’Zakon mudroga‘ — izvor života

„O DUBINO Božjeg bogatstva i mudrosti i spoznanja! Kako su neistraživi njegovi sudovi i nedokučivi njegovi putevi!“, uzviknuo je apostol Pavle (Rimljanima 11:33). A verni patrijarh Jov je rekao: „[Jehova Bog] je mudra srca“ (Jov 9:4, NW). Zaista, Stvoritelj neba i zemlje nenadmašan je u mudrosti. Šta se može reći o zakonu, to jest o pisanoj Reči takvog Stvoritelja?

Psalmista je pevao: „Savršen je zakon Jehovin, — on dušu krepi. Svedočanstvo Jehovino je verno, — daje mudrost nevinome. Pravedne su naredbe Jehovine, — one srce vesele. Zapovest je Jehovina svetla, — ona oči prosvetljuje“ (Psalam 19:8, 9). Solomon, kralj drevnog Izraela, očigledno je shvatio koliko su ove reči istinite! On je izjavio: „Opomena [„zakon“, NW] mudrog izvor je života, da se njome zamke smrti zaobilaze“ (Poslovice 13:14). U prvih 13 stihova 13. poglavlja Poslovica, Solomon je pokazao kako nam saveti iz Božje Reči mogu pomoći da imamo bolji život i da izbegnemo mnoge opasnosti.

Dozvoli da budeš poučen

„Mudar sin sluša pouku [’disciplinu‘, NW] svog oca, a za opomenu podrugljivac ne mari“, kaže se u Poslovicama 13:1. Očeva disciplina može biti blaga ili stroga. On najpre pruža pouku, a ako ta pouka ne bude prihvaćena, sledi kazna. Sin je mudar ako prihvata očevu disciplinu.

„Koga Jehova voli, njega i disciplinuje“, kaže Biblija, i „šiba svakoga koga prihvati za sina“ (Jevrejima 12:6). Jedan način na koji nas naš nebeski Otac disciplinuje jeste putem njegove Reči, Biblije. Kada s cenjenjem čitamo Bibliju i primenjujemo ono što učimo iz nje, tada nas Njegova Reč u stvari disciplinuje. To je korisno za nas, jer sve što Jehova kaže za naše je dobro (Isaija 48:17).

Kada nam neki suvernik koji je zainteresovan za našu duhovnu dobrobit pruži ispravku, to je još jedan način na koji nas Jehova disciplinuje. Na svaki koristan savet koji je u skladu s Božjom Rečju treba da gledamo kao na savet od Boga, velikog Izvora istine, a ne kao na nešto što dolazi od te osobe. Mudri smo ako taj savet prihvatimo kao da dolazi od Jehove. Kada tako činimo i kada dozvolimo da taj savet oblikuje naše razmišljanje, poveća naše razumevanje Pisma i ispravi naše puteve, izvući ćemo korist iz takve discipline. Isto je i sa savetima koje dobijamo na hrišćanskim sastancima i putem publikacija temeljenih na Bibliji. Ako spremno primenjujemo ono što tamo pročitamo ili čujemo, to je odličan način da disciplinujemo sami sebe.

S druge strane, podrugljivac ne prihvata disciplinu tako lako. „On misli da zna šta je najbolje“, kaže jedno delo, „i zato ne dozvoljava da bude poučen.“ On se  čak ne odaziva ni na ukor — oštriji oblik discipline. Međutim, može li on ikako reći da ga Otac disciplinuje na pogrešan način? Jehova nikada nije pogrešio i nikada i neće pogrešiti. Time što odbacuje disciplinu, podrugljivac postaje predmet ruganja. Kako Solomon sa samo nekoliko biranih reči lepo prikazuje koliko je vredno da dozvolimo da budemo poučeni!

Pazi na svoj jezik!

Da bi pokazao koliko je važno da Božja Reč utiče na naš govor, kralj Izraela upoređuje usne s drvetom koje donosi plod. On kaže: „Dobra se uživa od ploda usana, ali što zlobnici traže to je nasilje“ (Poslovice 13:2). Plod usana su reči. Čovek žanje ono što je svojim rečima posejao. „Ako su njegove reči ljubazne i usmerene na to da izgrade dobar odnos s bližnjima“, kaže jedan izučavalac, „on će uživati dobra, to jest uživaće u sreći i mirnom životu.“ Sa zlobnikom je drugačije. On želi da bude nasilan i da povredi druge. Kuje planove kako da počini nasilje, ali mu se sve to vraća. Zamke smrti su pred njegovim pragom.

„Koji usta svoja čuva, dušu svoju čuva“, nastavlja Solomon, „a koji ih razvaljuje [„širom otvara“, NW] ka propasti svojoj juri“ (Poslovice 13:3). Narušen ugled, povređena osećanja, napeti međuljudski odnosi, pa čak i fizičke povrede, sve su to posledice nepromišljenog, nerazumnog govora. Osim toga, onaj ko širom otvara usta nema Božje odobravanje, jer Bog svakoga smatra odgovornim za ono što govori (Matej 12:36, 37). Štaviše, ako strogo pazimo na svoj jezik, bićemo spaseni od propasti. Onda, kako možemo naučiti da čuvamo svoja usta?

Jedan jednostavan način na koji to možemo postići jeste da ne pričamo previše. „Ko mnogo govori ne fali mu greh“, kaže Biblija (Poslovice 10:19). Može nam pomoći i ako razmislimo pre nego što nešto kažemo. Nadahnuti pisac kaže: „Neko koji lakomisleno govori kao mač probada“ (Poslovice 12:18). Kada osoba unapred ne razmisli šta će reći, može povrediti i sebe i one koji je slušaju. Zato nam Biblija daje sledeći praktičan savet: „Srce pravednika razmišlja šta da odgovara“ (Poslovice 15:28).

Budi vredan

„Lenjivčeva ruka nemoguće želje ima“, kaže Solomon, „ali će se duša vrednih nasititi“ (Poslovice 13:4). „Suština [ove poslovice] je u tome da je sama želja sasvim uzaludna“, kaže jedno delo, „a ono što stvarno vredi jeste marljivost. Nad lenjim ljudima gospodare njihove želje... koje ih potpuno razdiru, ali to ostaju samo želje.“ S druge strane, duša, to jest želja vrednih biva zadovoljena — nasitiće se.

Šta reći o onima koji žele da izbegnu odgovornost i zbog toga oklevaju da se predaju Jehovi? Oni možda žele da žive u Božjem novom svetu, ali da li su spremni da se potrude? Da bi neko bio među onima koji će ’doći iz velike nevolje‘, on mora da pokazuje veru u Isusovu otkupnu žrtvu, da se preda Jehovi i da simbolizuje svoje predanje krštenjem u vodi (Otkrivenje 7:14, 15).

Razmisli takođe o tome šta je uključeno u to da neko teži za službom nadglednika  u skupštini. Težnja za tim vrsnim poslom sigurno je vredna hvale i Pismo ohrabruje na to (1. Timoteju 3:1). Ipak, sama želja nije dovoljna. Da bi neko ispunio uslove za tu službu, on mora da razvija osobine i sposobnosti koje su za to potrebne. To iziskuje marljiv lični trud.

Pravednost — zaštita

Pravedna osoba razvija osobine nalik Božjim i govori istinu. Ona shvata da se laganjem krši Jehovin zakon (Poslovice 6:16-19; Kološanima 3:9). Solomon o tome kaže: „Pravednik na reči lažljivaca [„na lažnu riječ“, DK] mrzi; rđav čovek mržnju i sramotu na se vuče“ (Poslovice 13:5). Ne samo da pravedan čovek ne laže; on mrzi laž. On zna da čak i laži koje su naizgled bezazlene razaraju dobre međuljudske odnose. Štaviše, ljudi gube poverenje u onoga ko pribegava lažima. Rđav čovek laže ili čini neke druge sramotne stvari, i tako sebi nanosi sramotu.

Da bi pokazao koliko je korisno činiti ono što je ispravno u Božjim očima, mudri kralj kaže: „Čiji put je prav, pravda [„pravednost“, NW] njega čuva, a grešnika zloba upropašćuje“ (Poslovice 13:6). Poput tvrđave, pravednost štiti osobu, dok je zloba uništava.

Nemoj se pretvarati

Pokazujući svoje dobro razumevanje ljudske prirode, kralj Izraela zapaža: „Ima neko ko se pravi da je bogat, a nema baš ništa; ima neko ko se pravi da je siromašan, a ima mnoge vredne stvari“ (Poslovice 13:7, NW). Ne mora da znači da je osoba onakva kako izgleda na prvi pogled. Neki siromašni ljudi se pretvaraju da su bogati — možda zato da bi se istakli pred drugima, ostavili utisak kako su uspešni ili samo zato da bi sačuvali ugled. Bogata osoba se možda pretvara da je siromašna, samo zato da bi sakrila svoje bogatstvo.

Nije dobro ni da se pravimo da smo bogati niti da skrivamo ono što imamo. Ako su nam primanja niska, a kupujemo luksuzne stvari samo da bismo izgledali kao imućni, mi i naša porodica možemo ostati bez onoga što nam je stvarno potrebno. Ako se jedna bogata osoba pretvara da je siromašna, može postati škrta, može izgubiti samopoštovanje i sreću koju donosi velikodušnost (Dela apostolska 20:35). Kada je čovek pošten, on ima mnogo bolji život.

 Neka tvoje želje ostanu jednostavne

„Bogatstvo čoveku za otkup života služi“, kaže Solomon, „ali pretnje siromah ne sluša“ (Poslovice 13:8). Kakvu nam pouku pruža ova mudra izreka?

Bogatstvo ima svojih prednosti, ali to što je neko bogat ne znači obavezno da je i srećan. U teškim vremenima u kojima živimo, bogati ljudi i njihove porodice često su u opasnosti od toga da ih neko kidnapuje i drži kao taoce. Bogat čovek ponekad može da plati otkup i tako spase svoj život i život članova svoje porodice. Međutim, kidnapovana osoba često bude ubijena. Ta opasnost uvek preti onima koji su bogati.

Čovek koji nije bogat nema takvih briga. Iako on možda nema mnoge udobnosti i materijalne stvari u kojima bogat čovek uživa, on je u manjoj opasnosti da će postati meta kidnapera. To je jedna korist od toga da svoje želje zadržimo jednostavnim i da ne trošimo svoje vreme i snagu na težnju za bogatstvom (2. Timoteju 2:4).

Raduj se u ’svetlosti‘

Solomon nadalje pokazuje da nam najviše dobra donosi kada postupamo onako kako Jehova želi. „Vesela je svetlost pravednika“, kaže on, „a žižak [„svetiljka“, NW] se zlobnih ljudi gasi“ (Poslovice 13:9).

Svetiljka simbolizuje ono u šta se mi uzdamo da će osvetljavati naš životni put. ’Božja reč je žižak nozi pravednog i svetlost njegovoj stazi‘ (Psalam 119:105). Ona je neiscrpan izvor spoznanja i mudrosti koja potiče od Stvoritelja. Što više razumemo Božju volju i njegove namere, to će duhovno svetlo koje nas vodi biti sjajnije. Kakav je to samo izvor sreće! Zašto bismo dozvolili da nam pažnju odvlači svetska mudrost, ili ono što se ’lažno naziva „spoznanje“‘? (1. Timoteju 6:20; 1. Korinćanima 1:20; Kološanima 2:8).

Što se zlobnika tiče, bez obzira na to koliko je njegova svetiljka naizgled sjajna i kako uspešno on izgleda, njegova svetiljka će se ugasiti. On će završiti u tami, gde će se njegova noga sigurno spotaći. Štaviše, za njega „nema budućnosti“ (Poslovice 24:20, NW).

Međutim, šta da radimo ako nismo sigurni kako da postupimo u određenoj situaciji? Šta ako nismo sigurni da li smo uopšte ovlašćeni da nešto uradimo? Poslovice 13:10 nas upozoravaju: „Od oholosti svađanja dolaze.“ Ako postupamo bez spoznanja ili ako radimo nešto za šta nismo ovlašćeni, mi postupamo oholo i sigurno ćemo imati probleme s drugima. Zar ne bi bilo bolje da se posavetujemo sa onima koji imaju spoznanje i razboritost? „Mudrost je kod onih koji savete slušaju“, kaže mudri kralj.

 Čuvaj se neosnovanih iščekivanja

Novac može biti koristan. Bolje je imati dovoljno novca nego biti primoran na život u oskudici ili siromaštvu (Propovednik 7:11, 12). Međutim, prividne koristi bogatstva stečenog na nepošten način mogu biti varljive. Solomon upozorava: „Propada blago na nepravdi stečeno, a ko po malo sabira, taj ga umnožava“ (Poslovice 13:11).

Osmotri, na primer, zamku kockanja. Kockar je u stanju da potroši svoj s mukom zarađeni novac u nadi da će dobiti ogromnu sumu. Međutim, koliko često njegova porodica ispašta zbog toga! A šta se dešava ako kockar dobije tu sumu novca? Pošto je lako došao do tog novca, on će vrlo malo ceniti njegovu vrednost. Štaviše, on možda jednostavno ne zna kako da rasporedi novac koji je dobio. Zar neće njegovo bogatstvo nestati tako brzo kako je i došlo? S druge strane, bogatstvo koje se polako stiče — malo-pomalo, poštenim radom — postepeno se uvećava i može biti korisno onom ko ga ima.

„Od dugog iščekivanja razboli se srce“, kaže Solomon, „a ostvarena želja drvo je života“ (Poslovice 13:12, NW). Iščekivanja koja se ne ostvare neizbežno vode do razočaranja od kojih se razboli srce. To se događa u svakodnevnom životu. Međutim, to nije slučaj sa iščekivanjima koja su čvrsto temeljena na Božjoj Reči. Možemo imati potpuno pouzdanje da će se ona ostvariti. Manje su šanse da se razočaramo čak i zbog onoga što naizgled kasni.

Na primer, mi znamo da će Božji novi svet sigurno doći (2. Petrova 3:13). S nestrpljenjem i radošću iščekujemo ispunjenje Božjih obećanja. Kako ćemo se osećati ako ovo vreme dok čekamo koristimo da budemo zaposleni „u Gospodovom delu“, da ohrabrujemo suvernike i da izgrađujemo sve prisniji odnos s Jehovom? Umesto da se ’razbolimo u srcu‘, bićemo ispunjeni radošću (1. Korinćanima 15:58; Jevrejima 10:24, 25; Jakov 4:8). Kada se ispuni nešto što smo dugo želeli, to je drvo života — nešto što zaista okrepljuje i osvežava.

Božji zakon — izvor života

Poslovice 13:13 (NW) prikazuju koliko je važno biti poslušan Bogu: „Ko prezire reč, oduzeće mu se ono što je dao u zalog; a ko se boji zapovesti biće nagrađen.“ Ako onaj ko je dužan nekome ne vrati pozajmicu i tako prezre svoju reč, izgubiće ono što je dao u zalog. Na sličan način, i mi ćemo pretrpeti gubitak ako ne budemo poslušni Božjim zapovestima. O kakvom gubitku je reč?

„Opomena [„zakon“, NW] mudrog izvor je života, da se njome zamke smrti zaobilaze“ (Poslovice 13:14). Živeti bez zakona svemudrog Boga Jehove znači biti uskraćen za vođstvo koje nam može pomoći da živimo bolje i duže. Kakav bi to ogroman gubitak bio! Stoga je mudro da poklanjamo punu pažnju Božjoj Reči i da joj dozvoljavamo da utiče na naše misli, govor i postupke (2. Korinćanima 10:5; Kološanima 1:10).

[Slike na 23. strani]

Ako primenjujemo savet iz Pisma, to je odličan način da disciplinujemo sami sebe

[Slike na stranama stranama 24, 25]

„Srce pravednika razmišlja šta da odgovara“

[Slike na stranama stranama 24, 25]

Ako smo zaposleni „u Gospodovom delu“, to nas ispunjava radošću