’Ostanite u mojoj reči‘
’Ostanite u mojoj reči‘
„Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici“ (JOVAN 8:31).
1. (a) Šta je Isus ostavio za sobom kada se vratio na nebo? (b) Koja pitanja ćemo osmotriti?
KADA se Isus Hrist, osnivač hrišćanstva, vratio na nebo, za sobom nije ostavio ni napisane knjige, ni podignute spomenike, ni nagomilano bogatstvo. Ali, ostavio je učenike kao i konkretne zahteve koje osoba treba da ispuni da bi bila njegov sledbenik. Štaviše, u Jevanđelju po Jovanu možemo pročitati da je Isus govorio o tri važna zahteva koje mora ispuniti svako ko želi da bude njegov sledbenik. Koji su to zahtevi? Šta možemo učiniti da bismo ih ispunili? I kako možemo biti sigurni da mi lično ispunjavamo zahteve da bismo bili Hristovi učenici? a
2. Koji je jedan važan zahtev koji osoba treba da ispuni da bi bila Hristov učenik, kako je zabeleženo u Jevanđelju po Jovanu?
2 Oko šest meseci pre smrti, Isus je otišao u Jerusalim i propovedao je mnoštvu ljudi koji su se tamo okupili da bi proslavili Praznik senica koji je trajao sedam dana. Kao rezultat tog propovedanja, kada je prošlo pola praznika, „mnogi iz mnoštva počeše da veruju u njega“. Isus je nastavio da propoveda tako da su zadnjeg dana praznika ponovo ’mnogi poverovali u njega‘ (Jovan 7:10, 14, 31, 37; 8:30). Tada je Isus usmerio svoju pažnju na nove vernike i saopštio jedan važan zahtev koji je osoba trebalo da ispuni da bi bila njegov učenik, što je apostol Jovan i zabeležio: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici“ (Jovan 8:31).
3. Koja je osobina potrebna osobi da bi ’ostala u [Isusovoj] reči‘?
3 Tim rečima Isus nije ukazao da je novim vernicima nedostajala vera. Umesto toga, on je istakao da im se pruža prilika da postanu njegovi pravi učenici — ako ostanu u njegovoj „reči“, to jest ako budu istrajni. Oni su prihvatili njegovu „reč“, ali trebalo je i da ostanu u njoj (Jovan 4:34; Jevrejima 3:14). Isus je smatrao da je istrajnost toliko važna osobina za njegove učenike da je u svom poslednjem razgovoru sa apostolima, koji je zabeležen u Jevanđelju po Jovanu, dva puta naglasio: ’Nastavite da me sledite‘ (Jovan 21:19, 22). Mnogi prvi hrišćani su upravo to uradili (2. Jovanova 4). Šta im je pomoglo da istraju?
4. Šta je prvim hrišćanima pomoglo da istraju?
4 Apostol Jovan, koji je oko sedam decenija bio verni Hristov učenik, ukazao je na jedan bitan faktor. On je pohvalio verne hrišćane rekavši: „Jaki [ste] i reč Božja ostaje u vama i pobedili ste zloga.“ Ti Hristovi učenici su istrajali, to jest ostali su u „reči Božjoj“ zato što je „reč Božja“ ostala u njima. Oni su je iskreno cenili (1. Jovanova 2:14, 24). Isto je i danas. Da bismo ’istrajali do kraja‘ treba da se trudimo da „reč Božja“ ostane u nama (Matej 24:13). Kako to možemo postići? Odgovor će pružiti jedno poređenje koje je Isus ispričao.
’Čuti reč‘
5. (a) O kojim različitim vrstama zemlje je Isus govorio u jednom od svojih poređenja? (b) Šta u Isusovom poređenju predstavlja seme, a šta zemlja?
5 U Jevanđeljima po Mateju, Marku i Luki zabeleženo je Isusovo poređenje o sejaču koji seje seme (Matej 13:1-9, 18-23; Marko 4:1-9, 14-20; Luka 8:4-8, 11-15). Dok čitaš te izveštaje, zapazićeš da je ključno obeležje tog poređenja da ista vrsta semena pada na različite vrste zemlje i samim tim dolazi do različitih rezultata. Prva vrsta zemlje je tvrda, druga je plitka, a treća je zarasla u trnje. Za razliku od te tri, četvrta je ’dobra zemlja‘. Prema Isusovom objašnjenju, seme je poruka o Kraljevstvu koja se nalazi u Božjoj Reči, a zemlja predstavlja ljude s različitim stanjem srca. Iako ljudi koji su predstavljeni različitim vrstama zemlje imaju nešto zajedničko, oni koji su prikazani dobrom zemljom imaju jednu karakteristiku koja ih izdvaja od ostalih.
6. (a) Kako se četvrta vrsta zemlje iz Isusovog poređenja razlikuje od ostale tri vrste, i šta to znači? (b) Šta je najvažnije da bi osoba istrajala kao Hristov učenik?
6 Izveštaj iz Luke 8:12-15 pokazuje da u sva četiri slučaja ljudi ’čuju reč‘. Međutim, oni s „vrsnim i dobrim srcem“ idu dalje od toga. Oni je ’zadržavaju i donose plod sa istrajnošću‘. Dobra zemlja, pošto je meka i duboka, omogućava korenju semena da prodre duboko, što vodi do toga da seme iznikne i donese plod (Luka 8:8). Slično tome, oni koji imaju dobro srce razumeju i cene „reč Božju“ i bivaju zaokupljeni njome (Rimljanima 10:10; 2. Timoteju 2:7). „Reč Božja“ ostaje u njima. Oni zbog toga sa istrajnošću donose plod. Dakle, da bi osoba mogla da istraje kao Hristov učenik, najvažnije je da duboko, iskreno ceni Božju Reč (1. Timoteju 4:15). Međutim, kako možemo razviti takvo iskreno cenjenje Božje Reči?
Stanje srca i duboko razmišljanje
7. Koja je aktivnost tesno povezana s dobrim srcem?
7 Zapazi s kojom aktivnošću Biblija uvek iznova povezuje dobro srce. „Srce pravednika razmišlja šta da odgovara“ (Poslovice 15:28, kurziv naš). „Neka su ti ugodne reči usta mojih, i pred tobom razmišljanja srca moga, Jehova“ (Psalam 19:15, kurziv naš). „Misli srca moga pune su razuma“ (Psalam 49:4, kurziv naš).
8. (a) Šta treba da izbegavamo, a šta treba da radimo kada čitamo Bibliju? (b) Kako nam pomaže kada uz molitvu duboko razmišljamo o Božjoj Reči? (Uključi i okvir ’Utvrđeni u istini‘.)
8 Poput ovih biblijskih pisaca, i mi treba s cenjenjem i pod molitvom da meditiramo o Božjoj Reči i o Božjim postupcima. Kada čitamo Bibliju ili na Bibliji temeljene publikacije, ne treba da budemo poput užurbanih turista koji jure s jednog mesta na drugo, fotografišu sve, ali vide malo. Umesto toga, kada proučavamo Bibliju, treba da izdvojimo vreme kako bi zastali i, takoreći, uživali u pogledu. b Dok razmišljamo o onome što čitamo, „reč Božja“ utiče na naše srce. Ona dotiče naše emocije i oblikuje naše razmišljanje. Osim toga, podstiče nas da u molitvi kažemo Bogu ono što nam je duboko u srcu. Tako postajemo privrženiji Jehovi i ljubav prema njemu nas podstiče da i dalje sledimo Isusa, čak i pod teškim okolnostima (Matej 10:22). Nema sumnje, ako želimo da ostanemo verni do kraja, moramo duboko razmišljati o onome što Bog kaže (Luka 21:19).
9. Kako se možemo pobrinuti da naše srce ostane prijemljivo za „reč Božju“?
9 Isusovo poređenje još pokazuje da postoje prepreke koje sprečavaju rast semena, „reči Božje“. Zato, ako želimo da ostanemo verni učenici, treba da (1) prepoznamo prepreke koje su predstavljene lošim stanjem zemlje o kojoj se govori u poređenju i da (2) preduzmemo korake da uklonimo te prepreke ili da ih izbegnemo. Na taj način ćemo se pobrinuti da naše srce ostane prijemljivo za seme Kraljevsta i da i dalje donosi plod.
„Pored puta“ — prezauzetost
10. Opiši prvu vrstu zemlje iz Isusovog poređenja, i objasni šta ona predstavlja.
10 Prva vrsta zemlje na koju pada seme nalazi se „pored puta“, gde seme biva „pogaženo“ (Luka 8:5). Zemlja koja se nalazi pored puta koji vodi kroz useve je utabana zbog stalnog prolaska ljudi (Marko 2:23). Slično tome, oni koji dozvoljavaju da im brzi tempo života u ovom svetu nametne nerazumne zahteve u pogledu vremena i energije, mogu zaključiti da su prezauzeti i da zato nemaju vremena da razviju iskreno cenjenje za „reč Božju“. Oni je čuju, ali ne meditiraju o njoj. Zato njihovo srce ne reaguje. Pre nego što stignu da je zavole, „dolazi Đavo i uzima reč iz njihovih srca da ne bi verovali i bili spaseni“ (Luka 8:12). Da li se to može sprečiti?
11. Kako možemo sprečiti da nam srce postane poput tvrde zemlje?
11 Mnogo toga se može uraditi da srce ne postane poput neplodne zemlje koja se nalazi pored puta. Utabana i tvrda zemlja bi mogla da postane meka i plodna ako bi se izorala i kada ljudi više ne bi prolazili preko nje. Slično tome, izdvajanje vremena za proučavanje i duboko razmišljanje o Božjoj Reči može dovesti do toga da srce postane poput dobre, plodne zemlje. Da bismo to postigli, od presudne je važnosti da ne postanemo prezauzeti svakodnevnim životnim stvarima (Luka 12:13-15). Umesto toga, postaraj se da pronađeš vreme za duboko razmišljanje o ’važnijim stvarima‘ u životu (Filipljanima 1:9-11).
’Na steni‘ — strašljivost
12. Šta je pravi razlog zbog kog izdanak vene na drugoj vrsti zemlje iz Isusovog poređenja?
12 Kada seme padne na drugu vrstu zemlje, ono ne ostane samo na njenoj površini kao što je to kod prve vrste zemlje. Seme pušta koren i niče. Ali kada izađe sunce, izdanak se sparuši od toplote i uvene. Međutim, zapazi sledeći značajan detalj. Izdanak nije uvenuo zbog toplote. Na kraju krajeva, i biljka koja je iznikla na dobroj zemlji je izložena suncu, ali ne vene — čak dobro raste. Otkud takva razlika? Isus je objasnio da ovaj izdanak vene ’jer nije u dubokoj zemlji‘ i ’nema vlage‘ (Matej 13:5, 6; Luka 8:6). Odmah ispod površinskog sloja zemlje nalazi se ’stena‘ koja ne dozvoljava semenu da pusti korenje dovoljno duboko da bi došlo do vlage i da bi se učvrstilo. Izdanak vene jer je zemlja plitka.
13. Koje osobe liče na plitku zemlju, i šta se u stvari krije iza njihove reakcije?
13 Ovaj deo poređenja govori o osobama koje ’radosno primaju reč‘ i „jedno vreme“ revno slede Isusa (Luka 8:13). Kada osete žestinu sunca, to jest ’nevolju ili progonstvo‘, toliko se uplaše da izgube radost i snagu, i prestaju da slede Hrista (Matej 13:21). Međutim, protivljenje nije glavni uzrok njihovog straha. Na kraju krajeva, milioni Hristovih učenika podnose razne nevolje, a ipak ostaju verni (2. Korinćanima 2:4; 7:5). Glavni razlog zbog čega se neki uplaše i otpadnu od istine je taj što zbog njihovog srca koje liči na stenu ne razmišljaju dovoljno duboko o izgrađujućim i duhovnim stvarima. Zbog toga je cenjenje koje su razvili prema Jehovi i njegovoj reči jako površno i suviše slabo da bi izdržali protivljenje. Kako se može sprečiti da dođe do toga?
14. Koje korake osoba treba da preduzme kako joj srce ne bi postalo poput plitke zemlje?
14 Osoba se mora pobrinuti da u njenom srcu ne prebivaju prepreke slične steni kao što su duboko ukorenjena ogorčenost, prikrivena sebičnost ili slična snažna ali skrivena osećanja. Ako postoji takva prepreka, moć „reči Božje“ može da je otkloni (Jeremija 23:29; Efešanima 4:22; Jevrejima 4:12). Prema tome, duboko razmišljanje uz molitvu će dovesti do toga da se ’reč usadi‘ duboko u srce osobe (Jakov 1:21). To će joj uliti snagu da se izbori s periodima obeshrabrenja i dati joj hrabrost da ostane verna uprkos kušnjama.
„Među trnje“ — podeljenost
15. (a) Zašto treća vrsta zemlje o kojoj je Isus govorio zaslužuje posebnu pažnju? (b) Šta se na kraju dešava s trećom vrstom zemlje, i zašto?
15 Treća vrsta zemlje, s trnjem, zaslužuje da joj obratimo posebnu pažnju zato što u izvesnim pogledima liči na dobru zemlju. Poput dobre zemlje, zemlja s trnjem omogućuje semenu da pusti koren i nikne. Rast mlade biljke se i na jednoj i na drugoj vrsti zemlje u početku odvija bez razlike. Međutim, s vremenom nastaju okolnosti koje će na kraju ugušiti biljku. Za razliku od dobre zemlje, ova zemlja obrasta u trnje. Mladoj biljci koja raste iz ove zemlje smeta ’trnje koje raste s njom‘. Izvesno vreme se i trnje i biljka bore za hranu, svetlost i prostor, ali na kraju trnje prekriva biljku i ’guši je‘ (Luka 8:7).
16. (a) Koje osobe liče na zemlju obraslu trnjem? (b) Prema izveštajima iz tri Jevanđelja, šta je predstavljeno trnjem? (Vidi fusnotu.)
16 Kakve osobe liče na zemlju obraslu trnjem? Isus objašnjava: „To su oni koji su čuli, ali odvučeni brigama i bogatstvom i uživanjima ovog života, potpuno se uguše i ništa ne dovedu do savršenstva“ (Luka 8:14). Baš kao što u zemlji istovremeno rastu i seme koje je posejao sejač i trnje, tako i neke osobe pokušavaju da u isto vreme naprave mesta i za „reč Božju“ i za ’uživanja ovog života‘. Istina iz Božje Reči je posejana u njihovo srce, ali nasuprot njoj stoje druge težnje koje zahtevaju da im se posveti pažnja. Njihovo simbolično srce je podeljeno (Luka 9:57-62). Zbog toga ne izdvajaju dovoljno vremena da pod molitvom duboko razmišljaju o „reči Božjoj“. Ne uspevaju da u potpunosti prihvate „reč Božju“ i zato im nedostaje iskreno cenjenje koje im je potrebno da bi istrajali. Težnje koje nisu duhovne mogu polako zaseniti duhovna interesovanja, čak toliko da ona budu ’potpuno ugušena‘. c Tužan kraj za one koji ne vole Jehovu celim srcem! (Matej 6:24; 22:37).
17. Čemu treba da damo prioritet u životu kako nas ne bi ugušilo simbolično trnje o kome se govori u Isusovom poređenju?
17 Time što duhovnim stvarima dajemo prednost u odnosu na materijalne, izbegavamo da nas uguše brige i zadovoljstva ovog sveta (Matej 6:31-33; Luka 21:34-36). Nikada ne treba da zapostavimo čitanje Biblije i duboko razmišljanje o onome što smo pročitali. Ako svoj život pojednostavimo što je više moguće, pronaći ćemo više vremena za staloženo razmišljanje uz molitvu (1. Timoteju 6:6-8). Božje sluge koje su to uradile — koje su, da tako kažemo, počupale trnje da bi obezbedile više hrane, svetlosti i prostora biljci koja donosi plod — imaju Jehovin blagoslov. Sandra, koja ima 26 godina, kaže: „Kada razmislim o blagoslovima koje imam u istini, uviđam da svet ne može da ponudi ništa što bi se s time moglo uporediti!“ (Psalam 84:12).
18. Kako možemo da ostanemo u „reči Božjoj“ i da istrajemo kao hrišćani?
18 Dakle, jasno je da ćemo svi, kako mladi tako i stari, ostati u „reči Božjoj“ i istrajati kao Hristovi učenici sve dotle dok „reč Božja“ ostaje u nama. Zato se postarajmo da zemlja u našem simboličnom srcu nikada ne postane tvrda, plitka ili obrasla trnjem, već da uvek bude meka i duboka. Tako ćemo u potpunosti moći da prihvatimo „reč Božju“ i da ’donosimo plod sa istrajnošću‘ (Luka 8:15).
[Fusnote]
a U ovom članku ćemo osmotriti prvi od tih zahteva. Preostala dva ćemo razmotriti u sledećim člancima.
b Kada pod molitvom duboko razmišljaš o nekom delu Biblije koji si pročitao, mogao bi se, na primer, upitati: ’Da li ovo što sam pročitao govori o jednoj ili više Jehovinih osobina? Kako se to može povezati s temom Biblije? Kako ovo mogu primeniti u svom životu ili ga upotrebiti da bih drugima pomogao?‘
c Prema izveštajima iz tri Jevanđelja o Isusovoj paraboli, seme je ugušeno brigama i zadovoljstvima ovog sveta, to jest ’brigama ovog sistema stvari‘, ’prevarnom moći bogatstva‘, ’željama za ostalim stvarima‘ i „uživanjima ovog života“ (Marko 4:19; Matej 13:22; Luka 8:14; Jeremija 4:3, 4).
Kako bi odgovorio?
• Zašto treba da ’ostanemo u Isusovoj reči‘?
• Kako možemo postići da nam „reč Božja“ ostane u srcu?
• Kakve su osobe predstavljene s četiri vrste zemlje o kojima je Isus govorio?
• Kako možeš pronaći vreme za meditiranje o „reči Božjoj“?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir/Slika na 10. strani]
’UTVRĐENI U ISTINI‘
MNOGI dugogodišnji Hristovi učenici dokazuju iz godine u godinu da su ’utvrđeni u istini‘ (2. Petrova 1:12). Šta im pomaže da istraju? Pogledaj šta su između ostalog rekli.
„Svaki dan završim tako što pročitam deo Biblije i pomolim se. Onda razmišljam o tome što sam pročitala“ (Džin, krštena 1939).
„Kad razmišljam o tome koliko nas Jehova, neko ko je toliko uzvišen, mnogo voli, to mi pruža osećaj sigurnosti i snagu da ostanem verna“ (Patriša, krštena 1946).
„To što se držim dobrih navika proučavanja Biblije i što sam zaokupljena ’dubokim stvarima Božjim‘ pomaže mi da i dalje služim Jehovi“ (1. Korinćanima 2:10; Ana, krštena 1939).
„Čitam Bibliju i naše na Bibliji temeljene publikacije s ciljem da ispitam svoje srce i motive“ (Zelda, krštena 1943).
„Najbolje se osećam kad mogu da odem u šetnju i razgovaram s Jehovom u molitvi, i jednostavno mu kažem kako se stvarno osećam“ (Ralf, kršten 1947).
„Dan započinjem tako što razmotrim dnevni citat i pročitam deo Biblije. To mi pruža nešto novo o čemu mogu da razmišljam tokom dana“ (Mari, krštena 1935).
„Za mene je pravo osveženje kada razmatram neku biblijsku knjigu stih po stih“ (Danijel, kršten 1946).
Kada ti izdvajaš vreme da bi pod molitvom razmišljao o Božjoj Reči? (Danilo 6:10b; Marko 1:35; Dela apostolska 10:9).
[Slika na 13. strani]
Kada duhovnim stvarima dajemo prioritet možemo ’donositi plod sa istrajnošću‘