Vrhovni sud štiti pravo obožavanje u ’zemlji Ararata‘

Sedokosi Jermenac, otac troje dece, stoji pred najvišim sudom Jermenije. Ugrožena je kako njegova sloboda tako i sloboda mnoštva njegovih suvernika. Sud sluša dok on citira Bibliju da bi objasnio svoja verovanja. Hajde da razmotrimo događaje koji su vodili do ovog saslušanja i vidimo kako je ono dovelo do velike pobede pravog obožavanja u ovoj zemlji.

JERMENIJA se nalazi istočno od Turske i južno od Kavkaza, velikog planinskog venca. U njoj živi više od tri miliona ljudi. Iz glavnog grada, Jerevana, pruža se izvanredan pogled na dva vrha planine Ararat gde se, prema tradicionalnom verovanju, zaustavila Nojeva arka nakon sveopšteg Potopa a (Postanje 8:4).

Jehovini svedoci u Jermeniji obavljaju svoju hrišćansku aktivnost od 1975. Nakon što je 1991. Jermenija dobila nezavisnost od bivšeg Sovjetskog Saveza,  formiran je Državni savet za religiozna pitanja da bi registrovao religiozne organizacije. Međutim, ovaj Savet je uvek iznova odbijao da registruje Jehovine svedoke, uglavnom zbog njihove hrišćanske neutralnosti. Zbog toga su u Jermeniji od 1991. više od 100 mladih Svedoka bili osuđeni i u većini slučajeva zatvoreni zbog njihovog na Bibliji temeljenog stava prema vojnoj službi.

Savet je takođe zahtevao od državnog tužioca da sprovede istragu o religioznoj aktivnosti Leva Margarjana, hrišćanskog starešine i vrednog advokata zaposlenog u lokalnoj nuklearnoj centrali. To je dovelo do toga da je protiv brata Margarjana podneta optužnica po članu 244, koji je deo jednog sovjetskog zakona iz ere Hruščova, koji je donesen s namerom da se Jehovini svedoci i druge religiozne grupe zabrane i na kraju potpuno ugase.

Taj Zakon smatra krivičnim delom organizovanje i vođenje neke religiozne grupe koja, pod izgovorom da propoveda religiozne ideje, ’zavodi omladinu da posećuje sastanke neke religiozne zajednice koja nije zvanično registrovana‘ i ’utiče na članove da odbijaju svoje građanske dužnosti‘. Da bi podupro svoju tužbu, tužilac je istakao prisustvo maloletne dece na sastancima koje je vodio brat Margarjan u gradu Metsemoru. Tužilac je takođe tvrdio da je brat Margarjan prisiljavao mlade u skupštini da odbiju vojnu službu.

Suđenje počinje

Suđenje je počelo u petak, 20. jula 2001, u Okružnom sudu u Armaviru kojim je predsedavao sudija Manvel Simonjan. Sudski spor se nastavio i tokom avgusta. Tokom svedočenja, svedoci optužbe su na kraju priznali da su im agenti Ministarstva za nacionalnu bezbednost (bivši KGB) izdiktirali jedan deo pismene izjave protiv brata Margarjana i prisilili ih da te izjave potpišu. U jednom slučaju, jedna žena je priznala da joj je izvesni službenik Ministarstva sigurnosti naredio da izjavi da su „Jehovini svedoci protiv naše vlade i naše religije“. Ta žena je priznala da ona lično ne poznaje nijednog Jehovinog svedoka već da je samo čula optužbe protiv njih na državnoj televiziji.

Kada je došao red na brata Margarjana, on je naveo da maloletna deca koja prisustvuju sastancima Jehovinih svedoka čine to uz dozvolu njihovih roditelja. Takođe je objasnio da je vojna služba stvar lične odluke. Tužiočevo unakrsno ispitivanje trajalo je nekoliko dana. Brat Margarjan je pomoću Biblije mirno odgovarao na pitanja o svojim uverenjima, a tužilac je u svojoj Bibliji proveravao biblijske citate.

Sudija je 18. septembra 2001. proglasio da Margarjan „nije kriv“, navodeći da u njegovoj aktivnosti „nije bilo elemenata krivičnog dela“. Novinska agencija Asošiejted pres objavila je zanimljiv izveštaj o ovom slučaju. U njemu se navodi: „Vođa Jehovinih svedoka u Jermeniji oslobođen je danas optužbi za prozelitizam i prisiljavanje mladih ljudi na izbegavanje vojne službe. Nakon  dvomesečnog suđenja, sud je utvrdio da nema dovoljno dokaza protiv vođe, Levona Markarjana [Leva Margarjana]. Njemu je pretila kazna zatvora u trajanju od pet godina... Iako Ustav Jermenije garantuje religioznu slobodu, nove religiozne grupe se teško registruju, dok vlast favorizuje dominantnu Jermensku apostolsku crkvu.“ U zvaničnoj izjavi od 18. septembra 2001, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) navodi: „Iako pozdravlja presudu, kancelarija OEBS-a nastavlja da izražava žaljenje zbog toga što je uopšte došlo do suđenja.“

Suđenje se nastavlja

Uprkos svemu tome, tužioci su uložili žalbu, i pretres slučaja povodom te žalbe trajao je još četiri meseca. Na početku ovog dela suđenja, kada je došao red na brata Margarjana da svedoči, prvo pitanje mu je postavio jedan od sudija sudskog veća. Kada je brat Margarjan počeo da odgovara, predsedavajuća veća ga je prekinula i osporila njegovu izjavu. Nakon toga, nije dozvolila bratu Margarjanu da dovrši svoj odgovor čak ni na jedno pitanje. Takođe je bez obrazloženja izbacila iz zapisnika većinu pitanja koja mu je postavila odbrana. U toku suđenja, sudnica je bila puna religioznih fanatika koji su, neprijateljski raspoloženi prema Svedocima, neprestano obasipali pogrdama brata Margarjana. U toku procesa, na televiziji su prenošeni brojni lažni i izvrnuti izveštaji sa suđenja u kojima se navodilo da je, na primer, brat Margarjan priznao krivicu.

Otprilike na polovini suđenja, predsedavajuća tročlanog sudskog veća je iznenadila one koji su pratili suđenje kada je pročitala pismo od Državnog saveta za religiozna pitanja kojim se zahtevalo od tužioca da preduzme mere protiv brata Margarjana. Ovaj potez je šokirao međunarodne posmatrače na suđenju, pošto je u svojoj molbi za članstvo u Savet Evrope, Jermenija priznala  svoju obavezu da „garantuje da sve crkve i religiozne zajednice, a posebno one koje ’nisu tradicionalne‘, mogu obavljati svoju religioznu službu bez diskriminacije“.

U narednim sedmicama, atmosfera na suđenju je postajala sve napetija. Protivnici su nastavili da uznemiravaju i napadaju Svedoke u sudnici i van nje. Neke Svedokinje su dobile udarce u cevanicu. Kada je jedan Svedok bio napadnut ali je odbio da uzvrati, s leđa je dobio udarac u kičmu i morao je da bude smešten u bolnicu.

U međuvremenu, za predsedavajućeg sudskog veća koji je vodio ovaj slučaj bio je postavljen drugi sudija. Uprkos nastojanjima nekolicine među prisutnima u sudnici da zaplaše advokata odbrane, novi predsedavajući sudija je držao stvari pod kontrolom, čak naredivši policiji da izvede iz sudnice jednu ženu koja je vičući pretila advokatu odbrane.

Slučaj preuzima Vrhovni sud Jermenije

Konačno, 7. marta 2002, Apelacioni sud je potvrdio odluku Okružnog suda. Zanimljivo, dan uoči objavljivanja presude rasformiran je Državni savet za religiozna pitanja. Tužilac se opet žalio na odluku suda, ovog puta najvišem sudu Jermenije — Kasacionom sudu. Tužioci su zahtevali da ovaj sud ponovo razmotri slučaj kako bi se „izrekla presuda da je optuženi kriv“.

Šestočlano sudsko veće kojim je predsedavao sudija Mer Kačatrjan, sastalo se 19. aprila 2002. u 11.00 časova. U svojoj uvodnoj reči jedan od tužilaca je izrazio veliko ogorčenje zbog toga što prethodna dva suda nisu utvrdila da je brat Margarjan kriv. Međutim, ovog puta sudije su prekidale tužioca i četvorica njih su mu oštro postavljali pitanja. Jedan od sudija je ukorio tužioca zbog pokušaja da utiče na odluku suda tako što je u svoju tužbu protiv brata Margarjana uključio delo propovedanja i to što Jehovini svedoci nisu registrovani — dok se, prema članu 244, nijedna od te dve stvari ne smatra krivičnim delom. Sudija je onda nazvao poteze tužbe „progonstvom pomoću optužbe za krivično delo“. Drugi sudija je govorio o više slučajeva na Evropskom sudu u kojima su Jehovini svedoci priznati kao „poznata religija“ čime su stekli pravo na zaštitu prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. Tokom ovog dela, jedan sveštenik u sudnici je povikao da Jehovini svedoci stvaraju podele među narodom. Sud mu je naredio da ćuti.

Sudije su tada iz publike pozvale Leva Margarjana, što je potez bez presedana za ovaj najviši sud. Brat Margarjan je dao lepo svedočanstvo o hrišćanskom stavu Jehovinih svedoka prema raznim stvarima (Marko 13:9). Nakon kratkog većanja, Sud je jednoglasno potvrdio presudu da „nije kriv“. Brat Margarjan je vidno odahnuo. U pismenoj odluci, Sud je naveo: „Ova aktivnost [Leva Margarjana], prema postojećem zakonu, ne smatra se krivičnim delom, i ova vrsta optužbe se kosi s članom 23 Ustava Jermenije i s članom 9 Evropske konvencije.“

Rezultati odluke

Da su nastojanja tužilaštva bila uspešna, to bi otvorilo put za krivično gonjenje i drugih skupštinskih starešina među Svedocima u čitavoj Jermeniji. Na sreću, jasna presuda koju je Sud izrekao sprečiće takvo uznemiravanje. Nepovoljna presuda bi takođe mogla da bude izgovor da se Jehovinim svedocima i dalje uskraćuje registracija. Srećom, Sud je sada onemogućio ovaj neopravdani izgovor.

Vreme će pokazati da li će Jehovinim svedocima, kojih u ovoj zemlji ima više od 7 000, biti omogućeno da se registruju. U međuvremenu pravo obožavanje i dalje postoji i napreduje u ’zemlji Ararata‘.

[Fusnota]

[Slika na 12. strani]

Levi Margarjan na suđenju

[Slika na 13. strani]

Brat Margarjan sa svojom porodicom