Nauči da budeš zadovoljan onim što imaš

Apostol Pavle je u jednom ohrabrujućem pismu hrišćanima u Filipima napisao: „Naučio [sam], u kakvim god da sam okolnostima, da budem zadovoljan onim što imam... U svemu i u svim okolnostima naučio sam tajnu i kako da budem sit i kako da gladujem, i kako da imam obilje i kako da trpim oskudicu“ (Filipljanima 4:11, 12).

Kako je Pavle uspeo da bude zadovoljan onim što je imao? Kada se uzmu u obzir veliki troškovi života i ekonomska nestabilnost koji danas postoje, sigurno bi bilo korisno za prave hrišćane da nauče da budu zadovoljni onim što imaju kako bi mogli da se usredsrede na službu Bogu.

PRETHODNO u tom svom pismu, Pavle je pisao o svojoj uspešnoj karijeri pre nego što je postao hrišćanin. Rekao je: „Ako neko drugi misli da ima razloga da se uzda u telo, ja imam još i više: obrezan sam osmog dana, izraelskog sam roda, iz plemena Benjaminovog, Jevrejin rođen od Jevrejâ; po zakonu, farisej; po revnosti, progonilac skupštine; po zakonskoj pravednosti, onaj koji se pokazao besprekornim“ (Filipljanima 3:4-6). Osim toga, Pavle je kao revni Jevrejin imao opunomoćenje i podršku svešteničkih glavara u Jerusalimu. Zbog svega toga je u jevrejskom društvu mogao imati moć i ugled — u političkom, religioznom i nesumnjivo u materijalnom smislu (Dela apostolska 26:10, 12).

Međutim, kada je Pavle postao revan hrišćanin okolnosti su se drastično promenile. Zarad dobre vesti, on je spremno žrtvovao uspešnu karijeru i sve što je ranije smatrao važnim (Filipljanima 3:7, 8). Kako se onda izdržavao? Da li je dobijao platu za to što je služio kao hrišćanin? Kako je uspevao da zadovolji svoje potrebe?

Pavle nije dobijao novac za službu koju je obavljao. Pošto nije hteo da bude na teret onima kojima je služio, on je za vreme svog boravka u Korintu zajedno sa Akilom i Priskilom izrađivao šatore, takođe je radio i druge poslove da bi se izdržavao (Dela apostolska 18:1-3; 1. Solunjanima 2:9; 2. Solunjanima 3:8-10). Pavle je bio na tri duga misionarska putovanja, a takođe je putovao u skupštine koje je bilo potrebno posetiti. S obzirom da je bio u potpunosti zaposlen službom Bogu, nije imao mnogo u materijalnom pogledu. Obično su mu braća pružala ono što mu je trebalo. Međutim, ponekad je usled nepovoljnih okolnosti bio u nemaštini i oskudici (2. Korinćanima 11:27;  Filipljanima 4:15-18). Pavle se čak ni tada nikada nije žalio na svoje okolnosti, niti je žudeo za nečim što su drugi imali. On se spremno i radosno naprezao u korist suhrišćana. Zapravo, on je bio taj koji je citirao dobro poznate Isusove reči: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju.“ Kakav izuzetan primer za sve nas! (Dela apostolska 20:33-35).

Šta znači biti zadovoljan onim što imaš?

Pavle je bio srećan prvenstveno zbog toga što se osećao zadovoljno. Ali, šta zapravo znači biti zadovoljan onim što imaš? Jednostavno rečeno, to znači biti zadovoljan osnovnim stvarima. Pavle je u pogledu toga rekao svom saradniku u službi, Timoteju, sledeće: „Nema sumnje, ona i jeste sredstvo velikog dobitka, ta odanost Bogu zajedno s tim da je čovek zadovoljan onim što ima. Jer ništa nismo doneli na ovaj svet, pa ne možemo ništa ni odneti. Zato, kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Timoteju 6:6-8).

Zapazi da je Pavle povezao osećaj zadovoljstva sa odanošću Bogu. On je bio svestan toga da istinska sreća proizlazi iz odanosti Bogu, to jest, iz toga što čovek na prvo mesto u životu stavlja službu Bogu, a ne iz materijalnih poseda ili bogatstva. ’Hrana, odeća i zaklon‘ bila su samo sredstva koja su Pavlu omogućavala da i dalje bude odan Bogu. Dakle, Pavlov primer nam pokazuje sledeće: Da bismo bili zadovoljni onim što imamo treba da se oslanjamo na Jehovu u kakvim god da smo okolnostima.

Danas su mnogi ljudi jako zabrinuti i nesrećni zato što ne znaju tu činjenicu ili je ignorišu. Umesto da nastoje da budu zadovoljni onim što imaju, oni se prvenstveno uzdaju u novac i u ono što se njime  može kupiti. Propagandna industrija i mediji navode ljude da misle kako ne mogu biti srećni ako nemaju najnovije i najskuplje proizvode i aparate — i to čim se pojave. Mnogi ljudi zbog toga postaju žrtve težnje za novcem i materijalnim stvarima. Umesto da budu srećni i zadovoljni, oni „padaju u iskušenje i zamku i u mnoge bezumne i štetne želje, koje guraju ljude u uništenje i propast“ (1. Timoteju 6:9, 10).

Oni su naučili da budu zadovoljni

Da li je u današnje vreme stvarno moguće biti odan Bogu i u isto vreme zadovoljan i srećan? Jeste, moguće je. U stvari, milionima ljudi danas to polazi za rukom. Oni su naučili da budu zadovoljni onim što imaju. To su Jehovini svedoci, ljudi koji su se predali Bogu, koji vrše njegovu volju i upoznaju ljude posvuda s njegovom namerom.

Razmotri recimo primer onih koji se dobrovoljno javljaju  da budu obučeni kao misionari i poslati u strane zemlje da propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14). U zemljama u koje su poslati često uslovi života u materijalnom smislu nisu kao oni na koje su navikli. Primera radi, kada su početkom 1947. misionari stigli u jednu azijsku zemlju, posledice rata su još uvek bile očigledne i malo kuća je imalo električno osvetljenje. U mnogim zemljama misionari su morali da u reci peru komad po komad veša na daskama za pranje ili na velikom kamenju umesto u mašini za pranje veša. Ali, oni su došli da poučavaju ljude biblijskoj istini i zato su se prilagodili lokalnim uslovima i posvetili su se službi.

Drugi su u punovremenoj službi ili su se preselili na područje gde se još uvek nije propovedala dobra vest. Adulfo služi više od 50 godina kao punovremeni sluga u raznim područjima Meksika. On kaže: „Moja žena i ja smo, poput apostola Pavla, naučili da se prilagođavamo okolnostima. Na primer, jedna skupština u kojoj smo služili bila je prilično udaljena od grada i od bilo koje pijace. Braća su bila zadovoljna s tim da za svaki obrok imaju samo jednu tortilju s malo masti i soli, i šoljicu kafe. Tri tortilje dnevno — to je sve što su imali da jedu. I mi smo naučili da živimo tako. Doživeo sam mnoga slična iskustva tokom ove 54 godine punovremene službe Jehovi.“

Florentino se seća kako su on i njegova porodica morali da se prilagode teškim okolnostima. Prisećajući se svoga detinjstva, on kaže: „Otac je bio imućan trgovac. Posedovao je mnogo zemlje. Još uvek se sećam kase u prehrambenoj prodavnici koju smo imali. Ta kasa je imala fioku koja je bila široka oko pola metra, duboka 20 centimetara i imala je četiri pregrade. Tu smo ostavljali dnevni pazar. Na kraju dana bi kasa bila prepuna novca.

„Onda smo iznenada doživeli finansijski krah i iz izobilja dospeli u siromaštvo. Izgubili smo sve osim kuće. Uz sve to je još i jedan moj brat doživeo nesreću ostao paralizovan u obe noge. Više ništa nije bilo kao nekada. Jedno vreme sam prodavao voće i meso. Takođe sam brao pamuk i grožđe i kosio lucerku, a i učestvovao u navodnjavanju zemljišta. Neki ljudi su govorili za mene da sam majstor svih zanata. Majka nas je često tešila govoreći da imamo istinu, duhovno bogatstvo koje retko ko ima. Tako sam naučio i šta znači živeti u izobilju, a i imati malo ili nimalo. Sada, nakon što oko 25 godina služim Jehovi punovremeno, mogu reći da sam svaki dan radostan jer znam da sam izabrao najbolji način života — punovremenu službu Jehovi.“

Biblija nam otvoreno kaže da se ’menja scena ovog sveta‘. Ona nas zbog toga upozorava: „[Neka] oni koji se raduju [budu] kao oni koji se ne raduju, i oni koji kupuju, kao oni koji nemaju, i oni koji koriste svet, kao oni koji ga ne koriste u potpunosti“ (1. Korinćanima 7:29-31).

Zato je sada vreme da preispitaš svoj život. Ukoliko su tvoja sredstva za život ograničena, pazi da ne postaneš ozlojeđen, ili čak ogorčen i zavidan. S druge strane, koliko god materijalnih stvari da poseduješ, bilo bi mudro da imaš ispravno gledište o tome kako te stvari ne bi upravljale tvojim životom. Kao što je apostol Pavle savetovao, ne bi trebalo da se uzdaš ’u nesigurno bogatstvo, nego u Boga, koji nam sve bogato daje za uživanje‘. Ako tako radiš, onda ćeš i ti moći da kažeš da si naučio da budeš zadovoljan onim što imaš (1. Timoteju 6:17-19).

[Slika na 9. strani]

Pavle je radio kako ne bi bio na teret drugima

[Slike na 10. strani]

Hiljade njih su srećni jer ’pokazuju odanost Bogu i zadovoljni su onim što imaju‘