Tatijan — apologet ili jeretik?

PRED kraj svog trećeg misionarskog putovanja, apostol Pavle se sastao sa starešinama iz skupštine u Efesu. Rekao im je: „Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi koji neće obzirno postupati sa stadom, i između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti izopačene stvari da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30).

U skladu s Pavlovim rečima, drugi vek n. e. pokazao se kao vreme promena i prorečenog otpada. S vremenom je postajao popularan gnosticizam, jedan veoma raširen religiozni i filozofski pokret koji je iskvario veru nekih vernika. Gnostici su verovali da je sve ono što je duhovno dobro, a da je sve materijalno zlo. Obrazlažući da je telo zlo, odbacili su brak i rađanje, tvrdeći da je to Satanino delo. Neki od njih su verovali da, s obzirom da je dobro samo ono što je duhovno, nije važno šta čovek radi sa svojim telom. Takva gledišta su dovela do ekstremnog načina života, bilo da je to asketizam ili isključivo zadovoljavanje telesnih želja. Gnostik tvrdi da spasenje dolazi samo kroz mistični gnosticizam, ili samospoznanje, čime ne ostavlja mesta za istinu iz Božje Reči.

Kako su oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani reagovali na pretnju koju je predstavljao gnosticizam? Neki obrazovani ljudi su govorili protiv ovog lažnog učenja, dok su drugi potpali pod njegov uticaj. Na primer, Irinej se do kraja života borio protiv jeretičkih učenja. Njega je poučavao Polikarp, čovek koji je bio savremenik apostola. Polikarp je zastupao snažnu privrženost učenjima Isusa Hrista i njegovih apostola. Međutim, Irinejevom prijatelju Florineju dopala su se učenja Valentina, najistaknutijeg vođe gnostičkog pokreta. To su zaista bila burna vremena.

Za osvetljavanje religiozne klime tog vremena zaslužni su spisi koje je ostavio Tatijan, istaknuti pisac iz drugog veka. Kakav je čovek bio Tatijan? Kako je postao nominalni hrišćanin? I kako je na njega uticala gnostička jeres? Njegove zbunjujuće izjave i lični primer pružaju vredne pouke za one koji danas tragaju za istinom.

Susret sa „izvesnim varvarskim spisima“

Tatijan je bio rodom iz Sirije. Zahvaljujući brojnim putovanjima i tome što  je mnogo čitao naučio je dosta o grčko-rimskoj kulturi svog vremena. Tatijan je došao u Rim kao putujući govornik. Međutim, dok je bio tamo, njegovu pažnju je privuklo hrišćanstvo. Počeo je da provodi vreme s Justinom Mučenikom i možda je postao njegov učenik.

U jednom izveštaju koji otkriva kako se preobratio na nominalno hrišćanstvo, Tatijan tvrdi: „Tragao sam kako mogu da otkrijem istinu.“ Govoreći o tome kako je Pismo na njega značajno uticalo, rekao je: „Slučajno sam došao u kontakt sa izvesnim varvarskim spisima koji su bili i suviše stari da bi se poredili sa shvatanjima Grka i previše uzvišeni da bi se poredili s njihovim greškama; i bio sam naveden da položim veru u njih zbog jednostavnosti jezika, iskrenosti pisaca, kao i zbog iznesenog predviđanja budućih događaja, pouka odličnog kvaliteta, i objašnjenja da se vladavina univerzumom svodi na jedno Biće.“

Tatijan se nije ustezao da pozove svoje savremenike da ispitaju hrišćanstvo svog vremena i da razmotre njegovu jednostavnost i jasnoću koja je stajala nasuprot tami paganstva. Šta mi možemo naučiti iz njegovih spisa?

Šta otkrivaju njegovi spisi?

Tatijanovi spisi ga prikazuju kao apologeta, to jest pisca koji brani svoju veru. Imao je strog i neprijateljski stav prema paganskoj filozofiji. U svom delu Address to the Greeks, Tatijan naglašava bezvrednost paganstva i razumnost nominalnog hrišćanstva. Njegov stil je veoma oštar dok izražava prezir prema grčkim verovanjima. Na primer, u vezi s filozofom Heraklitom, napisao je: „Međutim, smrt ovog čoveka je pokazala koliko je bio glup; obolevši od vodene bolesti on se, uprkos tome što je studirao medicinu kao i filozofiju, premazao kravljom balegom koja je, kada se stvrdnula, skupila meso celog njegovog tela, tako da je bio iskidan na delove, i tako je umro.“

Tatijan je veoma cenio verovanje u jednog Boga, Stvoritelja svih stvari (Jevrejima 3:4). U delu Address to the Greeks, on ukazuje da je Bog „Duh“ i kaže: „Jedino je On bez početka, a On sam je početak  svih stvari“ (Jovan 4:24; 1. Timoteju 1:17). Odbacujući upotrebu likova u obožavanju, Tatijan piše: „Kako o balvanima i kamenju mogu govoriti kao o bogovima?“ (1. Korinćanima 10:14). Verovao je da je nebeski Otac prvo stvorio Reč, ili Logos, i da je ta Reč učestvovala u stvaranju materijalnog svemira (Jovan 1:1-3; Kološanima 1:13-17). Što se tiče uskrsenja u određeno vreme, Tatijan izjavljuje: „Verujemo da će biti uskrsenje telesa nakon svršetka svih stvari.“ Na pitanje zašto umiremo, on kaže: „Nismo stvoreni da umremo, nego umiremo sopstvenom krivicom. Naša slobodna volja nas uništava; mi koji smo bili slobodni postali smo robovi; prodani smo zbog greha.“

Zbunjujuće je objašnjenje koje Tatijan daje o duši. On kaže: „O, Grci, duša nije sama po sebi besmrtna već smrtna. Ipak, moguće je da duša ne umre. Zaista, ako ne poznaje istinu ona umire i napušta telo, ali ponovo ustaje s telom, ako ne ranije onda na kraju sveta i dobija smrt kao večnu kaznu.“ Nije jasno šta je Tatijan mislio ovom izjavom. Da li je moguće da je, dok se držao izvesnih biblijskih učenja, takođe pokušavao da zadrži naklonost svojih savremenika i da je zato pomešao istinu iz Pisma s paganskim filozofijama?

Još jedno pažnje vredno Tatijanovo delo jeste Diaterason, ili Zbornik četiri Jevanđelja. Tatijan je bio prvi koji je preveo Jevanđelja za sirijske skupštine. Veoma se cenilo to što je sastavio četiri Jevanđelja u jedan tekst. Taj tekst je koristila i sirijska crkva.

Hrišćanin ili jeretik?

Pažljivo razmatranje Tatijanovih spisa otkriva da je dobro poznavao Pismo i da ga je veoma cenio. U vezi s tim kako je ono uticalo na njega, on piše: „Ne žudim za bogatstvom; odbijam vojni nalog; gnušam se na blud; nisam podstaknut nezasitom ljubavlju prema dobitku da bih postao mornar... Pošteđen sam ludačke žeđi za slavom... Isto sunce sija svima i ista smrt čeka sve, bilo da žive u raskoši ili nemaštini.“ Tatijan opominje: „Umri u očima sveta i odbaci ludilo koje je u njemu. Živi za Boga i u strahu od Njega, odbaci svoju staru narav“ (Matej 5:45; 1. Korinćanima 6:18; 1. Timoteju 6:10).

Međutim, osmotri Tatijanov rukopis pod naslovom O savršenstvu — prema učenju Spasitelja. U ovom delu on Đavolu pripisuje osnivanje braka. Tatijan snažno osuđuje brak jer tvrdi da bi ljudi njime vezali svoje telo za iskvareni svet.

Izgleda da je oko 166. n. e., nakon smrti Justina Mučenika, Tatijan ili osnovao ili se pridružio asketskoj sekti po imenu Enkratiti. Njene pristalice su naglašavale strogu samokontrolu i vladanje nad svojim telom. Praktikovali su asketizam koji je zahtevao uzdržavanje od vina, braka i posedovanja materijalnih stvari.

Vredna pouka

Zašto je Tatijan toliko odstupio od Pisma? Da li je postao „zaboravni slušač“? (Jakov 1:23-25). Da li je propustio da odbije da sluša lažne priče i zato postao plen ljudske filozofije? (Kološanima 2:8; 1. Timoteju 4:7). S obzirom da su zablude koje je podržavao bile tako velike, da li je posredi bio neki mentalni poremećaj?

Šta god da je bilo posredi, Tatijanovi spisi i njegov primer pružaju letimičan pogled na religioznu klimu njegovog vremena. Oni pokazuju koliko uticaj svetske filozofije može biti štetan. Primimo k srcu upozorenje apostola Pavla da se klonimo „ispraznih razgovora koji skrnave ono što je sveto i protivrečja koja se lažno nazivaju ’spoznanje‘“ (1. Timoteju 6:20).