Ispravno razmišljaj — mudro postupaj

ZAMISLI sledeći prizor: Isus Hrist objašnjava da će mu religiozni neprijatelji u Jerusalimu naneti mnogo bola i da će ga onda ubiti. Njegov bliski prijatelj apostol Petar ne može da veruje u to. I ne samo to, odvodi Isusa na stranu i prekorava ga. Nema sumnje da je Petar iskren i da mu je stvarno stalo do Isusa. Međutim, kako je Isus prosudio Petrov način razmišljanja? Rekao je: „Odlazi iza mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer ne misliš Božjim mislima, nego ljudskim“ (Matej 16:21-23).

Petra je to sigurno šokiralo! Umesto da bude neko ko pruža pomoć i podršku, on je u ovom slučaju svom voljenom Gospodaru bio „kamen spoticanja“. Kako je došlo do toga? Petar je možda postao žrtva uobičajenog pogrešnog razmišljanja — sklonosti da čovek veruje u ono u šta želi da veruje.

Nemoj biti preterano samouveren

Nešto što preti našoj sposobnosti da ispravno razmišljamo jeste sklonost ka preteranoj samouverenosti. Apostol Pavle je upozorio suhrišćane u drevnom Korintu: „Ko misli da stoji, neka se čuva da ne padne“ (1. Korinćanima 10:12). Zašto je Pavle rekao ovo? Očigledno zato što je znao kako se ljudsko razmišljanje lako može iskvariti — kako se čak i hrišćanima lako može desiti da se „pokvare i odvrate od iskrenosti i čestitosti koje pripadaju Hristu“ (2. Korinćanima 11:3).

To se dogodilo čitavoj jednoj generaciji Pavlovih predaka. Jehova im je u to vreme rekao: „Moje misli nisu vaše misli ni putevi vaši moji putevi“ (Isaija 55:8). Oni su postali „mudri pred očima svojim“, što je dovelo do katastrofalnih posledica (Isaija 5:21). Zato nema sumnje da bi bilo dobro da vidimo kako možemo sačuvati ispravno razmišljanje i izbeći takve posledice.

Čuvaj se telesnog razmišljanja

Mnogi pojedinci iz Korinta su bili pod velikim uticajem telesnog razmišljanja (1. Korinćanima 3:1-3). Oni su više značaja pridavali ljudskim filozofijama nego Božjoj Reči. Nema sumnje da su grčki mislioci tog vremena bili vrlo inteligentni ljudi. Međutim, u Božjim očima su bili ludi. Pavle je rekao: „Jer pisano je: ’Učiniću da propadne  mudrost mudrih, i odbaciću umnost umnih.‘ Gde je mudrac? Gde pismoznalac? Gde raspravljač ovog sistema stvari? Zar nije Bog mudrost sveta učinio ludom?“ (1. Korinćanima 1:19, 20). Te umne ljude nije vodio Božji duh, već „duh sveta“ (1. Korinćanima 2:12). Njihove filozofije i ideje nisu bile u skladu s Jehovinim načinom razmišljanja.

Glavni uzročnik tog telesnog razmišljanja jeste Satana Đavo, koji je preko zmije zaveo Evu (Postanje 3:1-6; 2. Korinćanima 11:3). Da li on još uvek predstavlja opasnost za nas? I te kako! Prema Božjoj Reči, Satana je „zaslepio um“ ljudima do te mere da sada „zavodi celu nastanjenu zemlju“ (2. Korinćanima 4:4; Otkrivenje 12:9). Koliko je važno da budemo oprezni kako ne bismo postali žrtve njegovih spletki! (2. Korinćanima 2:11).

Čuvaj se „ljudske prevare“

Apostol Pavle je upozorio i na ’ljudsku prevaru‘ (Efešanima 4:14). On se susreo sa ’prevarnim radnicima‘ koji su se pretvarali da zastupaju istinu, ali su je u stvari izvrtali (2. Korinćanima 11:12-15). Da bi ostvarili svoje ciljeve, takvi ljudi pribegavaju navođenju samo onih dokaza koji njima idu u prilog, govoru kojim se apeluje na emocije, zavodljivim poluistinama, insinuacijama i čak otvorenim lažima.

Ljudi koji se bave propagandom često koriste reč „sekta“ da bi ožigosali druge. Na Parlamentarnoj skupštini saveta Evrope predloženo je da „ovu reč ne koriste“ zvaničnici koji se bave istraživanjem novih religioznih grupa. Zašto? Zato što se smatra da i reč „kult“ ima veoma negativan prizvuk. Slično tome, grčki intelektualci su pogrešno optužili apostola Pavla da je bio „brbljivac“, ili doslovno „neko ko kljuca zrnevlje“. Time su hteli da kažu da on nije bio ništa više do besposleni brbljivac, neko ko skuplja i prepričava samo deliće znanja. Pavle je u stvari „objavljivao dobru vest o Isusu i uskrsenju“ (Dela apostolska 17:18).

Da li su uspešne metode kojima se služe ljudi koji se bave propagandom? Jesu. Oni su izvrnuli ljudsko razmišljanje o drugim nacijama i religijama i na taj način su odigrali ključnu ulogu u stvaranju etničke i religiozne mržnje. Mnogi se služe tim metodama da bi neomiljene manjine potisnuli na marginu društva. Adolf Hitler je efikasno iskoristio te metode kada je Jevreje i druge predstavio kao „degenerike“, „zle ljude“ i kao „pretnju“ za državu. Nikada nemoj dozvoliti da ovakva vrsta prevare zatruje tvoj um (Dela apostolska 28:19-22).

Nemoj prevariti samog sebe

Lako bismo mogli da prevarimo i sami sebe. U stvari, vrlo je teško promeniti, ili barem dovesti u pitanje, duboko ukorenjene stavove. Zašto? Zato što se emocionalno vezujemo za svoja gledišta. Može se desiti da varamo sami sebe opravdavanjem, to jest pronalaženjem razloga da bismo pravdali ono što je u stvari pogrešno.

To se dogodilo nekim hrišćanima iz prvog veka. Oni su poznavali Božju Reč, ali joj nisu dozvolili da upravlja njihovim razmišljanjem. ’Zavaravali su sami sebe pogrešnim rezonovanjem‘ (Jakov 1:22, 26). Jedan znak da smo postali žrtva ove vrste samoobmane može biti ako se ljutimo kada neko osporava naše mišljenje. Umesto da se ljutimo, mudro je da budemo fleksibilni i da pažljivo saslušamo šta drugi imaju da kažu — čak i kada smo sigurni da smo u pravu (Poslovice 18:17).

Traži ’poznanje Boga‘

Šta možemo učiniti da bi naše razmišljanje bilo i dalje ispravno? Na raspolaganju je dosta toga što nam može pomoći, ali moramo biti spremni da uložimo trud u tom pravcu. Mudri kralj Solomon je rekao: „Ako primiš, sine, reči  moje, poučenja moja ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, i k razumu srce svoje prigneš, da, ako prizoveš mudrost i k razumu glas obratiš; ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš ti Boga“ (Poslovice 2:1-5). Dakle, pravu mudrost, uvid i razum steći ćemo ako se potrudimo da svoj um i svoje srce ispunimo istinama iz Božje Reči. Kao rezultat toga, tražićemo stvari koje su vrednije od srebra i od bilo kog drugog materijalnog bogatstva (Poslovice 3:13-15).

Nema sumnje da su mudrost i spoznanje faktori od presudne važnosti koji nam pomažu da ispravno razmišljamo. „Mudrost [će] ući u srce tvoje i znanje će duši tvojoj omileti“, kaže Božja Reč. „Razboritost će paziti na te i razum će te čuvati, da te izbave od zla puta, od čoveka koji zlo govori, od onih što skreću s pravog puta, i stazama mračnim idu“ (Poslovice 2:10-13).

Naročito je u vreme kada smo pod stresom ili u opasnosti važno da dozvolimo Božjim mislima da usmeravaju naše razmišljanje. Snažne emocije poput ljutnje i straha mogu ometati naše ispravno razmišljanje. Solomon je rekao: „Ugnjetanje obezumljuje mudroga“ (Propovednik 7:7). Čak može doći do toga da se ’naljutimo na Jehovu‘ (Poslovice 19:3). Kako to? Tako što krivimo Boga za naše probleme i koristimo ih kao izgovor za postupke koji nisu u skladu s njegovim zakonima i načelima. Umesto da mislimo da smo uvek mi u pravu, ponizno slušajmo mudre savetnike koji se trude da nam pomognu tako što koriste Pismo. Sem toga, budimo spremni da, ako je to potrebno, odustanemo od nekih čvrsto ukorenjenih stavova kada postane jasno da su oni pogrešni (Poslovice 1:1-5; 15:22).

’Tražimo od Boga‘

Živimo u konfuznim i opasnim vremenima. Redovna molitva za Jehovino vođstvo preko nam je potrebna ako želimo dobro da rasuđujemo i mudro da postupamo. „Ne brinite se ni za šta“, piše Pavle, „nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem zajedno sa zahvaljivanjem obznanite svoje molbe Bogu; i Božji mir koji prevazilazi svaku misao čuvaće vaša srca i vaše misaone snage posredstvom Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:6, 7). Ako nam nedostaje mudrosti da izađemo na kraj s komplikovanim problemima ili iskušenjima, treba da je ’tražimo od Boga, jer je on velikodušno daje svima i bez prekoravanja‘ (Jakov 1:5-8).

Apostol Petar je znao da njegovi suhrišćani treba da budu mudri i zato je nastojao da ’budi njihove sposobnosti jasnog razmišljanja‘. Želeo je da se oni ’sećaju reči koje su ranije govorili sveti proroci i zapovesti Gospoda i Spasitelja‘ Isusa Hrista (2. Petrova 3:1, 2). Ako to radimo i ako nastojimo da naše razmišljanje bude u skladu s Jehovinom Rečju, tada ćemo ispravno razmišljati i mudro postupati.

[Slike na 21. strani]

Prvi hrišćani su dozvolili da Božja mudrost, a ne filozofija, oblikuje njihovo razmišljanje

[Izvori]

Filozofi sleva na desno: Epikur: Photograph taken by courtesy of the British Museum; Ciceron: Reproduced from The Lives of the Twelve Caesars; Platon: Roma, Musei Capitolini

[Slike na 23. strani]

Molitva i proučavanje Božje Reči su od presudne važnosti