Martin Luter — nasleđe koje je ostavio za sobom

„KAŽE se da je o [Martinu Luteru] napisano više knjiga nego o bilo kojoj istorijskoj ličnosti, ako izuzmemo knjige koje su napisane o njegovom gospodaru, Isusu Hristu.“ Tako je pisalo u časopisu Time. Luterove reči i dela doprineli su nastanku reformacije — religioznog pokreta koji je opisan kao „najznačajnija revolucija u istoriji čovečanstva“. Na taj način, on je doprineo tome da se promeni religiozna karta Evrope i da se označi kraj srednjeg veka na tom kontinentu. Luter je takođe postavio temelje za standardizovano pisanje nemačkog jezika. Njegov prevod Biblije je i dalje bez sumnje najpopularniji prevod na nemačkom jeziku.

Kakav je čovek bio Martin Luter? Kako je uspeo toliko da utiče na zbivanja u Evropi?

Luter postaje izučavalac

Martin Luter se rodio novembra 1483. godine u Ajslebenu u Nemačkoj. Iako je njegov otac radio u rudniku bakra, uspeo je da zaradi dovoljno novca kako bi Martinu obezbedio dobro obrazovanje. Martin je 1501. godine počeo da studira na Univerzitetu u Erfurtu. U univerzitetskoj biblioteci je prvi put pročitao Bibliju. „Ta knjiga mi se izuzetno dopala“, rekao je on, „i nadao sam se da ću imati sreće da je jednog dana posedujem.“

Kada je imao 22 godine, Luter je pristupio Augustinskom manastiru u Erfurtu. Kasnije je studirao na Univerzitetu u Vitenbergu, gde je doktorirao teologiju. Luter je smatrao da nije dostojan Božje naklonosti i ponekad je padao u očaj zbog griže savesti. Međutim, proučavanje Biblije, molitva i duboko razmišljanje pomogli su mu da stekne bolje razumevanje Božjeg gledišta o grešnicima. Luter je shvatio da se Božja naklonost ne može zaraditi. Umesto toga, ona je dar koji zahvaljujući Božjoj nezasluženoj dobroti dobijaju oni koji iskazuju veru (Rimljanima 1:16; 3:23, 24, 28).

Kako je Luter došao do zaključka da je njegovo novo razumevanje bilo ispravno? Kurt Aland, profesor istorije rane crkve i istraživač Novog zaveta, napisao je: „On je duboko razmišljao o celoj Bibliji s ciljem da utvrdi da li ovo novootkriveno saznanje može opstati kada se uporedi s drugim biblijskim  izjavama, i otkrio je da ima potvrdu u celoj Bibliji.“ Doktrina o opravdanju, to jest spasenju putem vere, a ne putem dela niti pokore, ostala je osnova Luterovih učenja.

Ogorčen zbog indulgencija

Luterovo razumevanje Božjeg gledišta o grešnicima dovelo ga je u sukob s Rimokatoličkom crkvom. U to vreme se naširoko verovalo da grešnici nakon smrti moraju izvesno vreme trpeti kaznu. Međutim, kaže se da je to vreme moglo da se skrati indulgencijama koje su se kupovale od pape. Trgovci poput Johana Tecela, koji je radio kao posrednik za nadbiskupa Alberta od Majnca, razvili su unosan posao prodajući indulgencije običnim ljudima. Mnogi su smatrali da su indulgencije jedna vrsta osiguranja za buduće grehove.

Luter je bio ogorčen zbog prodaje indulgencija. On je znao da ljudi ne mogu da trguju s Bogom. U jesen 1517, napisao je svojih čuvenih 95 teza u kojima optužuje crkvu za finansijsku, doktrinarnu i religioznu zloupotrebu. U želji da ohrabri na reformu, a ne na pobunu, Luter je poslao kopije ovih teza nadbiskupu Albertu od Majnca i nekim izučavaocima. Mnogi istoričari ukazuju da je reformacija počela otprilike 1517. godine.

Luter nije bio jedini koji je bio ogorčen zbog prestupa crkve. Češki religiozni reformator Jan Hus je sto godina ranije osudio prodaju indulgencija. Još i pre Husa, Džon Viklif iz Engleske ukazao je da neki običaji kojih se drži katolička crkva nisu biblijski. Luterovi savremenici Erazmo iz Roterdama i Tindejl iz Engleske takođe su se zalagali za reformu. Međutim, zahvaljujući tome što je Johan Gutenberg u Nemačkoj pronašao štamparsku mašinu s pokretnim slovima, Luterov glas se čuo glasnije i dalje od glasova drugih reformatora.

Gutenbergova štamparija je 1455. radila u Majncu. Do početka sledećeg veka postojale su štamparije u 60 nemačkih gradova i 12 drugih evropskih zemalja. Prvi put u istoriji, javnost je mogla biti brzo informisana o aktuelnim temama. Možda su Luterovih 95 teza štampane i razdeljene bez njegove saglasnosti. Pitanje crkvene reforme više nije bila neka lokalna stvar. Postalo je široko rasprostranjena polemika, a Martin Luter je preko noći postao najpopularniji čovek u Nemačkoj.

Reakcije „sunca i meseca“

Evropa je vekovima bila u rukama dve moćne institucije: Svetog Rimskog carstva i Rimokatoličke crkve. „Odnos koji je postojao između cara i pape ličio je na odnos koji postoji između sunca i meseca“, objašnjava Hans Lilje, bivši predsednik Svetskog luteranskog saveza. Međutim, postojala je velika nedoumica u vezi s tim ko je bio sunce, a ko mesec. Do početka 16. veka, nijedna od ovih institucija više nije bila na vrhuncu svoje moći. Na pomolu su bile promene.

Papa Lav X je reagovao na tih 95 teza tako što je zapretio Luteru ekskomunikacijom ukoliko sve javno ne porekne. U znak protesta, Luter je javno spalio  papsku bulu u kojoj se nalazila ta pretnja i objavio dodatna dela koja su ohrabrila kneževine da izvrše reformu crkve, čak i bez papine saglasnosti. Papa Lav X je ekskomunicirao Lutera 1521. godine. Kada je Luter prigovorio da je osuđen bez pravednog saslušanja, car Karlo V je pozvao ovog reformatora da se pojavi pred carskim saborom, to jest pred skupštinom u Vormsu. Luterovo 15-dnevno putovanje od Vitenberga do Vormsa u aprilu 1521. bilo je poput pobedničke povorke. Javnost je bila na njegovoj strani, a ljudi iz svih krajeva želeli su da ga vide.

U Vormsu je Luter stao pred cara, kneževe i papskog nuncija. Jan Hus je bio izveden na slično saslušanje u Konstanci 1415. godine i nakon toga je bio spaljen na lomači. Sve oči Crkve i carstva bile su uprte u Lutera koji je odbio da sve javno porekne, osim ako njegovi protivnici ne dokažu iz Biblije da nije u pravu. Međutim, niko mu nije bio ravan u poznavanju Pisma. U dokumentu koji je nazvan Edikt iz Vormsa objavljen je ishod saslušanja. Luter je proglašen za zločinca, a njegova dela su zabranjena. Pošto ga je papa ekskomunicirao, a car proglasio za zločinca, njegov život je sada bio u opasnosti.

Onda se desio preokret, koji je bio podjednako i dramatičan i neočekivan. U povratku do Vitenberga, Luter je bio žrtva lažirane otmice koju je organizovao njegov pristalica Frederik od Saksonije. Tako je Luter bio van domašaja svojih neprijatelja. Lutera su prokrijumčarili do izolovanog zamka u Vartburgu, gde je pustio bradu i promenio identitet — postao je vitez poznat kao junker Georg.

Velika potražnja za Septembarskom Biblijom

Tokom narednih deset meseci, Luter je živeo u zamku u Vartburgu kao begunac od cara i pape. U knjizi Welterbe Wartburg objašnjava se da je „vreme provedeno u Vartburgu bilo među najproduktivnijim i najkreativnijim periodima u njegovom životu“. Tamo je završeno jedno od njegovih najvećih dostignuća, prevod Erazmovog teksta Grčkih spisa na nemački jezik. Objavljeno u septembru 1522, bez Luterovog imena kao prevodioca, ovo delo je bilo poznato kao Septembarska Biblija. Cena je bila 1,5 guldena — što je bila vrednost jednaka godišnjoj plati jedne sluškinje. Pa ipak, potražnja za Septembarskom Biblijom bila je ogromna. Za 12 meseci je odštampano 6 000 primeraka u dva izdanja, a tokom narednih 12 godina objavljeno je najmanje 69 izdanja.

Martin Luter se oženio 1525. godine bivšom kaluđericom Katerinom fon Bora. Katerina je vešto upravljala domaćinstvom i bila je sposobna da udovolji svim zahtevima koji su proisticali iz velikodušnosti njenog muža. Luterovo domaćinstvo je obuhvatalo ne samo ženu i šestoro dece već i prijatelje, izučavaoce i begunce. Luter je u starosti bio tako uvažen savetnik da su izučavaoci koji su gostovali u njegovoj kući nosili pero i  papir kako bi zabeležili njegova zapažanja. Ove beleške su objedinjene u delu pod naslovom Luterov razgovor za stolom. Ova knjiga je posle Biblije izvesno vreme bila najprodavanija knjiga koja je napisana na nemačkom jeziku.

Nadaren prevodilac i produktivan pisac

Do 1534. godine Luter je završio prevod Hebrejskih spisa. On je umeo da uravnoteži stil, ritam i reči. Rezultat je bila Biblija koju su mogli da razumeju obični ljudi. Govoreći o svom metodu prevođenja, Luter je napisao: „Treba da pitamo majku u kući, decu na ulici i običnog čoveka na pijaci, da pažljivo slušamo kako govore i zatim dosledno tome da prevodimo.“ Luterova Biblija je doprinela tome da se položi temelj za standardizovan pisani jezik koji je kasnije prihvaćen u celoj Nemačkoj.

Luter je udružio svoj talenat za prevođenje s nadarenošću za pisanje. Za njega se kaže da je pisao po jednu studiju svake druge sedmice u toku svog radnog veka. Neke od ovih studija bile su žustre kao i njihov autor. Premda su njegovi prvi radovi bili stilski oštri, godine nisu otupele vrh Luterovog pera. Eseji koje je kasnije pisao bili su sve oštriji. Prema delu Lexikon für Theologie und Kirche, Luterova dela su odražavala „njegov preteran gnev“ i „nedostatak poniznosti i ljubavi“, kao i „veoma snažan osećaj da mu je poverena misija“.

Kada je izbila Seljačka buna i kada su se kneževine kupale u krvi, Lutera su pitali za mišljenje o buni. Da li su se seljaci s pravom pobunili protiv svojih feudalnih gospodara? Luter nije pokušavao da pridobije podršku javnosti time što bi dao odgovor koji bi se dopao većini. On je verovao da Božje sluge treba da budu poslušne onima koji su na vlasti (Rimljanima 13:1). U otvorenoj osudi, Luter je rekao da ovu bunu treba ugušiti silom. Rekao je: „Pustite svakoga ko može da probode, udari, ubije.“ Hans Lilje je naveo da je ovaj odgovor Lutera koštao „gubitka do tada jedinstvene popularnosti među ljudima“. Osim toga, Luterovi kasniji eseji o Jevrejima koji su odbili da se preobrate na hrišćanstvo, posebno delo On the Jews and Their Lies, doveli su do toga da ga mnogi označe kao antisemitskog pisca.

Luterovo nasleđe

Reformacija koju su pokrenuli ljudi poput Lutera, Kalvina i Cvinglija, dovela je do formiranja novog pristupa religiji nazvanog protestantizam. Luterova glavna ostavština protestantizmu bila je njegovo centralno učenje o opravdanju putem vere. Sve nemačke kneževine su se opredelile ili za protestantsku ili za katoličku religiju. Protestantizam se raširio i dobio podršku javnosti u Skandinaviji, Švajcarskoj, Engleskoj i Holandiji. Danas ima na stotine miliona vernika.

 Mnogi koji se ne slažu sa svim Luterovim verovanjima ipak imaju visoko mišljenje o njemu. Bivša Nemačka Demokratska Republika na čijoj su se teritoriji nalazili Ajsleben, Erfurt, Vitenberg i Vartburg, 1983. godine je proslavila 500-godišnjicu Luterovog rođenja. Ova socijalistička država je priznala Lutera kao izvanrednu ličnost u nemačkoj istoriji i kulturi. Pored toga, jedan katolički teolog iz 1980-ih sažeo je Luterov uticaj rečima: „Niko ko je došao posle Lutera nije mu bio ravan.“ Profesor Aland je napisao: „Svake godine se objavi najmanje 500 novih publikacija o Martinu Luteru i reformaciji — i to skoro na svim glavnim svetskim jezicima.“

Martin Luter je imao bistar um, izvanredno pamćenje, kontrolu nad rečima i produktivnu radnu etiku. Takođe je bio razdražljiv i podrugljiv, i vatreno je reagovao na licemerje. Kada je februara 1546. ležao na samrtničkoj postelji u Ajslebenu, prijatelji su ga upitali da li se i dalje čvrsto drži verovanja kojima je poučavao druge. „Da“, odgovorio je. Luter je umro, ali se mnogi još uvek čvrsto drže tih verovanja.

[Slika na 27. strani]

Luter se protivio prodaji indulgencija

[Izvor]

Mit freundlicher Genehmigung: Wartburg-Stiftung

[Slika na 28. strani]

Luter je odbio da sve javno porekne, osim ako njegovi protivnici ne dokažu iz Biblije da nije bio u pravu

[Izvor]

From the book The Story of Liberty, 1878

[Slike na 29. strani]

Luterova soba u zamku u Vartburgu gde je preveo Bibliju

[Izvor]

Oba lika: Mit freundlicher Genehmigung: Wartburg-Stiftung

[Izvor slike na 26. strani]

From the book Martin Luther The Reformer, 3rd Edition, published by Toronto Willard Tract Depository, Toronto, Ontario

[Izvor slike na 30. strani]

From the book The History of Protestantism (Vol. I)