Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li su nam drugi zaista potrebni?

Da li su nam drugi zaista potrebni?

Da li su nam drugi zaista potrebni?

„KADA malo razmislimo o svom životu i svojim stremljenjima, brzo shvatimo da su gotovo svi naši postupci i sve naše želje tesno povezani s postojanjem drugih ljudi“, zapazio je dobro poznati naučnik Albert Ajnštajn. On je još dodao: „Jedemo hranu koju drugi proizvode, nosimo odeću koju drugi izrađuju, živimo u kućama koje drugi grade... Pojedinac je ono što jeste i ima značaj koji ima, ali ne toliko zahvaljujući svojoj individualnosti koliko zahvaljujući tome što je deo jedne velike ljudske zajednice, koja od kolevke pa do groba upravlja njegovim fizičkim i duhovnim postojanjem.“

Instinktivna saradnja je nešto sasvim uobičajeno u životinjskom svetu. Slonovi se kreću u krdima i budno motre na svoje mlade. Lavice love zajedno i dele hranu s mužjacima. Delfini se igraju zajedno i čak štite druge životinje ili plivače koji su u opasnosti.

Međutim, sociolozi zapažaju kod ljudi jednu sklonost koja sve više zabrinjava. Prema jednim novinama koje izlaze u Meksiku, neki sociolozi smatraju da „decenije izolovanosti i erozije društvenog života nanose veliku štetu društvu Sjedinjenih Država“. U tim novinama je stajalo da „dobrobit te zemlje zavisi od sveobuhvatne promene ponašanja, u koju spada i povratak društvenom životu“.

Ovaj problem je naročito raširen među ljudima koji žive u razvijenim zemljama. Mnogi koji žive u tim zemljama pokazuju sve veću sklonost da se izoluju. Ljudi žele da budu ’nezavisni‘ i uopšte ne žele da im se neko ’meša u život‘. Smatra se da je ovakav stav doprineo tome da ljudi budu skloniji emocionalnim problemima, depresiji i samoubistvu.

Što se ovoga tiče, dr Danijel Golman je izjavio: „Izolovanje od društva — pojam koji označava osobu koja nema s kim da podeli svoja osećanja niti da ostvari blizak kontakt — udvostručuje mogućnost da osoba oboli ili umre.“ U zaključku jednog izveštaja koji je objavljen u časopisu Science navodi se da izolovanje od društva ’utiče na stopu mortaliteta koliko i pušenje, visok krvni pritisak, povišen holesterol, gojaznost i nedostatak fizičkih aktivnosti‘.

Dakle, postoji mnogo toga zbog čega su nam drugi zaista potrebni. Ne možemo živeti sami. Kako se onda može rešiti problem izolovanosti? Šta je životu mnogih ljudi dalo pravi smisao? Sledeći članak će se pozabaviti ovim pitanjima.

[Istaknuti tekst na 3. strani]

’Gotovo svi naši postupci i sve naše želje tesno su povezani s postojanjem drugih ljudi‘ (Albert Ajnštajn).