Služenje jedinstvenoj jezičkoj grupi u Koreji

U LETO 1997, jedna oduševljena, ali i prilično tiha grupa sakupila se na oblasnom kongresu Jehovinih svedoka. Bio je to prvi kongres u Koreji za gluve i nagluve osobe. Najveći broj prisutnih bio je 1 174. Kompletan program — uključujući i govore, intervjue i dramu — održan je na korejskom znakovnom jeziku i projektovan je na velikom ekranu koji se video u celoj Kongresnoj dvorani. Bio je to vrhunac dugogodišnjeg truda mnogobrojnih dobrovoljaca.

’Gluvima će se otvoriti uši‘ u budućem raju na zemlji (Isaija 35:5). Da bi živeli u tom raju, svi, uključujući i gluve, najpre moraju da uđu u duhovni raj, napredno duhovno stanje Božjeg srećnog naroda. Moraju postati predani, kršteni Jehovini svedoci, i moraju dozvoliti da ih On pouči (Mihej 4:1-4).

Skromni počeci

Iako je propovedanje među gluvima započelo tokom 1960-ih, nekoliko njih je počelo da prisustvuje sastancima Jehovinih svedoka u Seulu, glavnom gradu Koreje, tek tokom 1970-ih. Hrišćanski brat koji je brzo pisao, na tabli je zapisivao glavne tačke govora, kao i biblijske citate koji su čitani.

Godine 1971, u gradu Tedžon, jedan Svedok koji je imao gluvog sina počeo je njemu i njegovim gluvim prijateljima da prenosi poruku o Kraljevstvu. Iz te grupe nekoliko revnih pojedinaca sada predvodi na području na znakovnom jeziku (Zaharija 4:10).

Mladi se spremno stavljaju na raspolaganje

Kada su gluve osobe želele da usvoje spoznanje o Jehovi i Isusu i tako krenu  putem koji vodi u život, trebalo je da neki volonteri ulože prilično truda (Jovan 17:3). U tu svrhu, mnogi Jehovini svedoci naučili su znakovni jezik i od tada su nagrađeni vrednim iskustvima.

Jedan 15-godišnjak, Park Insan, postavio je sebi za cilj da nauči znakovni jezik. Da bi to uradio, postao je šegrt u jednoj fabrici gde je bilo zaposleno oko 20 gluvih osoba. Osam meseci je tesno sarađivao s njima da bi naučio taj jezik i da bi shvatio kako gluvi razmišljaju. Naredne godine, postao je opšti pionir, to jest punovremeni objavitelj Kraljevstva, i počeo je da pomaže grupi gluvih ljudi koji su se zanimali za biblijsku istinu. Ta grupa je veoma brzo rasla i uskoro je nedeljom na sastanku bilo više od 35 prisutnih (Psalam 110:3).

Zatim su, prvi put u Seulu, hrišćanski sastanci bili organizovani direktno na znakovnom jeziku. Brat Park Insan je služio kao specijalni pionir u ovoj grupi koja je rasla. Do tada je već vešto koristio znakovni jezik. Tokom nekih meseci, vodio je i po 28 biblijskih studija s gluvim osobama. Mnogi od njih su napredovali i postali Jehovini svedoci.

Kao rezultat ovog veoma aktivnog volonterskog rada, u Seulu je oktobra 1976. formirana prva skupština na znakovnom jeziku s 40 objavitelja i 2 opšta pionira. To je objavitelje u drugim gradovima u Koreji podstaklo na aktivnost. Mnoge gluve osobe čeznule su za dobrom vešću i čekale su da ih neko poseti.

Rad među gluvima

Možda se pitaš kako se došlo do gluvih. S mnogima se stupilo u kontakt putem poznanstava. Takođe, posećivani su vlasnici lokalnih prodavnica pirinča koji su davali imena i adrese gluvih osoba. Neke vladine službe puno su pomogle oko takvih informacija. Marljivo obrađivanje područja na kojima žive gluvi imalo je tako dobre rezultate da su s vremenom formirane četiri skupštine na znakovnom jeziku. Mnogi mladi hrišćani bili su ohrabreni da nauče znakovni jezik.

Podružnica Jehovinih svedoka je tim skupštinama dodelila specijalne pionire koji su naučili taj jezik. Ovim skupštinama su odnedavno dodeljena i braća koja su završila Školu za osposobljavanje slugu što doprinosi tome da te skupštine budu duhovno jake.

Naravno, postoje i poteškoće koje treba prevazići. Služiti na ovom području zahteva dodatni trud da bi se razumeo mentalitet gluvih. Njihove misli i postupci veoma su direktni. To ponekad iznenadi ljude i može dovesti do nesporazuma. Nadalje, kada Svedoci vode kućne biblijske studije s gluvim osobama, potrebno je da se tim osobama pomogne da postanu vešti u korišćenju sopstvenog jezika i da se ohrabre da više vremena posvete čitanju i proučavanju.

U svojim svakodnevnim aktivnostima, gluvi se suočavaju s poteškoćama koje su drugima uglavnom strane. Sporazumevanje u državnim i medicinskim ustanovama, kao i pri jednostavnim poslovnim  transakcijama, često je za njih veliki problem. Zahvaljujući tome što su Svedoci iz obližnjih skupština pružili svoju podršku punu ljubavi, gluve osobe su u hrišćanskoj skupštini osetile pravo bratstvo (Jovan 13:34, 35).

Neformalno svedočenje donosi rezultate

U Fusanu, velikoj luci na jugu Koreje, jedan Svedok je sreo dva gluva muškarca koji su na parčetu papira napisali: „Mi volimo raj. Želimo da znamo koji stihovi govore o večnom životu.“ Brat je zapisao njihovu adresu i dogovorio se da ih poseti. Kada ih je posetio, zatekao je punu sobu gluvih koji su želeli da čuju poruku o Kraljevstvu. Ovo iskustvo ga je podstaklo da počne da uči znakovni jezik. Uskoro je u Fusanu oformljena skupština na znakovnom jeziku.

Jedan brat iz te skupštine je primetio dva gluva muškarca kako razgovaraju na znakovnom jeziku i prišao im. Kada je saznao da su upravo prisustvovali jednom religioznom sastanku, pozvao ih je da tog istog dana u dva sata po podne dođu u Dvoranu Kraljevstva. Došli su i započet je biblijski studij. Uskoro su prisustvovali oblasnom kongresu sa svojih 20 gluvih prijatelja. Iz te grupe, nekoliko njih je predalo svoj život Jehovi.  Dvojica su postali starešine u skupštinama na znakovnom jeziku, a još jedan služi kao sluga pomoćnik.

Odlučnost je nagrađena

S obzirom da neke gluve osobe žive prilično daleko od bilo koje skupštine na znakovnom jeziku, često je potrebno uložiti veliki trud i biti odlučan kako bi im se obezbedila redovna duhovna hrana iz Biblije. Na primer, na jednom ostrvu živeo je jedan 31-godišnji ribar. Za biblijsku poruku je čuo od svog mlađeg brata koga su posetili Jehovini svedoci. U želji da zadovolji svoju duhovnu glad, taj gluvi ribar je brodom otputovao 16 kilometara do Tongjanga, grada na južnoj obali Koreje. To je uradio da bi se sastao s jednim specijalnim pionirom iz skupštine na znakovnom jeziku u Masanu. Ovaj specijalni pionir je svakog ponedeljka putovao 65 kilometara samo da bi vodio biblijski studij sa ovim gluvim ribarem.

Da bi nedeljom prisustvovao sastanku u Masanu, ovaj gluvi student Biblije morao je da putuje 16 kilometara brodom i još 65 autobusom. Njegova odlučnost se isplatila. Za nekoliko meseci je poboljšao svoj znakovni jezik, naučio još korejskih znakova, i — što je najvažnije — uvideo koji je jedini način da se stekne blizak odnos s Jehovom. Kada je shvatio koliko su sastanci i redovno svedočenje važni, preselio se na područje skupštine na znakovnom jeziku. Da li je to bilo jednostavno? Nije. Morao je da napusti posao koji mu je donosio mesečnu zaradu od 3500 evra, ali je njegova odlučnost bila nagrađena. Nakon što je napredovao u istini, krstio se i sada sa svojom porodicom srećno služi Jehovi.

Prevođenje za gluve

Dobra vest o Kraljevstvu često se prenosi govorom. Međutim, da bi se poruka iz Božje Reči prenela što preciznije, neophodno je da se biblijska učenja sačuvaju u trajnijem obliku. Zato su u prvom veku iskusne starešine pisale knjige i poslanice (Dela apostolska 15:22-31; Efešanima 3:4; Kološanima 1:2; 4:16). Danas nam se putem knjiga i drugih hrišćanskih publikacija obezbeđuje obilje duhovne hrane. Te publikacije se prevode na stotine jezika, uključujući i mnoge znakovne jezike. Da bi se to radilo i u Koreji, lokalna podružnica ima prevodilačko odeljenje za znakovni jezik. Posebno odeljenje proizvodi video-kasete na znakovnom jeziku. Na taj način se obezbeđuje duhovna hrana za gluve objavitelje dobre vesti i zainteresovane osobe u skupštinama širom Koreje.

Iako su mnogi postali vešti u korišćenju znakovnog jezika i pomagali su u proizvodnji video-kaseta, najbolji prevodioci su obično deca gluvih roditelja. Oni uče znakovni jezik odmalena. Zato ne samo da tačno pokazuju znakove, već svojim gestovima i izrazima lica na srdačan način objašnjavaju i naglašavaju poruku, zbog čega dostižu um i srce.

Kao što je već spomenuto, u Koreji se kongresi i veći skupovi na znakovnom jeziku održavaju redovno. Da bi se to postiglo, potrebno je mnogo rada, izdataka i zalaganja. Ipak, oni koji prisustvuju takvim skupovima veoma cene sve to. U želji da budu zajedno i razgovaraju o odličnoj duhovnoj hrani koju su dobili, mnogi se zadrže dugo nakon završetka programa. Jasno je da služba u ovoj jedinstvenoj grupi ima svoje izazove, ali duhovni blagoslovi čine je vrednom truda.

[Slika na 10. strani]

Video-kasete na znakovnom jeziku proizvedene u Koreji: „Šta Bog zahteva od nas?“, „Cenimo naše duhovno nasleđe“, „Upozoravajući primeri za naše vreme“, i „Poštuj Jehovin autoritet“

[Slike na 10. strani]

Odozdo u smeru kazaljke na satu: Snimanje video-kasete na znakovnom jeziku u podružnici u Koreji; pripremanje znakova za teokratske izraze; prevodilački tim za znakovni jezik; sufliranje tumaču tokom snimanja video-kasete