Isus Hrist — dokazi da je živeo na zemlji

DA LI veruješ da je postojao Albert Ajnštajn? Verovatno ćeš odmah reći da veruješ, ali zašto veruješ? Većina ljudi ga nije lično poznavala. Pa ipak, pouzdani izveštaji o njegovim dostignućima potvrđuju da je postojao. Njegovo postojanje je ostavilo traga što se da primetiti po tome što se njegova otkrića primenjuju u nauci. Primera radi, postoje mnoge koristi od električne struje koja se proizvodi zahvaljujući nuklearnoj energiji čije je oslobađanje tesno povezano s primenom Ajnštajnove čuvene formule E=mc⁠² (energija je jednaka proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti).

 Isti princip rezonovanja se može primeniti i na Isusa Hrista, koji je poznat kao najuticajniji čovek u istoriji. Izveštaji koji su napisani o njemu, kao i vidljivi dokazi toga kako je uticao na ljude nesumnjivo dokazuju da je on stvarno postojao. Ma koliko možda interesantan bio nedavni arheološki nalaz u vezi s natpisom na kom se spominje Jakov, što je opisano u prethodnom članku, istorijska tačnost Isusovog postojanja ne zavisi od te niti od bilo koje druge iskopine. Činjenica je da dokaze o Isusovom postojanju možemo naći u onome što su svetovni istoričari i Isusovi sledbenici zapisali o njemu.

Svedočanstvo istoričara

Na primer, osmotri svedočanstvo Josifa Flavija, jevrejskog istoričara iz prvog veka, koji je bio farisej. On je ukazao na Isusa Hrista u knjizi Jewish Antiquities. Premda neki sumnjaju u autentičnost prvog Josifovog ukazivanja na Isusa kao Mesiju, profesor sa univerziteta Ješiva, Luis H. Feldman kaže da malo njih sumnja u istinitost Josifovog drugog ukazivanja. U njoj Josif kaže: „[Prvosveštenik Ananija] je sazvao sudije Sinedriona i pred njih izveo čoveka po imenu Jakov, brata Isusa koji je nazvan Hrist“ (Jewish Antiquities, XX, 200). Da, jedan farisej, član sekte čiji su mnogi pripadnici bili zakleti Isusovi neprijatelji, priznao je da je postojao ’Jakov, brat Isusa‘.

Kako je Isusovo postojanje uticalo na ljude može se videti na osnovu aktivnosti njegovih sledbenika. Kada je oko 59. n. e. apostol Pavle bio u zatvoru u Rimu, istaknuti ljudi među Jevrejima su mu rekli: „Za ovu sektu stvarno znamo da se svuda govori protiv nje“ (Dela apostolska 28:17-22). Oni su za Isusove učenike rekli ’ova sekta‘. Ako se stvarno svuda govorilo protiv njih, svetovni istoričari bi verovatno izvestili o njima, zar ne?

Tacit, koji je rođen oko 55. n. e. i kojeg smatraju jednim od najvećih svetskih istoričara, spomenuo je hrišćane u svom delu Annals. U izveštaju o tome kako je Neron 64. n. e. optužio hrišćane da su zapalili Rim, on je napisao: „Neron je okrivio i podvrgao posebnoj vrsti torture jednu grupu ljudi koji su bili omraženi zbog svojih odvratnih dela i koje je narod nazivao hrišćanima. Hristos, od čijeg imena potiče njihov naziv, pretrpeo je ekstremno kažnjavanje za vreme vladavine Tiberija, a od ruku jednog od naših namesnika, Pontija Pilata.“ Detalji iz ovog izveštaja slažu se sa informacijama o Isusu o kojem govori Biblija.

Još jedan pisac koji je zapisao svoj komentar o Isusovim sledbenicima bio je Plinije Mlađi, namesnik u Vitaniji. Otprilike 111. n. e., Plinije je pisao caru Trajanu, tražeći savet o tome kako da postupa s hrišćanima. Ljudi koji su bili lažno optuživani da su hrišćani, pisao je Plinije, prizivali su bogove i obožavali statuu Trajana, samo da bi dokazali da nisu hrišćani. Plinije dalje kaže: „Navodno, nema te sile koja bi navela one koji su pravi hrišćani da urade bilo šta od toga.“ Hristovi sledbenici su bili spremni da daju život zbog  verovanja u njega, a to svedoči u prilog činjenici da je on stvarno postojao.

Nakon što je sažela ukazivanja istoričara iz prva dva veka o Isusu Hristu i njegovim sledbenicima, The Encyclopædia Britannica (izdanje od 2002) je zaključila: „Ovi nezavisni izveštaji dokazuju da u drevna vremena čak ni neprijatelji hrišćanstva nisu sumnjali u to da je Isus postojao, o čemu se prvi put i na neadekvatnoj osnovi raspravljalo krajem 18, tokom 19. i početkom 20. veka.“

Svedočanstvo Isusovih sledbenika

„Novi zavet pruža skoro sve dokaze za istorijsku rekonstrukciju Isusovog života i sudbine, kao i za najranija hrišćanska tumačenja njegove značajne uloge“, kaže The Encyclopedia Americana. Skeptici možda ne prihvataju Bibliju kao dokaz Isusovog postojanja. Pa ipak, izveštaj iz Pisma pruža dve vrste argumenata koji su naročito korisni da bi se utvrdilo da je Isus stvarno živeo na zemlji.

Kao što smo spomenuli, čuvene Ajnštajnove teorije dokazuju da je on postojao. Slično tome, Isusova učenja dokazuju da je on stvarno postojao. Primera radi, osmotri Propoved na gori, jedan čuveni govor koji je Isus održao (Matej, poglavlja 5-7). Apostol Matej je napisao kako je ta propoved uticala na ljude: „Narod beše zadivljen njegovim načinom poučavanja; jer ih poučavaše kao onaj koji ima autoritet“ (Matej 7:28, 29). O tome kako je ta propoved uticala na ljude tokom vekova, profesor Hans Diter Bec je rekao: „Uticaj Propovedi na gori, uopšte gledano, u velikoj meri premašuje granice judaizma i hrišćanstva, pa čak i zapadnjačke kulture.“ Još je dodao da ta propoved ima „skoro univerzalnu privlačnost“.

Osmotri sledeće sažete, praktične i mudre reči iz Propovedi na gori: „Ko te ošamari po desnom obrazu, okreni mu i drugi.“ „Dobro pazite da svoju pravednost ne činite pred ljudima.“ „Nikada nemojte da se brinete za sutrašnji dan, jer će sutrašnji dan imati svoje sopstvene brige.“ „Ne bacajte svoje bisere pred svinje.“ „Stalno molite, i daće vam se.“ „Sve... što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima.“ „Uđite na uska vrata.“ „Po plodovima njihovim prepoznaćete ih.“ „Svako dobro drvo donosi dobar plod“ (Matej 5:39; 6:1, 34; 7:6, 7, 12, 13, 16, 17).

Verovatno si već čuo neke od ovih izjava ili njihovu suštinu. Možda su one u tvom jeziku postale poslovice. Sve je to uzeto iz Propovedi na gori. To što je ova propoved uticala na mnoge narode i kulture jasno svedoči u prilog tome da je „veliki učitelj“ postojao.

Hajde da pretpostavimo da je neko izmislio ličnost koja se zove Isus Hrist. Recimo da je ta osoba bila toliko pametna da izmisli i učenja koja se u Bibliji pripisuju Isusu. Zar onda ona ne bi predstavila stvari tako da su Isus i njegova učenja bili izuzetno prihvatljivi za ljude u celini? Međutim, apostol Pavle je zapazio sledeće: „I Jevreji pitaju za znakove i Grci traže mudrost; a mi propovedamo Hrista pribijenog na stub, Jevrejima uzrok spoticanja, a nacijama ludost“ (1. Korinćanima 1:22, 23). Poruka o Hristu pribijenom na stub nije bila privlačna ni Jevrejima ni ljudima iz drugih nacija. Međutim, upravo o tom Hristu su propovedali hrišćani iz prvog veka. Zašto je Hrist prikazan kao neko ko je pribijen na stub? Jedino zadovoljavajuće objašnjenje bi bilo to da su pisci Hrišćanskih grčkih spisa pisali o Isusovom životu i smrti baš onako kako se sve i zbilo.

Druga vrsta argumenata koji potvrđuju da je Isus postojao jeste to što su njegovi sledbenici neumorno propovedali njegova učenja. Samo nakon oko 30 godina od početka Isusove službe, Pavle je mogao da kaže da se dobra vest „propovedala u celom stvarstvu koje je pod nebom“ (Kološanima 1:23). Da, Isusova učenja su se uprkos protivljenju širila tadašnjim  svetom. Pavle, koji je i sam bio progonjen kao hrišćanin, napisao je: „Ako Hrist nije ustao, naše propovedanje je sigurno uzaludno, i naša vera je uzaludna“ (1. Korinćanima 15:12-17). Ako bi bilo uzaludno propovedati o Hristu koji nije uskrsnuo, još bi uzaludnije bilo propovedati o Hristu koji nikada nije ni postojao. Kao što smo čitali u izveštaju Plinija Mlađeg, hrišćani iz prvog veka su bili spremni da umru zbog svog verovanja u Isusa Hrista. Oni su rizikovali svoj život zbog Hrista jer je on stvarna osoba, on je živeo na zemlji kao što je zabeleženo u Jevanđeljima.

Dokaz koji i ti možeš videti

Da bi hrišćani propovedali trebalo je najpre da veruju da je Isus Hrist uskrsnuo. I ti možeš, simbolično govoreći, videti da je Isus uskrsnuo tako što vidiš rezultate njegovog delovanja.

Neposredno pre nego što će biti pribijen na stub, Isus je dao jedno impresivno proročanstvo o svojoj budućoj prisutnosti. On je takođe nagovestio da će biti uskrsnut i da će sesti Bogu s desne strane i čekati vreme da porazi svoje neprijatelje (Psalam 110:1; Jovan 6:62; Dela apostolska 2:34, 35; Rimljanima 8:34). Posle toga bi krenuo u akciju da zbaci Satanu i njegove demone s neba (Otkrivenje 12:7-9).

Kada je trebalo sve to da se dogodi? Isus je svojim učenicama dao ’znak svoje prisutnosti i svršetka sistema stvari‘. Taj znak na osnovu kog bi se ustanovilo da je on nevidljivo prisutan obuhvata velike ratove, nestašice hrane, zemljotrese, pojavu lažnih proroka, širenje bezakonja i ozbiljne pošasti. Nije neobično što se dešavaju takve nevolje, jer zbacivanje Satane Đavola znači „teško zemlji“. Đavo se nalazi u blizini zemlje i ’zna da ima malo vremena‘. Pored toga, taj znak uključuje i propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu „po celoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim nacijama“ (Matej 24:3-14; Otkrivenje 12:12; Luka 21:7-19).

Poput delova neke slagalice koji dolaze tačno na određeno mesto, tako se i događaji koje je Isus prorekao odigravaju baš onako kako je on rekao. Skup dokaza koji pokazuju Hristovu nevidljivu prisutnost vidimo još od izbijanja Prvog svetskog rata 1914. godine. On vlada kao Kralj Božjeg Kraljevstva i ima ogroman uticaj. To što ovaj časopis držiš u ruci dokazuje da se danas obavlja delo propovedanja o Kraljevstvu.

Da bi razumeo zašto je još značajno to što Isus stvarno postoji, potrebno je da proučavaš Bibliju. Zašto ne bi zamolio Jehovine svedoke da ti objasne još neke detalje o Hristovoj prisutnosti?

[Slike na 5. strani]

Josif, Tacit i Plinije Mlađi ukazivali su na Isusa Hrista i njegove sledbenike

[Izvor]

Sva tri lika: © Bettmann/CORBIS

[Slika na 7. strani]

Rani hrišćani su bili uvereni da je Isus stvarno postojao