Jedna prava hrišćanska religija — realnost

ISUS HRIST je osnovao samo jednu crkvu, to jest skupštinu. Ta skupština je bila jedno duhovno telo, duhovna porodica. To znači da je okupljala ljude koje je Bog izabrao svetim duhom i priznao ih kao svoju ’decu‘ (Rimljanima 8:16, 17; Galatima 3:26).

Isus je naučavao da Bog koristi samo jedan put kako bi ljude usmerio ka istini i životu. Da bi prikazao tu važnu istinu, Isus je uporedio put do večnog života s doslovnim putem. On je rekao: „Uđite na uska vrata; jer širok je i prostran put koji vodi u uništenje, i mnogo je onih koji njime idu; dok su uska vrata i tesan put koji vodi u život, i malo je onih koji ga nalaze“ (Matej 7:13, 14; Jovan 14:6; Dela apostolska 4:11, 12).

Ujedinjena skupština

Delo The New Dictionary of Theology navodi da na skupštinu iz prvog veka ne treba da gledamo kao na „svetom raširenu, univerzalnu, organizovanu zajednicu kakvu imamo na umu kada danas govorimo o Katoličkoj crkvi“. Zašto? „Iz prostog razloga“, navodi ovaj rečnik, „jer jedna takva organizovana, univerzalna zajednica nije ni postojala.“

Niko ne može s pravom poreći činjenicu da rana hrišćanska skupština nije nimalo podsećala na institucionalizovani crkveni sistem koji danas postoji. Međutim, bila je organizovana. Pojedinačne skupštine nisu funkcionisale nezavisno jedna od druge. Sve su priznavale autoritet vodećeg tela iz Jerusalima. To vodeće telo — koje su sačinjavali apostoli i starešine iz jerusalimske skupštine — pomagalo je da se sačuva jedinstvo  skupštine kao Hristovog ’jednog tela‘ (Efešanima 4:4, 11-16; Dela apostolska 15:22-31; 16:4, 5).

Šta se desilo s tom jednom pravom skupštinom? Da li je od nje nastala moćna Katolička crkva? Da li je prerasla u verski rascepkan protestantski religiozni sistem koji danas vidimo? Ili se desilo nešto drugo?

„Pšenica“ i „kukolj“

Da bismo dobili odgovor, hajde da pažljivo osmotrimo šta je sam Isus Hrist rekao da će se desiti. Možda ćeš se iznenaditi kada saznaš da je Isus očekivao da će njegova skupština prestati da postoji i da je on dozvolio da takvo tužno stanje potraje vekovima.

Poistovećujući svoju skupštinu sa ’nebeskim kraljevstvom‘, on je rekao: „Nebesko kraljevstvo je kao čovek koji poseja dobro seme na svojoj njivi. Dok su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj po pšenici i ode. Kad usev izniknu i donese plod, tada se pojavi i kukolj. Onda dođoše domaćinovi robovi i rekoše mu: ’Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkud onda kukolj?‘ A on im reče: ’Neprijatelj čovek to učini.‘ Oni mu rekoše: ’Hoćeš li, dakle, da odemo i skupimo ga?‘ A on reče: ’Ne; da ne biste slučajno, skupljajući kukolj, iščupali s njim i pšenicu. Neka oboje rastu zajedno do žetve; a u vreme žetve reći ću žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, zatim skupite pšenicu u moju žitnicu‘“ (Matej 13:24-30).

Isus je objasnio da je on „sejač“. „Dobro seme“ predstavlja njegove prave učenike. Njegov „neprijatelj“ je Satana, Đavo. „Kukolj“ su lažni hrišćani koji su se uvukli u ranu hrišćansku skupštinu. Isus je rekao da će dozvoliti da „pšenica“ i „korov“ zajedno rastu do ’žetve‘, to jest do ’svršetka ovog sistema stvari‘ (Matej 13:37-43). Šta sve ovo znači?

Iskvarena hrišćanska skupština

Ubrzo nakon smrti apostola, otpadnici unutar skupštine počeli su da preuzimaju kontrolu nad njom. Oni su govorili „izopačene stvari da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30). Kao posledica toga, mnogi hrišćani su ’otpali od vere‘. Oni su se ’okrenuli lažnim pričama‘ (1. Timoteju 4:1-3; 2. Timoteju 4:3, 4).

 Do četvrtog veka n. e., navodi se u The New Dictionary of Theology, „katoličanstvo je postalo zvanična... religija Rimskog carstva“. Došlo je do „spajanja religioznog i građanskog društva“ — do sjedinjenja Crkve i Države, što je bilo potpuno suprotno verovanjima ranih hrišćana (Jovan 17:16; Jakov 4:4). Isti izvor navodi da su s vremenom čitava struktura i priroda crkve, kao i mnoga njena osnovna verovanja, radikalno promenjene „pod uticajem neobičnih i potpuno nezdravih kombinacija S[tarog] Z[aveta] i neoplatonskih ideja“. Kao što je Isus Hrist predvideo, njegovi pravi učenici su nestajali, dok je lažnih hrišćana bilo sve više.

Isusovi slušaoci su znali kako je teško razlikovati pravu pšenicu od kukolja, kao što je otrovni ljulj, koji jako liči na pšenicu dok raste. Tako je Isus prikazao da će tokom izvesnog vremena biti teško razlikovati prave hrišćane od lažnih. To ne znači da je hrišćanska skupština prestala da postoji, jer je Isus obećao da će neprestano predvoditi svoju duhovnu braću „sve dane do svršetka sistema stvari“ (Matej 28:20). Isus je rekao da će pšenica nastaviti da raste. Shodno tome, pravi hrišćani su tokom vekova — pojedinačno ili u grupama — bez sumnje davali sve od sebe da bi se držali Hristovih učenja. Ali nisu više sačinjavali jasno definisano, vidljivo telo ili organizaciju. Oni se sigurno nisu poistovećivali s vidljivim otpadničkim religioznim sistemom koji je kroz istoriju naneo samo sramotu imenu Isusa Hrista (2. Petrova 2:1, 2).

’Čovek bezakonja biva otkriven‘

Apostol Pavle je prorekao još nešto što će obeležiti lažni religiozni sistem. On je napisao: „Da vas niko ne zavede ni na koji način, jer [Jehovin dan] neće doći dok prvo ne dođe otpad i ne otkrije se čovek bezakonja“ (2. Solunjanima 2:2-4). Ovaj „čovek bezakonja“ nije niko drugi do sveštenička klasa, koja je sama sebi dodelila mesto predvodnika u „hrišćanskoj“ skupštini. a

Otpadništvo se pojavilo još u vreme apostola Pavla. Proširilo se nakon što su apostoli umrli i nakon što je nestao njihov zaštitnički uticaj. To otpadništvo će biti označeno, rekao je Pavle, „Sataninim delovanjem sa svakim moćnim delom i lažnim znacima i čudesnim predznacima i sa svakom nepravednom prevarom“ (2. Solunjanima 2:6-12). Kako ove reči tačno opisuju postupke mnogih religioznih vođa kroz istoriju!

Podržavajući svoju tvrdnju da je rimokatoličanstvo jedina prava religija, katoličke vođe kažu da njihovi biskupi imaju „životodajnu vezu s prvim apostolima preko linije nasleđa koja ide do samog početka hrišćanstva“. Zapravo, tvrdnja o apostolskom nasleđu nema istorijsku niti biblijsku osnovu. Ne postoji pouzdan dokaz da je crkveni sistem koji je nastao nakon smrti Isusovih apostola ikada bio vođen Božjim svetim duhom (Rimljanima 8:9; Galatima 5:19-21).

Kako stoje stvari sa ostalim religijama koje su nastale nakon takozvane reformacije? Da li su one uspostavile obrazac rane hrišćanske skupštine? Da li su obnovile čistoću prve hrišćanske skupštine? Tačno je da je nakon reformacije Biblija postala dostupna većini običnih ljudi na njihovom maternjem jeziku. Ipak, istorija pokazuje da su ove religije nastavile da naučavaju lažne doktrine b (Matej 15:7-9).

Međutim, zapazi sledeće. Isus Hrist je tačno prorekao da će njegova prava skupština biti obnovljena u vreme koje  je on nazvao svršetkom sistema stvari (Matej 13:30, 39). Ispunjenje biblijskih proročanstava pokazuje da sada živimo u tom vremenu (Matej 24:3-35). Ako je tako, onda svako od nas treba da se pita: ’Gde je ta jedna prava religija?‘ Trebalo bi da je sve jasnije uočljiva.

Možda smatraš da si već pronašao tu religiju ili skupštinu. Važno je da budeš siguran u svoj izbor. Zašto? Zato što, kao i u prvom veku, može postojati samo jedna prava religija. Da li si izdvojio vreme da se uveriš da li tvoja religija tačno odgovara obrascu koji je postavila hrišćanska skupština iz prvog veka i da li lojalno sledi učenja Isusa Hrista? Zašto to ne ispitaš sada? Jehovini svedoci će ti rado pomoći da to uradiš (Dela apostolska 17:11).

[Fusnote]

[Slike na 5. strani]

Čemu nas Isusovo poređenje o pšenici i kukolju uči u vezi s pravom skupštinom?

[Slike na 7. strani]

Da li tvoja religija sledi obrazac koji su postavili hrišćani iz prvog veka kada su u pitanju propovedanje i proučavanje?