Blagost — neophodna hrišćanska osobina
Blagost — neophodna hrišćanska osobina
„Obucite se u... blagost“ (KOLOŠANIMA 3:12).
1. Zašto je blagost izuzetna osobina?
KAD je osoba blaga, prijatno je biti s njom. Međutim, mudri kralj Solomon je zapazio da „mio [„blag“, NW] jezik može i kosti da lomi“ (Poslovice 25:15). Blagost je izuzetna osobina u kojoj su sjedinjene prijatnost i snaga.
2, 3. Kakva veza postoji između blagosti i svetog duha, i šta ćemo osmotriti u ovom članku?
2 Apostol Pavle je u Galatima 5:22, 23 uključio i blagost u „plod duha“. Grčka reč iz 23. stiha koja je u Prevodu Novi svet prevedena s „blagost“, u drugim biblijskim prevodima na mnogim mestima je prevedena sa „krotost“. U stvari, u većini jezika je teško pronaći precizan sinonim za ovu grčku reč zato što ona ne opisuje spoljašnju prijatnost i krotost, već unutrašnju blagost i plemenitost; ne opisuje nečije ponašanje već stanje njegovog uma i srca.
3 Hajde da osmotrimo četiri biblijska primera koja će nam pomoći da potpunije razumemo šta znači blagost i koliko je ona vredna (Rimljanima 15:4). Dok osmatramo te primere, saznaćemo ne samo šta podrazumeva ova osobina već i kako je možemo steći i ispoljavati u svemu što radimo.
„Od velike vrednosti u Božjim očima“
4. Kako znamo da Jehova veoma ceni blagost?
4 Pošto je blagost deo ploda Božjeg duha, logično je da ona treba da bude tesno povezana s Božjom veličanstvenom ličnošću. Apostol Petar je napisao da je ’tih i blag duh od velike vrednosti u Božjim očima‘ (1. Petrova 3:4). Zaista, blagost je Jehovina osobina i on je veoma ceni. Nema sumnje da je to već dovoljan razlog da sve Božje sluge razvijaju blagost. Međutim, kako svemoćni Bog, najviši Autoritet u čitavom svemiru, pokazuje blagost?
5. Koju nadu imamo zahvaljujući Jehovinoj blagosti?
5 Prvi ljudski par, Adam i Eva, namerno nisu poslušali Božju jasnu zapovest da ne jedu s drveta poznanja dobra i zla (Postanje 2:16, 17). Taj nameran čin neposlušnosti doveo je do greha, smrti i otuđio je od Boga kako njih tako i njihovo buduće potomstvo (Rimljanima 5:12). Iako je Jehova sasvim opravdano doneo takvu presudu, on nije bezosećajno otpisao čovečanstvo smatrajući ga nepopravljivim i da ga je nemoguće otkupiti (Psalam 130:3). Umesto toga, zbog svoje milosti i želje da ne bude strog i zahtevan — što je izraz blagosti — Jehova je obezbedio sredstvo pomoću kojega grešno čovečanstvo može da mu pristupi i zadobije njegovu naklonost. Da, posredstvom dara otkupne žrtve svog Sina, Isusa Hrista, Jehova nam omogućava da bez straha ili bojazni pristupimo njegovom uzvišenom prestolu (Rimljanima 6:23; Jevrejima 4:14-16; 1. Jovanova 4:9, 10, 18).
6. Kako je blagost bila očigledna u Božjem ophođenju s Kainom?
6 Davno pre nego što je Isus došao na zemlju, Jehovina blagost je došla do izražaja kada su mu Kain i Avelj, Adamovi sinovi, prineli žrtve. Pošto je video stanje njihovog srca, Jehova je odbio Kainov prinos ali je ’milostivo pogledao‘ na Avelja i na njegov prinos. To što je Bog s naklonošću pogledao na vernog Avelja i na njegovu žrtvu, izazvalo je negativnu reakciju kod Kaina. Biblijski izveštaj kaže: „Kajin se mnogo rasrdi i lice mu se namršti.“ Kako je Jehova reagovao? Da li se uvredio zbog Kainovog lošeg stava? Nije. S blagošću je pitao Kaina zašto je toliko ljut. Jehova je čak objasnio šta bi Kain mogao da uradi da bi mu bio „mio“ (Postanje 4:3-7, DK). Jehova je zaista oličenje blagosti (Izlazak 34:6).
Blagost privlači i osvežava
7, 8. (a) Kako možemo spoznati Jehovinu blagost? (b) Šta nam reči iz Mateja 11:27-29 otkrivaju o Jehovi i Isusu?
7 Jedan od najboljih načina da spoznamo Jehovine neuporedive osobine jeste proučavanje života i službe Isusa Hrista (Jovan 1:18; 14:6-9). Dok je bio u Galileji tokom druge godine svoje propovedničke aktivnosti, Isus je izvršio mnoga moćna dela u Horazinu, Vitsaidi, Kapernaumu i okolini. Međutim, većina ljudi zbog ponosa i ravnodušnosti nije poverovala u njega. Kako je Isus reagovao? Premda ih je odlučno upozorio na posledice njihovog neverstva, sažalio se zbog jadnog duhovnog stanja u kome su se nalazili amhaareci, obični ljudi među njima (Matej 9:35, 36; 11:20-24).
8 Ono što je Isus kasnije uradio pokazalo je da je ’u potpunosti poznavao Oca‘ i da ga je oponašao. On je običnim ljudima uputio sledeći srdačan poziv: „Dođite k meni svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer sam blage naravi i ponizna srca, i naći ćete okrepu za svoje duše.“ Te reči su i te kako utešile i okrepile one koji su bili tlačeni i ugnjetavani! One na isti način utiču čak i na nas danas. Ako se zaista obučemo u blagost, bićemo među onima ’kojima Sin hoće da otkrije‘ svog Oca (Matej 11:27-29).
9. Koja je osobina povezana s blagošću, i kako je Isus pružio dobar primer u tom pogledu?
9 Poniznost, to jest ’poniznost u srcu‘, tesno je povezana s blagošću. Ponos, s druge strane, dovodi do samouzvisivanja i često prouzrokuje da osoba bude gruba i neosetljiva prema drugima (Poslovice 16:18, 19, NW). Isus je ispoljavao poniznost sve vreme svoje službe na zemlji. Čak i kada je šest dana pre smrti ujahao u Jerusalim i bio pozdravljen kao kralj Jevreja, Isus se mnogo razlikovao od svetskih vladara. On je ispunio sledeće Zaharijino mesijansko proročanstvo: „Gle! Dolazi ti tvoj Kralj, blage naravi, i sedi na magarcu, da, na magaretu, mladunčetu magarice“ (Matej 21:5; Zaharija 9:9). Verni prorok Danilo je imao jednu viziju u kojoj je Jehova preneo vladalački autoritet na svog Sina. Međutim, jedno ranije proročanstvo opisuje Isusa kao „najnižega između ljudi“. Blagost i poniznost zaista idu ruku pod ruku (Danilo 4:17; 7:13, 14).
10. Zašto hrišćanska blagost ne podrazumeva slabost?
10 Izuzetna blagost koju su ispoljili Jehova i Isus pomaže nam da im se približimo (Jakov 4:8). Naravno, blagost ne podrazumeva slabost. Daleko od toga! Jehova, svemoćni Bog, ispoljava obilje dinamičke energije i moći. Njegov gnev na nepravednike gori poput besnog požara (Isaija 30:27; 40:26, NW). Slično tome, Isus je bio čvrsto rešen da ne napravi kompromis, čak i kada ga je napao Satana Đavo. Nije tolerisao nezakonitu trgovinu kojom su se bavile religiozne vođe njegovog vremena (Matej 4:1-11; 21:12, 13; Jovan 2:13-17). Ipak, ostao je blage naravi kada se suočavao s manama svojih učenika i strpljivo je podnosio njihove slabosti (Matej 20:20-28). Jedan biblijski izučavalac je dobro opisao blagost na sledeći način: „Iza blagosti stoji snaga čelika.“ Ispoljavajmo zato tu Hristovu osobinu — blagost.
Najkrotkiji čovek svog vremena
11, 12. Zašto je Mojsijeva blagost bila izvanredna kada se uzme u obzir njegovo odgajanje?
11 Treći primer koji ćemo osmotriti je Mojsijev primer. Biblija za njega kaže da je bio „ustrpljiv [„krotak“, DK], više nego ma koji drugi čovek na licu zemlje“ (Brojevi 12:3). To je bilo zapisano pod Božjim nadahnućem. Mojsije je zbog svoje izvanredne blagosti bio spreman da sluša Jehovina uputstva.
12 Mojsije je odgajan na neuobičajen način. Jehova se pobrinuo da ovaj sin vernih jevrejskih roditelja bude spasen u vreme kada su preovladavale prevare i ubistva. Mojsije je prvih nekoliko godina proveo pod budnim okom svoje majke koja ga je brižljivo poučavala o pravom Bogu Jehovi. Kasnije je odveden iz svog doma i živeo je u okruženju koje je bilo potpuno drugačije. „Mojsije bi poučen svoj egipatskoj mudrosti“, ispričao je rani hrišćanski mučenik Stefan. „Zaista, [Mojsije] beše silan u svojim rečima i delima“ (Dela apostolska 7:22). Njegova vera je došla do izražaja kada je zapazio koliko su nepravde faraonovi zapovednici robova nanosili njegovoj braći. Morao je da pobegne iz Egipta u Madijam zato što je ubio Egipćanina koga je video kako tuče jednog Jevrejina (Izlazak 1:15, 16; 2:1-15; Jevrejima 11:24, 25).
13. Kako je Mojsijev 40-godišnji boravak u Madijamu uticao na njega?
13 Mojsije je s 40 godina bio primoran da se u pustoši stara sam o sebi. U Madijamu se susreo s Raguilovih sedam ćerki i pomogao im je da napoje veliko stado svoga oca. Te mlade žene su po povratku kući sa oduševljenjem ispričale Raguilu da ih je „jedan Egipćanin“ odbranio od pastira koji su im pravili probleme. Mojsije je na poziv Raguila ostao da živi s njegovom porodicom. Nevolje kroz koje je prošao nisu izazvale ogorčenost kod njega, niti mu je zbog njih bilo teško da se prilagodi novoj sredini. Njegova želja da vrši Jehovinu volju nikada nije oslabila. Za vreme 40 dugih godina, tokom kojih je brinuo o Raguilovim ovcama, oženio se Seforom i podigao svoje sinove, Mojsije je stekao i izoštrio osobinu koja ga je karakterisala. Da, nevolja ga je naučila da bude blag (Izlazak 2:16-22; Dela apostolska 7:29, 30).
14. Opiši događaj koji se zbio dok je Mojsije bio vođa Izraela, a koji pokazuje da je on bio blag.
14 Mojsije je bio blag i nakon što ga je Jehova postavio da bude vođa izraelske nacije. Jedan mladić je rekao Mojsiju da su Eldad i Modad prorokovali u logoru — iako nisu bili prisutni kada je Jehova izlio svoj duh na 70 starešina koji su bili imenovani da pomažu Mojsiju. Isus Navin je rekao: „Mojsije, gospodaru moj, zabrani im!“ Mojsije mu je blago odgovorio: „Jesi li ti radi mene ljubomoran? Kamo sreće da sav narod Jehovin bude sastavljen od proroka, i da Jehova pusti duh svoj na njih!“ (Brojevi 11:26-29). Blagost je pomogla da se smiri ta napeta situacija.
15. Zašto Mojsije, premda je bio nesavršen, predstavlja dobar primer koji treba da sledimo?
15 Izgleda da je u jednoj situaciji Mojsije izgubio blagost. U Merivi, blizu Kadisa, propustio je da pripiše slavu Jehovi, Čudotvorcu (Brojevi 20:1, 9-13). Premda je Mojsije bio nesavršen, njegova nepokolebljiva vera ga je podržavala tokom čitavog života, a njegova izuzetna blagost oduševljava i nas danas (Jevrejima 11:23-28).
Grubost nasuprot blagosti
16, 17. Koje upozorenje nalazimo u izveštaju o Navalu i Avigeji?
16 Jedan upozoravajuć primer potiče iz Davidovog vremena; nedugo posle smrti Božjeg proroka Samuila. Taj primer je vezan za jedan bračni par, Navala i njegovu ženu Avigeju. Njih dvoje su bili potpuno različiti! Dok je Avigeja bila „pametna“, njen muž je bio „tvrd i rđav u delima svojim“. Naval je grubo odbio da pomogne Davidovim ljudima, koji su štitili od lopova Navalova velika stada. Opravdano ljuti, David i grupa njegovih ljudi pripasali su mačeve i krenuli da se suoče s Navalom (1. Samuilova 25:2-13).
17 Kada je Avigeja čula šta se dogodilo, brzo je pripremila hleb, vino, meso, kolače od suvog grožđa i smokava i izašla pred Davida. „Ja sam kriva, gospodaru! Dozvoli da progovori tebi sluškinja tvoja, i čuj reči sluškinje svoje“, preklinjala ga je. Davidovo srce je smekšalo zbog ove blage Avigejine molbe. Nakon što je saslušao Avigejino objašnjenje, David je rekao: „Da je blagosloven Jehova, Bog Izraelov, koji te danas posla meni na susret! Nek je blagosloven razum tvoj i da si ti blagoslovena, koja me odvrati danas da idem na krv“ (1. Samuilova 25:18, 24, 32, 33). Navalova grubost je na kraju dovela do njegove smrti, a Avigeja je, na svoju radost, zbog svojih lepih osobina postala Davidova žena. Njena blagost je primer za sve današnje Jehovine sluge (1. Samuilova 25:36-42).
Teži ka blagosti
18, 19. (a) Koje promene postaju očigledne kada se obučemo u blagost? (b) Šta nam može pomoći da izvršimo iskreno samoispitivanje?
18 Dakle, blagost je jedna neophodna osobina. Ona je više od krotkog ponašanja; to je privlačna karakterna crta koja krepi druge. Možda smo u prošlosti grubo govorili ili se neljubazno ponašali. Međutim, promenili smo se i postali prijatniji otkada smo upoznali biblijsku istinu. Pavle je govorio o toj promeni kada je podsticao suhrišćane sledećim rečima: „Obucite se u samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost, poniznost, blagost i dugotrpljivost“ (Kološanima 3:12). Ovu promenu Biblija poredi s preobražajem iz opasnih divljih zveri — vuka, pantera, lava, medveda i zmije — u miroljubive domaće životinje — jagnje, jare, tele i kravu (Isaija 11:6-9; 65:25). Te promene ličnosti su toliko izvanredne da se neki ljudi prosto čude. Međutim, pošto je blagost deo ploda Božjeg duha koji je izuzetan, mi tu promenu pripisujemo delovanju tog duha.
19 Da li to znači da kada smo jednom izvršili potrebne promene i predali se Jehovi više ne moramo da radimo na tome da imamo blagu narav? Naravno da ne znači. Primera radi, da bi nova odeća izgledala čisto i uredno potrebno je stalno voditi računa o njoj. Ako pomno istražujemo Božju Reč i duboko razmišljamo o primerima koji se nalaze u njoj, to će nam pomoći da sebe vidimo u pravom svetlu. Šta ogledalo Božje nadahnute Reči otkriva o tebi? (Jakov 1:23-25).
20. Kako možemo uspeti da ispoljavamo blagost?
20 Sasvim je prirodno da se ljudi razlikuju po temperamentu. Nekim Božjim slugama je lakše da budu blagi, dok drugima to pada malo teže. Pa ipak, svi hrišćani treba da razvijaju plod Božjeg duha, koji uključuje i blagost. Pavle je s ljubavlju podstakao Timoteja: „Teži za pravednošću, odanošću Bogu, verom, ljubavlju, istrajnošću, blagom naravi“ (1. Timoteju 6:11). Reč „teži“ ukazuje na to da je potreban napor. Ovaj podstrek je u jednom biblijskom prevodu preveden sa ’upravi svoje srce‘ (New Testament in Modern English, od Dž. B. Filipsa). Ako se potrudiš da duboko razmišljaš o primerima iz Božje Reči, oni se mogu neizbrisivo urezati u tvoj um. Ti primeri će te onda oblikovati i voditi (Jakov 1:21).
21. (a) Zašto treba da težimo za blagošću? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?
21 Način na koji se ophodimo prema drugima pokazuje koliko smo postigli u ovom pogledu. „Ko je među vama mudar i ima razumevanje?“, upitao je učenik Jakov. „Neka svojim vrsnim ponašanjem pokaže svoja dela s blagošću koja pripada mudrosti“ (Jakov 3:13). Kako možemo ispoljavati ovu hrišćansku osobinu kod kuće, u hrišćanskoj službi i u skupštini? Sledeći članak pruža korisne smernice.
Ponavljanje
• Šta si naučio o blagosti iz primera
• Jehove?
• Isusa?
• Mojsija?
• Avigeje?
• Zašto treba da težimo za blagošću?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 16. strani]
Zašto je Jehova s naklonošću pogledao na Aveljev prinos?
[Slika na 17. strani]
Isus je pokazao da blagost i poniznost idu ruku pod ruku
[Slika na 18. strani]
Mojsije je ostavio dobar primer u pogledu blagosti