Prvi hrišćani i Mojsijev zakon

„Zakon [je] postao naš staratelj koji vodi do Hrista“ (GALATIMA 3:24).

1, 2. Na koji je način, između ostalog, Mojsijev zakon koristio Izraelcima koji su ga pažljivo držali?

 GODINE 1513. pre n. e., Jehova je dao Izraelcima jedan skup zakona. Narodu je rekao da će ga blagosloviti i da će živeti srećno i zadovoljno ako budu slušali njegov glas (Izlazak 19:5, 6).

² Taj skup zakona, nazvan Mojsijev zakon ili jednostavno „Zakon“, bio je ’svet i pravedan i dobar‘ (Rimljanima 7:12). Podsticao je ljude da razvijaju izvrsne osobine kao što su dobrota, poštenje, moralnost, kao i na to da imaju dobre odnose s bližnjima (Izlazak 23:4, 5; Levitska 19:14; Ponovljeni zakoni 15:13-15; 22:10, 22). Sem toga, Zakon je motivisao Jevreje da vole jedni druge (Levitska 19:18). Nadalje, nije trebalo da se druže s nejevrejima i da uzimaju žene između nejevreja koji nisu bili pod Zakonom (Ponovljeni zakoni 7:3, 4). Kao „zid“ koji je odvajao Jevreje od nejevreja, Mojsijev zakon je čuvao Božji narod od paganskog razmišljanja i paganskih običaja koji bi ga mogli iskvariti (Efešanima 2:14, 15; Jovan 18:28).

3. Zbog čega je bio dat Zakon s obzirom da mu niko nije mogao biti savršeno poslušan?

³ Međutim, čak ni najsavesniji Jevreji nisu mogli da budu savršeno poslušni Božjem Zakonu. Da li je Jehova od njih očekivao previše? Nije. Jedan od razloga zbog kojih je Zakon bio dat Izraelu bio je „da bi prestupi postali očigledni“ (Galatima 3:19). Iskreni Jevreji su zahvaljujući  Zakonu bili svesni toga koliko im je očajnički potreban Otkupitelj. Verni Jevreji su se radovali kada je došao taj Otkupitelj. Njihovo izbavljenje od prokletstva greha i smrti bilo je blizu! (Jovan 1:29).

4. U kom je smislu Zakon bio ’staratelj koji je vodio do Hrista‘?

⁴ Trebalo je da Mojsijev zakon bude samo privremen. Pišući suhrišćanima, apostol Pavle je za taj Zakon rekao da je bio ’staratelj koji je vodio do Hrista‘ (Galatima 3:24). Staratelj iz drevnih vremena je pratio decu do škole i iz škole. On uglavnom nije bio učitelj; samo je vodio decu do učitelja. Slično tome, svrha Mojsijevog zakona je bila da bogobojazne Jevreje dovede do Hrista. Isus je obećao da će biti sa svojim sledbenicima „sve dane do svršetka sistema stvari“ (Matej 28:20). Stoga, kada je osnovana hrišćanska skupština, taj „staratelj“, to jest Zakon, više nije služio nikakvoj svrsi (Rimljanima 10:4; Galatima 3:25). Međutim, neki jevrejski hrišćani nisu odmah prihvatili ovu važnu istinu. Zbog toga su se čak i posle Isusovog uskrsenja držali izvesnih odredaba Zakona. Međutim, drugi su korigovali svoje gledište. Time su nam ostavili dobar primer. Hajde da vidimo kako.

Uzbudljivo razjašnjenje hrišćanske doktrine

5. Koje je uputstvo Petar dobio u jednoj viziji, i zašto je bio šokiran?

⁵ Godine 36. n. e., apostol Petar je imao jednu izvanrednu viziju. Glas s neba mu je zapovedio da zakolje i pojede ptice i životinje koje su po Zakonu bile nečiste. Petar je bio šokiran! Nikada nije „jeo ništa pogano i nečisto“. Ali taj glas mu je rekao: „Ne zovi poganim ono što je Bog očistio“ (Dela apostolska 10:9-15). Umesto da se kruto držao zakona, Petar je korigovao svoje gledište. To ga je dovelo do zapanjujućeg otkrića u pogledu Božjih namera.

6, 7. Šta je Petru pomoglo da zaključi da može da propoveda nejevrejima, i do kojih je još zaključaka očigledno došao?

⁶ Evo šta se dogodilo. Tri čoveka su došla u kuću u kojoj je Petar boravio i zamolila ga da s njima ode kod jednog pobožnog, neobrezanog nejevrejina po imenu Kornelije. Petar je pozvao u kuću ta tri čoveka i ukazao im gostoprimstvo. Pošto je razumeo značenje vizije koju je imao, Petar i ta tri čoveka su sutradan otišli kod Kornelija. Petar je tamo dao temeljno svedočanstvo o Isusu Hristu. Zatim je rekao: „Zaista shvatam da Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno.“ Veru u Isusa nije pokazao samo Kornelije već i njegovi rođaci i bliski prijatelji, i „sveti duh siđe na sve koji su slušali te reči“. Shvativši da je ovo bilo Jehovino delo, Petar „zapovedi da se krste u ime Isusa Hrista“ (Dela apostolska 10:17-48).

⁷ Šta je Petru pomoglo da zaključi da su i nejevreji koji nisu bili pod Mojsijevim zakonom sada mogli da postanu sledbenici Isusa Hrista? Duhovna razboritost. Bog je izlivanjem svetog duha na nejevreje pokazao da ih odobrava i Petar je zahvaljujući tome shvatio da se oni mogu krstiti. U isto vreme, očigledno je uvideo da Bog nije očekivao da krštenje nejevrejskih hrišćana bude uslovljeno držanjem Mojsijevog zakona. Da si živeo tada, da li bi poput Petra bio spreman da koriguješ svoje gledište?

Neki su i dalje sledili ’staratelja‘

8. Koji su stav o obrezanju koji se razlikovao od Petrovog unapređivali neki hrišćani koji su živeli u Jerusalimu, i zašto?

⁸ Otišavši od Kornelija, Petar se uputio u Jerusalim. Do tamošnje skupštine je stigla vest da su neobrezani nejevreji „primili Božju reč“ i neki jevrejski učenici su bili uznemireni zbog toga (Dela apostolska 11:1-3). Premda su se slagali s tim da nejevreji mogu postati Isusovi  sledbenici, „pobornici obrezanja“ su insistirali na tome da se takvi nejevreji moraju držati Zakona kako bi bili spaseni. S druge strane, u mestima gde je preovladavalo nejevrejsko stanovništvo, pitanje obrezanja nije bilo predmet rasprave. Ova dva gledišta su postojala oko 13 godina (1. Korinćanima 1:10). Kakav je to ispit bio za te prve hrišćane — posebno za nejevreje koji su živeli među Jevrejima!

9. Zašto je bilo važno da se reši pitanje obrezanja?

⁹ Ovo pitanje je dostiglo svoj vrhunac 49. n. e. Pavle je tada propovedao u sirijskoj Antiohiji i u to mesto su došli hrišćani iz Jerusalima. Oni su počeli da naučavaju da nejevrejski obraćenici moraju biti obrezani u skladu sa Zakonom. Između tih hrišćana iz Jerusalima s jedne strane i Pavla i Varnave s druge, došlo je do velike rasprave i prepirke! Da je to pitanje ostalo nerešeno, neki hrišćani, bilo jevrejskog bilo nejevrejskog porekla, sigurno bi se spotakli. Zato je organizovano da Pavle i još neki odu u Jerusalim i zatraže od vodećeg tela da jednom zasvagda reši to pitanje (Dela apostolska 15:1, 2, 24).

U početku otvoreno neslaganje — zatim jedinstvo!

10. Koje su bile neke od tačaka koje je vodeće telo razmotrilo pre nego što je donelo odluku u pogledu položaja nejevreja?

¹⁰ Očigledno je da su na tom sastanku neki iznosili argumente u prilog obrezanju, dok su drugi zastupali suprotno gledište. Ali emocije nisu nadvladale. Nakon velike rasprave, apostoli Petar i Pavle su opisali znake koje je Jehova izvršio među neobrezanim vernicima. Objasnili su da je Bog izlio sveti duh na neobrezane nejevreje. Oni su u stvari pitali: ’Da li hrišćanska skupština s pravom može odbaciti one koje je Bog prihvatio?‘ Onda je učenik Jakov pročitao deo Pisma koji je svim prisutnima pomogao da razumeju šta je Jehovina volja u pogledu ovog pitanja (Dela apostolska 15:4-17).

11. Koji faktor nije uticao na odluku u pogledu obrezanja, i šta pokazuje da je Jehova blagoslovio tu odluku?

¹¹ Sada su sve oči bile uprte u vodeće telo. Da li će zbog svog jevrejskog porekla naginjati ka tome da se donese odluka u korist obrezanja? Neće. Ovi verni ljudi su bili odlučni da slede Pismo i vođstvo Božjeg svetog duha. Nakon što su saslušali sve argumente koji su se odnosili na ovo pitanje, vodeće telo se jednoglasno složilo da nema potrebe da se nejevrejski hrišćani obrezuju i da se drže Mojsijevog zakona. Braća su se obradovala kada je do njih stigla vest o ovoj odluci i počeo je da ’raste broj skupština iz dana u dan‘. Ti hrišćani koji su  se podložili jasnom teokratskom vođstvu bili su blagoslovljeni pouzdanim, biblijskim odgovorom (Dela apostolska 15:19-23, 28, 29; 16:1-5). Ipak, trebalo je odgovoriti na još jedno važno pitanje.

Kako stoje stvari s jevrejskim hrišćanima?

12. Koje je pitanje ostalo nerešeno?

¹² Vodeće telo je jasno pokazalo da nejevrejski hrišćani nisu morali da se obrezuju. Ali kako su stajale stvari s jevrejskim hrišćanima? Pri donošenju ove odluke, vodeće telo nije sasvim razrešilo i to pitanje.

13. Zašto je bila neosnovana tvrdnja da je držanje Mojsijevog zakona neophodno za spasenje?

¹³ Neki jevrejski hrišćani koji su bili ’revni za Zakon‘ i dalje su obrezivali svoju decu i držali su se izvesnih odredaba Zakona (Dela apostolska 21:20). Drugi su išli i dalje od toga i čak su insistirali na tome da se jevrejski hrišćani moraju držati Zakona da bi bili spaseni. To im je bila ozbiljna greška. Na primer, kako bi iko od hrišćana mogao da prinese životinjsku žrtvu za oproštenje greha? Hristova žrtva je takve prinose učinila beskorisnim. Kako su stvari stajale u pogledu zahteva Zakona da Jevreji izbegavaju blisko druženje s nejevrejima? Revnim hrišćanskim jevanđelizatorima bi bilo vrlo teško da se drže ovih ograničenja i da u isto vreme ispunjavaju opunomoćenje da poučavaju  nejevreje svim stvarima koje je Isus naučavao (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 1:8; 10:28). a Ne postoje dokazi da je ovo pitanje razjašnjeno na nekom sastanku vodećeg tela. Međutim, skupština nije bila ostavljena bez pomoći.

14. Koje su vođstvo u pogledu Zakona pružile Pavlove nadahnute poslanice?

¹⁴ Vođstvo nije pruženo putem nekog pisma od vodećeg tela već putem dodatnih nadahnutih poslanica koje su napisali apostoli. Na primer, apostol Pavle je poslao snažnu poruku Jevrejima i nejevrejima koji su živeli u Rimu. U toj poslanici im je objasnio da je pravi Jevrejin „onaj koji je to iznutra, i njegovo je obrezanje obrezanje srca po duhu“ (Rimljanima 2:28, 29). Pavle je u toj istoj poslanici upotrebio jedno poređenje da bi dokazao da hrišćani više nisu pod Zakonom. Rezonovao je da žena ne može u isto vreme biti udata za dva muža. Međutim, slobodna je da se ponovo uda ako joj muž umre. Pavle je onda primenio to poređenje, pokazavši da pomazani hrišćani ne mogu u isto vreme biti podložni Mojsijevom zakonu i pripadati Hristu. Morali su ’umreti s obzirom na Zakon‘ da bi mogli biti ujedinjeni s Hristom (Rimljanima 7:1-5).

 Nisu odmah razumeli

15, 16. Zašto neki jevrejski hrišćani nisu razumeli da više nisu pod Zakonom, i šta to pokazuje u pogledu potrebe da se ostane duhovno budan?

¹⁵ Pavlovo rezonovanje u pogledu Zakona nije se moglo opovrgnuti. Zašto onda neki jevrejski hrišćani nisu razumeli da više nisu pod Zakonom? Između ostalog, zato što im je nedostajala duhovna razboritost. Na primer, zanemarivali su uzimanje čvrste duhovne hrane (Jevrejima 5:11-14). Osim toga, nisu redovno posećivali hrišćanske sastanke (Jevrejima 10:23-25). Još jedan razlog zbog kojeg neki nisu shvatili da više nisu pod Zakonom bio je vezan za samu prirodu Zakona. Zakon se zasnivao na stvarima koje su se mogle videti, osetiti i opipati, kao što su hram i sveštenstvo. Nekome kome je nedostajala duhovnost bilo je lakše da prihvati Zakon nego dublja hrišćanska načela koja su se zasnivala na stvarima koje se nisu videle (2. Korinćanima 4:18).

¹⁶ Pavle je u svojoj poslanici Galatima naveo još jedan razlog zbog kog su neki koji su se izjašnjavali kao hrišćani želeli da se drže Zakona. On je objasnio da su ovi ljudi želeli da se na njih gleda sa uvažavanjem, kao na članove jedne opšteprihvaćene religije. Umesto da se razlikuju od društva, bili su spremni na gotovo svaki kompromis da bi se uklopili u njega. Više ih je zanimalo priznavanje od ljudi nego odobravanje od Boga (Galatima 6:12).

17. Kada je postalo savršeno jasno koje je ispravno gledište o držanju Zakona?

¹⁷ Razboriti hrišćani koji su pažljivo proučavali nadahnute spise koje su napisali Pavle i drugi, došli su do ispravnih zaključaka u pogledu Zakona. Međutim, svim jevrejskim hrišćanima je tek 70. n. e. postalo očigledno koji je ispravan stav o Mojsijevom zakonu. To se dogodilo kada je Bog dozvolio da budu uništeni Jerusalim, njegov hram i zapisi o sveštenstvu. Zbog toga je postalo nemoguće da se iko drži svih obeležja Zakona.

Današnja primena pouke

18, 19. (a) Koje stavove moramo prihvatiti, a koje moramo izbegavati da bismo ostali duhovno zdravi? (b) Šta možemo naučiti iz Pavlovog primera u pogledu sleđenja uputstava koja dobijamo od odgovorne braće? (Vidi okvir na 24. strani.)

¹⁸ Nakon što smo osmotrili ove događaje koji su se odigrali davno u prošlosti, možda se pitaš: ’Da sam živeo tada, kako bih reagovao dok se Božja volja postepeno otkrivala? Da li bih se kruto držao tradicionalnih gledišta ili bih bio strpljiv sve dok ispravno razumevanje ne postane jasno? I kada bi postalo jasno, da li bih ga svesrdno podržao?‘

¹⁹ Naravno, ne možemo biti sigurni kako bismo reagovali da smo tada živeli. Ali možemo se pitati: ’Kako reagujem na današnja pojašnjenja u razumevanju Biblije? (Matej 24:45). Kada dobijemo neko biblijsko uputstvo, da li nastojim da ga primenim, ne zapažajući samo slovo zakona već i duh koji stoji iza njega? (1. Korinćanima 14:20). Da li strpljivo čekam na Jehovu kada izgleda da odgovor na neka pitanja ne dolazi tako brzo?‘ Važno je da dobro koristimo duhovnu hranu koja je danas na raspolaganju da ’nikada ne bismo zastranili‘ (Jevrejima 2:1). Pažljivo slušajmo kada Jehova pruža vođstvo putem svoje Reči, duha i zemaljske organizacije. Ako to radimo, Jehova će nas blagosloviti beskrajnim životom koji će biti i srećan i zadovoljavajuć.

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• U kom smislu je Mojsijev zakon bio kao ’staratelj koji je vodio do Hrista‘?

• Kako bi objasnio razliku između Petrove reakcije, kada je trebalo da se prilagodi razumevanju istine, i reakcije ’pobornika obrezanja‘?

• Šta si naučio o tome kako Jehova danas otkriva istinu?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir/Slika na 24. strani]

Pavle se ponizno suočio sa ispitom

Pavle je 56. godine n. e., nakon uspešnog misionarskog putovanja, došao u Jerusalim. Tamo ga je očekivao jedan ispit. Do tamošnje skupštine je došla vest da Pavle naučava da je Zakon ukinut. Starešine su se uplašile da će se novoobraćeni jevrejski hrišćani spotaći ako Pavle bude otvoreno govorio o Zakonu i da će možda zaključiti kako hrišćanima nedostaje poštovanje prema načinu na koji je Jehova organizovao stvari. U skupštini su bila četvorica jevrejskih hrišćana koji su se zavetovali, možda nazirejskim zavetom. Oni su morali da idu u hram kako bi ispunili zahteve tog zaveta.

Starešine su zamolile Pavla da ode s tom četvoricom ljudi u hram i da pokrije njihove troškove. Pavle je napisao barem dve nadahnute poslanice u kojima je obrazložio da držanje Zakona nije neophodno za spasenje. Međutim, on je bio uviđavan prema savesti drugih. Ranije je napisao sledeće: „Onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom... da pridobijem one pod zakonom“ (1. Korinćanima 9:20-23). Pavle nikada nije napravio kompromis kada su u pitanju bila važna biblijska načela i u ovoj prilici je smatrao da može da prihvati predlog starešina (Dela apostolska 21:15-26). Smatrao je da to nije pogrešno. U ispunjavanju zaveta nije bilo ničeg nebiblijskog i hram se koristio za čisto obožavanje, a ne za idolopoklonstvo. Zato je Pavle, da ne bi bio uzrok spoticanja, uradio ono za šta je bio zamoljen (1. Korinćanima 8:13). Nema sumnje da je Pavlu za to trebalo dosta poniznosti, što još više produbljuje naše poštovanje prema njemu.

[Slika na stranama 22, 23]

Među hrišćanima je godinama postojalo različito gledište o Mojsijevom zakonu