Nojev brodski dnevnik — da li je značajan za nas?

KADA je govorio o znaku svoje prisutnosti i svršetku sistema stvari, Isus je prorekao: „Kao što je bilo u Nojevim danima, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg“ (Matej 24:3, 37). Očigledno, Isus je prorekao da će ono što će se dešavati u našim danima imati paralelu u Nojevim danima. Pouzdan i tačan izveštaj o događajima iz Nojevih dana može biti vredan poput neprocenjivog blaga.

Da li je Nojev brodski dnevnik takvo blago? Da li ima obeležja pravog istorijskog dokumenta? Da li zaista možemo odrediti kada se Potop dogodio?

Kada je bio Potop?

Zahvaljujući biblijskoj hronologiji moguće je precizno odrediti vreme događajâ unatrag do početka ljudske istorije. U Postanju 5:1-29 nalazimo rodoslovnu liniju od stvaranja prvog čoveka, Adama, do Nojevog rođenja. Potop je počeo „kad je Noju bilo šest stotina godina“ (Postanje 7:11).

Da bismo odredili datum Potopa treba da počnemo od jednog utvrđenog datuma. Drugim rečima, moramo početi od datuma koji prihvata svetovna istorija, a koji odgovara nekom određenom događaju zabeleženom u Bibliji. Datum Potopa možemo odrediti kada, prema gregorijanskom kalendaru koji je sada u upotrebi, računamo od te utvrđene tačke.

Jedan utvrđeni datum je 539. pre n. e., kada je persijski kralj Kir porazio Vavilon. U svetovne izvore koji govore o vremenu njegove vladavine spadaju vavilonske tablice, Diodora, Afrikana, Eusebija i Ptolemeja. Na temelju Kirovog dekreta, ostatak jevrejskih izgnanika je napustio Vavilon i stigao u svoju domovinu 537. pre n. e. To je označilo kraj 70-godišnjeg opustošenja Jude koje je prema biblijskom izveštaju započelo 607. pre n. e. Kada odredimo koliko dugo je trajao period sudija i vladavine izraelskih kraljeva, možemo utvrditi da su Izraelci izašli iz Egipta 1513. pre n. e. Biblijska hronologija nas vodi još 430 godina unatrag do početka saveza sa Avrahamom 1943. pre n. e. Kao sledeće, moramo uzeti u obzir rođenje i dužinu života Tare, Nahora, Seruha, Ragava, Faleka, Evera, Sale i Arfaksada koji se rodio „druge godine, posle potopa“ (Postanje 11:10-32). Tako možemo utvrditi da je Potop počeo 2370. pre n. e. a

Početak Potopa

Pre nego što razmotrimo događaje Nojevih dana, molimo te da pročitaš Postanje, od 7. poglavlja 11. stih do 8. poglavlja 4. stih. Tu o Potopu čitamo sledeće: „Kad je Noju bilo šest stotina godina [2370. pre n. e.], drugog meseca te godine, a u sedamnaesti dan tog meseca, u taj dan razvališe se svi izvori velikog  bezdana i otvoriše se ustave nebeske“ (Postanje 7:11).

Noje je godinu delio na 12 meseci od po 30 dana. U drevno doba, prvi mesec u godini počinjao je otprilike polovinom septembra po našem kalendaru. Kiša je počela da pada „drugog meseca te godine, a u sedamnaesti dan tog meseca“, i padala je 40 dana i noći tokom novembra i decembra 2370. pre n. e.

O Potopu takođe znamo sledeće: „I ostaše debele vode sto i pedeset dana povrh zemlje... I vode stadoše opadati na zemlji, i stalno opadahu posle sto i pedeset dana. I sedamnaestoga dana sedmoga meseca korablja se ustavi na planini Araratu“ (Postanje 7:24–8:4). Dakle, period od kada je zemlja bila poplavljena do povlačenja vode trajao je 150 dana, ili pet meseci. Arka se zaustavila na planini Araratu aprila 2369. pre n. e.

Sada ako želiš možeš pročitati Postanje 8:5-17. Vrhovi planina su postali vidljivi skoro dva i po meseca (73 dana) kasnije, „prvoga dana desetoga meseca“ (Postanje 8:5). b Tri meseca (90 dana) kasnije — ’šeststo prve godine veka Nojeva, prvog dana prvog meseca‘, ili sredinom septembra 2369. pre n. e. — Noje je otvorio arku. Tada je ugledao ’suhu zemlju‘ (Postanje 8:13). Mesec i 27 dana (57 dana) kasnije, „dvadeset sedmog dana drugog meseca [sredina novembra 2369. pre n. e.] sva zemlja beše suha“. Noje i njegova porodica su tada izašli iz arke na suvu zemlju. Dakle, Noje i drugi su u arki proveli jednu lunarnu godinu i deset dana (370 dana) (Postanje 8:14).

Šta pokazuje ovaj precizan izveštaj u koji su uključeni događaji, pojedinosti i vreme? On jednostavno pokazuje sledeće: jevrejski prorok Mojsije, koji je očigledno izveštaj iz Postanja temeljio na  izveštajima koje je dobio, pisao je o činjenicama, a ne o nekom mitološkom događaju. Potop je iz tog razloga veoma značajan za nas danas.

Kako su drugi biblijski pisci gledali na Potop?

Pored izveštaja iz Postanja, u Bibliji postoji mnogo drugih ukazivanja na Noja ili na Potop. Na primer:

(1) Istraživač Jezdra je uključio Noja i njegove sinove (Sima, Hama i Jafeta) u rodoslov izraelske nacije (1. Letopisa 1:4-17).

(2) Luka, lekar i pisac jednog Jevanđelja uključuje Noja kada navodi pretke Isusa Hrista (Luka 3:36).

(3) Apostol Petar često ukazuje na izveštaj o Potopu kada piše suhrišćanima (2. Petrova 2:5; 3:5, 6).

(4) Apostol Pavle govori o jakoj veri koju je Noje pokazao kada je gradio arku da bi njegova porodica preživela (Jevrejima 11:7).

Postoji li bilo kakva sumnja u to da su ovi nadahnuti biblijski pisci prihvatali izveštaj Postanja o Potopu? Oni su ga nesumnjivo smatrali istinitim događajem.

Isus i Potop

Isus Hrist je postojao pre nego što se rodio kao čovek (Poslovice 8:30, 31). Tokom Potopa on je bio duhovno stvorenje na nebu. Kao očevidac, Isus je dao najjači dokaz koji Biblija pruža o Noju i Potopu.  Isus je rekao: „Kao što je bilo u Nojevim danima, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg. Jer kao što se u tim danima pre potopa jelo i pilo, ženilo i udavalo, sve do dana kad Noje uđe u arku; i ne obratiše pažnju dok ne dođe potop i sve ih odnese, takva će biti prisutnost Sina čovečjeg“ (Matej 24:37-39).

Da li bi Isus koristio jedan mit da bi nas upozorio na predstojeći kraj ovog sistema stvari? Nikako ne bi! Sigurni smo da je on iskoristio istiniti događaj prilikom kog je Bog izvršio presudu nad zlima. Da, mnogi su izgubili život, ali utešno je znati da su u Potopu Noje i njegova porodica bili spaseni.

’Nojevi dani‘ su veoma značajni za sve koji žive u ovom vremenu, tokom ’prisutnosti Sina čovečjeg‘, Isusa Hrista. Dok čitamo Nojev detaljan izveštaj o sveopštem Potopu, možemo biti sigurni da je to pravi istorijski dokument. Takođe, taj božanski nadahnut izveštaj o Potopu iz Postanja veoma je značajan za nas. Baš kao što su Noje, njegovi sinovi i njihove žene verovali u Božje sredstvo spasenja, i mi danas možemo dobiti Jehovinu zaštitu na temelju naše vere u Isusovu otkupnu žrtvu (Matej 20:28). Štaviše, možemo imati nadu da ćemo biti među onima koji će preživeti kraj ovog zlog sistema stvari upravo kao što Nojev brodski dnevnik pokazuje da su on i njegova porodica preživeli Potop koji je okončao bezbožni svet tog vremena.

[Fusnote]

[Okvir na 5. strani]

Da li su živeli toliko dugo?

„SVI dani Nojevi behu devet stotina i pedeset godina. Zatim on umre“, navodi Biblija (Postanje 9:29). Nojev deda Metuzalem je živeo 969 godina — što je najduži zabeleženi ljudski vek. Prosečan životni vek, kada se uzme u obzir deset generacija od Adama i Noja, bio je iznad 850 godina (Postanje 5:5-31). Da li su ljudi tada živeli toliko dugo?

Božja prvobitna namera je bila da ljudi žive večno. Prvi čovek, Adam, bio je stvoren s mogućnošću da nikada ne umre, pod uslovom da bude poslušan Bogu (Postanje 2:15-17). Međutim, Adam je bio neposlušan i izgubio je tu mogućnost. Posle 930 godina života koji se polako gasio, Adam se vratio u zemlju od koje je bio uzet (Postanje 3:19; 5:5). Svi njegovi potomci su od njega nasledili greh i smrt (Rimljanima 5:12).

I pored toga, ljudi koji su živeli u to vreme bili su bliži savršenstvu koje je Adam imao kada je bio stvoren i očigledno je to bio razlog zbog kog su živeli duže u odnosu na kasnije generacije. Zato je tokom pretpotopnog vremena dužina ljudskog veka iznosila blizu hiljadu godina, a nakon Potopa se naglo skraćivala. Na primer, Avraham je živeo samo 175 godina (Postanje 25:7). Zatim, oko 400 godina nakon smrti tog vernog patrijarha, prorok Mojsije je napisao: „Dana godina naših ima do sedamdeset godina, a u jačega do osamdeset godina, i sav je ponos njihov muka i nevolja“ (Psalam 90:10). Dužina ljudskog veka danas je skoro ista kao i u Mojsijevo vreme.

[Tabela/Slike na stranamastranama 6, 7]

Računanje unatrag, od Kirovog dekreta koji je omogućio Jevrejima da se vrate iz izgnanstva do Potopa Nojevih dana

537. Kirov dekret c

539. Poraz Vavilona od strane Kira Persijanca

68 godina

607. 70-godišnje opustošenje Jude počinje

906 godina

tokom kojih

su vladali

vođe, sudije

i izraelski

kraljevi

1513. Izlazak Izraelaca iz Egipta

430 godina 430 godina tokom kojih su sinovi

Izraela boravili u Egiptu i Hananu

(Izlazak 12:40, 41)

1943. Potvrda avrahamskog saveza

205 godina

2148. Rođenje Tare

222 godine

2370. Početak potopa

[Fusnota]