Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Mnogo pitanja — malo zadovoljavajućih odgovora

Mnogo pitanja — malo zadovoljavajućih odgovora

Mnogo pitanja — malo zadovoljavajućih odgovora

UJUTRU 1. novembra 1755, na dan Svih svetih, snažan zemljotres je pogodio Lisabon dok je većina njegovih stanovnika bila u crkvama. Srušilo se na hiljade zgrada i poginulo je na desetine hiljada ljudi.

Francuski pisac Volter je ubrzo nakon te tragedije objavio Poemu o nesreći u Lisabonu u kojoj je opovrgao tvrdnju da je ta katastrofa bila Božja kazna za grehe tih ljudi. Tvrdeći da ljudi ne mogu ni da razumeju niti da objasne takve tragične događaje, Volter je napisao:

Priroda je nema, uzalud je pitamo;

Nama treba Bog koji govori ljudskom rodu.

Volter, naravno, nije bio prva osoba koja je postavljala pitanja u vezi s Bogom. Tragedije i katastrofe su tokom čitave istorije navodile ljude da postavljaju sebi neka pitanja. Pre nekoliko hiljada godina, patrijarh Jov je neposredno nakon što je izgubio svu svoju decu i nakon što je oboleo od strašne bolesti postavio sledeće pitanje: „Našto [Bog daje] svetlost paćeniku i život onima čija duša je čemerna?“ (Jov 3:20). Mnogi se danas pitaju kako to da Bog koji je dobar i pun ljubavi naizgled ništa ne čini da bi stao na put nepravdi i patnji.

Pošto su suočeni s glađu, ratom, bolešću i smrću, mnogi potpuno odbacuju ideju da postoji Stvoritelj koji brine o čovečanstvu. Jedan filozof koji je ateista je zapazio: „Ništa ne može opravdati Boga za to što dopušta da neko dete pati... izuzev, naravno, ako on ne postoji.“ Velike tragedije, kao što je holokaust u Drugom svetskom ratu, navode na slične zaključke. Zapazi sledeći komentar koji je za jedan bilten napisao jedan jevrejski pisac: „Ubedljivo najjednostavnije objašnjenje za Aušvic jeste da ne postoji Bog koji bi se umešao u ono što se dešava na zemlji.“ U Francuskoj, zemlji u kojoj pretežno žive katolici, 1997. godine sprovedena je jedna anketa. Prema toj anketi, zbog mnogo genocida, poput onog koji se 1994. dogodio u Ruandi, oko 40 posto ljudi sumnja da Bog postoji.

Prepreka veri?

Zašto Bog ne interveniše kako bi sprečio da se događaju loše stvari? Jedan katolički hroničar tvrdi da to pitanje za mnoge predstavlja „ozbiljnu prepreku veri“. On pita: „Zaista, da li je moguće verovati u Boga koji stoji po strani i ništa ne preduzima dok milioni nedužnih ljudi umiru i čitavi narodi bivaju masakrirani?“

Jedan od urednika katoličkih novina La Croix slično komentariše: „Bilo da se radi o nekim tragedijama koje su se dogodile u prošlosti, životnim dramama koje su posledica tehnološkog napretka, prirodnim katastrofama, organizovanom kriminalu ili smrti voljene osobe, užasnute oči svaki put gledaju u nebo. Gde je Bog? One traže odgovor. Zar on nije zaista ravnodušan i nezainteresovan?“

Papa Jovan Pavle II je 1984. u papskoj poslanici pod naslovom Salvifici Doloris razmotrio ova pitanja. On je napisao: „Iako postojanje sveta, simbolično govoreći, otvara oči ljudskoj duši da vidi da Bog postoji, da vidi njegovu mudrost, moć i uzvišenost, izgleda da zlo i patnja zamračuju ovu sliku o Bogu, i to ponekad vrlo drastično, naročito kada se uzme u obzir svakodnevna drama u kojoj toliko mnogo ljudi nezasluženo pati i kada toliko mnogo grehova prolazi nekažnjeno.“

Da li se pored patnje koju danas doživljava toliko mnogo ljudi može dokazati da postoji Bog koji je pun ljubavi i svemoćan? Da li on interveniše da bi sprečio pojedinačne i masovne tragedije? Da li danas išta čini za nas? Da li postoji, kako je to Volter rekao, „Bog koji govori ljudskom rodu“ da bi odgovorio na ova pitanja? Molimo te da pročitaš sledeći članak kako bi dobio odgovore.

[Slike na 3. strani]

Razorenje Lisabona 1755. godine navelo je Voltera da izjavi da ljudi ne mogu razumeti takve događaje

[Izvori]

Volter: From the book Great Men and Famous Women; Lisabon: J.P. Le Bas, Praça da Patriarcal depois do terramoto de 1755. Fotografija: Museu da Cidade/Lisboa

[Slika na 4. strani]

Mnogi zbog tragičnih posledica genocida, poput ovog u Ruandi, sumnjaju da Bog postoji

[Izvor]

AFP PHOTO

[Izvor slike na 2. strani]

NASLOVNA STRANA, deca: USHMM, courtesy of Main Commission for the Prosecution of the Crimes against the Polish Nation