Da li pitaš „gde je Jehova“?
Da li pitaš „gde je Jehova“?
„Od mene odstupiše... Ne pitaše oni: Gde je Jehova?“ (JEREMIJA 2:5, 6).
1. Kada pitaju „gde je Bog?“, šta ljudi imaju na umu?
„GDE je Bog?“ Mnogi ljudi postavljaju ovo pitanje. Neki od njih jednostavno pokušavaju da dokuče jednu od osnovnih činjenica vezanih za Stvoritelja, naime, gde se nalazi? Drugi postavljaju ovo pitanje kada se dogodi neka velika katastrofa ili kada oni lično imaju mnogo problema i ne mogu da shvate zašto Bog ništa ne preduzima. Ima i onih koji ništa ne pitaju zato što odbacuju i samu pomisao da Bog postoji (Psalam 10:4).
2. Ko je uspešan u svojoj potrazi za Bogom?
2 Naravno, mnogo je i onih koji priznaju da ima obilje dokaza da Bog postoji (Psalam 19:2; 104:24). Neki od njih su zadovoljni već samo time što pripadaju nekoj religiji. Međutim, žarka ljubav prema istini pokrenula je milione ljudi širom sveta da traže pravog Boga. Njihov trud nije bio uzaludan zato što on „nije daleko ni od jednog od nas“ (Dela apostolska 17:26-28).
3. (a) Gde Bog živi? (b) Šta podrazumeva biblijsko pitanje „gde je Jehova“?
3 Kada osoba stvarno pronađe Jehovu, ona uvidi da je ’Duh‘, nevidljiv za ljudske oči (Jovan 4:24). Isus je ukazao na pravog Boga kao na ’svog Oca koji je na nebu‘. Šta to znači? To znači da je mesto na kom živi naš nebeski Otac u duhovnom smislu uzvišeno, baš kao što je doslovno nebo visoko iznad zemlje (Matej 12:50; Isaija 63:15). Međutim, iako doslovnim očima ne možemo videti Boga, on nam omogućuje da ga upoznamo i da naučimo mnogo toga o njegovim namerama (Izlazak 33:20; 34:6, 7). On odgovara na pitanja iskrenih ljudi koji tragaju za smislom života. U pogledu stvari koje se tiču našeg života, pruža nam dobar temelj na osnovu kog možemo utvrditi njegov stav, to jest, kako on gleda na te stvari i da li je ono što mi želimo u skladu s njegovim namerama. On želi da ispitamo takve stvari i da se potrudimo da pronađemo odgovore. Jehova je preko proroka Jeremije prekorio drevne Izraelce zbog toga što to nisu radili. Znali su Božje ime, ali nisu pitali „gde je Jehova“ (Jeremija 2:6). Nije im bila od prvenstvene važnosti Jehovina namera. Nisu tražili njegovo vođstvo. Kada treba da doneseš neku odluku, malu ili veliku, da li pitaš „gde je Jehova“?
Oni koji pitaju Boga
4. Kako nam može koristiti primer koji je David ostavio time što je pitao Jehovu?
4 David, Jesejev sin, razvio je snažnu veru u Jehovu još dok je bio mlad. On je poznavao Jehovu kao ’živog Boga‘. David je lično osetio Jehovinu zaštitu. Pokrenut verom i ljubavlju prema ’Jehovinom imenu‘, ubio je dobro naoružanog filistejskog diva Golijata (1. Samuilova 17:26, 34-51). Međutim, David nije postao samouveren zbog tog uspeha. Nije počeo da misli da će ga Jehova blagosloviti ma šta da radi. U godinama koje su usledile, uvek iznova je tražio odgovor od Jehove kada je trebalo da donese neku odluku (1. Samuilova 23:2; 30:8; 2. Samuilova 2:1; 5:19). I dalje se molio: „Pokaži mi, Jehova, puteve svoje, nauči me stazama svojim! Uputi me istini svojoj, nauči me, jer ti si Bog spasenja moga i u tebe se ja uvek uzdam“ (Psalam 25:4, 5). Kakav izvanredan primer za nas!
5, 6. Kako je Josafat tražio Jehovu u različitim situacijama u životu?
5 U danima kralja Josafata, petog kralja u Davidovoj kraljevskoj lozi, združene snage tri naroda krenule su u rat protiv Jude. Suočen sa ovom situacijom koja je pretila čitavom narodu, Josafat je ’obratio svoje lice da traži [Jehovu]‘ (2. Letopisa 20:1-3, DK). Ovo nije bilo prvi put da je Josafat tražio Jehovu. Taj kralj se klonio obožavanja Vala koje je praktikovalo otpadničko severno kraljevstvo Izraela i izabrao je da hodi Jehovinim putevima (2. Letopisa 17:3, 4). Stoga, kako je Josafat, suočen sa opasnošću, ’tražio Jehovu‘?
6 Josafat je u javnoj molitvi koju je uputio u Jerusalimu u tom kritičnom vremenu, pokazao da nije zaboravio činjenicu da je Jehova svemoćan. Duboko je razmišljao o Jehovinoj nameri koja je otkrivena kada je proterao narode i zemlju dao Izraelu u nasleđe. Kralj je priznao da mu je potrebna Jehovina pomoć (2. Letopisa 20:6-12). Da li je Jehova u toj prilici dozvolio da ga nađu? Jeste. Preko Jazila, jednog Levita, Jehova je pružio konkretno uputstvo i sledećeg dana je svom narodu dao pobedu (2. Letopisa 20:14-28). Kako možeš biti siguran da će Jehova i tebi dozvoliti da ga nađeš kada mu se budeš obratio za vođstvo?
7. Čije molitve Bog sluša?
7 Jehova nije pristran. On poziva ljude iz svih naroda da ga traže u molitvi (Psalam 65:3; Dela apostolska 10:34, 35). On vidi šta se nalazi u srcu onih koji mu se mole. Uverava nas da sluša molitve pravednika (Poslovice 15:29). Dozvoljava da ga nađu neki od onih koji se ranije nisu interesovali za njega, ali sada ponizno traže njegovo vođstvo (Isaija 65:1). Čak sluša molitve onih koji su kršili njegov zakon, ali se sada ponizno kaju zbog toga (Psalam 32:5, 6; Dela apostolska 3:19). Međutim, osoba se uzalud moli ako njeno srce nije poslušno Bogu (Marko 7:6, 7). Osmotri neke primere.
Tražili su, ali nisu dobili
8. Zašto Jehova nije uslišio molitve kralja Saula?
8 Nakon što je prorok Samuilo rekao kralju Saulu da ga je Jehova odbacio zbog neposlušnosti, Saul se poklonio pred Jehovom (1. Samuilova 15:30, 31). Međutim, to nije bilo iskreno i od srca. Saul nije želeo da bude poslušan Bogu već da bude ugledan među ljudima. Kasnije, kada su Filisteji krenuli u rat protiv Izraela, Saul je samo forme radi pitao Jehovu. Međutim, kada nije dobio odgovor, posavetovao se sa spiritističkim medijem iako je znao da Jehova to osuđuje (Ponovljeni zakoni 18:10-12; 1. Samuilova 28:6, 7). Sažimajući ovu situaciju, u 1. Letopisa 10:14 kaže se o Saulu: „On ne pita Jehovu.“ Zašto je ovo rečeno za Saula? Zato što se Saulove molitve nisu zasnivale na veri. Dakle, bilo je kao da se nije ni molio.
9. Šta nije valjalo kod Sedekijine molbe za Jehovino vođstvo?
9 Slično tome, dok se približavao kraj Judinog kraljevstva, Jehovi je bilo upućivano više molitvi i od njegovih proroka se tražio savet. Međutim, ljudi su vršili idolopoklonstvo i u isto vreme govorili da poštuju Jehovu (Sofonija 1:4-6). Iako su formalno pitali Boga, nisu pripremili srce da bude podložno njegovoj volji. Kralj Sedekija je molio Jeremiju da pita Jehovu za njega. Jehova je već rekao kralju šta je trebalo da radi. Međutim, zbog nedostatka vere i zbog straha od ljudi, taj kralj nije poslušao Jehovinu reč, a Jehova mu nije dao neki drugi odgovor koji bi se kralju više svideo (Jeremija 21:1-12; 38:14-19).
10. Šta je bilo pogrešno u načinu na koji je Joanan tražio Jehovino vođstvo, i šta učimo iz njegove greške?
10 Nakon što je vavilonska vojska uništila Jerusalim i odvela jevrejske zarobljenike, Joanan se pripremio da odvede u Egipat malu grupu Jevreja koji su ostali u Judi. Sve su isplanirali, ali pre polaska su zamolili Jeremiju da se pomoli za njih i da traži vođstvo od Jehove. Međutim, kada nisu dobili odgovor koji su želeli da čuju, nastavili su onako kako su isplanirali (Jeremija 41:16–43:7). Da li iz ovih događaja izvlačiš pouke koje ti mogu pomoći da nađeš Jehovu kada ga budeš tražio?
„Uveravajte se“
11. Zašto treba da primenjujemo ono što stoji u Efešanima 5:10?
11 Da bismo obožavali Boga na ispravan način potrebno je više od toga da svoje predanje simbolizujemo krštenjem u vodi, posećujemo skupštinske sastanke i učestvujemo u službi. Pravo obožavanje obuhvata naš celokupan život. Svaki dan smo izloženi pritiscima — od kojih su neki suptilni, dok su drugi sasvim očigledni — zbog kojih možemo skrenuti s puta koji je u skladu sa odanošću Bogu. Kako ćemo reagovati na te pritiske? Kada je pisao vernim hrišćanima iz Efesa, apostol Pavle ih je podstakao: „Uveravajte se i dalje u ono što je prihvatljivo Gospodu“ (Efešanima 5:10). Mnoge situacije koje su spomenute u Pismu pokazuju koliko je to mudro.
12. Zašto Jehova nije bio zadovoljan kada je David hteo da kovčeg saveza prenese u Jerusalim?
12 Nakon što je kovčeg saveza bio vraćen u Izrael i mnogo godina čuvan u Kirijat-Jarimu, kralj David je poželeo da ga prenese u Jerusalim. Razgovarao je s knezovima i rekao da će se kovčeg premestiti ’ako oni nađu da je to dobro, i ako je prihvatljivo Jehovi‘. Ali nije dovoljno pažnje posvetio istraživanju kako bi ustanovio šta je Jehovina volja u toj stvari. Da je to uradio, kovčeg nikada ne bi bio stavljen na kola. Nosili bi ga na ramenima Leviti iz Katove porodice, što bi bilo u skladu s Božjim jasnim uputstvom. Premda je David često pitao Jehovu, u ovoj prilici je propustio da to uradi na ispravan način. Posledice su bile katastrofalne. David je kasnije priznao: „Jehova, Bog naš, udari nas; jer ga ne tražismo kao što treba“ (1. Letopisa 13:1-3; 15:11-13; Brojevi 4:4-6, 15; 7:1-9).
13. Koji se podsetnik nalazi u pesmi koja je pevana kada je kovčeg uspešno prenesen?
13 Kada su Leviti na kraju preneli kovčeg iz Ovid-Edomove kuće u Jerusalim, pevana je pesma koju je David komponovao. U toj pesmi se nalazio jedan srdačan podsetnik: „Tražite Jehovu i pomoć njegovu! tražite lice njegovo jednako! Pamtite čudesa njegova, znake njegove i sudove usta njegovih“ (1. Letopisa 16:11, 12).
14. Koju pouku možemo izvući iz Solomonovog dobrog primera, i iz grešaka koje je napravio u poznim godinama?
14 David je pre svoje smrti ovako posavetovao svog sina Solomona: „Ako [Jehovu] tražiš on će dati da ga ti nađeš“ (1. Letopisa 28:9). Kada je postao kralj, Solomon je otišao u Gavaon gde se nalazio šator od sastanka i prineo je žrtve Jehovi. Jehova je tamo pozvao Solomona rekavši: „Išti šta hoćeš da ti dam.“ U odgovoru na Solomonovu molbu, Jehova mu je velikodušno dao mudrost i znanje da sudi Izraelu i tome je još dodao bogatstvo i čast (2. Letopisa 1:3-12). Solomon je koristeći arhitektonski plan koji je Jehova dao Davidu sagradio veličanstveni hram. Međutim, kada se radilo o braku, Solomon je propustio da traži Jehovu. Oženio se ženama koje nisu obožavale pravog Boga. Te žene su u njegovim poznim godinama odvukle njegovo srce od Jehove (1. Kraljevima 11:1-10). Bez obzira koliko smo možda ugledni, mudri ili sposobni, važno je da se ’i dalje uveravamo u ono što je prihvatljivo Gospodu‘!
15. Zašto je Asa sa uverenjem mogao da moli Jehovu da izbavi Judu kada je na nju krenuo Zara Etiopljanin?
15 Koliko je to važno, još više pokazuje izveštaj o kraljevanju Ase, Solomonovog praunuka. Jedanaest godina nakon što je Asa postao kralj, Zara Etiopljanin je s vojskom od milion ljudi krenuo na Judu. Da li će Jehova izbaviti Judu? Jehova je više od 500 godina ranije jasno rekao šta njegov narod može da očekuje ako ga bude slušao i držao njegove zapovesti, a šta može da očekuje ako to ne bude činio (Ponovljeni zakoni 28:1, 7, 15, 25). Asa je na početku vladavine uklonio iz svog kraljevstva oltare i likove koji su se koristili u lažnom obožavanju. Podsticao je narod da ’traži Jehovu‘. Asa je to činio pre nego što mu je zapretila opasnost. Zato što je imao veru u Jehovu, mogao je da ga moli da im pomogne. Kakav je bio ishod? Judi je bila data veličanstvena pobeda (2. Letopisa 14:2-12).
16, 17. (a) Na šta je Jehova podsetio Asu iako je izašao kao pobednik? (b) Kakva je pomoć bila pružena Asi kada je postupio nemudro, ali kako je reagovao? (v) Kako nam može koristiti razmatranje Asinih postupaka?
16 Štaviše, kada se Asa vratio kao pobednik, Jehova je poslao Azariju da dočeka kralja i kaže mu: „Čujte me, Aso i sve pleme Judino i Benjaminovo! Jehova je s vama, jer ste vi s njim, i ako ga tražite naći ćete ga; ako li ga ostavite i on će vas ostaviti“ (2. Letopisa 15:2). Asa je sa obnovljenom revnošću unapređivao pravo obožavanje. Međutim, propustio je da traži Jehovu kada se 24 godine kasnije ponovo suočio s ratom. Nije potražio savet u Božjoj Reči i zaboravio je ono što je Jehova uradio kada je etiopska vojska napala Judu. Lakomisleno je sklopio savez sa Sirijom (2. Letopisa 16:1-6).
17 Jehova je zbog toga poslao proroka Ananija da ukori Asu. Čak i tada, kada je postalo jasno kakvo je Jehovino gledište, Asa je mogao dobro da prođe. Umesto toga, on se razgnevio i naredio da se Ananije zatvori u tamnicu (2. Letopisa 16:7-10). Kako je to tužno! A kako je s nama? Da li tražimo Boga, a onda odbijamo da prihvatimo savet? Kada nas neki brižni starešina posavetuje pomoću Biblije zato što smo se previše upleli u svet, da li cenimo pomoć koja nam se pruža s puno ljubavi da bismo uvideli ’šta je prihvatljivo Gospodu‘?
Ne zaboravi da pitaš
18. Kako nam može koristiti ono što je Elijuj rekao Jovu?
18 Čak i osoba koja već dugi niz godina verno služi Jehovi može pogrešiti kada je pod pritiskom. Kada je Jova pogodila jedna strašna bolest, kada je izgubio svoju decu i posede i bio lažno optužen od strane svojih prijatelja, mislio je samo na sebe. Elijuj ga je podsetio: „Niko ne kaže: Gde je Bog, stvoritelj moj?“ (Jov 35:10). Trebalo je da Jov usmeri pažnju na Jehovu i da razmisli kako On gleda na tu situaciju. Jov je ponizno prihvatio taj podsetnik i njegov primer nam može pomoći da i mi radimo isto.
19. Šta su Izraelci često propuštali da urade?
19 Izraelci su znali kako je Bog postupao s njima u prošlosti. Međutim, to su često zaboravljali kada su se suočavali sa izvesnim situacijama u životu (Jeremija 2:5, 6, 8). Kada je trebalo doneti neke odluke nisu pitali „gde je Jehova“ već su težili za ličnim zadovoljstvom (Isaija 5:11, 12).
Nastavi da pitaš „gde je Jehova“
20, 21. (a) Ko je danas pokazao Jelisejev duh u pogledu traženja Jehovinog vođstva? (b) Kako možemo oponašati primer njihove vere, i kako nam on može koristiti?
20 Kada je Ilijinoj službi došao kraj, njegov sluga Jelisej je uzeo plašt koji je spao sa Ilije, otišao na Jordan, udario po vodi i upitao: „Gde je Jehova, Bog Ilijin?“ (2. Kraljevima 2:14). Jehova je odgovorio na ovo pitanje tako što je pokazao da je njegov duh sada bio na Jeliseju. Šta možemo naučiti iz ovoga?
21 Nešto slično se dogodilo i u savremeno doba. Neki pomazani hrišćani koji su predvodili u delu propovedanja su umrli. Braća kojoj je bilo povereno nadgledanje razmatrala su Pismo i molila se Jehovi za vođstvo. Oni nisu zaboravili da pitaju „gde je Jehova“. Jehova je zato nastavio da vodi svoj narod i da blagosilja njegovu aktivnost. Da li oponašamo njihovu veru? (Jevrejima 13:7). Ako je oponašamo, ostaćemo blizu Jehovine organizacije, odazivaćemo se na njeno vođstvo i u potpunosti ćemo učestvovati u delu koje se obavlja pod vođstvom Isusa Hrista (Zaharija 8:23).
Kako bi odgovorio?
• S kojom namerom treba da pitamo „gde je Jehova“?
• Kako možemo pronaći odgovor na pitanje „gde je Jehova“?
• Zašto Bog ne odgovara na neke molitve za vođstvo?
• Koji nam biblijski primeri pokazuju da je potrebno da se ’i dalje uveravamo u ono što je prihvatljivo Gospodu‘?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 9. strani]
Kako je kralj Josafat tražio Jehovu?
[Slika na 10. strani]
Zašto je Saul tražio savet od spiritističkog medija?
[Slike na 12. strani]
Moli se, proučavaj i duboko razmišljaj da bi utvrdio „gde je Jehova“