Iskrenost poželjna, ali da li je dovoljna?

DA LI je u našem svakodnevnom životu iskrenost zaista nešto poželjno? Jedan rečnik definiše „iskrenost“ kao „odsustvo pretvaranja ili licemerstva; poštenje; otvorenost; prirodnost“. Bez sumnje, ova osobina je korisna u unapređivanju dobrih odnosa s drugima. Pavle je savetovao sledeće: „Budite u svemu poslušni onima koji su vam u telesnom smislu gospodari, ne tako da služite samo kad vas neko gleda, kao oni koji ugađaju ljudima, nego sa iskrenošću srca, sa strahom Jehovinim“ (Kološanima 3:22). Ko ne bi voleo da ima jednu takvu iskrenu osobu za radnika? Danas iskreni ljudi možda imaju veće izglede da pronađu i zadrže svoj posao.

Međutim, ono zbog čega je iskrenost jedna od najpoželjnijih osobina jeste to što ona utiče na naš odnos s Bogom. Stari Izraelci su imali Božji blagoslov kada su pažljivo držali zakone i praznike. Kada je govorio o čistoći u skupštini, Pavle je podsticao hrišćane: „Slavimo praznik, ne sa starim kvascem, niti s kvascem zloće i pokvarenosti, nego s beskvasnim hlebovima iskrenosti i istine“ (1. Korinćanima 5:8). Da bi naše obožavanje bilo prihvatljivo Bogu, iskrenost je ne samo nešto poželjno već i neophodno. Pa ipak, zapazi da iskrenost sama po sebi nije dovoljna. Ona mora biti upotpunjena istinom.

Možda su konstruktori i putnici Titanika iskreno verovali da je taj prekookeanski brod nepotopiv. Međutim, on je na svom prvom putovanju 1912. udario u ledeni breg i 1 517 ljudi je izgubilo život. Neki Jevreji iz prvog veka su možda iskreno verovali u svoj način obožavanja Boga, ali njihova revnost ’nije bila u skladu s tačnim spoznanjem‘ (Rimljanima 10:2). Da bismo bili prihvatljivi Bogu, naša iskrena verovanja se moraju temeljiti na tačnim informacijama. Jehovini svedoci u vašoj sredini rado će vam pomoći da istražite šta je sve uključeno u iskreno i istinito služenje Bogu.