Primećuje li Jehova tvoja dela?

KAKO bi odgovorio na ovo pitanje? Mnogi bi rekli: ’Verujem ja da je Bog primećivao ono što su radili ljudi poput Mojsija, Gedeona i Davida, ali sumnjam da je zainteresovan za bilo šta što ja mogu da uradim. Ja sigurno nisam kao Mojsije, Gedeon ili David.‘

Istina je da su neki verni ljudi u biblijska vremena činili izvanredna dela vere. Oni su ’porazili kraljevstva, zatvorili usta lavovima, zaustavili silu vatre i umakli oštrici mača‘ (Jevrejima 11:33, 34). I premda su drugi svoju veru pokazali na manje spektakularan način, Biblija nas uverava da je Bog primetio i njihova dela vere. Da bi to sebi predstavio, osmotri primer jednog pastira, proroka i jedne udovice.

Pastir prinosi žrtvu

Čega se možeš setiti o Avelju, drugom Adamovom i Evinom sinu? Možda se sećaš da je umro mučeničkom smrću, s čime će se najverovatnije vrlo malo nas suočiti. Ali, Avelj je još ranije privukao Božju pažnju iz drugog razloga.

Jednog dana, Avelj je izabrao neke od najboljih životinja iz svog stada i prineo ih na žrtvu Bogu. Njegov dar bi se danas mogao smatrati relativno skromnim, ali Jehova ga je zapazio i iskazao je svoje odobravanje. Međutim, to nije sve. Skoro četiri hiljade godina kasnije, Jehova je nadahnuo apostola Pavla da piše o tome u poslanici Jevrejima. Nakon toliko godina, Bog nije zaboravio tu jednostavnu žrtvu! (Jevrejima 6:10; 11:4).

Kako je Avelj odlučio kakvu žrtvu da prinese? Biblija ne kaže, ali mora da je ozbiljno razmišljao o tome. Bio je pastir i verovatno je prineo nešto iz svog stada. Ali, zapazi da je prineo ono najbolje — „od pretiline njihove“ (Postanje 4:4). Verovatno je i meditirao o rečima koje je u Edenskom vrtu Jehova uputio zmiji: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoga i potomstva [’semena‘, DK] njezina, i ono će ti glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati“ (Postanje 3:15; Otkrivenje 12:9). Iako nije razumeo ko predstavlja ’ženu‘ i njeno ’seme‘, Avelj je možda shvatio da će ’ujedanje ženinog semena u petu‘ uključivati prolivanje krvi. On je sigurno razumeo da ništa nije vrednije od živog bića. U svakom slučaju, žrtva koju je prineo zaista je bila prikladna.

Poput Avelja, današnji hrišćani prinose žrtve Bogu. Oni ne prinose prvine od stada već „žrtvu hvale, to jest plod usana koje daju javnu izjavu  za [Božje] ime“ (Jevrejima 13:15). Naše usne daju javnu izjavu kada o svojoj veri razgovaramo s drugima.

Da li bi želeo da tvoje žrtve budu još kvalitetnije? Onda pažljivo razmisli o potrebama ljudi na svom području. Šta ih brine? Šta ih zanima? Koji bi im se aspekti biblijske poruke svideli? Svaki put kada propovedaš, analiziraj svoj nastup s ciljem da budeš delotvorniji. Kada govoriš o Jehovi, radi to sa uverenjem, iz srca. Učini svoju žrtvu pravom ’žrtvom hvale‘.

Jedan prorok propoveda ljudima koji ne žele da slušaju

Osmotri sada primer proroka Enoha. On je verovatno bio jedini svedok Jehove Boga. Da li si i ti poput Enoha jedini u svojoj porodici koji verno služiš Jehovi? Da li si jedini učenik u svom razredu ili jedini zaposleni na svom radnom mestu koji se pridržava biblijskih načela? Ako jesi, možda se suočavaš sa izazovima. Prijatelji, rođaci, školski drugovi ili kolege s posla mogu te nagovarati da prekršiš Božje zakone. Možda kažu: „Niko nikada neće saznati šta si uradio. Nećemo nikome reći.“ Oni mogu uporno tvrditi da je smešno držati se biblijskih merila o moralu zato što Bog nije zainteresovan za ono šta radiš. Uvređeni jer ne razmišljaš i ne ponašaš se kao oni, možda će uraditi sve što je u njihovoj moći da slome tvoj čvrst stav.

Mora se priznati da nije lako odupreti se takvom pritisku, ali to nije nemoguće. Razmisli o Enohu, čoveku koji je bio sedmi po redu od Adama (Juda 14). Do vremena kada je Enoh rođen, većina ljudi je već izgubila svaki osećaj za moral. Njihov govor je bio sramotan, a njihovo ponašanje ’šokantno‘ (Juda 15). Ponašali su se slično većini ljudi danas.

Kako je Enoh izdržao? Odgovor na to pitanje je značajan za nas danas. Iako je Enoh verovatno bio jedini čovek na zemlji koji je obožavao Jehovu, on zapravo nije bio sam. Enoh je hodio s Bogom (Postanje 5:22, NW).

Enohu je najvažnije u životu bilo da ugodi Bogu. Znao je da hoditi s Bogom znači više od samo čistog, moralnog života. Jehova je očekivao od njega da propoveda (Juda 14, 15). Trebalo je upozoriti ljude da njihova bezbožna dela nisu prošla nezapaženo. Enoh je hodio s Bogom više od 300 godina — mnogo duže nego što je do sada iko od nas. Hodio je s Bogom sve do svoje smrti (Postanje 5:23, 24).

Poput Enoha, i mi smo opunomoćeni da propovedamo (Matej 24:14). Osim što svedočimo od kuće do kuće, mi se trudimo da dobru vest prenesemo rođacima, poznanicima s posla i školskim drugovima. Pa ipak, ponekad možda oklevamo da otvoreno svedočimo. Da li je to slučaj i s tobom? Ne očajavaj. Oponašaj rane hrišćane i moli se Bogu za smelost (Dela apostolska 4:29). Nikada ne zaboravi da dokle god hodiš s Bogom, ti zapravo nikada nisi sam.

Udovica priprema obrok

Zamisli, neimenovana udovica dobila je dva blagoslova zato što je pripremila jedan jednostavan obrok! Ona nije bila Izraelka, već strankinja koja je živela u desetom veku pre n. e. u gradu Sarepti. Pri kraju  dugog perioda suše i gladi, udovici je ponestajalo hrane. Sve što joj je ostalo bilo je malo brašna i taman toliko ulja da napravi poslednji obrok za sebe i svog sina.

U tom trenutku, došao im je posetilac. Bio je to Božji prorok Ilija, koji je zamolio udovicu da podeli s njim to malo hrane što joj je ostalo. Jedva da je bilo dovoljno za nju i njenog sina i sigurno nije imala ništa da dâ posetiocu. Ali, Ilija ju je Jehovinom rečju uverio da ona i njen sin neće biti gladni ako podeli hranu s njim. Trebalo je da ima veru da bi se pouzdala da će izraelski Bog primetiti nju, udovicu koja nije bila Izraelka. Ipak, ona je poverovala Iliji i Jehova ju je nagradio. „Brašna iz lonca ne nestade, niti ulje u krčagu spade, po reči koju Jehova reče preko Ilije.“ Žena i njen sin redovno su imali hranu sve vreme dok je trajala glad (1. Kraljevima 17:8-16).

Međutim, udovicu je čekao još jedan blagoslov. Nedugo posle prvog čuda, njen voljeni sin se razboleo i umro. Pokrenut sažaljenjem, Ilija je usrdno molio Jehovu da vrati dečaka u život (1. Kraljevima 17:17-24). Za tako nešto je bilo potrebno neviđeno čudo, jer ne postoji zapis da je bilo ko ranije bio uskrsnut! Da li je Jehova ponovo ukazao milosrđe ovoj udovici koja nije bila Izraelka? Ukazao je. Jehova je dao moć Iliji da uskrsne dečaka. Kasnije se Isus osvrnuo na ovu počastvovanu ženu kada je rekao: ’Bilo je mnogo udovica u Izraelu, ali je Ilija bio poslan udovici u Sarepti, u sidonskoj zemlji‘ (Luka 4:25, 26).

Današnje ekonomsko stanje daleko je od stabilnog, čak i u industrijalizovanim zemljama. Neke velike korporacije su otpustile radnike koji su decenijama pošteno radili. Suočen s mogućnošću da ostane bez posla, hrišćanin bi mogao doći u iskušenje da radi prekovremeno, s nadom da ga kompanija neće otpustiti. Zbog toga bi mu ostalo malo vremena da prisustvuje hrišćanskim sastancima, učestvuje u službi na terenu i da brine za emocionalne i duhovne potrebe svoje porodice. Ipak, on misli da mora zadržati taj posao skoro po svaku cenu.

Kada se nađe u takvoj teškoj ekonomskoj situaciji, hrišćanin s pravom može biti zabrinut. Danas je teško naći posao. Većina nas ne teži da se obogati, ali poput udovice iz Sarepte, želimo da imamo ono osnovno za život. Pa ipak, apostol Pavle nas podseća da je Bog rekao: „Nikako te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti.“ S pouzdanjem možemo reći: „Jehova je moj pomoćnik; neću se bojati. Šta mi može čovek?“ (Jevrejima 13:5, 6). Pavle je svoj život stavio na kocku zbog tog obećanja i Jehova je uvek brinuo o njemu. Isto to će činiti i za nas ukoliko ga ne napustimo.

Možda mislimo da po delima nikada nećemo biti ni blizu takvih duhovnih osoba kao što su bili Mojsije, Gedeon i David, ali možemo oponašati njihovu veru. Takođe, možemo zapamtiti jednostavna dela vere koja su izvršili Avelj, Enoh i udovica iz Sarepte. Jehova je zainteresovan za sva dela vere — čak i za ona mala. Kada bogobojazni učenik odbije da uzme drogu od vršnjaka, kada hrišćanin odbije nemoralnu ponudu na poslu ili kada stariji Svedok verno prisustvuje skupštinskim sastancima  uprkos zamoru i lošem zdravlju, Jehova to vidi i raduje se! (Poslovice 27:11).

Da li primećuješ šta drugi rade?

Da, Jehova primećuje šta mi radimo. Zato, kao oni koji se ugledaju na Boga, treba da budemo spremni da zapazimo trud drugih (Efešanima 5:1). Zašto ne bi razmislio s kojim se izazovima suhrišćani suočavaju da bi prisustvovali skupštinskim sastancima, učestvovali u službi na terenu, pa čak i da bi obavljali svakodnevne aktivnosti?

Onda, pokaži suobožavaocima Jehove da ceniš njihov trud. Biće im drago što si to primetio i tvoja briga ih može ponovo uveriti da to i Jehova vidi.