Taktičnost — kako možemo ovladati ovom veštinom

PEGI je primetila da se njen sin grubo obraća svom mlađem bratu. „Da li misliš da je to najbolji način da razgovaraš sa svojim bratom?“, upitala ga je. „Vidiš kako je uznemiren!“ Zašto je to rekla? Zato što je nastojala da pouči svog sina da bude taktičan i obziran prema tuđim osećanjima.

Apostol Pavle je ohrabrio svog mlađeg saradnika Timoteja da bude „fin [to jest taktičan] prema svima“. Timotej bi tako izbegao da povredi tuđa osećanja (2. Timoteju 2:24). Šta je taktičnost? Kako se možeš poboljšati u tom pogledu i kako drugima možeš pomoći da ovladaju tom veštinom?

Šta je taktičnost?

Taktičnost je sposobnost da se proceni delikatnost situacije i da se uradi ili kaže ono što je najljubaznije ili najprikladnije. Taktična osoba može da razume tuđa osećanja i može da prosudi kako njene reči ili postupci utiču na njih. Međutim, taktičnost nije samo jedna veština; ona uključuje i iskrenu želju da ne povredimo druge.

Jedan primer netaktičnosti nalazimo u biblijskom izveštaju o Jelisejevom sluzi Gijeziju. Jedna Sunamka čiji je sin upravo umro u njenom naručju došla je da vidi Jeliseja tražeći utehu. Kada ju je Gijezije upitao da li je zdrava i da li su zdravi njen muž i sin, ona je odgovorila: „Zdravi smo.“ Međutim, kada je došla do Jeliseja, „Gijezije pristupi da je otera“. Za razliku od njega, Jelisej je rekao: „Ostavi je, jer joj je duša u jadu“ (2. Kraljevima 4:17-20, 25-27).

Kako je Gijezije mogao da bude tako grub i netaktičan? Tačno je da ta žena nije rekla kako se oseća kada ju je on upitao. Međutim, većina ljudi ne govori svima o tome kako se osećaju. I pored toga, njena osećanja su se na neki način sigurno mogla videti. Jelisej ju je očigledno razumeo, dok Gijezije nije, ili nije ni hteo da je razume. Ovaj slučaj otkriva jedan uobičajeni uzrok netaktičnog postupanja. Kada neko smatra da je posao koji obavlja izuzetno važan, on lako može prevideti ili zapostaviti potrebe onih s kojima radi. On tada podseća na nekog vozača autobusa kome je toliko stalo da stigne na vreme da ne stane na stanici da primi putnike.

Da ne bismo postupili netaktično kao Gijezije, treba da se trudimo da budemo ljubazni prema ljudima, jer ne znamo kako se oni u stvari osećaju. Uvek treba da budemo obazrivi kako bismo uočili znake koji otkrivaju kako se osoba oseća i da onda budemo spremni da uradimo ili kažemo nešto lepo. Kako se možeš poboljšati u ovom pogledu?

Razumeti tuđa osećanja

Isus je bio izvanredan primer čoveka koji je umeo da pronikne u tuđa osećanja i da se na najljubazniji način ophodi prema drugima. Jednom prilikom, dok je bio na obroku u kući Simona, jednog fariseja, prišla mu je žena koja je ’u gradu bila poznata kao grešnica‘.Ova žena takođe nije rekla ni jednu jedinu reč, ali se po  njoj moglo videti kako se oseća. ’Donela je alabastarsku bočicu mirisnog ulja, i smestivši se iza kod Isusovih nogu, sva uplakana počela da mu kvasi noge suzama i da ih briše svojom kosom. Nežno mu je ljubila noge i mazala ih mirisnim uljem.‘ Isus je razumeo šta sve ovo znači. I premda Simon ništa nije rekao, Isus je znao da on u sebi misli: „Da je ovaj čovek prorok, znao bi ko je ova žena koja ga dotiče i kakva je, da je grešnica“ (Luka 7:37-39).

Da li možeš da zamisliš kakvu bi štetu Isus napravio da je odgurnuo ovu ženu ili da je Simonu rekao: „Neznalico! Zar ne vidiš da se ona kaje?“ Umesto toga, Isus je taktično ispričao Simonu poređenje o jednom čoveku koji je jednoj osobi oprostio veliki dug, dok je drugoj oprostio mnogo manji dug. „Koji će ga od njih više voleti?“, upitao je Isus. Simon je tačno odgovorio na ovo pitanje, zbog čega ga je Isus pohvalio i time je izbegao da Simon stekne utisak da ga on osuđuje. Isus je zatim na fin način pomogao Simonu da uvidi mnogo toga što je govorilo kako se ta žena u stvari oseća i da se ona kaje. Isus se okrenuo ženi i ljubazno joj pokazao da razume kako se ona oseća. Rekao joj je da su joj gresi oprošteni i onda je dodao: „Tvoja vera te je spasla; idi s mirom.“ Ove taktične reči su sigurno veoma ojačale njenu rešenost da čini ono što je ispravno! (Luka 7:40-50). Isus je bio taktičan zato što je zapažao kako se ljudi osećaju i saosećajno je postupao s njima.

Baš kao što je Simon bio poučen od Isusa, tako i mi možemo naučiti da razumemo neizrečena osećanja i onda možemo i drugima pomoći da budu uspešni u tome. Iskusniji hrišćani mogu s vremena na vreme da pomažu onima koji su skoro započeli s hrišćanskom službom da ovladaju ovom veštinom. Nakon jednog razgovora u službi propovedanja, oni mogu analizirati znake koji otkrivaju osećanja osobe s kojom su razgovarali. Da li je osoba bila bojažljiva, sumnjičava, uzrujana ili zauzeta? Na koji bi se način toj osobi moglo najljubaznije pomoći? Starešine mogu pomoći i braći i sestrama koji su zbog netaktičnosti uvredili druge. Svima koji su umešani u to treba pomoći da razumeju osećanja onog drugog. Da li je osoba uvređena, da li se oseća zapostavljeno ili smatra da je drugi ne razumeju? Kako bismo svojom ljubaznošću mogli da joj pomognemo da se bolje oseća?

Roditelji treba da pomažu svojoj deci da uče da saosećaju s drugima, jer će ih to podstaći da budu taktični. Pegin sin, pomenut na početku, primetio je da je njegov mlađi brat pocrveneo, napućio usne i da su mu zasuzile oči, i shvatio je da je jako uzrujan. Baš kao što se njegova majka i nadala, bilo mu je žao i rešio je da se popravi. Oba Pegina sina dobro su koristila tu veštinu kojom su ovladali u detinjstvu i godinama kasnije postali su uspešni u stvaranju učenika, i kao pastiri u hrišćanskoj skupštini.

Pokaži razumevanje

Taktičnost je naročito važna kada imaš nešto protiv nekoga. Vrlo lako bi mogao da povrediš dostojanstvo te osobe. Dobro bi bilo da u takvim okolnostima uvek prvo kažeš nešto konkretno što ti se dopada kod nje. Umesto da je kritikuješ, usredsredi se na problem. Objasni kako njen postupak utiče na tebe i šta bi konkretno voleo da se promeni. Zatim budi spreman da slušaš. Možda je u pitanju samo nesporazum.

 Ljudima je drago kada vide da razumeš njihovo gledište, čak i ako se ne slažeš s tim. Isus je govorio taktično i pokazao je da razume Martinu zabrinutost. On je rekao: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš oko mnogih stvari“ (Luka 10:41). Slično tome, kada osoba govori o nekom problemu, umesto da ponudiš rešenje pre nego što je saslušaš do kraja, na taktičan način pokaži da si je razumeo tako što ćeš svojim rečima prepričati problem koji ona ima. Ovo je ljubazan način na koji možeš pokazati razumevanje.

Prepoznaj šta ne treba reći

Kada je kraljica Jestira htela da zamoli svog muža da spreči Amonovu nameru da uništi Jevreje, taktično se postarala da njen muž bude dobro raspoložen. Tek je tada pomenula ovu delikatnu stvar. Međutim, dobro je da zapazimo i šta nije rekla. Taktično je izbegla da kaže svom mužu da je i on delimično odgovoran za taj zao plan (Jestira 5:1-8; 7:1, 2; 8:5).

Slično tome, kada želimo da posetimo muža neke hrišćanske sestre koji nije vernik, umesto da odmah izvadimo Bibliju, zašto se prvo ne bismo taktično raspitali o njegovim interesovanjima? Kada u Dvoranu Kraljevstva dođe neko ležerno odeven ili kada se pojavi neko koga dugo nije bilo, poželimo mu srdačnu dobrodošlicu umesto da komentarišemo o tome kako se obukao ili što ga nije bilo. Nadalje, kada zapaziš da novozainteresovana osoba ima neko pogrešno gledište, najbolje bi bilo da je ne ispravljaš istog trena (Jovan 16:12). Taktičnost podrazumeva i to da prepoznamo šta ne treba reći.

Reči koje leče

Kada naučiš da taktično govoriš, to će ti pomoći da imaš dobre odnose s drugima, čak i ako se desi da te neko pogrešno shvati i zbog toga se naljuti i uvredi. Na primer, kada su se ljudi iz Jefrema ’žestoko posvađali [’hteli da se posvađaju‘, NW]‘ s Gedeonom, on je u okviru svog taktičnog odgovora tačno objasnio ono što se zaista dogodilo i iskreno pohvalio ljude iz Jefrema za ono što su uradili. Ovo je bilo taktično zato što je on shvatio zašto su oni bili uznemireni i njegova poniznost je dovela do toga da se oni osećaju bolje (Sudije 8:1-3; Poslovice 16:24).

Uvek se potrudi da prvo razmisliš kako će tvoje reči uticati na druge. Ukoliko se trudiš da budeš taktičan iskusićeš radost koja je opisana u Poslovicama 15:23: „Radost je ustima svojim odgovarati, i ugodna je reč zgodno izrečena.“

[Slika na 31. strani]

Roditelji mogu poučiti svoju decu da saosećaju s drugima

[Slika na 31. strani]

Iskusniji hrišćani mogu poučiti novije da budu taktični