Traži dobro u svima
Traži dobro u svima
„Pamti me, Bože moj, po dobru“ (NEMIJA 13:31, NW ).
1. Kako Jehova prema svima pokazuje dobrotu?
SUNČAN dan predstavlja pravo olakšanje nakon mnogo oblačnih i tmurnih dana. Ljudi su tada raspoloženi i dobro se osećaju. Isto tako, jedan pljusak — čak i provala oblaka — pruža osveženje nakon dugog vrelog i sušnog perioda. Jehova, naš Stvoritelj pun ljubavi, stvorio je atmosferu koja nam pruža ovakve predivne darove u vidu različitih vremenskih prilika. Dok je poučavao, Isus je ukazao na Božju velikodušnost sledećim rečima: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone; da se pokažete kao sinovi svog Oca koji je na nebesima, jer on daje da njegovo sunce izlazi i zlima i dobrima i da kiša pada i na pravedne i na nepravedne“ (Matej 5:43-45). Da, Jehova prema svima pokazuje dobrotu. Njegove sluge treba da se trude da ga oponašaju i to tako što traže dobro u drugima.
2. (a) Na temelju čega Jehova pokazuje dobrotu? (b) Šta Jehova posmatra da bi zapazio kako reagujemo na njegovu velikodušnost?
2 Na temelju čega Jehova pokazuje dobrotu? Još od kada je Adam sagrešio, Jehova je uvek tražio dobro u ljudima (Psalam 130:3, 4). Njegova namera je bila da poslušni ljudi ponovo žive u raju (Efešanima 1:9, 10). Njegova nezaslužena dobrota nam pruža mogućnost da posredstvom obećanog Semena budemo izbavljeni od greha i nesavršenosti (Postanje 3:15; Rimljanima 5:12, 15). Ako prihvatimo otkupninu, to nam omogućuje da na kraju postanemo savršeni. Jehova posmatra svakoga od nas da bi, između ostalog, video kako reagujemo na njegovu velikodušnost (1. Jovanova 3:16). On zapaža svaki naš postupak kojim pokazujemo da cenimo njegovu dobrotu. Apostol Pavle je napisao: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevrejima 6:10).
3. Koje pitanje zaslužuje našu pažnju?
3 Kako onda možemo da oponašamo Jehovu u tome da tražimo dobro u drugima? Hajde da osmotrimo odgovore na ovo pitanje uzimajući u obzir četiri područja u životu: (1) hrišćansku službu, (2) porodicu, (3) skupštinu i (4) odnose s drugima.
U propovedanju i stvaranju učenika
4. Kako učešće u hrišćanskoj službi predstavlja jedan način na koji tražimo dobro u drugima?
4 „Njiva je svet“, objasnio je Isus kada je odgovarao na pitanja njegovih učenika o značenju parabole o pšenici i kukolju. Kao Hristovi današnji učenici, mi smo svesni ove istine dok učestvujemo u službi (Matej 13:36-38; 28:19, 20). Naša služba na terenu predstavlja javnu izjavu naše vere. Sama činjenica da su Jehovini svedoci dobro poznati po svojoj službi od kuće do kuće i na ulicama pokazuje da marljivo tražimo sve one koji su dostojni poruke o Kraljevstvu. Zaista, Isus je dao sledeće uputstvo: „U koji god grad ili selo uđete, potražite ko je u njemu dostojan“ (Matej 10:11; Dela apostolska 17:17; 20:20).
5, 6. Zašto smo istrajni kada se radi o ponovnom posećivanju ljudi?
5 Kada nepozvani dolazimo kod ljudi, tada zapažamo kako reaguju na našu poruku. Ponekad nailazimo na nekog člana domaćinstva koji bi nas saslušao, dok drugi, iz istog tog domaćinstva, kaže: „Nismo zainteresovani“, i okonča posetu. Kako nam je samo žao što protivljenje ili nezainteresovanost jedne osobe utiče na reakciju druge! Šta stoga možemo uraditi da bismo istrajno tražili dobro u drugima?
6 Kada ponovo propovedamo na tom području i ponovo posetimo taj dom, možda će nam se pružiti prilika da razgovaramo direktno sa osobom koja je prekinula prethodnu posetu. Ako se sećamo šta se tada dogodilo, to nam može pomoći da budemo pripremljeni za sledeću posetu. Osoba koja se protivila možda je s najboljom namerom sprečila nekoga od svojih ukućana da do kraja sasluša poruku o Kraljevstvu. Možda su na njen stav uticale pogrešne informacije o našim namerama. Međutim, to ne treba da nas spreči da i dalje nastojimo da tom domaćinstvu propovedamo dobru vest o Kraljevstvu i da taktično pokušavamo da ispravimo pogrešno mišljenje o nama. Svima želimo da pomognemo da dođu do tačnog spoznanja o Bogu. Tada se može desiti da Jehova privuče k sebi baš tu osobu (Jovan 6:44; 1. Timoteju 2:4).
7. Šta nam može pomoći da budemo pozitivni kada pristupamo ljudima?
7 Kada je davao uputstva svojim učenicima, Isus je uzeo u obzir i protivljenje porodice. Zar on nije rekao: „Došao [sam] da razdvojim čoveka od njegovog oca, i kćer od njene majke, i nevestu od njene svekrve“? Zatim je dodao: „Čoveku će neprijatelji biti njegovi ukućani“ (Matej 10:35, 36). Međutim, okolnosti i stavovi se menjaju. Neka iznenadna bolest, smrt rođaka, neka nesreća, emocionalni problemi i bezbrojni drugi faktori utiču na to kako ljudi reaguju na naše propovedanje. Ako smo negativni — ako smatramo da se ljudi kojima propovedamo neće odazvati — da li onda stvarno tražimo dobro u njima? Zašto ih nekom drugom prilikom ne bismo s radošću ponovo posetili? Možda ćemo naići na drugačiju reakciju. Ponekad drugačiju reakciju ne izazove samo ono što kažemo već i način na koji to kažemo. Ako se pre nego što počnemo da propovedamo od sveg srca pomolimo Jehovi, to će nam sigurno pomoći da budemo pozitivni i da poruku o Kraljevstvu svima prenosimo na privlačan način (Kološanima 4:6; 1. Solunjanima 5:17).
8. Do čega može dovesti kada hrišćani traže dobro u svojim rođacima koji nisu vernici?
8 U nekim skupštinama mnogi članovi iste porodice služe Jehovi. Istrajnost starijeg rođaka i njegovi odnosi u porodici i u braku često izazivaju divljenje i poštovanje mlađih članova porodice i dovodi do toga da se srce tih mladih promeni. Poslušnost savetu apostola Petra pomogla je mnogim hrišćanskim suprugama da „bez reči“ pridobiju svoje muževe (1. Petrova 3:1, 2).
U porodici
9, 10. Kako su Jakov i Josif tražili dobro u svojoj porodici?
9 Bliske veze među članovima porodice predstavljaju još jedno područje na kojem možemo tražiti dobro u drugima. Osmotri pouku koju nam pruža način na koji je Jakov postupao sa svojim sinovima. U 3. i 4. stihu 37. poglavlja Postanja, Biblija nam govori da je Jakov naročito voleo Josifa. Josifova polubraća su bila toliko ljubomorna zbog toga da su čak skovali zaveru da ubiju svog brata. Međutim, zapazi kakav su stav Jakov i Josif imali kasnije u životu. Obojica su tražila dobro u svojoj porodici.
10 Josif je primio svoju braću dok je služio kao glavni nastojnik koji je delio hranu u Egiptu kada je nastupila glad. Iako nije odmah rekao ko je on u stvari, postarao se da oni budu dobro zbrinuti i da odnesu dovoljno hrane svom ostarelom ocu. Da, iako je bio žrtva njihove mržnje, Josif je uradio ono što je bilo najbolje za njih (Postanje 41:53–42:8; 45:23). Isto tako, Jakov je na samrti izrekao proročanske blagoslove svim svojim sinovima. Iako zbog svog lošeg postupanja nisu dobili neke prednosti, nikome nije bilo uskraćeno da dobije nasleđe u zemlji (Postanje 49:3-28). Jakov je tada pokazao divan izraz postojane ljubavi!
11, 12. (a) Koji proročanski primer pokazuje koliko je važno tražiti dobro u članovima porodice? (b) Koju pouku izvlačimo iz primera oca u Isusovom poređenju o rasipnom sinu?
11 Jehovina dugotrpljivost u ophođenju s nevernom izraelskom nacijom pruža dublji uvid u to kako on traži dobro u svom narodu. Pomoću porodične situacije proroka Osije, Jehova je prikazao svoju postojanu ljubav. Osijina žena Gomera je uvek iznova činila preljubu. Uprkos tome, Jehova je uputio Osiju da uradi sledeće: „Idi opet i ljubi ženu koju ljubavnik ljubi, i koja preljubu čini; ljubi je kao što Jehova sinove Izraelove ljubi, koji se drugim bogovima obraćaju i vole kolače od grožđa“ (Osija 3:1). Zašto mu je Jehova to rekao? Jehova je znao da će iz nacije koja je zastranila od njegovih puteva pojedinci ipak reagovati na njegovo strpljenje. Osija je objavio: „Posle toga će se sinovi Izraelovi obratiti i tražiće Jehovu Boga svoga, i Davida, kneza svoga; i uzdrhtaće od radosti pred Jehovom i pred dobrotom njegovom u poslednja vremena“ (Osija 3:5). Nema sumnje da je ovo dobar primer kog treba da se prisetimo kada se suočavamo s poteškoćama u porodici. Ako ništa drugo, to što i dalje tražiš dobro u drugim članovima porodice pružiće dobar primer strpljivosti.
12 Isusova parabola o izgubljenom sinu pruža nam još više uvida u to kako možemo tražiti dobro u članovima porodice. Mlađi sin se vratio kući nakon što je prestao s raskalašnim načinom života. Otac je bio milosrdan prema njemu. Kako je otac reagovao na pritužbe starijeg sina koji nikada nije napustio porodicu? Obraćajući se starijem sinu, otac je rekao: „Dete, ti si uvek bio sa mnom, i sve što je moje tvoje je.“ Ovo nije bila uvredljiva zamerka već jednostavna potvrda očeve ljubavi. „Jednostavno smo morali da se veselimo i radujemo, jer ovaj tvoj brat beše mrtav, i ožive, beše izgubljen, i nađe se.“ I mi na sličan način možemo tražiti dobro u drugima (Luka 15:11-32).
U hrišćanskoj skupštini
13, 14. Koji je jedan način na koji možemo kraljevski zakon ljubavi primenjivati u hrišćanskoj skupštini?
13 Nama kao hrišćanima je cilj da primenjujemo kraljevski zakon ljubavi (Jakov 2:1-9). Istina, verovatno nemamo ništa protiv braće iz naše skupštine čija se materijalna situacija razlikuje od naše. Međutim, da li među nama ipak ima ’klasnih razlika‘ zasnovanih na rasnom, kulturnom ili čak religioznom poreklu? Ako ih ima, kako možemo primeniti Jakovljev savet?
14 Kada se srdačno pozdravimo sa svima koji prisustvuju hrišćanskim sastancima, to dokazuje da smo gostoljubivi. Nervoza i stidljivost koju u početku osećaju osobe koje su počele da dolaze u Dvoranu Kraljevstva verovatno će nestati kada preuzmemo inicijativu da razgovaramo s njima. Jedna osoba koja je prvi put bila na jednom hrišćanskom sastanku je rekla: „Svi su bili tako prijateljski nastrojeni. Izgledalo je kao da me svi već poznaju. Bilo mi je kao da sam kod kuće.“
15. Kako se mladima u skupštini može pomoći da pokazuju interesovanje za starije?
15 U nekim skupštinama se nekoliko mladih na kraju sastanka okupi unutar ili van Dvorane Kraljevstva i izbegava društvo starijih. Kako se može preduzeti nešto pozitivno da bi se prevazišao ovaj trend? Naravno, prvi korak treba da preduzmu roditelji. Oni treba da poučavaju decu kod kuće i da ih pripremaju za sastanke (Poslovice 22:6). Deci se može dati zadatak da pripreme publikacije koje su potrebne za sastanak kako bi svi poneli ono što je potrebno. Osim toga, roditelji su u najboljoj poziciji da podstiču svoju decu da u Dvorani Kraljevstva razgovaraju sa starima i nemoćnima. Deci može pružiti osećaj zadovoljstva kada imaju šta da kažu takvim osobama.
16, 17. Kako odrasli mogu tražiti dobro u mladima u skupštini?
16 Starija braća i sestre treba da se zanimaju za mlade u skupštini (Filipljanima 2:4). Oni mogu da preuzmu inicijativu i da razgovaraju s mladima na ohrabrujuć način. Obično se na sastanku razmatraju neke važne teme. Mladima se može postaviti pitanje da li im je bilo lepo na sastanku i da li je bilo nekih misli koje su im se naročito svidele i koje bi mogli da primene. S obzirom da su deo skupštine, mlade treba pohvaliti kada pažljivo prate na sastanku i kada komentarišu, kao i za bilo koje drugo učešće u programu. Način na koji se mladi ophode prema starijima u skupštini i način na koji obavljaju jednostavne poslove u kući, pokazuje da će se i u budućnosti verovatno dobro brinuti i o većim odgovornostima (Luka 16:10).
17 Kada prihvataju odgovornosti, neki mladi napreduju u duhovnom pogledu i tako dobijaju veće odgovornosti. Kada imaju neku preokupaciju, to ih može sprečiti da postupaju nemudro (2. Timoteju 2:22). Na osnovu toga kako obavljaju svoje zadatke može se ’proveriti da li su prikladna‘ braća koja posežu za službom sluge pomoćnika (1. Timoteju 3:10). Njihovo spremno učešće na sastancima i revnost u službi, kao i zanimanje za sve u skupštini, omogućuje starešinama da vide njihov potencijal kada ih uzimaju u obzir za dodatne zadatke.
Tražiti dobro u svima
18. Koju zamku u pogledu prosuđivanja treba izbegavati, i zašto?
18 „Nije dobro pri suđenju ličnih imati obzira [’pokazivati pristranost‘, NW]“, kažu Poslovice 24:23. Nebeska mudrost nalaže starešinama da izbegavaju pristranost kada prosuđuju o stvarima u skupštini. Jakov je izjavio: „Mudrost odozgo je pre svega čestita, zatim miroljubiva, razumna, spremna da posluša, puna milosrđa i dobrih plodova, ne pravi pristrane razlike, nije licemerna“ (Jakov 3:17). Očigledno je da, dok traže dobro u drugima, starešine moraju da se postaraju da prilikom prosuđivanja na njih ne utiču lični odnosi i emocije. „Ustaje Bog u saboru Božjemu“, napisao je psalmista Asaf. „Usred bogova [što se odnosi na ljudske sudije] on sudi: ’Dokle ćete nepravedno suditi, i biti pristrani prema zlima‘“ (Psalam 82:1, 2, NW). U skladu s tim, hrišćanske starešine izbegavaju bilo kakvu sklonost ka tome da povlađuju kada je u neku situaciju uključen neki njihov prijatelj ili rođak. Na taj način čuvaju jedinstvo skupštine i dozvoljavaju Jehovinom duhu da slobodno deluje (1. Solunjanima 5:23).
19. Na koje načine možemo tražiti dobro u drugima?
19 Kada tražimo dobro u našoj braći i sestrama, mi odražavamo Pavlov stav koji je on izrazio u pismu solunskoj skupštini. On je rekao: „Osim toga, uzdamo se u Gospoda što se tiče vas, da radite i da ćete i dalje raditi ono što nalažemo“ (2. Solunjanima 3:4). Kada tražimo dobro u drugima, tada ćemo lakše prelaziti preko njihovih grešaka. Tražićemo područja na kojima možemo da pohvalimo svoju braću i sigurno ćemo izbegavati kritički duh. „Ono što se... od nastojnika traži“, napisao je Pavle, „jeste da se čovek nađe veran“ (1. Korinćanima 4:2). Vernost ne samo nastojnika u skupštini već i sve naše hrišćanske braće i sestara navodi nas da ih volimo. Tako postajemo bliskiji s njima i to jača veze hrišćanskog prijateljstva. Mi prihvatamo gledište koje je Pavle imao prema braći u to vreme. Oni su naši „saradnici za Božje kraljevstvo“ i „pomoć koja jača“ (Kološanima 4:11). Time ispoljavamo Jehovin stav.
20. Koje će blagoslove dobiti oni koji u svima traže dobro?
20 Nema sumnje da se slažemo sa sledećom Nemijinom molitvom: „Pamti me, Bože moj, po dobru“ (Nemija 13:31, NW). Koliko nam je drago što Jehova traži dobro u ljudima! (1. Kraljevima 14:13). Postupajmo i mi tako u ophođenju s drugima. Ako tako postupamo, bićemo spaseni i moći ćemo da živimo večno u novom svetu koji je sada toliko blizu (Psalam 130:3-8).
Kako bi odgovorio?
• Na temelju čega Jehova prema svima pokazuje dobrotu?
• Kako možemo tražiti dobro u drugima
• u službi?
• u porodici?
• u skupštini?
• u svim međuljudskim odnosima?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 18. strani]
Uprkos tome što su ga braća ranije mrzela, Josif je radio ono što je dobro za njih
[Slika na 19. strani]
Protivljenje nas ne sprečava da nastojimo da pomognemo svima
[Slika na 20. strani]
Bez obzira na to kakvi su bili u prošlosti, nijednom od Jakovljevih sinova nisu uskraćeni blagoslovi
[Slika na 21. strani]
Srdačno se pozdravi sa svima na hrišćanskim sastancima