Da li davanje u humanitarne svrhe postiže svoj cilj?

NAKON terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra 2001, javnost je pružila izvanrednu podršku žrtvama tragedije. Humanitarne organizacije su primile donacije u vrednosti od čak 2,6 milijardi evra namenjenih porodicama nastradalih. Šokirani razmerama tragedije, ljudi sa svih strana su želeli da pomognu.

Međutim, raspoloženje jednog dela javnosti se brzo promenilo kada su se pojavile optužbe da su istaknute humanitarne organizacije proneverile novac. Jedna velika humanitarna organizacija je nameravala da zadrži skoro polovinu od 512 miliona evra koje je dobila i da ih upotrebi u druge svrhe, a izveštaj o tome je izazvao mnoge negativne reakcije. Iako je ta organizacija kasnije promenila svoju nameru i uputila izvinjenje, jedna reporterka je primetila: „Kritičari smatraju da je ovaj preokret došao prekasno da bi se povratilo poverenje“ koje je ta organizacija uživala pre napada. Šta ti misliš o tome? Da li je tvoje poverenje u humanitarne organizacije u poslednje vreme uzdrmano?

Da li je korisno ili nije?

Generalno gledano, smatra se da je davanje humanitarnim organizacijama nešto pohvalno. Ipak, nisu svi tog mišljenja. Pre više od 200 godina, jedan engleski esejista po imenu Samjuel Džonson je napisao: „Sigurniji ste u to da činite nešto dobro kada ljudima isplatite novac kao nadoknadu za njihov rad, nego kada ga jednostavno date kao poklon u dobrotvorne svrhe.“ I danas su neki rezervisani u ovom pogledu a izveštaji o humanitarnim organizacijama koje zloupotrebljavaju donacije ne jačaju poverenje javnosti. Osmotri dva nedavna primera.

Direktor jedne religiozne humanitarne organizacije iz San Fransiska otpušten je nakon što je, kako se tvrdi, njegova agencija primila račun za njegovu plastičnu operaciju i račune u iznosu od po 480 evra koje je svake nedelje u periodu od dve godine trošio u restoranu. U Britaniji su se organizatori jednog velikog televizijskog događaja koji je bio priređen u humanitarne svrhe našli u neprilici kada je bilo otkriveno da je od 6,5 miliona funti (oko 9,6  miliona evra) koje je prikupljeno kao pomoć za izgradnju novih sirotišta u Rumuniji, napravljeno samo 12 objekata ispod standarda, a da je stotine hiljada evra nestalo. Negativni izveštaji poput ovih s pravom su neke donatore naveli da budu oprezniji u vezi s tim koliko i kome daju.

Dati ili ne dati

Međutim, bilo bi šteta dozvoliti da postupci nekih pojedinaca ili organizacija uguše našu iskrenu brigu i saosećanje prema drugima. U Bibliji stoji: „Oblik obožavanja koji je čist i neokaljan s gledišta našeg Boga i Oca jeste ovaj: brinuti se za siročad i udovice u njihovoj nevolji“ (Jakov 1:27). Da, dela u korist siromašnih i onih koji su u teškoj situaciji sastavni su deo hrišćanstva.

Međutim, možda se pitaš: ’Da li treba da i dalje dajem humanitarnim organizacijama, ili da jednostavno nastojim da pomognem pojedincima tako što ću lično da im poklonim nešto?‘ Koju vrstu davanja Bog očekuje? Sledeći članak će razmotriti ova pitanja.