Pitanja čitalaca

U mnogim delovima sveta uobičajeno je da se daju pokloni za venčanje. Koja biblijska načela treba da uzmemo u obzir kada dajemo ili primamo takve poklone?

Biblija odobrava davanje poklona kada se to radi sa ispravnim motivom i u nekoj podesnoj prilici. Kada je u pitanju davanje, Biblija ohrabruje prave hrišćane da se ugledaju na svog velikodušnog Boga Jehovu (Jakov 1:17). Apostol Pavle je podstakao suhrišćane: „Ne zaboravljajte činiti dobro i deliti s drugima, jer se takvim žrtvama ugađa Bogu.“ Dakle, hrišćani su ohrabreni da budu velikodušni (Jevrejima 13:16; Luka 6:38).

U nekim zemljama je uobičajeno da par koji će se uskoro venčati razgleda robu u nekom tržnom centru i napravi spisak artikala koje bi najviše voleli da dobiju kao poklone. Rođacima i prijateljima tog para se kaže da u određenoj prodavnici mogu kupiti neki artikal sa spiska koji je par napravio. To je praktično za osobu koja kupuje poklon, zato što ne mora satima da razgleda po prodavnicama, a oni koji primaju poklon pošteđeni su peripetija oko vraćanja poklona u prodavnicu.

Da li par koji će se venčati želi da napravi spisak poklona jeste stvar lične odluke. Ipak, hrišćani moraju da budu pažljivi kako ne bi učestvovali u bilo kom običaju kojim se krše biblijska načela. Na primer, šta ako neki vereni par napravi spisak na kom se nalaze veoma skupi artikli? U tom slučaju, oni koji imaju mala primanja neće moći da kupe poklon ili će možda smatrati da je bolje da odbiju poziv na venčanje kako se ne bi osramotili zato što su doneli neki jeftin poklon. Jedna hrišćanka je napisala: „Sve to postaje jedan veliki teret. Pokušala sam da budem velikodušna, ali u poslednje vreme više ne nalazim sreću u davanju kao ranije.“ Kako bi to tužno bilo kada bi venčanje postalo razlog za obeshrabrenje!

Sasvim sigurno, onima koji daju poklone ne bi trebalo da se nametne osećaj da moraju kupiti poklon u određenoj prodavnici i po određenoj ceni kako bi on bio prihvatljiv. Na kraju krajeva, Isus Hrist je ukazao na to da Bog najviše ceni stav srca kod osobe koja daje, a ne materijalnu vrednost poklona (Luka 21:1-4). Slično tome, kada je govorio o davanju darova milosrđa onima koji su siromašni, apostol Pavle je napisao: „Neka svako učini kako je odlučio u svom srcu, ne nerado niti od moranja, jer Bog voli veselog davaoca“ (2. Korinćanima 9:7).

Posmatrano u svetlu biblijskih načela, nema ničeg pogrešnog u tome da se neko identifikuje kao davalac poklona, možda na taj način što će uz poklon staviti jednu čestitku. Ipak, na nekim mestima je običaj da onaj koji je dao poklon bude predstavljen svim prisutnima na skupu. Taj običaj može stvoriti probleme. Oni koji daju poklone možda žele da ostanu anonimni kako ne bi privlačili preteranu pažnju na sebe. Te osobe postupaju u skladu s načelom koje je zapisano u Mateju 6:3, gde Isus kaže: „A ti kad daješ darove milosrđa, neka tvoja levica ne zna šta radi tvoja desnica.“ Drugi mogu smatrati da je davanje poklona privatna stvar i da to treba da ostane između onog ko daje i onog ko prima poklon. Takođe, to što bi se prisutnima reklo ko je davalac određenog poklona moglo bi dovesti do upoređivanja ko je kakav poklon dao, što bi ’podsticalo na takmičenje‘ (Galatima 5:26). Hrišćani sigurno ne žele da javnim objavljivanjem imena onih koji su dali poklone bilo koga dovedu u neprijatnu situaciju ili da nekoga posrame na takav način (1. Petrova 3:8).

Zaista, ako se postupa u skladu s načelima iz Božje Reči, davanje poklona će i dalje biti izvor sreće (Dela apostolska 20:35).