Kako treba da gledamo na ljude dok se približava Jehovin dan?

„Jehova nije spor što se tiče svog obećanja... nego je strpljiv s vama jer ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. PETROVA 3:9).

1, 2. (a) Kako Jehova gleda na ljude? (b) Koje pitanje možemo sebi postaviti?

 JEHOVINE sluge imaju zadatak da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih nacija‘ (Matej 28:19). Dok izvršavamo ovaj zadatak i očekujemo „veliki dan Jehovin“, na ljude treba da gledamo kao što Jehova gleda (Sofonija 1:14). Kako on gleda na ljude? Apostol Petar kaže: „Jehova nije spor što se tiče svog obećanja, što neki smatraju sporošću, nego je strpljiv s vama jer ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Bog na ljude gleda kao na osobe koje imaju mogućnost da dođu do pokajanja. Njegova je „volja da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). Stoga, Jehova oseća izuzetnu radost kada neki ’bezdušnik promeni pravac svog života i živi‘! (Jezekilj 33:11).

² Da li i mi kao pojedinci na ljude gledamo kao Jehova? Poput njega, da li na osobe iz svake rase i nacije gledamo kao na potencijalne „ovce paše njegove“ (Psalam 100:3, DK; Dela apostolska 10:34, 35). Razmotrimo dva primera koja pokazuju koliko je važno imati Božje gledište. U oba slučaja, uskoro je predstojalo uništenje i Jehovine sluge su  unapred bile upozorene na to. Ovi primeri su posebno značajni budući da i mi očekujemo Jehovin veliki dan.

Avraham je imao Jehovino gledište

3. Kako je Jehova gledao na stanovnike Sodoma i Gomore?

³ Prvi primer se odnosi na vernog patrijarha Avrahama i zle gradove Sodom i Gomoru. Kada je Jehova čuo ’viku nastalu na Sodom i Gomoru‘, on nije odmah uništio te gradove i sve njihove stanovnike. Prvo je ispitao tu stvar (Postanje 18:20, 21). U Sodom su bila poslata dva anđela koja su došla u kuću pravednog čoveka Lota. Te noći kada su anđeli došli, „ljudi iz grada... slegoše [se] oko kuće. Od dece do staraca ceo se narod tu sleže“, s namerom da imaju seksualne odnose sa anđelima. Bilo je očigledno da je zbog moralne pokvarenosti stanovnika Sodoma taj grad zaslužio da bude uništen. Međutim, anđeli su rekli Lotu: „Koga imaš ovde svoga? Gledaj da iziđu odavde zetovi, sinovi, kćeri i svi tvoji koji su u ovome gradu.“ Jehova je omogućio da se neki stanovnici tog grada spasu, ali na kraju su samo Lot i njegove dve kćeri izbegli uništenje (Postanje 19:4, 5, 12, 16, 23-26).

4, 5. Zašto se Avraham molio za stanovnike Sodoma, i da li je on na ljude gledao kao što Jehova gleda?

⁴ Međutim, vratimo se u vreme kada je Jehova otkrio da namerava da ispita stanje u Sodomu i Gomori. Avraham je tada molio: „Može biti da ima pedeset pravednika u gradu. Hoćeš li učiniti da i oni poginu i nećeš li oprostiti mestu za onih pedeset pravednika što su u njemu? Učiniti da pogine pravedni s nepravednikom [„nezamislivo je da ti nešto tako uradiš“, NW], da bude pravedniku kao i nepravedniku! Nemoj tako, nemoj [„nezamislivo je to za tebe“, NW]! Neće li sudija cele zemlje pravo suditi?“ Avraham dvaput koristi izraz „nezamislivo je“ u povezanosti s Jehovom. Avraham je iz ličnog iskustva znao da Jehova neće uništiti pravedne zajedno sa zlima. Kada je Jehova rekao da neće uništiti Sodom ako nađe u tom ’gradu pedeset pravednika‘, Avraham je korak po korak smanjivao taj broj dok nije došao do broja od samo deset ljudi (Postanje 18:22-33).

 ⁵ Da li bi Jehova saslušao Avrahamove molbe da one nisu bile u skladu s njegovim gledištem? Očigledno da ne bi. Kao „Jehovin prijatelj“, Avraham je očigledno poznavao Jehovu i delio je njegovo gledište (Jakov 2:23). Kada je Jehova obratio pažnju na Sodom i Gomoru, on je bio spreman da uzme u obzir Avrahamove molbe. Zašto? Zato što naš nebeski Otac „ne želi da iko bude uništen nego da svi dođu do pokajanja“.

Jonino gledište o ljudima — sušta suprotnost

6. Kako su Ninivljani reagovali na Joninu objavu?

⁶ Razmotri sada drugi primer — Jonin primer. Grad koji je ovog puta bio određen za uništenje bila je Niniva. Prorok Jona je dobio zapovest da objavi da se zloća tog grada ’popela do Jehove‘ (Jona 1:2). Niniva je, uključujući i predgrađa, bila velik grad, i bilo je potrebno „tri dana hoda“ da se taj grad pređe. Kada je Jona konačno poslušao i došao u Ninivu, počeo je da objavljuje: „Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija biti uništena.“ Na to, „Ninevljani poverovaše Bogu, oglasiše post i obukoše se u kostret“. Čak se i kralj Ninive pokajao (Jona 3:1-6).

7. Kako je Jehova gledao na pokajnički stav Ninivljana?

⁷ U poređenju sa Sodomom, reakcija je bila potpuno drugačija! Kako je Jehova gledao na pokajničke Ninivljane? Jona 3:10 navodi: „Bog [se] raskaja od zla koje beše rešio da će im učiniti i ne učini ga.“ Jehova se ’raskajao‘ [’bilo mu je žao‘, NW], u tom smislu što je promenio način ophođenja prema Ninivljanima zato što su oni promenili svoje puteve. Jehovina merila se nisu promenila, već je on promenio svoju nameru kada je video da su se Ninivljani pokajali (Malahija 3:6).

8. Zašto je Jona postao zlovoljan?

⁸ Da li je Jona gledao na stvari iz Jehovinog ugla kada je shvatio da Niniva neće biti uništena? Nije, jer čitamo sledeće: „Joni se to ne dopadne i naljuti se.“ Šta je još Jona učinio? Izveštaj kaže: „On se pomoli Jehovi i reče: Ah, Jehova, ne rekoh li to kad sam još u svojoj zemlji bio? To sam ja hteo da preteknem bežeći u Tarsis. Jer sam ja znao da si ti Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom, i koji se kaje od zla“ (Jona 4:1, 2). Jona je znao kakav je Jehova. Međutim, u toj prilici, taj prorok je postao zlovoljan i na pokajničke stanovnike Ninive nije gledao kao što Bog gleda.

9, 10. (a) Šta je Jona naučio od Jehove? (b) Zašto možemo pretpostaviti da je Jona na kraju prihvatio Jehovino gledište o Ninivljanima?

⁹ Jona je izašao iz Ninive, podigao senicu i seo u njen hlad „da vidi što će biti od grada“. Jehova je učinio da izraste ricinus u čiji hlad je Jona mogao da se skloni. Međutim, sledećeg dana biljka je uvenula. Kada se Jona zbog toga  naljutio, Jehova mu je rekao: „Žao ti je ricinusa... A meni da ne bude žao Ninevije, velikoga grada, u kome ima više od sto i dvadeset hiljada ljudi koji ne znaju da razlikuju desnicu od levice svoje, i životinja u velikom broju!“ (Jona 4:5-11). Jona je iz ovoga mogao da izvuče važnu pouku o tome kako Jehova gleda na ljude!

¹⁰ Nije zabeleženo kakva je bila Jonina reakcija kada je Bog rekao da mu je žao stanovnika Ninive. Pa ipak, očigledno je da je ovaj prorok promenio svoje gledište o pokajničkim Ninivljanima. Do tog zaključka možemo doći na temelju činjenice da ga je Jehova upotrebio da zabeleži ovaj nadahnuti izveštaj.

Kakav stav ti imaš?

11. Kako bi verovatno Avraham gledao na ljude danas?

¹¹ Pred nama je jedno drugačije uništenje — uništenje sadašnjeg zlog sistema stvari tokom velikog Jehovinog dana (Luka 17:26-30; Galatima 1:4; 2. Petrova 3:10). Kako bi Avraham gledao na ljude koji žive u ovom svetu kome uskoro predstoji uništenje? Najverovatnije bi bio zainteresovan za one koji još nisu čuli ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Avraham je nekoliko puta molio Boga za one koji bi se možda mogli naći kao pravedni u Sodomu. Da li smo i mi pojedinačno zainteresovani za ljude koji bi napustili puteve ovog sveta koji je pod Sataninom kontrolom kada bi im se pružila prilika da se pokaju i služe Bogu? (1. Jovanova 5:19; Otkrivenje 18:2-4).

12. Zašto je lako prema ljudima koje srećemo u službi razviti stav poput Joninog, i šta možemo uraditi ako do toga dođe?

¹² Ispravno je imati želju da dođe kraj zlu (Avakum 1:2, 3). Pa ipak, vrlo je lako razviti stav koji je imao Jona, naime, biti ravnodušan prema dobrobiti ljudi koji bi mogli da se pokaju. To je posebno slučaj ako, dok prenosimo poruku o Kraljevstvu, srećemo osobe koje su ravnodušne, neprijateljski nastrojene ili čak agresivne. Možemo izgubiti iz vida one koje će Jehova još izbaviti iz ovog zlog sistema stvari (Rimljanima 2:4). Ako ozbiljno samoispitivanje otkrije da makar i u maloj meri imamo stav kakav je Jona prvobitno imao prema Ninivljanima, tada možemo da se molimo za pomoć kako bismo svoje gledište prilagodili Jehovinom.

13. Zašto možemo reći da je Jehova i danas zainteresovan za ljude?

¹³ Jehova je zainteresovan za one koji mu još uvek ne služe i on sluša molbe svojih predanih slugu (Matej 10:11). Na  primer, u odgovoru na njihove molitve, ’učiniće da im se izvrši pravda‘ (Luka 18:7, 8). Štaviše, Jehova će u svoje vreme ispuniti sva svoja obećanja i namere (Avakum 2:3). To će uključiti i čišćenje zemlje od sveg zla, baš kao što je uništio Ninivu nakon što su njeni stanovnici ponovo postali zli (Naum 3:5-7).

14. Šta treba da radimo dok očekujemo Jehovin veliki dan?

¹⁴ Da li ćemo strpljivo čekati i istovremeno biti zaokupljeni vršenjem Jehovine volje dok on ne ukloni ovaj zao sistem u svom velikom danu? Mi ne znamo do koje mere će biti propovedano pre nego što dođe Jehovin dan, ali znamo da će se do tada dobra vest o Kraljevstvu propovedati po celoj nastanjenoj zemlji u onoj meri u kojoj Bog bude zadovoljan. I sigurno treba da budemo zainteresovani za „blago svih naroda“ koje još treba prikupiti dok Jehova nastavlja da svoj dom puni slavom (Agej 2:7).

Svojim delima otkrivamo svoj stav

15. Šta nam može pomoći da ozbiljnije shvatimo potrebu da propovedamo dobru vest?

¹⁵ Možda živimo u kraju gde delo propovedanja ne nailazi na odobravanje i možda ne možemo da se preselimo tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Pretpostavimo da se na našem području do kraja može naći deset ljudi prijemljivog srca. Da li smatramo da je vredno truda tražiti tih deset ljudi? Isus se ’sažalio‘ na narod „jer behu izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Matej 9:36). Ako proučavamo Bibliju i pažljivo čitamo časopise Kulu stražaru i Probudite se!, možemo bolje razumeti u kakvoj se teškoj situaciji nalazi ovaj svet. Zahvaljujući tome, ozbiljnije ćemo shvatiti potrebu da propovedamo dobru vest. Štaviše, kada s cenjenjem koristimo na Bibliji temeljen materijal koji pruža „verni i razboriti rob“, to nam može pomoći da budemo uverljiviji kada propovedamo na često obrađivanom području (Matej 24:45-47; 2. Timoteju 3:14-17).

16. Kako možemo povećati našu efikasnost u službi?

¹⁶ Naše zanimanje za one koji se još mogu odazvati na životodajnu biblijsku poruku pokreće nas da razmotrimo u koje vreme i na koje načine možemo svedočiti stanarima na našem terenu. Da li ima mnogo onih koji nisu kod kuće kada obrađujemo teren? Ako ima, našu efikasnost u službi možemo povećati tako što menjamo vreme i mesto gde svedočimo. Ribari idu u ribolov u vreme kada mogu uloviti ribu. Da li možemo uraditi nešto slično u našem delu duhovnog ribarenja? (Marko 1:16-18). Zašto ne bismo pokušali sa svedočenjem u večernjim satima i svedočenjem putem telefona, gde je to dozvoljeno? Neki su ustanovili da su parkinzi, stajališta za kamione, benzinske pumpe i radnje pogodna mesta za ’ribarenje‘. Još jedan pokazatelj toga da prema ljudima imamo stav poput Avrahama jeste kada koristimo prilike da svedočimo neformalno.

17. Na koje načine možemo ohrabriti misionare i one koji služe u drugim zemljama?

¹⁷ Milioni ljudi još uvek nisu čuli poruku o Kraljevstvu. Pored toga što propovedamo, kako još možemo pokazati da se interesujemo za te ljude, a da čak i ne izađemo iz kuće? Pa, da li poznajemo misionare ili punovremene sluge koji služe u drugim zemljama? Ako poznajemo, mogli bismo da im pišemo kako bismo izrazili svoje cenjenje za njihovu službu. Kako bismo time mogli da pokažemo interesovanje za ljude u globalu? Naša pisma ohrabrenja i pohvale mogla bi da ojačaju misionare da ostanu na svojim dodelama, i da tako pomognu još mnogima da upoznaju istinu (Sudije 11:40, NW). Takođe se možemo moliti za misionare i za one koji u drugim zemljama gladuju za istinom (Efešanima 6:18-20). Još jedan način da pokažemo interesovanje jeste da dajemo dobrovoljne priloge za svetsko  delo Jehovinih svedoka (2. Korinćanima 8:13, 14; 9:6, 7).

Da li bi mogao da se preseliš?

18. Šta su neki hrišćani uradili kako bi unapređivali interese Kraljevstva u svojoj zemlji?

¹⁸ Oni koji su se preselili tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva bili su blagoslovljeni zbog samopožrtvovanih napora koje su uložili. Opet, drugi Jehovini svedoci su ostali u svojoj zemlji i naučili su neki strani jezik kako bi pružili duhovnu pomoć imigrantima. I takvi napori su i te kako nagrađeni. Na primer, sedmoro Svedoka koji pomažu ljudima kineskog porekla u jednom gradu u Teksasu, SAD, dočekali su njih 114 prilikom obeležavanja Gospodove večere 2001. Oni koji pomažu grupama poput ove uviđaju da su njihova polja spremna za žetvu (Matej 9:37, 38).

19. Šta je preporučljivo da se učini kada se razmatra mogućnost preseljenja u drugu zemlju kako bi se unapređivali interesi Kraljevstva?

¹⁹ Možda ti i članovi tvoje porodice razmišljate da se preselite tamo gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Naravno, mudro je prvo ’sesti i izračunati trošak‘ (Luka 14:28). To je posebno slučaj kada neko razmišlja da se preseli u drugu zemlju. Ko god razmišlja o toj mogućnosti mogao bi sebi da postavi neka pitanja, poput: ’Da li ću moći da izdržavam porodicu? Da li ću moći da dobijem odgovarajuću vizu? Da li govorim jezik kojim se govori u zemlji u koju bih želeo da se preselim, ili, da li sam spreman da ga naučim? Da li sam uzeo u obzir kakva je tamo klima i kultura? Da li bih zaista mogao da budem „pomoć koja jača“, a ne teret suhrišćanima u toj zemlji?‘ (Kološanima 4:10, 11). Da biste saznali kolika je potreba u zemlji u koju razmišljate da se preselite, uvek je na mestu da pišete podružnici Jehovinih svedoka koja nadgleda delo propovedanja u toj oblasti. a

20. Kako je jedan mladi hrišćanin uložio svoju snagu u korist suhrišćana i drugih u jednoj stranoj zemlji?

²⁰ Jedan hrišćanin koji je u Japanu učestvovao u gradnji Dvorana Kraljevstva saznao je da su u Paragvaju potrebni kvalifikovani radnici za gradnju jednog novog mesta za obožavanje. Pošto je bio mlad, snažan i neoženjen, preselio se u tu zemlju i osam meseci je radio kao jedini punovremeni radnik na tom projektu. Tokom boravka je naučio španski i vodio je kućne biblijske studije. Video je da u toj zemlji postoji potreba za objaviteljima Kraljevstva. Posle toga se vratio u Japan, međutim, uskoro je ponovo bio u Paragvaju i pomagao je da u tu istu Dvoranu Kraljevstva, u čijoj je gradnji učestvovao, dođe još više ljudi.

21. Za šta treba prvenstveno da smo zainteresovani, i kakvo gledište treba da imamo dok očekujemo Jehovin veliki dan?

²¹ Bog će se pobrinuti da se u skladu s njegovom voljom delo propovedanja potpuno izvrši. On danas ubrzava duhovnu žetvu koja je pri kraju (Isaija 60:22). Dok očekujemo Jehovin dan, revno učestvujmo u tom delu žetve i gledajmo na ljude poput našeg Boga punog ljubavi.

[Fusnota]

Da li se sećaš?

• Dok očekujemo Jehovin dan, kako treba da gledamo na ljude?

• Kako je Avraham gledao na pravedne ljude kojih je možda bilo u Sodomu?

• Kako je Jona gledao na stanovnike Ninive koji su se pokajali?

• Kako možemo pokazati da na ljude koji još nisu čuli dobru vest gledamo kao što Jehova gleda?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 16. strani]

Avraham je na ljude gledao kao što Jehova gleda

[Slika na 17. strani]

Jona je prihvatio Jehovino gledište o pokajničkim Ninivljanima

[Slike na 18. strani]

Zanimanje za ljude pokreće nas da razmotrimo u koje vreme i na koje načine možemo propovedati dobru vest