Da li ’spremno čekaš‘ na Jehovu?
Da li ’spremno čekaš‘ na Jehovu?
„Kakve... osobe treba vi da budete u delima koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu, očekujući i čvrsto držeći u mislima prisutnost Jehovinog dana!“ (2. PETROVA 3:11, 12).
1, 2. Kako bi ilustrovao značenje reči ’spremno čekati‘ Jehovin dan?
ZAMISLI jednu porodicu koja očekuje goste na večeri. Vreme njihovog dolaska se brzo približava. Domaćica dovršava jelo. Njen muž i deca se staraju oko toga da sve ostalo bude spremno. Svi su uzbuđeni. Da, cela porodica jedva čeka da gosti dođu i raduje se predstojećem ukusnom obroku i prijatnom društvu.
2 Kao hrišćani, mi očekujemo nešto mnogo značajnije. Šta je to? Svi mi očekujemo ni manje ni više nego ’Jehovin dan‘! Dok taj dan ne dođe, mi treba da budemo poput proroka Miheja, koji je rekao: „Ja ću na Jehovu gledati. Spremno ću čekati na Boga svog spasenja“ (Mihej 7:7, NW). Da li to znači da ne treba da budemo aktivni? Ne, jer ima puno toga što treba da se uradi.
3. Prema 2. Petrovoj 3:11, 12, kakav stav hrišćani treba da imaju?
3 Apostol Petar nam pomaže da imamo ispravan stav dok čekamo. On kaže: „Kakve... osobe treba vi da budete u delima koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu, očekujući i čvrsto držeći u mislima prisutnost Jehovinog dana!“ (2. Petrova 3:11, 12). Zapazi da ovo nije upitna već uzvična rečenica. Petar nije postavio pitanje. On je u svoja dva nadahnuta pisma opisao kakve osobe hrišćani treba da budu. Takođe ih je ohrabrio da nastave s „delima koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu“. Trebalo je da hrišćani budu i dalje budni, bez obzira na to što je prošlo oko 30 godina otkako je Isus Hrist dao znak o ’svršetku sistema stvari‘ (Matej 24:3). Trebalo je da ’očekuju i čvrsto drže u mislima‘ prisutnost Jehovinog dana.
4. Šta sve podrazumeva izraz „čvrsto držeći u mislima prisutnost Jehovinog dana“?
4 Grčka reč koja je ovde prevedena sa „čvrsto držeći u mislima“ doslovno znači „ubrzati“. Naravno, mi ne možemo doslovno „ubrzati“ Jehovin dan. U stvari, mi ’ne znamo ni dan ni čas‘ u koji će Isus Hrist doći da izvrši presudu nad neprijateljima njegovog Oca (Matej 24:36; 25:13). Jedan rečnik objašnjava da glagol iz koga je izvedena reč „ubrzati“ ovde znači „’požurivati‘, i da je prema tome njegovo značenje usko povezano s tim da se bude ’revan, aktivan, zaokupljen nečim‘“. Dakle, Petar je podsticao suvernike da željno iščekuju prisutnost Jehovinog dana. To im je bilo moguće pod uslovom da taj dan neprestano drže u mislima (2. Petrova 3:12). S obzirom da je ’veliki i strahoviti dan Jehovin‘ sada jako blizu, i mi treba da imamo taj isti misaoni stav (Joil 2:31).
Čekaj vršeći ’dela koja pripadaju svetom ponašanju‘
5. Kako možemo pokazati da žarko želimo da preživimo ’Jehovin dan‘?
5 Ako žarko želimo da preživimo Jehovin dan, to ćemo jasno pokazati „delima koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu“. Izraz ’dela koja pripadaju svetom ponašanju‘ podseća nas na Petrovo ohrabrenje: „Kao poslušna deca, ne oblikujte se prema željama koje ste ranije imali u svom neznanju, nego, poput Svetog koji vas je pozvao, budite i sami sveti u celom svom ponašanju, jer je napisano: ’Budite sveti, jer sam ja svet‘“ (1. Petrova 1:14-16).
6. Šta moramo da radimo da bismo bili sveti?
6 Da bismo bili sveti, moramo sačuvati fizičku, mentalnu, moralnu i duhovnu čistoću. Da li se pripremamo za ’Jehovin dan‘ tako što čuvamo svoju svetost kao oni koji nose Jehovino ime? U današnjem vremenu nije lako održati takvu čistoću zato što se moral ovog sveta naglo srozava (1. Korinćanima 7:31; 2. Timoteju 3:13). Da li se povećava jaz između naših moralnih merila i moralnih merila ovog sveta? Ako se ne povećava, to je razlog za zabrinutost. Da li se možda naša lična merila, premda su viša od svetskih, ipak srozavaju? Ako je to slučaj, treba da preduzmemo odlučnu akciju da to ispravimo kako bismo ugodili Bogu.
7, 8. (a) Kako bismo mogli izgubiti iz vida koliko je važno da vršimo ’dela koja pripadaju svetom ponašanju‘? (b) Koje mere treba preduzeti ukoliko do toga dođe?
7 S pojavom pornografije na Internetu i zbog mogućnosti da se ona gleda u privatnosti, neki kojima ranije takav nemoralan materijal nije bio dostupan, sada imaju pristup „neiscrpnom izvoru seksualnih užitaka“, izjavio je jedan lekar. Ako bismo tražili te sramotne Internet sajtove, time bismo sigurno ignorisali biblijsku zapovest da se ’ne dotičemo ničeg nečistog‘ (Isaija 52:11). Da li bismo u tom slučaju zaista ’čvrsto držali u mislima prisutnost Jehovinog dana‘? Ili bismo odlagali taj dan, misleći da će biti vremena da se očistimo iako i dalje prljamo svoje misli pornografskim materijalom? Ako imamo problem ove vrste, treba hitno da molimo Jehovu da ’odvrati naše oči od lažnih sujeta i da na njegovom putu oživimo‘! (Psalam 119:37).
8 Velika većina Jehovinih svedoka, kako mladi tako i stari, drži se Božjih visokih moralnih merila i izbegava nemoralne mamce ovog sveta. Budući da su svesni hitnosti vremena i Petrovog upozorenja da će ’Jehovin dan doći kao lopov‘, oni ne prestaju da vrše ’dela koja pripadaju svetom ponašanju‘ (2. Petrova 3:10). Svojim delima dokazuju da ’očekuju i čvrsto drže u mislima prisutnost Jehovinog dana‘. a
Čekaj vršeći ’dela odanosti Bogu‘
9. Na šta treba da nas podstakne odanost Bogu?
9 ’Dela odanosti Bogu‘ su takođe važna ako želimo da držimo u mislima Jehovin dan. ’Odanost Bogu‘ uključuje poštovanje prema njemu koje nas pokreće da činimo ono što mu je ugodno. Ono što nas motiviše na dela odanosti Bogu jeste lojalna privrženost njemu. Njegova je volja da se „sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). Bog „ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Zar onda naša odanost Bogu ne treba da nas podstakne da uložimo još više napora u pomaganju ljudima da upoznaju Jehovu i da ga oponašaju? (Efešanima 5:1).
10. Zašto treba da se čuvamo od ’prevarne moći bogatstva‘?
10 Naših dela odanosti Bogu biće puno ako najpre tražimo Božje Kraljevstvo (Matej 6:33). To uključuje da imamo uravnoteženo gledište o materijalnim stvarima. Isus je upozorio: „Držite oči otvorene i čuvajte se svake vrste lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Iako možda teško možemo zamisliti sebe kako smo obuzeti ljubavlju prema novcu, dobro je da zapazimo da „briga ovog sistema stvari i prevarna moć bogatstva“ mogu ’zagušiti reč‘ Božju (Matej 13:22). Možda nije lako zaraditi za život. Zbog toga u nekim delovima sveta mnogi misle da će živeti bolje samo ako se presele u neku bogatiju zemlju, što znači da možda nekoliko godina moraju živeti odvojeno od svoje porodice. Čak i neke Božje sluge slično razmišljaju. Kada bi otišli u drugu zemlju, možda bi i uspeli da obezbede svojoj porodici udobniji život. Međutim, kako bi to uticalo na duhovnost njihovih najbližih koji bi ostali kod kuće? Bez ispravnog vođstva jednog poglavara u porodici, da li će biti dovoljno duhovno jaki da bi preživeli Jehovin dan?
11. Kako je jedan čovek na privremenom radu u drugoj zemlji pokazao da su dela odanosti Bogu važnija od bogatstva?
11 Jedan čovek s Filipina je upoznao biblijsku istinu od Jehovinih svedoka dok je bio na privremenom radu u Japanu. Nakon što je saznao koje odgovornosti po Bibliji ima poglavar porodice, uvideo je da treba da pomogne članovima svoje porodice da obožavaju Jehovu (1. Korinćanima 11:3). Njegova žena koja je ostala kod kuće snažno se protivila njegovoj novopronađenoj veri i želela je da on i dalje šalje novac umesto da se vrati i da poučava porodicu verovanjima koja se temelje na Bibliji. Ipak, podstaknut hitnošću vremena i brigom za svoje najbliže, on se vratio kući. Njegovo strpljivo i ljubazno ophođenje s članovima porodice je bilo nagrađeno. S vremenom je cela njegova porodica prihvatila pravo obožavanje, a njegova žena je započela s punovremenom službom.
12. Zašto treba duhovne interese da stavimo na prvo mesto u svom životu?
12 Naša situacija je slična onoj u kojoj se nalaze ljudi u zgradi zahvaćenoj požarom. Da li bi tada bilo mudro da izbezumljeno jurcamo po stanu kako bismo iz zapaljene zgrade koja samo što se nije srušila izvukli neke materijalne stvari? Umesto toga, zar ne bi bilo daleko važnije da spasavamo živote — svoj, kao i život članova svoje porodice i drugih stanara zgrade? Na sličan način, vreme rušenja ovog zlog sistema stvari veoma se brzo približava, a to znači da su ljudi u opasnosti. Pošto smo svesni toga, mi sasvim sigurno treba da stavimo duhovne interese na prvo mesto i da se s revnošću koncentrišemo na životospasavajuće delo propovedanja o Kraljevstvu (1. Timoteju 4:16).
Treba da budemo „bez mrlje“
13. U kakvom duhovnom stanju bi trebalo da budemo kada dođe Jehovin dan?
13 Naglašavajući koliko je važno da nastavimo da spremno čekamo, Petar kaže: „Voljeni, budući da očekujete te stvari, dajte sve od sebe da vas [Bog] na kraju nađe bez mrlje i bez mane, i u miru“ (2. Petrova 3:14). Pored toga što hrabri na dela koja pripadaju svetom ponašanju i odanosti Bogu, Petar naglašava i koliko je važno da nas Jehova na kraju nađe čiste, očišćene Isusovom dragocenom krvlju (Otkrivenje 7:9, 14). To iziskuje da osoba ispoljava veru u Isusovu žrtvu i da postane predani i kršteni Jehovin sluga.
14. Šta je uključeno u to da budemo „bez mrlje“?
14 Petar nas podstiče da damo sve od sebe kako bismo bili „bez mrlje“. Da li pazimo na to da naša figurativna odeća, naše hrišćansko ponašanje i ličnost, bude bez mrlje od sveta? Kada na našoj odeći primetimo mrlju, odmah nastojimo da je odstranimo. Posebno se trudimo da skinemo mrlju s neke odeće koja nam je omiljena. Da li se isto tako trudimo da skinemo mrlju s naše figurativne odeće, to jest nedostatke u našoj ličnosti ili u našem ponašanju?
15. (a) Zašto je trebalo da Izraelci stave rese na skutove svojih haljina? (b) Zašto su današnje Jehovine sluge drugačije od sveta?
15 Trebalo je da Izraelci „naprave rese po skutovima od haljina svojih“ i da stave ’na rese plavi gajtan‘. Zašto? Da bi upamtili Jehovine zapovesti, slušali ih i ’bili sveti‘ svome Bogu (Brojevi 15:38-40). Kao Jehovine današnje sluge, mi slušamo Božje zakone i načela i zato smo drugačiji od sveta. Na primer, mi čuvamo moralnu čistoću, poštujemo svetost krvi i izbegavamo idolopoklonstvo svake vrste (Dela apostolska 15:28, 29). Mnogi nas poštuju zbog naše čvrste odlučnosti da budemo neokaljani (Jakov 1:27).
Treba da budemo „bez mane“
16. Šta se podrazumeva pod tim da budemo „bez mane“?
16 Petar takođe kaže da treba da budemo „bez mane“. Kako je to moguće? Mrlja se može ukloniti ili očistiti, ali s manom to nije slučaj. Mana predstavlja neku unutrašnju slabost ili nedostatak. Apostol Pavle je ohrabrio suhrišćane u Filipima: „Sve radite bez mrmljanja i prepiranja, da budete besprekorni i nedužni, Božja deca bez mane usred pokvarenog i izopačenog naraštaja, u kome svetlite kao svetlioci u svetu“ (Filipljanima 2:14, 15). Ako slušamo ovaj savet, izbegavaćemo mrmljanje i prepiranje, i služićemo Bogu iz čistih poticaja. Ljubav prema Jehovi i prema našim bližnjima pokrenuće nas da propovedamo ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 22:35-40; 24:14). Štaviše, nastavićemo da objavljujemo tu dobru vest čak iako ljudi u globalu možda ne razumeju zašto mi dobrovoljno koristimo svoje vreme da bismo drugima pomogli da upoznaju Boga i njegovu Reč, Bibliju.
17. Šta bi trebalo da bude naš poticaj kada težimo za prednostima u hrišćanskoj skupštini?
17 Pošto želimo da budemo „bez mane“, trebalo bi da ispitamo svoje poticaje u svim svojim nastojanjima. Odustali smo od sebičnih svetskih ciljeva, kao što su težnja za bogatstvom ili uticajem. Ako težimo za prednostima u hrišćanskoj skupštini, imajmo čiste poticaje i budimo uvek potaknuti ljubavlju prema Jehovi i drugima. Okrepljujuće je videti duhovne muškarce kako ’teže za službom nadglednika‘ s radošću i poniznom željom da služe Jehovi i suvernicima (1. Timoteju 3:1; 2. Korinćanima 1:24). Zaista, oni koji su osposobljeni da služe kao starešine ’pasu Božje stado dragovoljno; ne iz ljubavi prema nepoštenom dobitku, nego gorljivo; niti kao da gospodare nad onima koji su Božje nasledstvo, nego su primeri stadu‘ (1. Petrova 5:1-4).
Treba da budemo „u miru“
18. Po kojim osobinama su Jehovini svedoci dobro poznati?
18 Na kraju, Petar nam kaže da budemo „u miru“. Da bismo živeli prema ovom zahtevu, treba da budemo u miru s Jehovom i našim bližnjima. Petar naglašava koliko je važno da imamo „žarku ljubav jedan prema drugome“ i da sačuvamo mir sa suhrišćanima (1. Petrova 2:17; 3:10, 11; 4:8; 2. Petrova 1:5-7). Da bismo sačuvali mir, moramo imati međusobnu ljubav (Jovan 13:34, 35; Efešanima 4:1, 2). Međusobna ljubav i mir posebno su očigledni prilikom naših međunarodnih kongresa. Na jednom kongresu koji je 1999. održan u Kostariki, jedan prodavac na aerodromu se naljutio zato što su lokalni Svedoci prilikom dočeka delegata nehotice sprečili prilaz mestu na kom je radio. Međutim, narednog dana je primetio da su lokalni Svedoci oduševljeno dočekali delegate iako ih nisu poznavali i da među njima vladaju ljubav i mir. Poslednjeg dana, taj prodavac se pridružio dočeku i zatražio je biblijski studij.
19. Zašto je neophodno da težimo ka tome da budemo u miru s našim suvernicima?
19 Ukoliko se ne trudimo iskreno da budemo u miru s našom duhovnom braćom i sestrama, to može pokazati da ne očekujemo željno Jehovin dan i njegov obećani novi svet (Psalam 37:11; 2. Petrova 3:13). Pretpostavimo da nam je teško da budemo u miru s nekim suvernikom. Da li možemo zamisliti da s njim živimo u miru u raju? Ako neki brat ima nešto protiv nas, treba odmah da se ’pomirimo s njim‘ (Matej 5:23, 24). To je neophodno ako želimo da budemo u miru s Jehovom (Psalam 35:27; 1. Jovanova 4:20).
20. Kako treba da pokažemo da ’spremno čekamo‘ na Jehovu?
20 Da li mi lično ’očekujemo i čvrsto držimo u mislima prisutnost Jehovinog dana‘? Time što čuvamo svoju svetost u ovom nemoralnom svetu, mi pokazujemo da imamo žarku želju da vidimo kraj sveg zla. Štaviše, naša dela odanosti Bogu pokazuju da gorljivo želimo da Jehovin dan dođe i da živimo pod vladavinom Kraljevstva. Takođe, to što težimo da budemo u miru s našim suobožavaocima pokazuje da očekujemo život u miroljubivom novom svetu. Time pokazujemo da ’spremno čekamo‘ na Jehovu i da ’čvrsto držimo u mislima prisutnost Jehovinog dana‘.
[Fusnota]
a Za primere, vidi Kulu stražaru od 1. januara 2000, strana 16 i Godišnjak Jehovinih svedoka za 1997, strana 51.
Da li se sećaš?
• Šta znači držati ’čvrsto u mislima prisutnost Jehovinog dana‘?
• Kako se po našem ponašanju može videti da ’spremno čekamo‘ na Jehovu?
• Zašto su važna ’dela odanosti Bogu‘?
• Šta moramo raditi da bi nas Jehova našao „bez mrlje i bez mane i u miru“?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 11. strani]
Delima koja pripadaju svetom ponašanju pokazujemo da ’spremno čekamo‘ na Jehovu
[Slike na 12. strani]
Putem propovedanja o Kraljevstvu spasavaju se životi
[Slika na 14. strani]
Dok čekamo Jehovin dan, težimo da budemo u miru s drugima