Pokazujmo „svaku blagost prema svim ljudima“
Pokazujmo „svaku blagost prema svim ljudima“
„I dalje ih podsećaj... da budu razumni, pokazujući svaku blagost prema svim ljudima“ (TITU 3:1, 2).
1. Zašto nije uvek lako biti blag?
„UGLEDAJTE se na mene“, napisao je apostol Pavle, „kao ja na Hrista“ (1. Korinćanima 11:1). Sve današnje Božje sluge se iz petnih žila trude da slede ovaj savet. Ruku na srce, to nije lako zato što smo od naših praroditelja nasledili sebične želje i osobine koje nisu u skladu s Hristovim primerom (Rimljanima 3:23; 7:21-25). I pored toga, ako se potrudimo, svi možemo uspeti da budemo blagi. Međutim, nije dovoljno osloniti se samo na sopstvenu snagu. Šta je još potrebno?
2. Kako možemo da pokazujemo „svaku blagost prema svim ljudima“?
2 Blagost koja je deo ploda svetog duha jeste odraz Božje blagosti. Što se više podlažemo vođstvu Božje aktivne sile, to će više njen plod biti očigledniji. Tada, i samo tada, pokazivaćemo „svaku blagost“ prema svima (Titu 3:2). Hajde da vidimo kako možemo da oponašao Isusov primer i da ’okrepimo‘ osobe s kojima dolazimo u kontakt (Matej 11:29; Galatima 5:22, 23).
U porodici
3. Koje prilike u porodici odražavaju duh sveta?
3 Jedno područje gde je blagost izuzetno važna jeste unutar porodice. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da nasilje u porodici predstavlja veću opasnost po zdravlje žena nego saobraćajne nesreće i malarija zajedno. Na primer, u Londonu četvrtina sveg nasilja odigrava se u kući. Policija često ima posla s ljudima koji daju oduška svojim osećanjima tako što ’viču i pogrdno govore‘. Što je još gore, neki bračni parovi su dopustili ’zlobnoj gorčini‘ da utiče na njihov odnos. Sve ovo je žalostan odraz ’duha sveta‘ kojem nije mesto u hrišćanskoj porodici (Efešanima 4:31; 1. Korinćanima 2:12).
4. Kako blagost može uticati na porodicu?
4 Da bismo se borili protiv svetskih težnji potreban nam je Božji duh. „Gde je Jehovin duh, tamo je sloboda“ (2. Korinćanima 3:17). Ljubav, ljubaznost, samokontrola i dugotrpljivost jačaju vezu nesavršenih bračnih parova (Efešanima 5:33). Blaga narav stvara opuštenu atmosferu i predstavlja nešto prijatno za razliku od svađa i razmirica koje razaraju mnoge porodice. Ono što osoba kaže je važno, ali iz načina na koji nešto kaže vidi se duh koji stoji iza tih reči. Kada se problemi i brige izraze na blag način onda se smanjuje napetost. Mudri kralj Solomon je napisao: „Blag odgovor utišava jarost, a reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1).
5. Kako blagost može pomoći u religiozno razdeljenom domu?
5 Blagost je naročito važna u religiozno razdeljenom domu. Kada uz blagost idu i ljubazni postupci, ona može privući Jehovi nekoga ko nije povoljno naklonjen. Petar je savetovao hrišćanske žene: „Budite podložne svojim muževima, da bi, ako neki i nisu poslušni reči, bili pridobijeni bez reči ponašanjem svojih žena, kad budu očevici vašeg čestitog ponašanja s dubokim poštovanjem. A vaš ukras neka ne bude spolja u pletenju kose i stavljanju zlatnog nakita niti u nošenju gornjih haljina, nego neka to bude tajna osoba srca u neraspadljivom ruhu tihog i blagog duha, koji je od velike vrednosti u Božjim očima“ (1. Petrova 3:1-4).
6. Kako ispoljavanje blagosti jača vezu između roditelja i dece?
6 Odnosi između roditelja i dece mogu biti zategnuti, naročito kada nedostaje ljubav prema Jehovi. Međutim, u svim hrišćanskim porodicama potrebno je ispoljavati blagost. Pavle je savetovao očeve: „Ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“ (Efešanima 6:4). Kada u porodici preovladava blagost onda su roditelji i deca još tesnije povezani. Din, jedan od petorice sinova, priseća se svog oca: „Tata je bio blag. Ne sećam se da sam se ikada sporečkao s njim — čak i kada sam bio tinejdžer. Uvek je bio tako blag, čak i kada je bio uznemiren. Dešavalo se da me pošalje u sobu ili da mi nešto zabrani, ali nikada se nismo posvađali. On nije bio samo naš otac. Bio je i naš prijatelj i nismo želeli da ga razočaramo.“ Blagost zaista pomaže da se ojačaju veze između roditelja i dece.
U službi
7, 8. Zašto je važno da u službi na terenu ispoljavamo blagost?
7 Još jedno područje gde je blagost važna jeste služba na terenu. Dok prenosimo vest o Kraljevstvu, susrećemo ljude s različitim stavom. Neki drage volje slušaju poruku nade koju im donosimo. Drugi, iz raznoraznih razloga, negativno reaguju. U tim prilikama blagost nam mnogo može pomoći da ispunimo svoje opunomoćenje da budemo svedoci sve do najudaljenijeg dela zemlje (Dela apostolska 1:8; 2. Timoteju 4:5).
8 Apostol Petar je napisao: „Svetite Hrista kao Gospoda u svojim srcima, uvek spremni na odbranu pred svakim ko od vas traži razlog za nadu koja je u vama, ali činite to blage naravi i s dubokim poštovanjem“ (1. Petrova 3:15). Pošto gledamo na Hrista kao na naš Uzor, trudimo se da ljudima koji govore grubo svedočimo s blagošću i s puno poštovanja. Ovakvo postupanje često dovodi do izvanrednih rezultata.
9, 10. Ispričaj iskustvo koje pokazuje koliko je vredno biti blag u službi na terenu.
9 Kada je neko pokucao na vrata Kita i njegove žene, ona je otvorila, a on je stajao iza nje. Kada je shvatila da je njihov posetilac Jehovin svedok, Kitova žena je ljutito optužila Svedoke da su okrutni prema deci. Brat je ostao smiren. Blago je odgovorio: „Žao mi je što ste stekli takav utisak. Da li bih mogao da vam pokažem u šta veruju Jehovini svedoci?“ Kit je slušao razgovor i tog momenta je prišao vratima da bi prekinuo posetu tog brata.
10 Tom paru je kasnije bilo žao što su bili grubi prema svom posetiocu. Dirnula ih je njegova blaga narav. Na njihovo iznenađenje, nedelju dana kasnije taj brat ih je ponovo posetio i Kit i njegova žena su mu dozvolili da na temelju Biblije objasni svoja verovanja. Kasnije su rekli: „Tokom sledeće dve godine slušali smo mnogo drugih Svedoka.“ Pristali su na biblijski studij i na kraju se oboje krstili u znak svog predanja Jehovi. Kakva nagrada za Svedoka koji je prvi posetio Kita i njegovu ženu! Taj Svedok se godinama kasnije sreo sa ovim parom i saznao da su mu oni sada duhovni brat i sestra. Isplatilo se to što je bio blag.
11. Kako blagost može olakšati drugima da prihvate hrišćansku istinu?
11 Zbog iskustava koja je doživeo kao vojnik, Harold je postao ogorčen i sumnjao je da Bog postoji. Da bude još gore, doživeo je saobraćajnu nesreću koju je izazvao jedan pijani vozač i ostao je invalid. Kada su ga posetili Jehovini svedoci, Harold im je izričito stavio do znanja da ne želi da ga posećuju. Ali jednog dana, Svedok po imenu Bil, nameravao je da poseti jednu zainteresovanu osobu koja je živela vrlo blizu Harolda. Bil je greškom pokucao na Haroldova vrata. Kada je Harold, oslanjajući se na štake, otvorio vrata, Bil se istog trena izvinio i objasnio da je nameravao da poseti nekoga ko živi u komšiluku. Kako je Harold reagovao? Bil nije znao da je Harold gledajući televiziju saznao kako su Jehovini svedoci radeći zajedno za vrlo kratko vreme sagradili novu Dvoranu Kraljevstva. Bio je impresioniran kada je video kako toliko mnogo ljudi radi zajedno i zbog toga je promenio mišljenje o Svedocima. Dirnut Bilovim ljubaznim izvinjenjem i njegovom prijatnom, blagom naravi, Harold je pristao da ga Svedoci posećuju. Proučavao je Bibliju, napredovao i krstio se.
U skupštini
12. Kojim osobinama sveta treba da se odupiru članovi hrišćanske skupštine?
12 Treće područje na kojem je blagost neophodna jeste hrišćanska skupština. Konflikti su tako uobičajeni u današnjem društvu. Rasprave, prepirke i svađe su normalna pojava među ljudima koji na život gledaju s telesnog stanovišta. Ponekad se ove osobine sveta uvuku u hrišćansku skupštinu i ispoljavaju se putem verbalnih sukoba i borbi. Odgovornoj braći je žao kada moraju da se bave takvim stvarima. Ipak, ljubav prema Jehovi i njihovoj braći podstiče ih da pokušaju da pomognu onima koji greše (Galatima 5:25, 26).
13, 14. Do čega može dovesti kada se ’s blagošću poučavaju oni koji nisu povoljno naklonjeni‘?
13 U prvom veku, Pavlu i njegovom saradniku Timoteju neki iz hrišćanske skupštine su pravili probleme. Pavle je upozorio Timoteja da se čuva braće koja su ličila na sudove „za svrhu bez časti“. „Gospodov rob nema potrebe da se upušta u borbe“, rezonovao je Pavle, „nego treba da bude fin prema svima, osposobljen da poučava, da se obuzdava kad trpi zlo, da s blagošću poučava one koji nisu povoljno naklonjeni.“ Kada zadržimo blagu narav čak i kada nas neko provocira, te osobe često bivaju pokrenute da preispitaju svoje kritike. Za uzvrat, kako Pavle nadalje piše, Jehova im može ’dati pokajanje koje vodi do tačnog spoznanja istine‘ (2. Timoteju 2:20, 21, 24, 25). Zapazi da Pavle povezuje blagost s time da se bude fin i da se obuzdava.
14 Pavle je primenjivao ono što je propovedao. Kada je u skupštini u Korintu imao posla s ’nadapostolima‘, podstakao je braću: „Ja, Pavle, lično vas usrdno molim Hristovom blagošću i ljubaznošću, ja koji ostavljam skroman utisak kad sam među vama, ali koji sam odvažan prema vama kad nisam kod vas“ (2. Korinćanima 10:1; 11:5). Pavle je zaista oponašao Hrista. Zapazi da je tu braću podsticao Hristovom „blagošću“. Time je izbegao da bude arogantan ili da liči na nekog diktatora. Njegov podstrek je nesumnjivo privukao one u skupštini koji su imali prijemčivo srce. On je popravio zategnute odnose i postavio temelj za mir i jedinstvo skupštine. Svi možemo da se trudimo da oponašamo ovakav način postupanja, zar ne? Naročito starešine treba da postupaju poput Hrista i Pavla.
15. Zašto je važno biti blag prilikom savetovanja?
15 Odgovornost da se pomaže drugima sigurno se ne svodi samo na vreme kada su ugroženi mir i jedinstvo skupštine. Braći je potrebno vođstvo puno ljubavi mnogo pre nego što dođe do zategnutih odnosa. Pavle je podstakao: „Braćo, ako čovek i napravi neki pogrešan korak pre nego što je toga svestan, vi koji ste duhovno sposobni pokušajte da ispravite takvog čoveka.“ Ali kako to treba uraditi? „U duhu blagosti, dok svaki od vas pazi na sebe, da i sam ne bude iskušan“ (Galatima 6:1). Nije uvek lako zadržati ’duh blagosti‘, naročito zato što su svi hrišćani, uključujući i naimenovanu braću, podložni grešnim naginjanjima. Međutim, kada je savetnik blag to može pomoći onome ko greši da se lakše promeni.
16, 17. Šta može pomoći osobi da ipak posluša savet, uprkos tome što možda nije bila spremna na to?
16 Izvorna grčka reč koja je prevedena sa ’ispraviti‘ može ukazivati i na nameštanje polomljenih kostiju, što je bolan postupak. Doktor koji namešta slomljenu kost deluje umirujuće i govori pozitivno o koristima tog postupka. Pacijenta teši njegova smirenost. Nekoliko reči izgovorenih na početku pomažu da taj postupak ne bude toliko bolan. Slično tome, duhovna ispravka može biti bolna. Međutim, blagost će je učiniti prihvatljivijom, te će se tako obnoviti dobri odnosi i pomoći će se osobi koja je pogrešila da promeni svoje postupke. Čak i kada osoba nije spremna da posluša savet, ukoliko je savetodavac blag to joj može pomoći da ipak posluša dobar biblijski savet (Poslovice 25:15, NW).
17 Kada se drugima pomaže da se isprave, uvek postoji opasnost da će se savet shvatiti kao kritika. Jedan pisac je to ovako sažeo: „Nikada nismo u većoj opasnosti da se previše ističemo i nikada nam nije potrebnija krotost nego kada ispravljamo druge.“ Kada razvija blagost koja proističe iz poniznosti, hrišćaninu koji daje savet biće lakše da izbegne tu opasnost.
„Prema svim ljudima“
18, 19. (a) Zašto bi hrišćanima moglo biti teško da budu blagi prema svetovnim vlastima? (b) Šta će pomoći hrišćanima da budu blagi prema ljudima koji su na vlasti, i do čega to može dovesti?
18 Jedno područje gde je mnogima teško da budu blagi jeste ophođenje sa svetovnim vlastima. Iskreno govoreći, ponašanje nekih ljudi koji su na vlasti pokazuje da su grubi i da im nedostaje saosećanje (Propovednik 4:1; 8:9). Međutim, ljubav prema Jehovi će nam pomoći da priznamo njegov vrhovni autoritet i da budemo u relativnoj podložnosti svetovnim vlastima, što njima s pravom pripada (Rimljanima 13:1, 4; 1. Timoteju 2:1, 2). Čak i kada ljudi koji su na visokim položajima nastoje da ograniče naše javno obožavanje Jehove, mi spremno tražimo mogućnosti koje su nam i dalje na raspolaganju da prinosimo svoju žrtvu hvale (Jevrejima 13:15).
19 Ni pod kakvim okolnostima ne pribegavamo nasilju. Nastojimo da budemo razumni, ali nikada nećemo kompromitovani pravedna načela. Na ovaj način naša braća uspevaju da vrše svoju službu u 234 zemlje širom sveta. Mi sledimo Pavlov savet da ’budemo podložni i poslušni vladavinama i vlastima kao vladarima, da budemo spremni na svako dobro delo, da ne govorimo loše ni o kome, da ne budemo ratoborni, da budemo razumni, pokazujući svaku blagost prema svim ljudima‘ (Titu 3:1, 2).
20. Kakve nagrade očekuju one koji ispoljavaju blagost?
20 Sve one koji ispoljavaju blagost očekuju obilni blagoslovi. „Srećni su oni koji su blage naravi“, rekao je Isus, „jer će naslediti zemlju“ (Matej 5:5). Ako ostanu blagi, Hristova pomazana braća imaju garanciju da će biti srećni i da će dobiti prednost da vladaju nad zemaljskim područjem Kraljevstva. Što se tiče pripadnika ’velikog mnoštva‘, to jest ’drugih ovaca‘, oni i dalje ispoljavaju blagost i radosno iščekuju život u raju ovde na zemlji (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16; Psalam 37:11). Zaista nam predstoji predivna budućnost! Zato nikada nemojmo ispustiti iz vida ono što je Pavle rekao hrišćanima u Efesu: „Zato vas ja, zatvorenik u Gospodu, usrdno molim da hodite dostojno poziva kojim ste pozvani, s potpunom poniznošću i blagošću“ (Efešanima 4:1, 2).
Ponavljanje
• Koje blagoslove imamo kada ispoljavamo blagost:
• u porodici?
• u službi na terenu?
• u skupštini?
• Koje su nagrade obećane onima koji su blage naravi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Blagost je naročito važna u religiozno razdeljenom domu
[Slika na 21. strani]
Blagost jača porodične veze
[Slika na 23. strani]
Odgovaraj blago i s puno poštovanja
[Slika na 24. strani]
Kada je savetnik blag to može pomoći osobi koja je pogrešila