Oponašaj Jehovu, našeg nepristranog Boga

„Kod Boga nema pristranosti“ (RIMLJANIMA 2:11).

1, 2. (a) Kakva je bila Jehovina namera s Hanancima uopšte? (b) Šta je Jehova uradio, i koja pitanja to povlači za sobom?

 GODINA je 1473. pre n. e. Izraelci su ulogoreni u jednoj moavskoj ravnici i pažljivo slušaju šta im Mojsije govori. S druge strane reke Jordan očekuje ih izazov. Mojsije objavljuje Jehovinu nameru da Izrael porazi sedam moćnih hananskih naroda u Obećanoj zemlji. Kako su ohrabrujuće sledeće Mojsijeve reči: ’Jehova, Bog tvoj, predaje ti ih da ih razbiješ‘! Nije trebalo da Izrael s njima sklapa bilo kakav savez. Oni nisu zaslužili milost (Ponovljeni zakoni 1:1; 7:1, 2).

² Međutim, u prvom gradu koji je Izrael napao Jehova je poštedeo jednu porodicu. Bog je zaštitio i ljude iz još četiri grada. Zašto je to uradio? Šta učimo o Jehovi iz izvanrednih događaja koji su povezani s preživljavanjem ovih Hananaca? I kako možemo oponašati Jehovu?

Reakcije na to što se Jehova proslavio

3, 4. Kako su vesti o Izraelovim pobedama uticale na neke osobe u Hananu?

³ Tokom 40 godina koliko je Izrael proveo u pustoši pre nego što je ušao u Obećanu zemlju, Jehova ga je štitio i borio se za njega. Izrael se suočio s hananskim kraljem Arada južno od Obećane zemlje. Uz Jehovinu pomoć, Izraelci su kod Orme porazili njega i njegov narod (Brojevi 21:1-3). Izraelci su kasnije zaobišli Edom i krenuli na sever, severoistočno od Mrtvog mora. U tom području, gde su nekada živeli Moavci, sada su se nastanili Amoreji. Amorejski kralj Sion nije dozvolio Izraelu da prođe kroz njegovu zemlju. U Jahazu, koji se očigledno nalazio severno od potoka Arnona, došlo je do bitke u kojoj je Sion poginuo (Brojevi 21:23, 24; Ponovljeni zakoni 2:30-33). U još severnijem delu, nad drugim Amorejima u Vasanu vladao je Og. Iako je on bio div, nije se mogao uporediti s Jehovom. Poginuo je u Edrajinu (Brojevi 21:33-35; Ponovljeni zakoni 3:1-3, 11). Vesti o ovim pobedama, zajedno s pričama o Izraelovom izlasku iz Egipta, snažno su uticale na neke pojedince koji su živeli u Hananu. a

⁴ Kada su nakon prelaska Jordana prodrli u Hanan, Izraelci su se ulogorili u Galgalu (Isus Navin 4:9-19). Nedaleko odatle nalazio se grad Jerihon koji je bio opasan zidinama. Ono što je Hananka Rava čula o Jehovinim delima podstaklo ju je da pokaže veru i da postupi u skladu s njom. Jehova je zbog toga, kada je uništavao Jerihon, poštedeo nju i one koji su se nalazili u njenoj kući (Isus Navin 2:1-13; 6:17, 18; Jakov 2:25).

5. Šta je navelo Gavaonjane da postupe oštroumno?

⁵ Izrael je zatim krenuo iz doline pokraj reke Jordana ka brdima u centralnom delu tog područja. Isus Navin je, u skladu s Jehovinim uputstvima, postavio zasede da bi osvojio grad Gaj (Isus Navin, 8. poglavlje). Vest o tom porazu navela je mnoge hananske kraljeve da se okupe za rat (Isus Navin 9:1, 2). Stanovnici obližnjeg  jevejskog grada Gavaona postupili su drugačije. U Isusu Navinu 9:4 stoji: ’Zamisliše oni jedno lukavstvo [’postupiše oštroumno‘, NW].‘ I oni su poput Rave čuli da je Jehova izbavio svoj narod prilikom izlaska iz Egipta i da je porazio Siona i Oga (Isus Navin 9:6-10). Gavaonjani su shvatili da bi njihov otpor bio uzaludan. Zato su u ime Gavaona i u ime tri obližnja grada — Kefire, Verota i Kirijat-Jarima — poslali Isusu Navinu u Galgal jednu delegaciju koja se pretvarala da je iz daleke zemlje. Ova taktika je uspela. Isus Navin je s njima sklopio savez koji im je zagarantovao preživljavanje. Tri dana kasnije, Isus Navin i Izraelci su shvatili da su prevareni. Međutim, zakleli su se Jehovom da će se držati tog saveza i držali su ga se (Isus Navin 9:16-19). Da li je Jehova to odobrio?

6. Kako je Jehova reagovao na to što je Isus Navin sklopio savez s Gavaonjanima?

⁶ Gavaonjanima je bilo dozvoljeno da seku drva i nose vodu za Izraelce, čak i „za oltar Jehovin“ koji se nalazio u šatoru od sastanka (Isus Navin 9:21-27). Štaviše, kada je pet amorejskih kraljeva sa svojim vojskama napalo Gavaonjane, Jehova je na čudesan način intervenisao. Pustio je grȁd veličine kamenja koji je ubio više neprijatelja nego vojska Isusa Navina. Jehova je čak odgovorio na molitvu Isusa Navina da se sunce i mesec ne pomere kako bi neprijatelj bio potpuno poražen. „Takvoga dana ne bi ni pre ni posle“, zapazio je Isus Navin, „da Jehova posluša glas čovečji; jer Jehova vojeva za Izrael“ (Isus Navin 10:1-14).

7. Koja je istina, o kojoj je govorio Petar, došla do izražaja u slučaju izvesnih Hananaca?

⁷ Hananka Rava i njena porodica, kao i Gavaonjani, bojali su se Jehove i to su pokazali svojim delima. Ono što se njima dogodilo jasno potvrđuje istinitost reči koje je hrišćanski apostol Petar kasnije rekao: „Bog nije pristran, nego mu je u svakoj naciji prihvatljiv onaj koji ga se boji i čini ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35).

Ophođenje sa Avrahamom i Izraelom

8, 9. Kako je Jehovina nepristranost prikazana u načinu na koji je postupao sa Avrahamom i s nacijom Izrael?

⁸ Učenik Jakov je skrenuo pažnju na to kako se prilikom ophođenja sa Avrahamom i njegovim potomstvom videla Božja nezaslužena dobrota. Avraham nije bio „Jehovin prijatelj“ zbog svoje etničke pripadnosti već zbog svoje vere (Jakov 2:23). Zbog Avrahamove vere u Jehovu i ljubavi koju je imao prema njemu bili su blagoslovljeni i njegovi potomci (2. Letopisa 20:7). Jehova je obećao Avrahamu: „Blagosloviću te i umnožiću tvoj porod kao zvezde na nebu, kao pesak na obali morskoj.“ Međutim, zapazi obećanje koje se nalazi u sledećem stihu: „U tvom će se porodu blagosloviti svi narodi zemlje“ (Postanje 22:17, 18; Rimljanima 4:1-8).

⁹ Jehova ne samo što nije bio pristran već nam je svojim postupanjem prema Izraelu pokazao šta može da uradi za one koji su mu poslušni. Takvo  postupanje pokazuje kako Jehova izražava lojalnu ljubav prema svojim vernim slugama. Iako je Izrael bio Jehovina „posebna svojina“, to nije značilo da drugi narodi ne mogu da osete njegovu naklonost (Izlazak 19:5; Ponovljeni zakoni 7:6-8, NW). Istina, Jehova je izbavio Izraelce iz ropstva u Egiptu i zato je rekao: „Vas ja same izmeđ’ svih plemena zemlje izabrah.“ Međutim, Jehova je posredstvom proroka Amosa i drugih obećao divne blagoslove i za ljude iz ’svih naroda‘ (Amos 3:2; 9:11, 12; Isaija 2:2-4).

Isus, nepristrani Učitelj

10. Kako je Isus oponašao svog Oca u pokazivanju nepristranosti?

¹⁰ Isus, koji je tačna slika svog Oca, tokom službe na zemlji oponašao je njegovu nepristranost (Jevrejima 1:3). U to vreme on se prvenstveno starao da pronađe ’izgubljene ovce Izraelovog doma‘. Međutim, nije se ustezao da svedoči jednoj Samarićanki na bunaru (Matej 15:24; Jovan 4:7-30). Takođe je izvršio čudo u korist jednog oficira, očigledno nejevrejina, koji ga je molio da mu pomogne (Luka 7:1-10). On nije propuštao da pokaže ljubav i prema onima koji nisu bili deo Božjeg naroda, premda je prvenstveno pokazivao ljubav prema Božjem narodu. I Isusovi učenici su propovedali po celoj zemlji, i uzduž i popreko. Postalo je jasno da to da li će neko dobiti Jehovin blagoslov nije povezano s nacionalnošću već stavom. Ponizni, iskreni ljudi koji su čeznuli za istinom odazvali su se na dobru vest o Kraljevstvu. S druge strane, ponosni i nadmeni ljudi su prezreli Isusa i njegovu poruku. „Hvalim te pred svima, Oče, Gospodaru neba i zemlje“, rekao je Isus, „jer si ove stvari pažljivo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio si ih maloj deci. Da, Oče, jer je to ono što si odobrio“ (Luka 10:21). Kada se s drugima ophodimo u skladu s ljubavlju i verom, mi u stvari postupamo nepristrano znajući da Jehova odobrava takvo postupanje.

11. Kako se nepristranost pokazivala u ranoj hrišćanskoj skupštini?

¹¹ U ranoj hrišćanskoj skupštini Jevreji i nejevreji su bili jednaki. „Slava i čast i mir svakome koji radi ono što je dobro“, objasnio je Pavle, „najpre Jevrejinu, a takođe i Grku. Jer kod Boga nema pristranosti“ b (Rimljanima 2:10, 11). Da li će iskusiti Jehovinu nezasluženu dobrotu ili neće zavisilo je, ne od njihovog etničkog porekla, već od načina na koji su reagovali kada su saznali za Jehovu i od toga kako su prihvatali nadu koju je pružala otkupnina njegovog Sina Isusa (Jovan 3:16, 36). Pavle je napisao: „Nije Jevrejin onaj koji je to spolja, niti je obrezanje ono koje je spolja, na telu. Nego je Jevrejin onaj koji je to iznutra, i njegovo je obrezanje obrezanje srca po duhu, a ne po pisanom zakoniku.“ Nakon ovoga je vešto koristeći izraz „Jevrejin“ (ili Judejin — pripadnik plemena Jude, čije ime znači „slavljen“ ili „hvaljen“) dodao: „Njegova hvala ne dolazi od ljudi, nego od Boga“ (Rimljanima 2:28, 29). Jehova nepristrano pohvaljuje ljude. Da li i mi tako radimo?

12. Kakvu nadu pruža stih iz Otkrivenja 7:9, i kome?

¹² Kasnije je apostol Jovan u jednoj viziji video verne pomazane hrišćane koji su bili predstavljeni kao jedna duhovna nacija sačinjena od 144 000 ljudi „zapečaćenih iz svih plemena Izraelovih sinova“. Posle njih je video „veliko mnoštvo... iz svih nacija i plemena i naroda i jezika, kako stoji pred prestolom i pred Jagnjetom, obučeno u bele duge haljine; s palminim granama u rukama“ (Otkrivenje 7:4, 9). Dakle, nijedna etnička ili jezička grupa nije izuzeta iz današnje hrišćanske skupštine. Osobe bilo kog porekla imaju mogućnost da prežive predstojeću ’veliku nevolju‘ i da u novom svetu piju sa ’izvora voda života‘ (Otkrivenje 7:14-17).

 Dobri rezultati

13-15. (a) Kako možemo da prevaziđemo rasne i kulturne razlike? (b) Navedi neke primere koji pokazuju kakve koristi može doneti izražavanje naklonosti.

¹³ Jehova nas dobro poznaje baš kao što dobar otac poznaje svoju decu. Slično tome, kada nastojimo da razumemo druge tako što se interesujemo za njihovu kulturu i poreklo, tada razlike postaju manje važne. Etničke barijere nestaju, a veze prijateljstva i ljubavi bivaju jače. Jedinstvo postaje veće (1. Korinćanima 9:19-23). To se dobro ogleda u primeru misionara koji služe na stranim dodelama. Oni se interesuju za sve ljude koji tamo žive i zbog toga se ubrzo stope s braćom iz lokalnih skupština (Filipljanima 2:4).

¹⁴ U mnogim zemljama se vide dobri rezultati koje donosi nepristranost. Aklilu, koji potiče iz Etiopije, bio je usamljen u britanskoj prestonici Londonu. Još više je osećao usamljenost kada je video da ljudi u globalu nisu prijateljski raspoloženi prema ljudima koji potiču iz drugih zemalja, što se oseća i u mnogim drugim velikim gradovima današnje Evrope. Međutim, Aklilu je doživeo nešto potpuno drugačije kada je bio na jednom hrišćanskom sastanku u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka! Ljudi koji su bili tamo srdačno su ga dočekali i među njima je ubrzo počeo da se oseća kao kod kuće. Brzo je produbljivao svoje spoznanje o Stvoritelju i cenjenje prema njemu. Ubrzo je počeo da traži prilike da s ljudima u svom kraju razgovara o dobroj vesti o Kraljevstvu. Štaviše, kada ga je jednog dana brat s kojim je išao u službu upitao koje ciljeve sada ima u životu, Aklilu je spremno odgovorio da se nada da će jednoga dana biti u skupštini koja govori njegovim jezikom, amharskim. Kada su starešine iz lokalne engleske skupštine saznale za to, spremno su organizovale jedno javno biblijsko predavanje na Akliluovom maternjem jeziku. Tom sastanku je prisustvovalo mnogo stranaca i ljudi koji žive na tom području, a koji su hteli da pruže podršku prvom sastanku za javnost na amharskom koji je održan u Britaniji. Danas su Etiopljani i drugi ljudi s tog područja ujedinjeni u jednoj naprednoj amharskoj skupštini. Mnogi su ustanovili da ih ništa ne sprečava da zauzmu stav za Jehovu i da to simbolizuju hrišćanskim krštenjem (Dela apostolska 8:26-36).

¹⁵ Osobine i poreklo mogu biti različiti. To nije razlog da se neko oseća superiorno ili inferiorno; to su samo razlike. Kada su posmatrali krštenje novopredanih Jehovinih slugu na Malti, tamošnji Svedoci su se veselili, a posetiocima iz Britanije su navirale suze radosnice. I Maltežani i Britanci su izrazili svoja osećanja, samo na različite načine, i njihova snažna ljubav prema Jehovi učvrstila je veze hrišćanskog zajedništva (Psalam 133:1; Kološanima 3:14).

 Prevazilaženje predrasuda

16-18. Ispričaj jedno iskustvo koje pokazuje kako se u hrišćanskoj skupštini mogu prevazići predrasude.

¹⁶ Kada produbljujemo svoju ljubav prema Jehovi i našoj hrišćanskoj braći tada možemo bolje oponašati način na koji Jehova gleda na druge. Bilo kakve predrasude koje smo nekada možda imali prema ljudima određene nacionalnosti, rase ili kulture mogu biti prevaziđene. Osmotri, recimo, primer Alberta. On je tokom Drugog svetskog rata bio u britanskoj armiji i 1942, kada je Singapur kapitulirao, zarobili su ga Japanci. Oko tri godine je radio na „pruzi smrti“ blizu mosta koji je postao poznat kao most na reci Kvaj. Kada je na kraju rata bio oslobođen, imao je 32 kilograma, slomljenu vilicu i nos, bolovao je od dizenterije, jednog kožnog oboljenja i malarije. Hiljade drugih zatvorenika je bilo u još gorem stanju, a mnogi nisu ni preživeli. Kada se vratio kući 1945, Albert je, zbog strahota koje je video i doživeo, bio ogorčen čovek koga Bog i religija uopšte nisu zanimali.

¹⁷ Albertova žena Ajrin je postala Jehovin svedok. Albert je njoj za ljubav bio na nekoliko sastanaka lokalne skupštine Jehovinih svedoka. Jedan mladi hrišćanin po imenu Pol, koji je bio u punovremenoj službi, posetio je Alberta da bi s njim proučavao Bibliju. Albert je ubrzo uvideo da Jehova procenjuje ljude po onome što im je u srcu. Predao je svoj život Jehovi i krstio se.

¹⁸ Pol se kasnije preselio u London, naučio je japanski i priključio se jednoj japanskoj skupštini. Kada je predložio da neki Svedoci koji su došli iz Japana posete njegovu bivšu skupštinu, tamošnja braća su se setila da je Albert imao snažne predrasude prema ljudima tog porekla. Albert je po povratku u Britaniju izbegavao da se susretne s nekim iz Japana i braća su se pitala kako će on izaći na kraj sa ovom situacijom. Nisu imali razloga da brinu — Albert je primio posetioce s bezuslovnom bratskom naklonošću (1. Petrova 3:8, 9).

 ’Raširite se‘

19. Koji nam savet apostola Pavla može pomoći ako na bilo koji način naginjemo ka tome da budemo pristrani?

¹⁹ Mudri kralj Solomon je napisao: ’Nije dobro imati ličnih obzira [„pokazivati pristranost“, NW]‘ (Poslovice 28:21). Lako je biti blizak s nekim koga dobro poznajemo. Međutim, ponekad smo vrlo malo zainteresovani za nekoga koga ne poznajemo tako dobro. Takva pristranost ne priliči jednom Jehovinom slugi. Nema sumnje da bi trebalo svi da sledimo Pavlov jasan savet da se ’raširimo‘ — da, da raširimo svoju ljubav prema hrišćanima drugačijeg porekla (2. Korinćanima 6:13).

20. U kojim aspektima života treba da oponašamo Jehovu, našeg nepristranog Boga?

²⁰ Bez obzira da li ćemo imati tu prednost da živimo na nebu ili se nadamo da ćemo zauvek živeti na zemlji, to što smo nepristrani omogućava nam da budemo ujedinjeni u jedno stado pod jednim Pastirom (Efešanima 4:4, 5, 16). Ako se trudimo da oponašamo Jehovu, našeg nepristranog Boga, to nam može pomoći u hrišćanskoj službi, u porodici, u skupštini i u svakom aspektu života. Kako? Sledeći članak će govoriti o tome.

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

• Kako je Jehova pokazao nepristranost prema Ravi i Gavaonjanima?

• Kako je Isus pokazao nepristranost kada je poučavao?

• Šta nam može pomoći da prevaziđemo bilo kakve kulturne i rasne predrasude?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 13. strani]

Početak Izraelovog osvajanja Hanana

[Slika na 15. strani]

Isus se nije ustezao da svedoči jednoj Samarićanki

[Slika na 16. strani]

Sastanak na amharskom jeziku u Britaniji

[Slika na 16. strani]

Albertova ljubav prema Jehovi pomogla mu je da prevaziđe predrasude