Kada je propovedanje nezaboravno

„Sunce peče. Planinska staza izgleda kao da nema kraja. Nakon što smo savladali brojne prepreke, najzad stižemo do našeg cilja, najudaljenijeg sela. Umor se pretvara u radost kada pokucamo na prva vrata i kada nas gostoljubivo primaju. Do kraja dana smo uručili svu literaturu koju smo poneli i započeli smo nekoliko biblijskih studija. Ljudi su željni znanja. Sada moramo da idemo, ali obećavamo da ćemo se vratiti.“

ISKUSTVA poput ovog su uobičajena za jednu grupu pionira u Meksiku. Oni su odlučni da revno učestvuju u ispunjenju zadatka koji je Isus Hrist dao svojim učenicima: „Bićete mi svedoci... sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). U Meksiku se organizuju posebne propovedničke akcije — pionirske rute — kako bi se došlo do područja koja nisu dodeljena nijednoj skupštini i na kojima se zato ne propoveda redovno dobra vest o Božjem Kraljevstvu. To su uglavnom udaljena ili nepristupačna područja. Pomoć se takođe pruža udaljenim skupštinama koje imaju veliko područje.

Da bi odredila koji će delovi zemlje biti obuhvaćeni pionirskim rutama, podružnica Jehovinih svedoka ispituje kakve su potrebe na područjima. a Nakon toga, na odabrana područja šalju se grupe specijalnih pionira da bi propovedali. Oni imaju vozila koja su pogodna za vožnju po džombastim, neasfaltiranim putevima. Ova vozila takođe služe kao skladišta literature i kada je to potrebno, za spavanje.

Spreman odziv

Počev od oktobra 1996, pored specijalnih pionira, pozvani su da se uključe u ovu akciju i drugi propovednici dobre vesti. U različite faze ove akcije uključuju se kako objavitelji Kraljevstva tako i opšti pioniri koji žele da služe tamo gde je veća potreba. Neki se tokom rute dodeljuju određenim skupštinama kako bi se pobrinuli za to područje i razvijali pronađeni interes. Pozive su prihvatili mnogi mladi objavitelji i pioniri i bili su nagrađeni izuzetno ohrabrujućim iskustvima.

Na primer, Abimael, jedan mladi hrišćanin koji je imao dobro plaćen posao u jednoj kompaniji za mobilne telefone, odlučio je da učestvuje u propovedanju u tim udaljenim područjima. Kada su njegovi poslodavci saznali da će dati otkaz, ponudili su mu unapređenje i povišicu. Bio je pod pritiskom kolega na poslu koji su stalno govorili da je to jedinstvena prilika i da bi bilo suludo da to odbije. Međutim, Abimael je bio odlučan da tri meseca podupire ovu posebnu propovedničku akciju. Pošto je uživao u službi, Abimael je odlučio da ostane još neko vreme u jednoj udaljenoj skupštini gde je velika potreba za objaviteljima Kraljevstva. Sada ima skroman posao i naučio je da pojednostavi svoj život.

U jednom drugom slučaju, Hulisa je morala da putuje 22 sata autobusom da bi došla do svoje dodele. Pri kraju puta je propustila poslednji autobus za taj dan. Međutim, tu je bilo radnika koji su za prevoz koristili kamionet. Hulisa je  skupila hrabrost i pitala ih da je povezu. Razumljivo je što je bila uplašena jer je bila jedina žena među toliko mnogo muškaraca. Kada je počela da propoveda jednom mladiću, saznala je da je on Jehovin svedok! „Pored toga“, priseća se Hulisa, „ispostavilo se da je vozač kamioneta starešina u skupštini kojoj sam bila dodeljena!“

Učestvuju i stariji

Međutim, u ovoj akciji ne učestvuju samo mladi. Adela, jedna starija sestra, oduvek je želela da se više posveti delu propovedanja. Prilika za to joj se ukazala kada je bila pozvana da učestvuje u ovoj posebnoj propovedničkoj akciji. Ona priča: „Toliko sam uživala na mojoj dodeli da sam zamolila starešine u skupštini da mi dozvole da ostanem još neko vreme. Srećna sam zato što, iako sam u godinama, još uvek mogu biti od koristi Jehovi.“

Slično tome, podstaknuta zahvalnošću prema Jehovi i ljubavlju prema bližnjima, 60-godišnja Marta stavila se na raspolaganje za ovu akciju. Kada je primetila da udaljenost i težak teren na području sprečavaju njenu grupu da dođe do svih ljudi, ona je kupila automobil koji su pioniri mogli da koriste. Poklon ove sestre omogućio je da se obradi veći deo područja i da se s biblijskom istinom dođe do više ljudi.

Odziv koji dira srce

Cilj onih koji učestvuju u ovoj posebnoj propovedničkoj akciji jeste da ’stvaraju učenike‘. U tom smislu, rezultati su bili odlični. Ljudi na udaljenim područjima su prihvatili životospasavajuće istine iz Biblije (Matej 28:19, 20). Započeti su mnogi biblijski studiji. Njih vode objavitelji koji žive na tom području ili propovednici koji su ostali tamo. U nekim slučajevima, organizovane su grupe objavitelja, dok je u drugim slučajevima čak došlo do formiranja malih skupština.

Magdaleno i njegovi drugovi su koristili javni prevoz da bi došli do područja koje im je bilo dodeljeno. Dok su bili na putu, iskoristili su priliku da propovedaju vozaču. „Taj čovek nam je rekao da su pre nedelju dana neki Svedoci bili kod njega kući dok je on bio odsutan. Kad se vratio, članovi njegove porodice su mu ispričali ono što su čuli. Rekli  smo mu da ne živimo u blizini već da dolazimo iz nekoliko država u zemlji da bismo dali podršku ovoj posebnoj propovedničkoj akciji i da je svako od nas platio put za sebe. To je impresioniralo vozača i rekao je da će te iste sedmice on i njegova porodica početi da proučavaju Bibliju. Takođe je pružio podršku našem delu tako što nam nije naplatio put.“

Magdaleno je bio impresioniran i odzivom starosedelaca Čiapas planina. „Moja žena i ja smo imali priliku da prenesemo poruku o Kraljevstvu jednoj grupi od 26 mladih ljudi koji su posećivali prezbiterijansku crkvu. Pola sata su pažljivo slušali. Uzeli su svoje Biblije i dali smo im temeljno svedočanstvo o Jehovinim namerama. Većina ljudi ima Bibliju na celtal jeziku.“ Započeto je mnogo uspešnih biblijskih studija.

Protivljenje se stišava

Zbog protivljenja nekih meštana, u jednom mestu u državi Čiapas biblijska poruka nije propovedana više od dve godine. Tereza, punovremeni jevanđelizator, primetila je da je neke Svedoke bilo strah da propovedaju u tom selu. „Na iznenađenje svih, ljudi su rado slušali. Kada smo završili s propovedanjem, počela je da pljušti kiša. U potrazi za zaklonom, došli smo do kuće jednog gostoljubivog čoveka po imenu Sebastijan, koji nam je dozvolio da uđemo unutra i da se sklonimo od kiše. Kad smo ušli, pitala sam ga da li ga je neko od Svedoka već posetio. Kada je rekao da nije, svedočila sam mu i započela biblijski studij s knjigom Spoznanje koje vodi do večnog života. b Kada smo završili, Sebastijan nas je sa suzama molio da ponovo dođemo da bismo proučavali s njim.“

Jedna druga grupa pionira koja je posetila Čiapas izveštava: „Zahvaljujući Jehovi, imali smo dobre rezultate. U toku prve sedmice započeli smo 27 studija; naredne sedmice, pozvali smo ljude da gledaju našu video-kasetu Biblija — njena moć u vašem životu. Bilo je prisutno šezdeset ljudi. Svi su uživali. Na kraju smo im predložili da kao grupa započnu biblijski studij. Na naše iznenađenje, u ovom selu su formirane dve grupe za studij.

„Kad smo završili rad na dodeljenim područjima, ponovo smo posetili to selo da bismo ojačali zainteresovane osobe i videli kako napreduju grupe za biblijski studij. Pozvali smo ih na Sastanak za  javnost i na Studij Kule stražare. Međutim, nije postojalo dovoljno veliko mesto za održavanje sastanaka. Osoba koja je ponudila svoju kuću kako bi te grupe održavale biblijski studij pokazala je na dvorište kuće i rekla: ’Sastanci se mogu održavati u dvorištu.‘“

Tog vikenda su kako pioniri koji su bili dodeljeni na to područje tako i zainteresovane osobe oduševljeno prionuli na posao kako bi pripremili dvorište za održavanje sastanaka. Na prvom sastanku bile su prisutne 103 osobe. Sada se u tom selu vodi 40 biblijskih studija.

„Divno iskustvo“

Pored odličnih rezultata u delu propovedanja, veliku korist su imali i oni koji su učestvovali u ovim propovedničkim akcijama. Marija, jedna mlada pionirka koja je učestvovala u jednoj od ovih akcija, ovako izražava svoja osećanja: „To je bilo divno iskustvo iz dva razloga. Povećala se moja radost u delu propovedanja i postala sam prisnija s Jehovom. Kada smo se jednom prilikom uspinjali na planinu, osetili smo umor. Kada smo zatražili pomoć od Jehove, doživeli smo ono o čemu govori Isaija 40:29-31: ’Koji se u Jehovu uzdaju ponavljaju snagu svoju.‘ Tako smo stigli na cilj i vodili smo studije s ljudima koji su nas veoma gostoljubivo primili.“

Jedna druga mlada pionirka, 17-godišnja Klaudija, kaže: „Izvukla sam puno koristi. Postala sam veštija u službi što mi je donelo puno radosti, a to me je pokrenulo da postavim duhovne ciljeve. Takođe sam duhovno sazrela. Kod kuće je za mene sve radila moja majka. Sada, uz veće iskustvo, postala sam odgovornija. Na primer, bila sam vrlo probirljiva kada je u pitanju ishrana. Međutim, sada kad sam morala da se prilagodim na drugačije okolnosti, više se ne žalim na hranu. Ova vrsta službe pomogla mi je da razvijem vrlo dobra prijateljstva. Sve delimo i pomažemo jedni drugima.“

Radosna žetva

Kakvi su rezultati ovih posebnih akcija? Do početka 2002, u ovim pionirskim rutama učestvovalo je oko 28 300 pionira. Oni su vodili više od 140 000 biblijskih studija, posvećujući delu propovedanja više od dva miliona sati. Da bi pomogli ljudima da spoznaju biblijsku istinu, uručili su skoro 121 000 knjiga i 730 000 časopisa. Za neke pionire je bilo uobičajeno da vode 20 ili više biblijskih studija.

Oni prema kojima je bila pokazana ova dobrota duboko su zahvalni zbog posebnog napora koji je uložen da bi i oni čuli biblijsku poruku. Uprkos siromaštvu, mnogi insistiraju da objavitelji prihvate priloge. Jedna siromašna 70-godišnja gospođa uvek nešto da pionirima koji je posete. Ako oni odbiju da to prime, ona zaplače. Jedna siromašna porodica kaže punovremenim propovednicima da je kokoška snela jaja specijalno za njih i insistira da ih uzmu.

Što je još važnije, ti iskreni ljudi pokazuju istinsko cenjenje prema duhovnim stvarima. Na primer, jedna mlada gospođa pešači sama tri i po sata da bi došla na sastanak i ne propušta nijedan. Uprkos tome što ima problema s kolenima, jedna starija zainteresovana žena je putovala dva sata da bi primila biblijsku pouku tokom posete putujućeg nadglednika. Neki koji su bili nepismeni želeli su da nauče da čitaju i pišu da bi mogli da izvuku više koristi iz biblijskog obrazovanja. Njihovi napori su bogato nagrađeni.

U Delima apostolskim, Luka opisuje jednu viziju koju je imao apostol Pavle: „Jedan Makedonac je stajao i molio ga, govoreći: ’Pređi u Makedoniju i pomozi nam.‘“ Pavle je spremno prihvatio taj poziv. Danas, u udaljenim delovima Meksika, mnogi su se odazvali sa istim duhom, stavljajući se na raspolaganje da bi objavili dobru vest „sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8; 16:9, 10).

[Fusnote]

[Slika na 9. strani]

Mnogi Svedoci iz Meksika su učestvovali u posebnim propovedničkim akcijama