Nastoj da druge vidiš onako kako ih Jehova vidi

„Ne gleda Jehova na ono što čovek gleda“ (1. SAMUILOVA 16:7).

1, 2. Kako se Jehovino gledište o Elijavu razlikovalo od Samuilovog gledišta, i šta učimo iz toga?

 U 11. VEKU pre n. e., Jehova je poslao proroka Samuila na jednu tajnu misiju. Zapovedio je proroku da ode u kuću čoveka koji se zvao Jesej i da jednog od Jesejevih sinova pomaže za budućeg kralja nad Izraelom. Spazivši Jesejevog prvorođenca Elijava, Samuilo je bio siguran da je pronašao čoveka kog je Jehova izabrao. Ali Jehova je rekao: „Ne obaziri se na lice njegovo ni na stas njegov, jer sam ga odbacio. Ne gleda Jehova na ono što čovek gleda. Čovek gleda ono što oči vide, a Jehova gleda na srce“ (1. Samuilova 16:6, 7). Samuilo nije video Elijava onako kako ga je Jehova video. a

² Ljudi tako lako pogreše kada prosuđuju druge! S jedne strane, može nas zavarati lep i prijatan spoljašnji izgled osoba koje su u stvari beskrupulozne. S druge strane, možemo biti strogi i kruti kada procenjujemo iskrene osobe čiji nam karakter smeta.

3, 4. (a) Na šta treba da budu rešena dva hrišćanina ako među njima nastanu problemi? (b) Koja pitanja treba sebi da postavimo kada dođe do ozbiljnog nesporazuma s nekim suvernikom?

³ Može doći do problema kada brzo sudimo drugima — čak i onima koje poznajemo već godinama. Možda si se ozbiljno posvađao s hrišćaninom koji ti je nekada bio blizak prijatelj. Da li bi voleo da izgladiš tu stvar? Šta će ti pomoći da to postigneš?

⁴ Zašto ne bi pažljivo i u pozitivnom smislu razmišljao o karakteru tog brata ili te sestre koja ti je nekada bila prijatelj? Prilikom toga, uzmi u obzir sledeće Isusove reči: „Niko ne može doći k meni ako ga Otac, koji me je poslao, ne privuče“ (Jovan 6:44). Onda se zapitaj: ’Zašto je Jehova privukao tu osobu svom Sinu? Koje lepe osobine ima ta osoba? Da li sam prevideo ili potcenio te osobine? Zašto smo uopšte postali prijatelji? Šta me je privuklo toj osobi?‘ Možda će ti u početku biti teško da razmišljaš o njenim dobrim osobinama, posebno ako su tvoja osećanja već neko vreme povređena. Međutim, to je važan korak ka izglađivanju vašeg odnosa. Da bismo videli kako se to može uraditi, hajde da potražimo  dobre osobine kod dva čoveka na koje se ponekad gleda kroz prizmu njihovih grešaka. To su prorok Jona i apostol Petar.

Realan pogled na Jonu

5. Koji je zadatak bio dat Joni, i kako je on postupio?

⁵ Jona je služio kao prorok u severnom kraljevstvu Izraela u danima kralja Jerovoama II, Joasovog sina (2. Kraljevima 14:23-25). Jednog dana, Jehova je zapovedio Joni da iz Izraela ode u Ninivu, prestonicu moćnog Asirskog carstva. S kojim zadatkom? Da upozori stanovnike Ninive da će njihov veliki grad biti uništen (Jona 1:1, 2). Umesto da sledi Božje uputstvo, Jona je pobegao! Ukrcao se na brod za Tarsis koji je bio daleko od Ninive (Jona 1:3).

6. Zašto je Jehova izabrao da Jona ode u Ninivu?

⁶ Šta ti pada na pamet kada pomisliš na Jonu? Da li o njemu razmišljaš kao o neposlušnom proroku? Površno razmišljanje o Joni može dovesti do takvog zaključka. Ali da li je Bog izabrao Jonu za proroka zato što je bio neposlušan? Naravno da nije! Jona je sigurno imao dobrih osobina. Pogledaj njegov dosije kao proroka.

7. Pod kojim je okolnostima Jona služio Jehovi u Izraelu, i kako poznavanje tih okolnosti utiče na tvoje mišljenje o njemu?

⁷ Jona je u stvari verno služio u Izraelu, na području gde je vrlo malo ljudi obraćalo pažnju na njegovu poruku. Prorok Amos, koji je živeo otprilike u isto vreme kad i Jona, opisao je Izraelce tog doba kao materijaliste koji su voleli zadovoljstva. b U zemlji su se događale loše stvari, ali Izraelci se uopšte nisu osvrtali na to (Amos 3:13-15; 4:4; 6:4-6).  Ipak, Jona je iz dana u dan verno obavljao svoj zadatak da im propoveda. Ako si objavitelj dobre vesti onda znaš koliko je teško razgovarati s ljudima koji su zadovoljni sami sobom i ravnodušni. Stoga, premda uviđamo Jonine slabosti, nemojmo prevideti ni njegovu vernost i istrajnost u propovedanju nevernim Izraelcima.

8. S kojim bi se teškoćama suočio jedan izraelski prorok u Ninivi?

⁸ Otići u Ninivu predstavljalo bi mnogo teži zadatak. Da bi došao do tog grada, Jona bi morao da prepešači oko 800 kilometara — to bi bilo naporno putovanje za koje bi mu trebalo oko mesec dana. Po dolasku, prorok bi morao da propoveda Asircima koji su bili poznati po svojoj okrutnosti. Njihovi ratovi su često bili obeleženi sadizmom. Čak su se i hvalisali svojom surovošću. Nije čudo što je Niniva bila nazvana ’krvnički grad‘! (Naum 3:1, 7).

9. Koje je osobine Jona ispoljio kada je snažna oluja ugrozila život mornara?

⁹ Pošto nije želeo da prihvati Jehovinu zapovest, Jona se ukrcao na brod koji ga je sve više udaljavao od njegove dodele. Ipak, Jehova nije izgubio poverenje u svog proroka, niti ga je zamenio nekim drugim prorokom. Umesto toga, Jehova je pokušao da pomogne Joni da shvati koliko je važan njegov zadatak. Bog je prouzrokovao da more zahvati snažna oluja. Talasi su bacali tamo-amo brod na kojem je bio Jona. Izgledalo je da će nevini ljudi stradati, i to sve zbog Jone! (Jona 1:4). Šta će Jona uraditi? Pošto nije želeo da mornari izgube život zbog njega, Jona im je rekao: „Uzmite me i bacite me u more, i more će vam se smiriti“ (Jona 1:12). Kada su ga mornari bacili u more, Jona nije imao nijedan razlog da misli da će ga Jehova spasti (Jona 1:15). Međutim, bio je spreman da umre kako ne bi mornari izgubili život. Zar nije očigledno da je Jona u ovoj prilici ispoljio osobine kao što su hrabrost, poniznost i ljubav?

10. Šta se dogodilo kada je Jehova ponovo dodelio zadatak Joni?

¹⁰ Jehova je na kraju spasao Jonu. Da li je Jona zbog postupaka koje smo malo pre osmotrili postao trajno nepodoban da služi kao Božji predstavnik? Nije. Jehova je milostivo i s puno ljubavi ponovo dodelio Joni da propoveda Ninivljanima. Kada je stigao u Ninivu, Jona je hrabro rekao njenim stanovnicima da je Jehova video njihovu veliku zloću i da će njihov grad biti uništen za 40 dana (Jona 1:2; 3:4). Kada su čuli poruku koju je Jona izneo bez okolišanja, Ninivljani su se pokajali i njihov grad je bio pošteđen.

11. Šta pokazuje da je Jona naučio jednu vrednu lekciju?

¹¹ Jona još uvek nije imao ispravno gledište. Međutim, Jehova je pomoću jednog primera strpljivo pomogao Joni da shvati da On ne gleda puku spoljašnjost. On ispituje srce (Jona 4:5-11). Jona je naučio ovu vrednu lekciju što je vidljivo iz iskrenog izveštaja koji je sam napisao. To što je bio spreman da zabeleži svoje mane i da pri tom spomene i neugodne detalje, pruža takođe dokaz da je bio ponizan. Potrebna je hrabrost da bi se priznala greška!

12. (a) Kako znamo da Isus vidi ljude onako kako ih Jehova vidi? (b) Koje smo gledište o ljudima kojima propovedamo ohrabreni da zadržimo? (Vidi okvir na 18. strani.)

¹² Vekovima kasnije, Isus Hrist je pozitivno govorio o jednom događaju iz Joninog života. On je rekao: „Kao što je Jona bio u utrobi ogromne ribe tri dana i tri noći, tako će i Sin čovečji biti u srcu zemlje tri dana i tri noći“ (Matej 12:40).  Kada bude uskrsnut, Jona će saznati da je Isus uporedio vreme koje je proveo u grobu sa ovom ne baš hvale vrednom epizodom njegovog života. Zar nam nije drago što služimo Bogu koji ne odbacuje svoje sluge kada pogreše? Psalmista je napisao: „Kao što otac sinove svoje žali, tako žali Jehova one koji ga se boje; jer on zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:13, 14). Da, taj „prah“ — u koji spadaju i današnji nesavršeni ljudi — može mnogo da postigne uz podršku Božjeg svetog duha!

Uravnoteženo gledište o Petru

13. Kojih se Petrovih osobina možemo prisetiti, ali zašto ga je Isus izabrao da bude apostol?

¹³ Hajde da sada nakratko osmotrimo drugi primer, primer apostola Petra. Kada bi te neko zamolio da opišeš Petra, da li bi istog momenta pomislio na osobine kao što su brzopletost, nepromišljenost i čak drskost? Petar je ponekad bio takav. Međutim, da li bi Isus izabrao Petra da bude jedan od 12 apostola da je Petar stvarno bio brzoplet, nepromišljen i drzak čovek? (Luka 6:12-14). Naravno da ne bi! Isus očigledno nije gledao na te mane već na Petrove dobre osobine.

14. (a) Kako bi se moglo objasniti to što je Petar na izgled govorio bez ustezanja? (b) Zašto treba da budemo zahvalni za to što je Petar često postavljao pitanja?

¹⁴ Petar je ponekad govorio u ime drugih apostola. Neki bi iz ovoga mogli zaključiti da mu je nedostajala poniznost. Ali da li je baš tako? Neki kažu da je Petar možda bio stariji od drugih apostola — možda je bio stariji i od Isusa. Ako je to tačno, to možda objašnjava zašto je tako često prvi govorio (Matej 16:22). Međutim, treba osmotriti još jedan faktor. Petar je bio duhovan čovek. Njegova žeđ za znanjem pokretala ga je da postavlja pitanja, a od toga i mi imamo koristi. Isus je odgovarajući na Petrova pitanja rekao mnogo dragocenih stvari koje su sačuvane u Bibliji. Primera radi, Isus je govorio o ’vernom nastojniku‘ odgovarajući na jedno Petrovo pitanje (Luka 12:41-44). Pomisli i na Petrovo pitanje: „Ostavismo sve i pođosmo za tobom; šta će u stvari biti s nama?“ U odgovoru, Isus je dao sledeće ohrabrujuće obećanje: „Ko je ostavio kuće ili braću ili sestre ili oca ili majku ili decu ili zemlju radi mog imena, dobiće mnogo puta više i naslediće večni život“ (Matej 15:15; 18:21, 22; 19:27-29).

15. Zašto se može reći da je Petar zaista bio lojalan?

¹⁵ Petar je imao još jednu dobru osobinu — bio je lojalan. Kada su mnogi učenici prestali da slede Isusa zato što nisu razumeli jedno od njegovih učenja, Petar je bez oklevanja u ime 12 apostola rekao sledeće: „Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš reči večnog života“ (Jovan 6:66-68). Kako su samo te reči dirnule Isusovo srce! Kasnije, kada je rulja došla  da uhapsi Gospoda, većina apostola je pobegla. Međutim, Petar je izdaleka pratio mnoštvo ljudi i ušao je pravo u dvorište prvosveštenika. Tamo je otišao zato što je bio hrabar, a ne kukavica. Dok su Isusa ispitivali, Petar se pridružio grupi Jevreja koji su se grejali pored vatre. Prepoznao ga je jedan od prvosveštenikovih robova i optužio da je bio sa Isusom. Istina, Petar se odrekao svog Gospodara, ali ne zaboravimo da su ga lojalnost i briga za Isusa doveli u tu opasnu situaciju s kojom većina apostola nije imala hrabrosti da se suoči (Jovan 18:15-27).

16. Iz kog praktičnog razloga smo osmotrili Jonine i Petrove pozitivne osobine?

¹⁶ Petrove pozitivne osobine su daleko nadmašile njegove mane. Isto je i s Jonom. Baš kao što smo Jonu i Petra sagledali u pozitivnijem svetlu nego što bismo to možda inače uradili, tako se moramo učiti da budemo pozitivniji kada razmišljamo o osobinama naše duhovne braće i sestara. Zbog toga ćemo biti u boljim odnosima s njima. Zašto je zaista važno da imamo pozitivnije gledište o braći i sestrama?

Današnja primena pouke

17, 18. (a) Zašto među hrišćanima može doći do nesuglasica? (b) Koji nam biblijski savet može pomoći da rešimo poteškoće koje imamo sa suvernicima?

¹⁷ Muškarci, žene i deca koji danas ujedinjeno služe Jehovi potiču iz svih ekonomskih slojeva, različite su rase i razlikuju se po nivou obrazovanja (Otkrivenje 7:9, 10). Kakvu raznolikost vidimo u hrišćanskoj skupštini! Pošto tesno sarađujemo jer smo čvrsto ujedinjeni u služenju Bogu, neminovno je da ponekad nastanu teškoće (Rimljanima 12:10; Filipljanima 2:3).

¹⁸ Premda primećujemo nedostatke svoje braće, mi se ne usredsređujemo na njih. Nastojimo da oponašamo Jehovu, o kojem je psalmista pevao: „Ako bi ti, Jehova, bezakonja pamtio, Jehova, ko bi mogao opstojati [„ostati“, DK]?“ (Psalam 130:3). Umesto da se usredsređujemo na karakterne crte koje bi mogle da nas razdvoje, „težimo za onim što doprinosi miru i za onim što služi uzajamnom izgrađivanju“ (Rimljanima 14:19). Mi nastojimo da druge vidimo onako kako ih Jehova vidi tako što previđamo njihove mane i usredsređujemo se na njihove dobre osobine. To nam pomaže da ’podnosimo jedni druge‘ (Kološanima 3:13).

19. Navedi neke praktične korake koje bi hrišćanin mogao preduzeti da bi rešio ozbiljne nesporazume?

¹⁹ Šta ako dođe do nesporazuma preko kojih jednostavno ne možemo preći? (Psalam 4:4, DK). Da li je između tebe i nekog suvernika došlo do takvog nesporazuma? Zašto ne bi pokušao da izgladiš tu stvar? (Postanje 32:13-15). Pre svega, pomoli se Jehovi i zatraži njegovo vođstvo. Onda, imajući na umu lepe osobine te osobe, priđi joj „s blagošću koja pripada mudrosti“ (Jakov 3:13). Reci joj da želiš da izgladiš vaš odnos. Seti se nadahnutog saveta: ’Budi brz da čuješ, spor da govoriš, spor na gnev‘ (Jakov 1:19). Savet da se bude „spor na gnev“ ukazuje na to da druga osoba može uraditi ili reći nešto što te može naljutiti. Ako dođe do toga, moli Jehovu da ti pomogne da sačuvaš samokontrolu (Galatima 5:22, 23). Dozvoli svom bratu da kaže što želi i pažljivo ga slušaj. Nemoj ga prekidati, čak i kada se  ne slažeš sa svime što kaže. Njegovo gledište je možda pogrešno, ali to je njegovo gledište. Pokušaj da sagledaš problem iz njegove perspektive. To uključuje da sebe vidiš iz ugla tvog brata (Poslovice 18:17).

20. Kada se rešavaju nesporazumi, koji će daljnji koraci verovatno dovesti do pomirenja?

²⁰ Budi ljubazan kada dođe tvoj red da govoriš (Kološanima 4:6). Reci svom bratu koje osobine kod njega ceniš. Izvini se ako si na bilo koji način doprineo nesporazumu. Zahvali Jehovi ako tvoja ponizna nastojanja dovedu do pomirenja. Ako ne dođe do pomirenja, nastavi da moliš Jehovu za vođstvo dok u isto vreme tražiš sledeće prilike da obnoviš mir (Rimljanima 12:18).

21. Kako ti je ovo razmatranje pomoglo da druge vidiš onako kako ih Jehova vidi?

²¹ Jehova voli sve svoje sluge. Njemu je drago što sve nas i pored naših nesavršenosti može upotrebiti za službu njemu. Što više učimo o tome kako on gleda na druge, više ćemo voleti svoju braću i sestre. Ako naša ljubav prema nekom suhrišćaninu više nije kao nekada, ona se ponovo može rasplamsati. Imaćemo velike blagoslove ako se budemo trudili da na pozitivan način gledamo na druge — da, da ih vidimo onako kako ih Jehova vidi!

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

• Kako je Jehova gledao na propuste njegovih vernih slugu?

• Koje dobre Jonine i Petrove osobine možeš nabrojati?

• Koje si gledište o tvojoj hrišćanskoj braći odlučan da zadržiš?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir na 18. strani]

Razmišljaj o tome kako Bog gleda na ljude

Da li dok razmišljaš o biblijskom izveštaju o Joni uviđaš potrebu da iz drugog ugla gledaš ljude kojima redovno propovedaš dobru vest? I oni su možda zadovoljni sami sobom ili su ravnodušni, kao Izraelci, ili se možda protive Božjoj poruci. Međutim, kako Jehova Bog gleda na njih? Čak se i neki ljudi koji su istaknuti u ovom sistemu stvari mogu okrenuti Jehovi, baš kao što se kralj Ninive pokajao zbog Joninog propovedanja (Jona 3:6, 7).

[Slika na 15. strani]

Da li druge vidiš onako kako ih Jehova vidi?

[Slika na stranama 16, 17]

Isus je rekao nešto pozitivno o Joninom iskustvu