Božja intervencija — šta možemo da očekujemo?

U OSMOM veku pre n. e., 39-godišnji judejski kralj Jezekija saznao je da boluje od smrtonosne bolesti. Poražen tim saznanjem, Jezekija je preklinjao Boga da ga izleči. Bog je preko svog proroka rekao sledeće: „Čuo sam molitvu tvoju i video sam suze tvoje. Evo dodaću ti veku tvome petnaest godina“ (Isaija 38:1-5).

Zašto je Bog intervenisao u toj situaciji? Vekovima ranije,  Bog je pravednom kralju Davidu obećao sledeće: „Dom tvoj i kraljevstvo tvoje biće do veka i presto je tvoj zauvek utvrđen.“ Bog je otkrio i to da će Mesija biti rođen u Davidovoj lozi (2. Samuilova 7:16; Psalam 89:21, 27-30; Isaija 11:1). Kada se razboleo, Jezekija još uvek nije imao sina. Zato je postojala opasnost da Davidova kraljevska loza bude prekinuta. Božja intervencija u Jezekijinom slučaju poslužila je konkretnoj svrsi da se sačuva loza preko koje će doći Mesija.

Tokom prethrišćanske ere, Jehova je mnogo puta bio podstaknut da interveniše u korist svog naroda kako bi ispunio svoja obećanja. Osvrćući se na oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva, Mojsije je rekao: „Što vas Jehova ljubi i što je hteo održati zakletvu kojom se zakleo ocima vašim, zato vas je Jehova izveo moćnom rukom svojom“ (Ponovljeni zakoni 7:8).

Kada je Bog u prvom veku intervenisao, to je bilo radi ostvarenja njegove namere. Na primer, Jevrejin po imenu Savle je na putu za Damask imao čudesnu viziju čija je svrha bila da ga spreči da progoni Hristove učenike. Obraćenje ovog čoveka, koji je kasnije postao apostol Pavle, odigralo je važnu ulogu u širenju dobre vesti među drugim narodima (Dela apostolska 9:1-16; Rimljanima 11:13).

Da li su Božje intervencije bile uobičajene?

Da li su Božje intervencije bile pravilo ili izuzetak? Pismo jasno pokazuje da Božje intervencije uopšte nisu bile nešto uobičajeno. Iako je Bog spasao tri  mlada Jevrejina iz užarene peći i proroka Danila iz lavovske jame, druge proroke nije izbavio od smrti (2. Letopisa 24:20, 21; Danilo 3:21-27; 6:16-22; Jevrejima 11:37). Petar je čudom bio oslobođen iz zatvora gde ga je zatvorio Irod Agripa I. Međutim, taj isti kralj je ubio apostola Jakova i Bog tada nije intervenisao (Dela apostolska 12:1-11). Iako je Bog dao apostolima moć da leče bolesne i čak da uskrsavaju mrtve, nije pristao da ukloni Pavlov „trn u telu“, što je možda bila neka bolest koja ga je mučila (2. Korinćanima 12:7-9; Dela apostolska 9:32-41; 1. Korinćanima 12:28).

Bog nije intervenisao da bi sprečio talas progonstva Hristovih učenika koji je pokrenuo rimski car Neron. Hrišćani su bili mučeni, živi spaljivani i bacani divljim životinjama. Međutim, ovo protivljenje nije iznenadilo prve hrišćane i sigurno nije oslabilo njihovu veru u to da Bog postoji. Na kraju krajeva, Isus je upozorio svoje učenike da će ih izvoditi pred sudove i da treba da budu spremni da pate i čak umru zbog svoje vere (Matej 10:17-22).

Kao što je to radio u prošlosti, i danas Bog sigurno može izbaviti svoje sluge iz opasnih situacija. Zato ne treba kritikovati one koji misle da ih je Bog zaštitio. Međutim, teško je sa sigurnošću reći da li Bog jeste ili nije intervenisao u takvim slučajevima. Kada je došlo do eksplozije u Tuluzu, nekoliko vernih Jehovinih slugu je bilo povređeno. Isto tako, hiljade vernih hrišćana je u nacističkim i komunističkim logorima pod tragičnim okolnostima umrlo, a da se Bog nije umešao da to spreči. Zašto Bog ne interveniše u korist svih onih koji imaju njegovu naklonost? (Danilo 3:17, 18).

„Vreme i nepredviđeni događaji“

Kada se dogodi neka katastrofa, svako može da bude pogođen i to što je neko veran Bogu ne mora obavezno da znači da će to uticati na ishod situacije. Alen i Lilijan su preživeli eksploziju u Tuluzu, dok je 30 ljudi poginulo, a stotine su bile povređene, iako im se to nije desilo zato što su uradili nešto loše. Kada pogledamo dešavanja oko nas, zapažamo da su desetine hiljada ljudi žrtve kriminala, neoprezne vožnje i ratova, ali Bog se ne može smatrati odgovornim za njihovu nesreću. Biblija nas podseća da svakoga ’snalaze vreme i nepredviđeni događaji‘ (Propovednik 9:11, NW).

Nadalje, ljudi su podložni bolestima, starosti i smrti. Sa smrću se na kraju suoče čak i oni koji su smatrali da im je Bog nekim čudom spasao život, kao i oni koji su njemu pripisali iznenadni oporavak od neke bolesti. Do uklanjanja bolesti i smrti, i ’brisanja svake suze‘ s ljudskih očiju doći će tek u budućnosti (Otkrivenje 21:1-4).

Da bi došlo do toga, potrebno je nešto daleko obimnije i drastičnije od samo neke povremene intervencije. Biblija govori o jednom događaju koji se naziva „veliki dan Jehovin“ (Sofonija 1:14). Bog će u toj intervenciji velikih razmera ukloniti sve zlo. Ljudima će biti pružena prilika da žive večno pod savršenim okolnostima kada se ’neće pominjati niti će dolaziti na um ono što je bilo nekada‘ (Isaija 65:17). Čak će i mrtvi biti vraćeni u život, čime će biti uklonjena sigurno najveća od svih ljudskih tragedija (Jovan 5:28, 29). Bog ima beskrajnu ljubav i dobrotu i zato će tada jednom zasvagda rešiti probleme čovečanstva.

 Kako Bog danas interveniše

Sve ovo ne znači da Bog u međuvremenu jednostavno nezainteresovano posmatra agoniju svog stvarstva. Bog danas svim ljudima, bez obzira na nacionalnost i društveni status, pruža priliku da ga upoznaju i da steknu lični odnos s njim (1. Timoteju 2:3, 4). Isus je ovaj proces opisao sledećim rečima: „Niko ne može doći k meni ako ga Otac, koji me je poslao, ne privuče“ (Jovan 6:44). Bog privlači k sebi ljude iskrenog srca pomoću poruke o Kraljevstvu koju njegove sluge propovedaju širom sveta.

Sem toga, Bog direktno utiče na život ljudi koji su spremni da ih on vodi. On pomoću svog svetog duha ’otvara njihova srca‘ da razumeju njegovu volju i da čine ono što on traži (Dela apostolska 16:14). Da, time što nam pruža priliku da upoznamo njega, njegovu Reč i njegove namere, Bog dokazuje da se s puno ljubavi zanima za svakoga od nas (Jovan 17:3).

Bog danas pomaže svojim slugama, ali ne tako što ih izbavlja nekim čudima, već tako što im daje svoj sveti duh i ’snagu koja nadilazi uobičajenu‘ da bi izašli na kraj s bilo kojom situacijom u kojoj se nađu (2. Korinćanima 4:7). Apostol Pavle je napisao: „Za sve imam snage uz pomoć [Jehove Boga] koji mi daje moć“ (Filipljanima 4:13).

Dakle, imamo svaki razlog da budemo zahvalni Bogu za život i za nadu da ćemo živeti večno u svetu u kom neće postojati nikakva patnja. „Kako ću vratiti Jehovi za sva dobra što mi učini?“, upitao je psalmista. „Uzeću pehar spasenja i prizvaću ime Jehovino“ (Psalam 116:12, 13). Redovno čitanje ovog časopisa pomoći će ti da uvidiš šta je Bog uradio, šta radi i šta će još uraditi da bi ti već sada pružio sreću, kao i pouzdanu nadu za budućnost (1. Timoteju 4:8).

[Istaknuti tekst na 6. strani]

„Što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti“ (Isaija 65:17).

[Slike na 5. strani]

U biblijskim vremenima Jehova nije sprečio kamenovanje Zaharije...

niti masakr nedužnih koji je sproveo Irod

[Slika na 7. strani]

Blizu je vreme kada više neće biti patnje i kada će čak i mrtvi oživeti