„BADAVA ste dobili, badava i dajte“ (Matej 10:8). Ovako je Isus poučio svoje apostole kada ih je poslao da propovedaju dobru vest. Da li su ga apostoli poslušali? Jesu, i nastavili su tako da rade čak i nakon što je Isus otišao sa zemlje.

Na primer, kada je bivši vračar Simon video kakvu čudotvornu moć poseduju apostoli Petar i Jovan, ponudio je novac da bi i njemu dali takvu moć. Ali Petar ga je prekorio rekavši: „Neka tvoje srebro propadne s tobom, jer si mislio da novcem stekneš Božji besplatni dar“ (Dela apostolska 8:18-20).

Apostol Pavle je pokazao duh sličan Petrovom. Pavle je mogao dozvoliti sebi da ga izdržavaju njegova hrišćanska braća u Korintu. Pa ipak, sopstvenim rukama je radio kako bi se izdržavao (Dela apostolska 18:1-3). Zato je s pravom mogao da kaže da je „besplatno“ propovedao dobru vest Korinćanima (1. Korinćanima 4:12; 9:18).

Nažalost, mnogi koji tvrde da su Hristovi sledbenici ne pokazuju takvu spremnost da ’daju badava‘. Štaviše, mnoge religiozne vođe hrišćanstva ’uče samo za platu‘ (Mihej 3:11). Neki od njih su se čak obogatili od novca koji su sakupljali od svojih stada. Godine 1989, jedan propovednik iz SAD osuđen je na 45 godina zatvora. Zašto? Novine People’s Daily Graphic, od 7. oktobra 1989, izveštavaju: „Proneverio je milione dolara koje je prikupio od svojih pristalica i od tog novca je kupio kuće, automobile, finansirao putovanja, pa čak je kupio i klimatizovani azil za pse.“

Kako nas izveštavaju novine Ghanaian Times od 31. marta 1990, u Gani je jedan rimokatolički sveštenik uzeo novac koji je bio sakupljen tokom jedne crkvene službe i ljutito ga bacio vernicima. „To je uradio“, piše u tim novinama, „zato što je od njih, kao odraslih osoba, očekivao da daju više novca.“ Nije ni čudo što mnoge crkve čak pokušavaju da probude pohlepu u svojim članovima time što sami unapređuju kockanje i druge aktivnosti kako bi sakupili novac.

Za razliku od njih, Jehovini svedoci nastoje da oponašaju Isusa i njegove učenike iz prvog veka. Kod njih nema plaćenog sveštenstva. Svaki Svedok je sluga kome je poverena odgovornost da propoveda ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Više od šest miliona Svedoka širom sveta zaokupljeno je time da ljudima donosi „vodu života“, i to besplatno (Otkrivenje 22:17). Tako, čak i oni koji ’nemaju novca‘ mogu da izvuku korist iz biblijske poruke (Isaija 55:1). Iako se delo, koje vrše širom sveta, podupire dobrovoljnim prilozima, Svedoci nikad ne iznuđuju novac. Kao prave Božje sluge, oni nisu „trgovci Božjom rečju“, nego govore „podstaknuti iskrenošću, da, kao poslati od Boga“ (2. Korinćanima 2:17).

 Zašto su onda Jehovini svedoci voljni da pomažu drugima, radeći to o svom trošku? Šta ih motiviše? Da li to što ’daju badava‘ znači da ne dobijaju nikakvu nagradu za svoj trud?

Ono što prvenstveno motiviše današnje prave hrišćane jeste želja da ugode Jehovi, a ne želja da se obogate. Zato oni mogu da odgovore na izazov koji je Satana Đavo uputio vekovima ranije. Govoreći o pravednom čoveku Jovu, Satana je izazvao Jehovu sledećim pitanjem: „Da li se nesebično Jov boji Boga?“ Satana je tvrdio da Jov služi Bogu samo zato što ga On štiti. Ako bi Jovu bila uskraćena materijalna dobra, tvrdio je Satana, on bi u oči opsovao Boga! (Jov 1:7-11).

Da bi odgovorio na ovaj izazov, Bog je dozvolio Satani da iskuša Jova i rekao mu je: „Predajem ti sve što on ima“ (Jov 1:12). Kakav je bio ishod? Jov je dokazao da je Satana lažov. Jov je ostao lojalan uprkos nevoljama koje su ga zadesile. „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost [’besprekornost‘, NW] braniti“, rekao je (Jov 27:5, 6).

Današnji pravi obožavaoci pokazuju stav koji je sličan Jovovom stavu. Njihova služba Bogu nije motivisana željom da imaju materijalne koristi.

Još jedan razlog zbog kojeg su pravi hrišćani spremni da ’daju badava‘ jeste to što su i oni sami ’badava dobili‘. Zbog greha našeg praoca Adama, čovečanstvo robuje grehu i smrti (Rimljanima 5:12). Jehova se s puno ljubavi pobrinuo da njegov Sin umre žrtvenom smrću, a to je Njega samog skupo koštalo. Sasvim sigurno, čovečanstvo to nije zaslužilo. To je Božji dar (Rimljanima 4:4; 5:8; 6:23).

Zato je Pavle pomazanim hrišćanima rekao ono što je zabeleženo u Rimljanima 3:23, 24: „Svi su sagrešili i ne dostižu Božju slavu, i besplatan dar je to što su proglašeni pravednima po njegovoj nezasluženoj dobroti posredstvom oslobođenja otkupninom koju je platio Hrist Isus.“ Oni koji imaju nadu da će živeti zauvek na zemlji takođe primaju jedan „besplatan dar“. Ovaj dar uključuje prednost da budu proglašeni pravednima kao Jehovini prijatelji (Jakov 2:23; Otkrivenje 7:14).

Osim toga, Hristova otkupna žrtva omogućava svim hrišćanima da služe kao Božje sluge. Apostol Pavle je napisao: „Ja sam postao sluga toga [svete tajne] po besplatnom daru Božje nezaslužene dobrote“ (Efešanima 3:4-7). Zahvaljujući tom daru koji nisu zaslužili i koji nisu mogli zaraditi, oni mogu da vrše ovu službu, te stoga prave Božje sluge ne mogu da očekuju da budu plaćene za to što drugima prenose ovu vest o tom daru.

Da li to onda znači da Bog očekuje da mu hrišćani služe ne nadajući se nikakvoj nagradi? Ne znači, jer je apostol Pavle rekao svojim suvernicima: „Bog nije nepravedan da zaboravi vaše delo i ljubav koju ste pokazali prema njegovom imenu“ (Jevrejima 6:10; Ponovljeni zakoni 32:4). Naprotiv, Jehova „nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6). Ali, zar obećanje večnog života u Raju ne podstiče na sebičnost? (Luka 23:43).

Ni u kom slučaju. Možemo to reći zato što želja da živimo večno u Raju na zemlji potiče od samog Boga. On je tu mogućnost stavio pred prvi ljudski par (Postanje 1:28; 2:15-17). Kada su zbog greha Adama i Eve njihovi potomci izgubili tu mogućnost, On se takođe pobrinuo da im to ponovo omogući. Stoga, Bog u svojoj Reči obećava „da će i sâmo stvarstvo biti oslobođeno od ropstva raspadljivosti i imati slavnu slobodu Božje dece“ (Rimljanima 8:21). Zato je sasvim podesno da današnji hrišćani, poput Mojsija iz drevnih vremena, ’pažljivo gledaju na nagradu‘ (Jevrejima 11:26). Bog ih ovom nagradom ne podmićuje. On je nudi zbog istinske ljubavi koju oseća prema onima koji mu služe (2. Solunjanima 2:16, 17). Odazivajući se na tu ljubav, „mi volimo, jer je on prvi zavoleo nas“ (1. Jovanova 4:19).

Međutim, današnji hrišćani moraju stalno da se preispituju u vezi s tim šta ih motiviše da služe Bogu. U Jovanu 6:10-13 čitamo o tome kako je Isus čudom nahranio mnoštvo od preko pet hiljada ljudi. Kasnije su neki počeli da slede Isusa samo iz sebičnih razloga. Isus im je rekao: ’Vi me tražite zato što ste jeli od hlebova i nasitili se‘ (Jovan 6:26). Slično tome, decenijama kasnije su neki predani hrišćani vršili Bogu svetu službu, ali „ne s čistim poticajem“ (Filipljanima 1:17). Neki koji ’nisu pristali na zdrave reči našeg Gospoda Isusa Hrista‘ čak su tražili načine da izvuku lični dobitak iz toga što su u društvu s hrišćanima (1. Timoteju 6:3-5).

I u današnje vreme, hrišćanin koji služi Bogu samo zato što želi zauvek da živi u Raju, možda služi iz sebičnih motiva. Dugoročno gledano, to bi moglo da dovede do njegovog duhovnog pada. Zbog toga što Satanin svet traje duže nego što je on očekivao, moglo bi se desiti da se ’umori‘, jer ima osećaj da kraj kasni (Galatima 6:9). Mogao bi čak postati ogorčen zbog materijalnih stvari koje je žrtvovao. Isus nas podseća: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom“ (Matej 22:37). Zaista, osoba koja služi Bogu prvenstveno iz ljubavi, ne razmišlja o tome da služi Bogu samo neko određeno vreme. Ona je odlučna da služi Jehovi zauvek! (Mihej 4:5). Ne kaje se ni zbog jedne žrtve koju je načinila u svojoj službi Bogu (Jevrejima 13:15, 16). Ljubav prema Bogu pokreće je da Njegove interese stavi na prvo mesto u svom životu (Matej 6:33).

Danas se više od šest miliona pravih obožavalaca ’spremno nudi‘ u Jehovinoj službi (Psalam 110:3, NW). Da li si i ti među njima? Ako nisi, razmisli o tome šta ti Bog pruža: tačno spoznanje istine (Jovan 17:3), oslobođenje od ropstva lažnim religioznim učenjima (Jovan 8:32), i nadu večnog života (Otkrivenje 21:3, 4). Jehovini svedoci ti mogu pomoći da naučiš kako možeš sve to primiti od Boga — i to besplatno.