Zašto ne možemo živeti sami

„Dvojica vrede više nego jedan... ako padnu, [’ako jedan od njih padne‘, NW ] drug će podignuti druga svoga“ (kralj Solomon).

SOLOMON, kralj drevnog Izraela, izjavio je: „Dvojica vrede više nego jedan, jer dobijaju dobru platu za svoj trud. Jer ako padnu, [’ako jedan od njih padne‘, NW] drug će podignuti druga svoga, a teško onome koji je sam i padne, i nema druga da ga podigne!“ (Propovednik 4:9, 10). Na taj način, ovaj mudri čovek koji je posmatrao ponašanje ljudi ističe koliko nam je potrebno društvo i koliko je važno da se ne izolujemo. Međutim, to nije bilo mišljenje samo nekog čoveka. Solomonovu izjavu je nadahnuo Bog i ta izjava je plod Božje mudrosti.

Nije mudro izolovati se. Ljudi su potrebni jedni drugima. Drugi ljudi nam mogu biti oslonac i mogu nam pružiti potrebnu pomoć. Jedna biblijska poslovica kaže: „Onaj ko se izoluje ići će za svojim sebičnim željama; buniće se protiv svake praktične mudrosti“ (Poslovice 18:1, NW). Zato ne iznenađuje što sociolozi ohrabruju ljude da se pridruže nekoj grupi i da se interesuju za druge.

Među preporukama koje daje za oživljavanje društvenog života, profesor Robert Patnam pominje „jačanje uticaja vere u Boga“. Jehovini svedoci predstavljaju istaknut primer u ovom pogledu zato što oni imaju zaštitu u skupštinama koje su poput porodica, a koje postoje širom sveta. U skladu s rečima apostola Petra, oni ’imaju ljubav prema celoj zajednici braće‘, koja se s puno poštovanja ’boji Boga‘ (1. Petrova 2:17). Osim toga, Svedoci izbegavaju izolovanje i posledice koje to ostavlja zato što su, zahvaljujući mnogim izgrađujućim aktivnostima koje su povezane s pravim obožavanjem, uključeni u pomaganje svojim bližnjima da spoznaju istinu koja se nalazi u Božjoj Reči Bibliji (2. Timoteju 2:15).

Ljubav i druženje su promenili njihov život

Jehovini svedoci sačinjavaju jednu ujedinjenu zajednicu u kojoj svaki član igra važnu ulogu. Recimo, osmotri primer Migela, Frojlana i Alme Rut, tri člana jedne latinoameričke porodice. Oni su rođeni s jednim koštanim oboljenjem zbog kog su ostali patuljastog rasta. Sve troje su vezani za invalidska kolica. Kako je to što su se družili sa Svedocima uticalo na njihov život?

 Migel komentariše: „Prolazio sam kroz krize, ali moj život se promenio kada sam počeo da se družim s Jehovinim narodom. Veoma je opasno izolovati se. To što sam se svake sedmice družio sa suvernicima na hrišćanskim sastancima mnogo mi je pomoglo da pronađem zadovoljstvo i radost.“

Alma Rut dodaje: „Dešavalo mi se da zapadnem u tešku depresiju; bila sam vrlo tužna. Međutim, kako sam počela da učim o Jehovi, tako sam počela da shvatam da mogu imati blizak odnos s njim. To je postalo nešto najvrednije u mom životu. Porodica nam pruža snažnu podršku i to nas još više zbližava.“

Migelov otac je s puno ljubavi učio Migela da čita i piše. Zatim je Migel poučavao Frojlana i Almu Rut. To je bilo izuzetno važno za njihovu duhovnost. „To što smo naučili da čitamo mnogo nam je pomoglo, zato što zahvaljujući čitanju Biblije i na Bibliji temeljenih publikacija možemo da se duhovno hranimo“, kaže Alma Rut.

Migel sada služi kao hrišćanski starešina. Frojlan je devet puta pročitao Bibliju. Alma Rut je proširila svoju službu Jehovi tako što od 1996. služi kao pionir, to jest punovremeni objavitelj Kraljevstva. Ona kaže: „Ovaj cilj sam postigla zahvaljujući Jehovinom blagoslovu. Moje drage duhovne sestre mi ne pomažu samo da propovedam već i da poučavam tako što vodim 11 biblijskih studija koje sam započela.“

Još jedan lep primer nam pruža Emilija, koja je zbog povrede nogu i kičme u jednoj nesreći vezana za invalidska kolica. Jehovini svedoci iz grada Meksika su s njom proučavali Bibliju i ona se krstila 1996. Emilija kaže: „Pre nego što sam upoznala istinu, želela sam da izvršim samoubistvo; nisam želela da živim. Osećala sam ogromnu prazninu i plakala sam dan i noć. Međutim, kada sam počela da se družim s Jehovinim narodom, osetila sam ljubav braće i sestara. Hrabri me to što se lično interesuju za mene. Jedan od starešina mi je kao brat ili otac. On i neke sluge pomoćnici me u mojim invalidskim kolicima guraju na sastanke i u propovedanje.“

Hose, koji se 1992. krstio kao Jehovin svedok, živi sam. Ima 70 godina i u penziji je od 1990. Hose je često bio depresivan, ali nakon što mu je jedan Svedok  propovedao, odmah je počeo da dolazi na hrišćanske sastanke. Svidelo mu se to što je tamo čuo i video. Na primer, zapazio je da među braćom vlada prijateljstvo i osetio je da im je zaista stalo do njega. Starešine i sluge pomoćnici iz njegove skupštine sada brinu o njemu (Filipljanima 1:1; 1. Petrova 5:2). Takvi suvernici su „pomoć koja jača“ (Kološanima 4:11). Oni ga vode kod lekara, posećuju ga i bili su uz njega prilikom četiri operacije koje je imao. On kaže: „Oni brinu za mene. Prava su mi porodica. Uživam u njihovom društvu.“

Prava sreća je u davanju

Neposredno pre nego što je kralj Solomon rekao da „dvojica vrede više nego jedan“, on je govorio o tome koliko je beskorisno kada osoba svu svoju energiju usmeri na sticanje materijalnog bogatstva (Propovednik 4:7-9). To je upravo ono za čim danas mnogi žudno teže, čak i pored toga što to podrazumeva žrtvovanje međuljudskih odnosa kako unutar tako i izvan porodice.

Taj duh pohlepe i sebičnosti mnoge je naveo da se izoluju. To im nije donelo ni sreću, a ni zadovoljstvo u životu zato što su frustracija i beznađe uobičajeni među ljudima koji podlegnu tom duhu. Nasuprot tome, malopre navedena iskustva pokazuju koji dobri rezultati proističu iz druženja sa osobama koje služe Jehovi i koje su motivisane ljubavlju prema njemu i bližnjima. Redovno prisustvovanje hrišćanskim sastancima, podrška i briga suhrišćana, i revno učešće u službi bili su važni faktori koji su pomogli tim osobama da savladaju negativna osećanja koja su povezana sa izolovanošću (Poslovice 17:17; Jevrejima 10:24, 25).

Pošto zavisimo jedni od drugih, sasvim je prirodno što osećamo zadovoljstvo kada radimo nešto za druge. Albert Ajnštajn, čovek čiji je rad koristio drugima, rekao je: „Vrednost jednog čoveka... ne treba meriti po onome što prima već po onome što daje.“ Ova izjava je u skladu sa sledećim rečima našeg Gospoda Isusa Hrista: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Stoga, premda je dobro primati ljubav, veoma je zdravo i pokazivati je prema drugima.

Jedan putujući nadglednik koji godinama posećuje skupštine da bi pružao duhovnu pomoć i koji pomaže u izgradnji mesta za sastajanje za hrišćane koji imaju ograničena novčana sredstva, svoja osećanja izražava na sledeći način: „Radost koju osećam dok služim braći i cenjenje koje oni pokazuju pokreće me da i dalje tražim prilike da im pomognem. Ustanovio sam da je pokazivanje ličnog zanimanja za druge ključ za sreću. Sem toga, znam da mi starešine treba da budemo ’kao zaklon od vetra... kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj‘“ (Isaija 32:2).

Kako je lepo živeti zajedno!

Nesumnjivo je da druženje sa onima koji služe Jehovi donosi mnogo koristi i istinsku sreću. „Gle“, uskliknuo je psalmista, „kako je dobro i kako je divno kad braća žive zajedno u jedinstvu!“ (Psalam  133:1, NW). Primer Migela, Frojlana i Alme Rut pokazuje da je porodično jedinstvo jedan vrlo važan faktor u međusobnom pomaganju. Kakav je samo blagoslov biti ujedinjen s drugima u pravom obožavanju! Nakon što je dao savet hrišćanskim supruzima i suprugama, apostol Petar je napisao: „Na kraju, budite svi složnih misli, pokazujte saosećanje, imajte bratsku naklonost, budite nežno samilosni, ponizni u mislima“ (1. Petrova 3:8).

Pravo prijateljstvo donosi mnogo koristi, kako emocionalnih tako i duhovnih. Obraćajući se suvernicima, apostol Pavle ih je podstakao: „Govorite utešno depresivnim dušama, pružajte podršku slabima, budite dugotrpljivi sa svima... stalno [se] trudite da činite dobro jedni drugima i svima ostalima“ (1. Solunjanima 5:14, 15).

Stoga, traži konkretne načine da činiš dobro drugima. ’Čini dobro svima, a naročito onima koji su ti srodni po veri‘ zato što će to dati pravi smisao tvom životu i pružiće ti istinsko zadovoljstvo i radost (Galatima 6:9, 10). Isusov učenik Jakov je napisao: „Ako su brat ili sestra goli i nemaju hranu potrebnu za taj dan, a neko od vas im kaže: ’Idite s mirom, grejte se i dobro se najedite‘, ali im ne date ono što im je potrebno za telo, od kakve je to koristi?“ (Jakov 2:15, 16). Odgovor na ovo pitanje je očigledan. Mi treba da ’gledamo s ličnim zanimanjem ne samo na svoje sopstvene interese nego i na interese drugih‘ (Filipljanima 2:4).

Osim pomaganja drugima u materijalnom pogledu kada postoji neka posebna potreba za tim ili kada dođe do neke katastrofe, Jehovini svedoci svesrdno pomažu bližnjima na jedan vrlo važan način — tako što propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14). U objavljivanju ove poruke nade i utehe učestvuje više od 6 000 000 Svedoka i njihovo učešće u tome dokazuje da su iskreno i s puno ljubavi zainteresovani za druge. Međutim, pružanje pomoći na temelju Svetog pisma pomaže da se zadovolji još jedna ljudska potreba. Koja?

Zadovoljavanje važne potrebe

Da bismo bili zaista srećni, potrebno je da imamo ispravan odnos s Bogom. U pogledu ovoga je rečeno: „Činjenica da je čovek, na svakom mestu i u svako vreme, od samog svog početka pa sve do današnjih dana, osećao potrebu da se obrati nečemu za šta je verovao da je više i moćnije od njega, pokazuje da je religija nešto što nam je urođeno i da nauka treba da je prizna... Treba da osećamo strahopoštovanje i divljenje prema sveopštoj potrazi za vrhovnim bićem i prema veri u njega“ (Man Does Not Stand Alone, od Kresija Morisona).

Isus Hrist je izjavio: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3). Za ljude nije dobro kada su dugo izolovani od drugih. Međutim, daleko je ozbiljnije ako se izolujemo od našeg Stvoritelja (Otkrivenje 4:11). Sticanje i primenjivanje ’pravog spoznanja o Bogu‘ treba da bude važan deo našeg života (Poslovice 2:1-5, NW). Zaista, treba da budemo odlučni da zadovoljimo svoje duhovne potrebe, jer ne možemo živeti sami i biti nezavisni od Boga. Srećan i zaista ispunjen život zavisi od dobrog odnosa s Jehovom, ’Svevišnjim nad celom zemljom‘ (Psalam 83:19).

[Slika na 5. strani]

Migel: „Prolazio sam kroz krize, ali moj život se promenio kada sam počeo da se družim s Jehovinim narodom“

[Slika na 5. strani]

Alma Rut: „Kako sam počela da učim o Jehovi, tako sam počela da shvatam da mogu imati blizak odnos s njim“

[Slika na 6. strani]

Emilija: „Pre nego što sam upoznala istinu... osećala sam ogromnu prazninu“

[Slika na 7. strani]

Druženje s pravim obožavaocima pomaže nam da zadovoljimo svoje duhovne potrebe