Istrajnost u kušnjama donosi hvalu Jehovi

„Ako stradate zato što činite dobro, i to podnosite, to je ugodno pred Bogom“ (1. PETROVA 2:20).

1. Koje se pitanje mora osmotriti s obzirom na to da pravi hrišćani žele da ispune svoje predanje?

 HRIŠĆANI su predani Jehovi i žele da vrše njegovu volju. Da bi ispunili svoje predanje, oni daju sve od sebe u sleđenju stopa svog Uzora, Isusa Hrista, i u svedočenju za istinu (Matej 16:24; Jovan 18:37; 1. Petrova 2:21). Međutim, Isus i drugi verni ljudi su dali svoj život i umrli kao mučenici zbog svoje vere. Da li to znači da svi hrišćani treba da očekuju da će umreti zbog svoje vere?

2. Kako hrišćani gledaju na kušnje i patnju?

² Mi hrišćani jesmo podstaknuti da budemo verni do smrti, ali to ne znači da ćemo obavezno i morati da umremo zbog svoje vere (2. Timoteju 4:7; Otkrivenje 2:10). Iako smo spremni da patimo, i ako bude neophodno i umremo zbog svoje vere, ne znači da se naslađujemo mišlju o tome. Mi ne uživamo u patnjama i ne nalazimo zadovoljstvo u bolu ili ponižavanju. Međutim, s obzirom da kušnje i progonstvo treba očekivati, bilo bi dobro da pažljivo razmislimo kako bismo mogli da reagujemo kada nas to zadesi.

Verni u kušnjama

3. Koje biblijske primere o izlaženju na kraj s progonstvom možeš da ispričaš? (Vidi okvir „Kako su postupali pod progonstvom“, koji se nalazi na sledećoj strani.)

³ U Bibliji su zapisani brojni izveštaji koji pokazuju kako su Božje sluge iz prošlosti reagovale kada su se našle u situacijama u kojima im je život bio ugrožen. Različiti načini na koje su postupali mogu pružiti vođstvo današnjim hrišćanima ukoliko se ikada suoče sa sličnim izazovima. U vezi s tim, osmotri izveštaje iz okvira „Kako su postupali pod progonstvom“ i vidi šta možeš da naučiš iz toga.

4. Šta se može reći za način na koji su Isus i druge verne sluge postupali kada su imali kušnje?

⁴ Iako su Isus i druge verne Božje sluge u zavisnosti od situacije reagovali različito kada su bili progonjeni, jasno je da nisu bez potrebe rizikovali svoj život. U opasnim situacijama su bili hrabri, ali oprezni (Matej 10:16, 23). Cilj im je bio da unapređuju delo propovedanja i da ostanu besprekorni pred Jehovom. Njihove reakcije u različitim situacijama jesu primeri za one hrišćane koji se danas suočavaju s kušnjama i progonstvom.

5. Do kakvog je progonstva došlo 1960-ih godina u Malaviju, i kako su tamošnji Svedoci reagovali?

⁵ U savremeno doba, Jehovin narod se zbog ratova, zabrana i otvorenog progonstva često nalazio u ekstremno teškim situacijama i oskudicama. Na primer, Jehovini svedoci su 1960-ih godina bili žestoko progonjeni u Malaviju. Ostali su praktično bez svega što su imali — Dvorana Kraljevstva, kuća, hrane i posla. Doživljavali su batinanja i druge potresne stvari. Kako su ta braća reagovala na sve to? Na hiljade njih je moralo da pobegne iz svojih sela. Mnogi su se skrivali po šumama, dok su drugi otišli u privremeno izgnanstvo u susedni Mozambik. Mnoge verne osobe su izgubile život, a drugi su pobegli iz opasne zone, što je u takvim okolnostima bilo sasvim razumno. Braća  su na taj način sledila Isusov i Pavlov primer.

6. Šta Svedoci u Malaviju nisu prestali da rade uprkos žestokom progonstvu?

⁶ Iako su braća u Malaviju morala da beže ili da se skrivaju, oni su tražili teokratsko vođstvo i sledili ga, i u tajnosti su nastavili sa svojim hrišćanskim aktivnostima najbolje što su mogli. Do čega je to dovelo? Zahvaljujući tome je neposredno pre zabrane, koja je stupila na snagu 1967, dostignut najveći broj od 18 519 objavitelja Kraljevstva. I pored toga što je zabrana još uvek bila na snazi i što su mnogi pobegli u Mozambik, do 1972. je izvešten novi najveći broj od 23 398 objavitelja. Oni su u proseku svakog meseca imali 16 sati službe. Nema sumnje da su njihova dela donela hvalu Jehovi i da je On blagoslovio tu vernu braću tokom tog veoma teškog vremena. a

7, 8. Zašto neki odluče da ne odu, i pored toga što protivljenje stvara probleme?

 ⁷ S druge strane, neka braća koja žive u zemljama gde zbog progonstva imaju probleme odluče da ne odu, i pored toga što bi to mogli da urade. Odlazak može rešiti neke probleme, ali bi to verovatno stvorilo druge izazove. Na primer, da li će moći da ostanu u kontaktu s hrišćanskim bratstvom ili će biti duhovno izolovani? Da li će uspeti da zadrže svoju duhovnu rutinu dok se budu borili da ponovo srede svoj život, možda u nekoj bogatijoj zemlji ili u zemlji koja pruža više prilika za materijalni napredak? (1. Timoteju 6:9).

⁸ Drugi izaberu da ne odu zato što su zainteresovani za duhovnu dobrobit svoje braće. Oni odlučuju da ostanu i suoče se sa situacijom da bi nastavili da propovedaju na svom području i da bi hrabrili suobožavaoce (Filipljanima 1:14). Neki su na kraju, zahvaljujući tome što su ostali, doprineli pravnim pobedama u svojoj zemlji. b

9. Koje faktore osoba treba da uzme u obzir kada odlučuje da li će ostati ili otići kada doživljava progonstvo?

⁹ Ostati ili otići — ovo je svakako lična odluka. Naravno, takvu odluku treba doneti tek nakon što se u molitvi traži vođstvo od Jehove. Međutim, šta god da izaberemo, moramo zadržati na umu ono što je rekao apostol Pavle: „Svako će od nas položiti Bogu račun za sebe“ (Rimljanima 14:12). Kao što smo ranije pomenuli, ono što Jehova traži od svih svojih slugu jeste da ostanu verni u svim okolnostima. Neke njegove sluge se s kušnjama i progonstvom suočavaju sada, dok se drugima to može dogoditi u budućnosti. Svi će biti iskušani na ovaj ili onaj način i niko ne treba da očekuje da će biti pošteđen (Jovan  15:19, 20). S obzirom da smo Jehovine predane sluge, ne možemo izbeći da se suočimo sa univerzalnim spornim pitanjem koje je povezano s posvećenjem Jehovinog imena i opravdanjem njegovog suvereniteta (Jezekilj 38:23; Matej 6:9, 10).

„Nikome ne vraćajte zlo za zlo“

10. Koji su nam važan primer Isus i apostoli ostavili u pogledu izlaženja na kraj s pritiscima i protivljenjem?

¹⁰ Još jedno važno načelo koje možemo da naučimo iz načina na koji su Isus i apostoli reagovali kada su bili pod pritiskom jeste da se nikada ne osvećujemo onima koji nas progone. Nigde u Bibliji ne nalazimo ni nagoveštaj da su Isus ili njegovi sledbenici organizovali nekakav pokret otpora niti da su pribegli nasilju da bi se borili protiv svojih progonitelja. Nasuprot tome, apostol Pavle je posavetovao hrišćane da ’nikome ne vraćaju zlo za zlo‘. „Ne osvećujte se, voljeni, nego dajte mesta gnevu; jer je pisano: ’Osveta je moja; ja ću vratiti, kaže Jehova.‘“ Povrh toga, „ne daj da te nadvlada zlo, nego nadvladavaj zlo dobrim“ (Rimljanima 12:17-21; Psalam 37:1-4; Poslovice 20:22).

11. Šta je jedan istoričar rekao o stavu prvih hrišćana prema državi?

¹¹ Prvi hrišćani su poslušali taj savet. U svojoj knjizi The Early Church and the World, istoričar Sesil Dž. Kadu opisuje kakav su stav hrišćani imali prema državi u periodu od 30. do 70. n. e. On piše: „Nemamo nijedan neposredan dokaz da su hrišćani iz ovog perioda ikada pokušali da pribegnu sili kako bi se oduprli progonstvu. Najviše što bi uradili u tom pravcu bilo je da napadnu svoje vladare duhovnom osudom ili da ih zbune bekstvom. Međutim, tipična reakcija hrišćana na progonstvo nije išla iznad mirnog, ali odlučnog odbijanja izvršenja naredbi vladara za koje su smatrali da se kose s poslušnošću Hristu.“

12. Zašto je bolje pretrpeti patnju nego svetiti se?

¹² Da li je takvo naizgled pasivno držanje zaista praktično? Zar ne bi svi koji tako reaguju bili lak plen za one koji žele da ih uklone? Zar ne bi bilo mudro braniti se? S ljudskog stanovišta bi moglo izgledati tako. Međutim, mi smo Jehovine sluge i uvereni smo da je u svemu najbolje slediti Jehovine smernice. Mi imamo na umu ono što je Petar rekao: „Ako stradate zato što činite dobro, i to podnosite, to je ugodno pred Bogom“ (1. Petrova 2:20). Uvereni smo da je Jehova i te kako svestan takve situacije i da neće dozvoliti da ona traje večno. Kako možemo da budemo sigurni u to? Jehova je svom porobljenom narodu u Vavilonu rekao: ’Ko u vas dirne dira u zenicu oka moga‘ (Zaharija 2:8). Koliko dugo bi neko dozvoljavao da ga diraju u zenicu? Jehova će pružiti olakšanje u pravo vreme. U to uopšte nema sumnje (2. Solunjanima 1:5-8).

13. Zašto je Isus ponizno dozvolio neprijateljima da ga uhvate?

 ¹³ U ovom pogledu možemo da se ugledamo na Isusa. Kada je u Getsimanskom vrtu dopustio neprijateljima da ga uhvate, to nije bilo zato što nije mogao da se brani. U stvari, svojim učenicima je rekao: ’Mislite li da ne mogu da zamolim svog Oca da mi ovog časa pošalje više od dvanaest legija anđela? Ali kako bi se onda ispunilo Pismo da tako mora da se dogodi?‘ (Matej 26:53, 54). Za Isusa je bilo najvažnije da se ispuni Jehovina volja, čak i po cenu toga da on propati. On se potpuno uzdao u ono što je zapisano u Davidovom proročanskom psalmu: „Ti nećeš dušu moju Šeolu predati, nećeš dati da miljenik tvoj trulenje gleda“ (Psalam 16:10). Godinama kasnije, apostol Pavle je rekao o Isusu: „Zbog radosti koja je stajala pred njim pretrpeo je mučenički stub, prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božjeg prestola“ (Jevrejima 12:2).

Posvećenje Jehovinog imena donosi radost

14. Kakva je radost pomogla Isusu da izdrži sve kušnje?

¹⁴ Kakva je radost pomogla Isusu da izdrži najtežu kušnju koja se može zamisliti? Od svih Jehovinih slugu, Isus, Njegov voljeni Sin, nesumnjivo je bio Satanina glavna meta. Stoga, ako bi Isus ostao besprekoran u kušnjama, to bi predstavljalo konačan odgovor na Satanino ruženje Jehove (Poslovice 27:11). Možeš li da zamisliš koliko se Isus radovao i koliko je bio zadovoljan kada je bio uskrsnut? Koliko je bio srećan kada je shvatio da je kao savršen čovek ispunio ulogu  koju je imao u pogledu opravdanja Jehovine suverenosti i posvećenja Njegovog imena! Sem toga, to što je seo „s desne strane Božjeg prestola“ sigurno predstavlja veliku čast za Isusa i najveći izvor radosti (Psalam 110:1, 2; 1. Timoteju 6:15, 16).

15, 16. Koje su svirepo progonstvo izdržali Svedoci u Zaksenhauzenu, i šta im je dalo snagu da ga izdrže?

¹⁵ Hrišćani se takođe raduju zato što imaju udela u posvećivanju Jehovinog imena time što istrajavaju u kušnjama i u progonstvu, čime slede Isusov primer. Jedan primer toga predstavlja iskustvo Svedoka koji su propatili u zloglasnom koncentracionom logoru Zaksenhauzen i preživeli iscrpljujući marš smrti na kraju Drugog svetskog rata. Hiljade zatvorenika je tokom tog marša umrlo od bolesti, gladi, zato što nisu imali nikakav zaklon, ili zato što su ih SS-stražari nemilosrdno ubijali duž puta. Svih 230 Svedoka je preživelo zahvaljujući tome što su se čvrsto držali jedni uz druge i što su se međusobno pomagali, iako su time rizikovali svoj život.

¹⁶ Šta je ovim Svedocima dalo snagu da izdrže takvo svirepo progonstvo? Čim su došli na sigurno, oni su svoju radost i zahvalnost Jehovi izrazili jednim dokumentom pod naslovom „Rezolucija 230 Jehovinih svedoka iz šest naroda, okupljenih u šumi blizu Šverina u Meklenburgu“. Oni su u tom dokumentu naveli: „Dug i težak period iskušenja je za nama i oni koji su istrajali takoreći su zgrabljeni iz užarene peći, a da na njima nema ni mirisa dima. (Vidi Danila 3:27.) Oni su puni snage i sile koju im daje Jehova i s nestrpljenjem iščekuju nove Kraljeve zapovesti da bi unapređivali teokratske interese.“ c

17. S kakvim se ispitima suočava današnji Božji narod?

¹⁷ Kao i u slučaju tih 230 vernih osoba i naša vera je možda ispitana, iako se još uvek nismo „oduprli do krvi“ (Jevrejima 12:4). Međutim, takav ispit može poprimiti razne oblike. To može biti ismevanje školskih drugova ili pritisak vršnjaka da napravimo nemoral i druge loše stvari. Sem toga, naša rešenost da se uzdržavamo od krvi, da se venčamo samo u Gospodu ili ako smo u razdeljenom domu da odgajamo decu u veri ponekad može dovesti do ozbiljnih problema i kušnji (Dela apostolska 15:29; 1. Korinćanima 7:39; Efešanima 6:4; 1. Petrova 3:1, 2).

18. Šta nam garantuje da možemo da izdržimo čak i najteže kušnje?

¹⁸ Međutim, s kojom god kušnjom da se suočimo, svesni smo da trpimo zato što na prvo mesto stavljamo Jehovu i njegovo Kraljevstvo, na šta gledamo kao na izuzetnu prednost i kao na nešto što će nam na kraju doneti radost. Ulivaju nam snagu Petrove ohrabrujuće reči: „Ako vam se rugaju zbog Hristovog imena, srećni ste, jer duh slave, da, duh Božji, počiva na vama“ (1. Petrova 4:14). Zahvaljujući sili Jehovinog duha, imamo snage da izdržimo čak i najteže kušnje, i to sve na njegovu slavu i hvalu (2. Korinćanima 4:7; Efešanima 3:16; Filipljanima 4:13).

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Kako hrišćani gledaju na patnju i progonstvo?

• Šta možemo naučiti iz načina na koji su Isus i druge verne osobe reagovale u kušnjama?

• Zašto nije mudro da se osvećujemo kada doživljavamo progonstvo?

• Koja je radost podržala Isusa u njegovim kušnjama, i šta možemo da naučimo iz toga?

[Pitanja za razmatranje]

[Okvir/Slike na 15. strani]

Kako su postupali pod progonstvom

• Pre nego što su Irodovi vojnici stigli u Vitlejem da bi pobili svu mušku decu od dve godine pa naniže, Josif i Marija su zahvaljujući uputstvu koje su primili od anđela uzeli malog Isusa i pobegli u Egipat (Matej 2:13-16).

• Isusovi neprijatelji su mnogo puta tokom njegove službe tražili priliku da ga ubiju zbog toga što je uverljivo svedočio. On im je u tim prilikama uvek umakao (Matej 21:45, 46; Luka 4:28-30; Jovan 8:57-59).

• Kada su vojnici i službenici došli u Getsimanski vrt da uhvate Isusa, on se dvaput otvoreno identifikovao rekavši im: „Ja sam taj.“ Čak je sprečio svoje sledbenike da pruže bilo kakav otpor i dozvolio je rulji da ga odvede (Jovan 18:3-12).

• Petar i drugi su u Jerusalimu bili uhvaćeni, istučeni i bilo im je zapoveđeno da prestanu da govore o Isusu. Međutim, kada su ih oslobodili, oni „odoše... i svaki dan u hramu i od kuće do kuće nisu prestajali da poučavaju i objavljuju dobru vest o Hristu, Isusu“ (Dela apostolska 5:40-42).

• Kada je Savle, koji je kasnije postao apostol Pavle, saznao da Jevreji u Damasku kuju zaveru da ga ubiju, braća su ga noću stavila u korpu i spustila kroz otvor na gradskom zidu, tako da je pobegao (Dela apostolska 9:22-25).

• Godinama kasnije, Pavle je izabrao da se prizove na cezara, iako ni namesnik Fest ni kralj Agripa nisu našli „ništa što zaslužuje smrt ili okove“ (Dela apostolska 25:10-12, 24-27; 26:30-32).

[Slike na stranama stranama 16, 17]

Iako ih je žestoko progonstvo nateralo na bekstvo, hiljade vernih Svedoka iz Malavija s radošću je nastavilo sa svojom službom za Kraljevstvo

[Slike na 17. strani]

Radost koju donosi posvećenje Jehovinog imena podržavala je ove verne osobe tokom nacističkog marša smrti i u koncentracionim logorima

[Izvor]

Marš smrti: KZ-Gedenkstätte Dachau, courtesy of the USHMM Photo Archives

[Slike na 18. strani]

Kušnje i pritisci se mogu javiti u mnogim oblicima