Hvali Jehovu „usred skupštine“

JEHOVA pomoću hrišćanskih sastanaka pomaže svom narodu da bude duhovno jak. Svoje cenjenje za ono što Jehova čini za nas pokazujemo tako što redovno prisustvujemo sastancima. Štaviše, tada imamo priliku da ’podstičemo braću na ljubav i dobra dela‘, što je jedan važan način na koji pokazujemo da volimo jedni druge (Jevrejima 10:24; Jovan 13:35). Međutim, kako možemo podsticati braću na sastancima?

Javno se izražavaj

Kralj David je napisao o sebi: „Proglasiću ime tvoje usred braće svoje, hvaliću te usred skupštine. Hvaliću te na skupštini velikoj.“ „Slaviću te na saboru velikome, Hvaliću te usred celog naroda!“ „Kazujem pravdu tvoju na saboru velikome. Evo: Usta svojih ne zatvaram“ (Psalam 22:23, 26; 35:18; 40:10).

U danima apostola Pavla, hrišćani koji su se okupljali radi obožavanja na sličan način su izražavali svoju veru u Jehovu i govorili su o njegovoj slavi. Na taj način su hrabrili i podsticali jedni druge na ljubav i dobra dela. Mi danas, mnogo vekova posle Davida i Pavla, zaista ’vidimo da se približava Jehovin dan‘ (Jevrejima 10:24, 25). Satanin sistem stvari posrće ka uništenju, a problemi se  i dalje nagomilavaju. ’Istrajnost nam je potrebna‘ kao nikada ranije (Jevrejima 10:36). Ko nas može ohrabriti da istrajemo ako ne naša braća?

Danas, kao i nekada, svaki vernik može da izrazi svoju veru „usred skupštine“. Jedna mogućnost koja svima stoji na raspolaganju jeste komentarisanje kada se na skupštinskim sastancima prisutnima postavljaju pitanja. Nikada nemoj potceniti dobre rezultate koje ti komentari mogu imati. Na primer, komentari koji pokazuju kako rešiti ili izbeći probleme jačaju odlučnost naše braće da se drže biblijskih načela. Komentari u kojima se objašnjavaju biblijski stihovi koji su navedeni, ali nisu citirani, ili koji sadrže misli pronađene prilikom ličnog istraživanja, mogu ohrabriti druge da razviju bolje navike proučavanja.

Kada znamo da će i nama samima i drugima koristiti ako komentarišemo na sastancima, to treba da motiviše sve nas da savladamo stidljivost i povučenost. Naročito je važno da na sastancima komentarišu starešine i sluge pomoćnici, jer se od njih očekuje da predvode kako u komentarisanju, tako i u prisustvovanju sastancima. Međutim, ako neko uviđa da mu ovaj vid hrišćanske aktivnosti teško pada, kako se može poboljšati u tome?

Predlozi za poboljšanje

Priseti se da je komentarisanje deo našeg obožavanja Jehove. Jedna hrišćanka koja živi u Nemačkoj objašnjava kako ona gleda na komentarisanje. „Komentari su moj lični odgovor na Satanine pokušaje da spreči Božji narod da izražava svoju veru.“ Jedan nedavno kršteni brat iz iste skupštine kaže: „Mnogo se molim da bih komentarisao.“

Dobro se pripremi. Ako unapred ne proučiš materijal koji će se obrađivati na sastanku, biće ti teško da komentarišeš i tvoji komentari neće biti toliko delotvorni. Predlozi za to kako se može komentarisati na skupštinskim sastancima nalaze se na 70. strani publikacije Izvuci korist iz obrazovanja u Teokratskoj školi službe. a

Postavi cilj da na svakom sastanku komentarišeš barem jednom. Ovo podrazumeva da pripremiš nekoliko odgovora, jer što se češće javljaš to su veće šanse da ti voditelj da reč. Možda bi čak bilo dobro da mu pre sastanka kažeš za koja si pitanja pripremio odgovor. Ovo je naročito korisno ako si tek počeo da komentarišeš na sastancima. S obzirom da možda oklevaš da podigneš ruku u ’velikoj skupštini‘, ohrabrićeš se da komentarišeš kad znaš da je na redu tvoj odlomak i da će voditelj pogledom tražiti tvoju ruku.

 Komentariši na početku sastanka. Neki težak zadatak neće postati lakši ako ga odlažemo. Može ti biti od pomoći ako komentarišeš na početku sastanka. Iznenadićeš se koliko je lakše komentarisati drugi ili treći put kada tim prvim komentarom probiješ led.

Izaberi odgovarajuće mesto. Nekima je lakše da komentarišu kada sednu u prednji deo Dvorane Kraljevstva. Tamo ima manje smetnji koje mogu odvlačiti pažnju i manje su šanse da ih voditelj previdi. Ako odlučiš da sedneš u prednji deo Dvorane, nemoj zaboraviti da komentarišeš dovoljno glasno kako bi svi mogli da te čuju, naročito ako se u skupštini komentariše bez mikrofona.

Pažljivo slušaj. To će ti pomoći da ne ponavljaš ono što je neko drugi upravo rekao. Sem toga, komentari drugih te mogu podsetiti na neki stih ili na neku tačku koja se može nadovezati na upravo izrečenu misao. Ponekad se nekim kratkim iskustvom može prikazati tačka koja se razmatra. Ovakvi komentari su veoma korisni.

Nauči da komentarišeš svojim rečima. Kada pročitaš komentar iz materijala koji se proučava, to će pokazati da si pronašao pravi odgovor i to može biti dobar način da počneš da komentarišeš. Međutim, kada komentarišeš svojim rečima, pokazaćeš da razumeš materijal koji se razmatra. Naše publikacije ne treba citirati od reči do reči. Jehovini svedoci nemaju običaj da jednostavno ponavljaju ono što stoji u njihovim publikacijama.

Neka se tvoji komentari odnose na temu. Komentari koji nisu povezani s temom i koji skreću pažnju s glavnih misli koje se razmatraju nisu odgovarajući. To znači da tvoji komentari treba da se odnose na temu koja se razmatra. Oni će tada doprineti duhovno izgrađujućem razmatranju.

Neka ti cilj bude da ohrabriš druge. Jedan značajan razlog zbog kog komentarišemo jeste da ohrabrimo druge i zato moramo paziti da ne kažemo nešto što bi moglo da ih obeshrabri. Nadalje, kada komentarišeš o materijalu iz nekog odlomka, nemoj govoriti toliko opširno da drugima ostane malo toga što bi mogli reći ili da im ne ostane ništa da kažu. Dugačkim i komplikovanim komentarima može nedostajati jasan smisao. Kratki komentari koji se sastoje od svega nekoliko reči mogu biti vrlo delotvorni i oni će ohrabriti nove da kratko komentarišu.

Uloga voditelja

Što se tiče ohrabrenja, voditelj ima veliku odgovornost. On se iskreno interesuje za svaki komentar i to pokazuje tako što njegovu pažnju ne zaokupljaju druge stvari već pažljivo sluša i učtivo posmatra osobu koja komentariše. Bilo bi vrlo neumesno ako ne bi pažljivo slušao i zbog toga nepotrebno ponovio ono što je već rečeno ili bi postavio pitanje na koje je upravo odgovoreno!

Moglo bi biti obeshrabrujuće i kada bi voditelj stalno ponavljao, samo malo drugačijim rečima, ono što je upravo  rečeno u komentaru, kao da hoće da kaže da je komentar donekle bio nepotpun. S druge strane, koliko je ohrabrujuće kada voditeljevi komentari doprinose daljnjem razmatranju neke značajne tačke. Ljubazna pitanja poput: ’Kako ovo možemo da primenimo u našoj skupštini?‘ ili ’koji stih iz odlomka potvrđuje ovo što je upravo rečeno?‘, ohrabruju na dobre komentare koji obogaćuju sastanak.

Naravno, osobe koje su odskora počele da dolaze na sastanke i stidljive osobe treba posebno pohvaliti kada daju komentar. To se može uraditi nasamo nakon sastanka kako toj osobi ne bi bilo neprijatno i kako bi voditelj mogao da dâ neke predloge ako je to potrebno.

U svakodnevnom razgovoru teško je komunicirati sa osobom koja voli da dominira. Njeni sagovornici ne osećaju potrebu da nešto kažu. Slušaće je s malo interesovanja ili je uopšte neće slušati. Nešto slično se može desiti kada voditelj dominira razmatranjem tako što često komentariše. Međutim, voditelj može s vremena na vreme postavljanjem potpitanja podstaći prisutne da komentarišu i stimulisati ih da razmišljaju. S takvim pitanjima ne treba preterivati.

Voditelj neće obavezno dati reč prvoj osobi koja digne ruku. To može obeshrabriti one kojima treba malo vremena da formulišu misao. Kada malo sačeka, onda reč može dati nekome ko još nije komentarisao. Sem toga, postupiće razborito ako ne da reč maloj deci kada treba komentarisati o nečemu što ona ne mogu da razumeju.

Šta treba uraditi ako neko da pogrešan odgovor? Voditelj treba da izbegne da osobu koja je dala taj odgovor dovede u nezgodan položaj. U komentarima, čak i kada su pogrešni, uglavnom ima barem nečega što je tačno. Voditelj treba taktično da izabere ono što je tačno, da preformuliše pitanje ili postavi još neko dodatno pitanje čime će ispraviti odgovor bez nepotrebnih neprijatnosti.

Da bi ohrabrio na komentarisanje, voditelj treba da izbegava da postavlja uopštena pitanja kao što je: ’Da li još neko ima nešto da kaže?‘ Pitanje: ’Ko još nije komentarisao? Ovo vam je zadnja šansa!‘ jeste dobronamerno, ali neće ohrabriti osobu da se otvoreno izjasni. Braći ne treba nametati osećanje krivice zato što nisu komentarisali ranije tokom sastanka. Umesto toga, treba ih ohrabriti da podele s drugima ono što znaju zato što je deljenje jedan izraz ljubavi. Sem toga, nakon što voditelj nekome da reč, ne bi bilo dobro da kaže: „Posle njega ćemo čuti komentar tog i tog brata, a zatim komentar te i te sestre.“ Voditelj treba prvo da sasluša komentar i tek onda da utvrdi da li je potrebno da još neko komentariše.

Komentarisanje je prednost

Posećivanje hrišćanskih sastanaka predstavlja duhovnu potrebu; komentarisati na njima je prednost. U kolikoj meri učestvujemo u ovom jedinstvenom načinu slavljenja Jehove „usred skupštine“, u tolikoj meri sledimo Davidov primer i ozbiljno shvatamo Pavlov savet. Naše učešće na sastancima dokazuje da volimo braću i da smo deo Jehovine velike skupštine. Gde bi drugde voleo da budeš dok ’gledaš kako se približava dan‘? (Jevrejima 10:25).

[Fusnota]

[Slike na 20. strani]

Na hrišćanskim sastancima treba i slušati i komentarisati

[Slika na 21. strani]

Voditelj pokazuje iskreno zanimanje za svaki komentar