očekujemo kraj ovog zlog sistema stvari. Među onima ’koji će verom i strpljenjem naslediti obećanja‘ nalazi se i bogobojazni patrijarh Avraham (Jevrejima 6:11, 12). On je verom napustio Ur i sve pogodnosti koje je pružao taj grad, i postao stranac u drugoj zemlji koju mu je Bog obećao. Isak i Jakov su bili naslednici tog istog obećanja. Međutim, „svi su oni umrli u veri, a da nisu primili ispunjenje obećanjâ“. Verom su ’težili za boljim mestom, to jest onim koje pripada nebu‘. Zato im je Bog „pripremio grad“ (Jevrejima 11:8-16). Da, Avraham, Isak i Jakov — kao i njihove bogobojazne žene — strpljivo su čekali Božje nebesko Kraljevstvo pod kojim će biti uskrsnuti za život na zemlji.
8. Uprkos čemu su Avraham, Isak i Jakov pokazivali strpljenje i veru?
8 Avraham, Isak i Jakov nisu izgubili veru. Nisu zavladali Obećanom zemljom i nisu videli kako sve nacije bivaju blagoslovljene putem Avrahamovog semena (Postanje 15:5-7; 22:15-18). Iako je ’grad koji je sagradio Bog‘ postao realnost tek vekovima kasnije, ovi ljudi su nastavili da pokazuju veru i strpljenje tokom čitavog života. Nema sumnje da ni mi ne treba da učinimo ništa manje sada kada je Mesijansko Kraljevstvo realnost na nebu (Psalam 42:6, 12; 43:5).
Vera nam pruža najuzvišenije ciljeve
9. Kako vera utiče na ciljeve?
9 Ti verni patrijarsi nikada nisu prihvatili degradirani život Hananaca i to zato što su imali daleko uzvišenije ciljeve. Slično tome, vera i nama pruža duhovne ciljeve koji nam pomažu da se ne stopimo sa svetom koji leži u vlasti zloga, Satane Đavola (1. Jovanova 2:15-17; 5:19).
10. Kako znamo da je Josif težio ka cilju koji je daleko uzvišeniji od istaknutosti u svetu?
10 Božanskim proviđenjem, Jakovljev sin Josif je služio kao osoba koja je bila zadužena za raspodelu hrane u Egiptu, ali njegov cilj nije bio da bude velik čovek u ovom svetu. S verom u ispunjenje Jehovinih obećanja, Josif, koji je tada imao sto deset godina, rekao je svojoj braći: „Ja ću uskoro umreti; ali će vas Bog pohoditi, i izvešće vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo da će je dati Avrahamu, Isaku i Jakovu.“ Josif je zatražio da bude sahranjen u Obećanoj zemlji. Kada je umro u Egiptu, bio je balsamovan i stavljen u kovčeg. Ali kada su Izraelci bili oslobođeni iz egipatskog ropstva, prorok Mojsije je poneo Josifove kosti da bi ih sahranio u Obećanoj zemlji (Postanje 50:22-26; Izlazak 13:19). Vera kakvu je imao Josif treba da nas pokrene da težimo ka ciljevima koji su daleko uzvišeniji od istaknutosti u svetu (1. Korinćanima 7:29-31).
11. Kako je Mojsije dokazao da je imao duhovne ciljeve?
11 Mojsije je ’izabrao da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom umesto da privremeno uživa u grehu‘ kao visokoobrazovani član egipatske kraljevske porodice (Jevrejima 11:23-26; Dela apostolska 7:20-22). To ga je koštalo prestiža u svetu i možda velike sahrane u ukrašenom kovčegu na nekom čuvenom mestu u Egiptu. Ali koliko to vredi u poređenju s prednošću da se bude ’Božji čovek‘, posrednik saveza Zakona, Jehovin prorok i pisac Biblije? (Jezdra 3:2). Da li težiš ka nekom prestižnom položaju u svetu ili ti je vera pružila mnogo uzvišenije duhovne ciljeve?
Vera donosi smisaon život
12. Kako je vera uticala na Ravin život?
12 Vera ne pruža ljudima samo najuzvišenije ciljeve već i smisaon život. Rava iz Jerihona, koja je bila prostitutka, sigurno je u takvom načinu života pronalazila malo smisla. Ipak, to se i te kako promenilo kada je pokazala veru! „Delima [vere] bila [je] proglašena pravednom, nakon što je gostoljubivo primila [izraelske] glasnike i poslala ih drugim putem“ tako da su oni umakli svojim neprijateljima Hanancima (Jakov 2:24-26). Priznajući da je Jehova pravi Bog, Rava je pokazala veru i tako što je prestala da živi kao prostitutka (Isus Navin 2:9-11; Jevrejima 11:30, 31). Udala se za jednog Jehovinog slugu, a ne za nekog nevernog Hananca (Ponovljeni zakoni 7:3, 4; 1. Korinćanima 7:39). Rava je imala veličanstvenu prednost da postane Mesijina pretkinja (1. Letopisa 2:3-15; Ruta 4:20-22; Matej 1:5, 6). Kao i drugi, od kojih su neki napustili nemoralan život, i ona će dobiti još jednu nagradu — uskrsenje u život na rajskoj zemlji.
13. Kako je David sagrešio s Vitsavejom, ali koji je stav pokazao?
13 Nakon što je napustila grešan život, Rava je očigledno nastavila sa ispravnim postupanjem. Međutim, neki koji su dugo bili predani Bogu ozbiljno su zgrešili. Kralj David je počinio preljubu s Vitsavejom, organizovao je da se njen muž ubije u bici i onda ju je uzeo za ženu (2. Samuilova 11:1-27). Duboko se kajući, David je molio Jehovu: ’Sveti duh svoj nemoj uzeti od mene.‘ David nije izgubio Božji duh. Imao je veru da Jehova, zbog toga što je milosrdan, neće prezreti ’srce koje je slomljeno i zgaženo‘ usled greha (Psalam 51:11, 17, NW; 103:10-14). David i Vitsaveja su zbog svoje vere zauzeli značajno mesto u lozi koja je dovela do Mesije (1. Letopisa 3:5; Matej 1:6, 16; Luka 3:23, 31).
Vera ojačana uverenjem
14. Koja je uverenja dobio Gedeon, i kako taj izveštaj može da utiče na našu veru?
14 Iako hodimo po veri, ponekad nam je potrebno uverenje u Božju pomoć. Tako je bilo sa sudijom Gedeonom, jednim od onih „koji su putem vere porazili kraljevstva“ (Jevrejima 11:32, 33). Kada su Madijanci i njihovi saveznici napali Izrael, Božji duh je obuzeo Gedeona. Želeći uverenje da je Jehova s njim, predložio je dva testa s runom koje bi se preko noći ostavilo na gumnu. Na prvom testu, rosa je pala samo na runo dok je zemlja ostala suva. Prilikom drugog testa, situacija je bila obrnuta. Ohrabren ovim uverenjima, oprezni Gedeon je postupao po veri i porazio je Izraelove neprijatelje (Sudije 6:33-40; 7:19-25). Ne znači da nam nedostaje vere ako tražimo uverenje kada treba da donesemo neku odluku. Mi u stvari pokazujemo veru tako što gledamo šta kažu Biblija i hrišćanske publikacije, i tako što se molimo za vođstvo svetog duha kada donosimo odluke (Rimljanima 8:26, 27).
15. Kako nam može koristiti razmišljanje o Varakovoj veri?
15 Vera sudije Varaka bila je ojačana uverenjem u vidu ohrabrenja. Proročica Devora ga je ohrabrila da preduzme inicijativu u oslobađanju Izraelaca od tlačenja hananskog kralja Javina. S verom i uverenjem u Božju podršku, Varak je poveo u bitku 10 000 slabo opremljenih ljudi i pobedio je Javinove daleko nadmoćnije snage kojima je komandovao Sisara. Ta pobeda je opevana u dirljivoj pesmi Devore i Varaka (Sudije 4:1–5:31). Devora je ohrabrila Varaka da preduzme akciju kao od Boga naimenovani vođa celog Izraela i on je bio jedan od Jehovinih slugu koji su „putem vere... rasterali vojske tuđinaca“ (Jevrejima 11:33, 34). Ako razmišljamo o tome kako je Bog blagoslovio Varaka zato što je postupao po veri, to nas i te kako može podstaći na akciju ako malo oklevamo da obavimo neki izazovan zadatak u Jehovinoj službi.
Vera unapređuje mir
16. Koji je izvrstan primer ostavio Avraham težeći da ima mir s Lotom?
16 Baš kao što nam vera pomaže da izvršimo teške zadatke u službi Bogu, tako unapređuje mir i spokojstvo. Stariji Avraham je dozvolio svom mlađem bratancu Lotu da izabere najbolje pašnjake kada su se njihovi pastiri posvađali i kada je razdvajanje postalo neminovno (Postanje 13:7-12). Avraham se sigurno molio s verom za Božju pomoć da bi rešio taj problem. Umesto da svoje interese stavi na prvo mesto, on je miroljubivo rešio stvari. Ako se nađemo u raspravi s nekim hrišćaninom, molimo se s verom i ’tražimo mir‘ imajući na umu Avrahamov primer obzirnosti koja je bila pokrenuta ljubavlju (1. Petrova 3:10-12).
17. Zašto možemo reći da su očigledno poremećeni odnosi između Pavla, Varnave i Marka bili izglađeni na miroljubiv način?
17 Osmotri kako nam primena hrišćanskih načela s verom može pomoći da unapređujemo mir. Kada se Pavle pripremao da pođe na drugo misionarsko putovanje, Varnava se složio s predlogom da ponovo posete skupštine na Kipru i u Maloj Aziji. Međutim, Varnava je želeo da povedu i njegovog rođaka Marka. Pavle se nije složio s tim zato što ih je Marko napustio u Pamfiliji. Došlo je do „žestokog izliva gneva“ i ta rasprava je dovela do toga da se raziđu. Varnava je uzeo Marka i otišao na Kipar, dok je Pavle izabrao Silu za svog pratioca i ’prošao kroz Siriju i Kilikiju i jačao skupštine‘ (Dela apostolska 15:36-41). S vremenom su se popravili očigledno poremećeni odnosi, jer je Marko bio s Pavlom u Rimu i apostol je povoljno govorio o njemu (Kološanima 4:10; Filimonu 23, 24). Kada je Pavle oko 65. n. e. bio zatvorenik u Rimu, rekao je Timoteju: „Uzmi Marka i dovedi ga sa sobom, jer mi je koristan za službu“ (2. Timoteju 4:11). Pavle se očigledno molio zbog odnosa s Varnavom i Markom i to je dovelo do spokojstva koje je povezano s ’Božjim mirom‘ (Filipljanima 4:6, 7).
18. Do čega je najverovatnije došlo u Evodijinom i Sintihijinom slučaju?
18 Naravno, nesavršeni smo i zato se „svi spotičemo mnogo puta“ (Jakov 3:2). Do poteškoća je došlo i između dve hrišćanke o kojima je Pavle pisao: „Evodiju podstičem i Sintihiju podstičem da budu istih misli u Gospodu... Pomaži tim ženama koje su se sa mnom rame uz rame borile u dobroj vesti“ (Filipljanima 4:1-3). Ove pobožne žene su najverovatnije na miran način rešile problem primenjujući savete kao što je onaj zabeležen u Mateju 5:23, 24. Primena biblijskih načela s verom mnogo će doprineti unapređivanju mira i u naše vreme.
Vera nam omogućuje da istrajemo
19. Koja iskušavajuća situacija nikada nije uništila Isakovu i Rebekinu veru?
19 Vera nam može pomoći i da istrajemo u kušnji. Možda smo uznemireni zato što se kršteni član naše porodice venčao s nevernikom i time pokazao neposlušnost prema Bogu (1. Korinćanima 7:39). Isak i Rebeka su patili zato što se njihov sin Isav oženio pagankama. Njegove hetejske žene im „zadaše mnogo jada“ — toliko mnogo da je Rebeka rekla: „Omrzao mi je život s ovih Hetejskih kćeri. Ako Jakov izabere ženu između Hetejskih kćeri ove zemlje, ženu kao što su one, našto mi život?“ (Postanje 26:34, 35; 27:46). Ipak, ova iskušavajuća situacija nikada nije uništila Isakovu i Rebekinu veru. Sačuvajmo snažnu veru ako nam teške okolnosti postanu izazov.
20. Koje su nam primere vere ostavile Ruta i Nojemina?
20 Ostarela udovica Nojemina bila je Judejka i znala je da će neke žene iz Judeje možda roditi sinove koji će postati Mesijini praočevi. Međutim, pošto su njeni sinovi umrli bez dece i pošto ona više nije mogla da rađa, njena porodica nije imala skoro nikakve šanse da postane deo loze koja će dovesti do Mesije. Ipak, Ruta, njena snaha koja je i sama postala udovica, udala se za ostarelog Voza, rodila mu sina i postala pretkinja Isusa, Mesije! (Postanje 49:10, 33; Ruta 1:3-5; 4:13-22; Matej 1:1, 5). Nojeminina i Rutina vera nadjačala je nevolju i donela im je radost. I mi ćemo doživeti veliku radost ako sačuvamo veru kada se suočimo s nevoljom.
21. Šta vera čini za nas, i na šta treba da budemo rešeni?
21 Iako ne možemo reći šta nam život donosi sutra, pomoću vere se uspešno možemo suočiti s bilo kojim izazovom. Vera nam pomaže da budemo hrabri i strpljivi. Ona nam pruža najuzvišenije ciljeve i smisaon život. Vera pozitivno utiče na naš odnos s drugima i nadjačava nevolju. Zato budimo „od onih koji imaju veru, da dušu živom sačuvamo“ (Jevrejima 10:39). Pomoću snage našeg ljubaznog Boga Jehove i njemu na slavu nastavimo da pokazujemo snažnu veru.
Kako bi odgovorio?
• Koji biblijski dokaz pokazuje da pomoću vere možemo biti hrabri?
• Zašto možemo reći da nam vera pruža smisaon život?
• Kako vera unapređuje mir?
• Šta dokazuje da nam vera pomaže da istrajemo u nevolji?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 16. strani]
Vera je dala Noju i Enohu hrabrost da objavljuju Jehovine poruke
[Slike na 17. strani]
Vera poput Mojsijeve pokreće nas da težimo ka duhovnim ciljevima
[Slike na 18. strani]
Uverenje u Božju pomoć ojačalo je Varakovu, Gedeonovu i Devorinu veru