Razumeti svrhu discipline

ŠTA ti pada na um kada čuješ reč „disciplina“? Jedan rečnik kaže da je disciplina „stega, poslušnost, pokornost (svesna ili pod pretnjom sankcija)“. Iako to ni u kom slučaju nije jedina priznata definicija discipline, za mnoge ljude danas sve što se dovodi u bilo kakvu vezu s disciplinom ima sličan negativan prizvuk.

Međutim, Biblija disciplinu prikazuje u drugačijem svetlu. „Sine moj, ne prezri karanje [„disciplinovanje“, NW] Jehovino“, napisao je mudri kralj Solomon (Poslovice 3:11). Ove reči se ne odnose na disciplinu uopšte, nego na ’Jehovino disciplinovanje‘, to jest na disciplinu koja se temelji na Božjim uzvišenim načelima. Samo takva disciplina je u duhovnom smislu korisna — čak poželjna. Za razliku od toga, disciplina koja se temelji na ljudskom razmišljanju, koje je u suprotnosti s Božjim uzvišenim načelima, često je gruba i nanosi bol. To objašnjava zašto mnogi imaju negativan stav prema disciplini.

Zašto smo podstaknuti da prihvatimo Jehovinu disciplinu? U Pismu je disciplina koja dolazi od Boga opisana kao izraz njegove ljubavi prema ljudima. Zato Solomon dalje kaže: „Jer kog Jehova voli, onoga kažnjava [„ukorava“, NW], kao otac milog sina svoga“ (Poslovice 3:12).

Da li je to kazna ili disciplina?

U smislu u kom se pominje u Bibliji, disciplina uključuje mnoge aspekte — vođstvo, pouku, vaspitavanje, ukor, ispravku, pa čak i kaznu. Međutim, Jehovina disciplina je uvek motivisana ljubavlju i njen cilj je da onaj ko prima disciplinu ima koristi od nje. Jehova nikada ne disciplinuje samo zato da bi nekoga kaznio.

S druge strane, Bog ne kažnjava uvek zato da bi ispravio ili poučio. Na primer, Adam i Eva su počeli da trpe posledice svoje neposlušnosti već od samog tog dana kada su zgrešili. Jehova ih je isterao iz rajskog vrta Edena i podlegli su nesavršenstvu, bolesti i starosti. Posle nekoliko stotina godina teškog života, zauvek su nestali. Sve je to bila Božja kazna, ali ne i disciplina. Adama i Evu nije bilo moguće ispraviti jer su sagrešili svojevoljno i nisu se kajali.

Postoje još neki izveštaji o tome kako je Jehova kažnjavao, kao na primer izveštaj o potopu Nojevih dana, uništenju Sodoma i Gomore i uništenju egipatske vojske u Crvenom moru. Jehova time nije nameravao da pruži vođstvo, pouku ili obuku. Apostol Petar je o ovim prilikama kada je Bog kažnjavao napisao: „Nije se ustručavao da kazni drevni svet, već je sačuvao Noja, propovednika pravednosti, s još sedmoro drugih kada je naveo potop na svet bezbožnih ljudi; i osudio gradove Sodom i Gomoru pretvorivši ih u pepeo, i time postavio bezbožnim ljudima primer onoga što treba da dođe“ (2. Petrova 2:5, 6).

Na koji način je u ovim prilikama kada je Bog kažnjavao ’bezbožnim ljudima postavljen primer onoga što treba da dođe‘? U svom pismu Solunjanima, Pavle  ukazuje na naše dane kada govori o tome da će Bog preko svog Sina, Isusa Hrista, doneti „osvetu onima koji ne poznaju Boga i onima koji nisu poslušni dobroj vesti“. Pavle još kaže: „Upravo će oni pretrpeti sudsku kaznu večnog uništenja“ (2. Solunjanima 1:8, 9). Očigledno je da svrha te kazne nije da pouči ili da ispravi one nad kojima će biti izvršena. Međutim, kada Jehova svoje obožavaoce poziva da prihvate njegovu disciplinu, on tada nema na umu kaznu za nepokajničke grešnike.

Značajno je da Jehova u Bibliji nije opisan kao neko ko prvenstveno kažnjava. Nasuprot tome, on je uglavnom opisan kao učitelj pun ljubavi i strpljenja (Jov 36:22, DK; Psalam 71:17; Isaija 54:13). Zaista, kada Bog disciplinuje da bi nekoga ispravio, on to uvek čini s ljubavlju i strpljenjem. Kada hrišćani razumeju svrhu discipline, mnogo im je lakše da je prihvate, kao i da imaju ispravan stav dok disciplinuju druge.

Disciplina od roditelja punih ljubavi

I u porodičnom krugu i u hrišćanskoj skupštini, potrebno je da svi razumeju svrhu discipline. To se posebno odnosi na one koji imaju autoritet, kao što su na primer roditelji. Poslovice 13:24 kažu: „Ko prut žali, sina svog mrzi, ko ga voli, na vreme ga kara [„disciplinuje“, NW].“

Kako roditelji treba da disciplinuju svoju decu? Biblija objašnjava: „Vi, očevi, ne razdražujte svoju decu, nego ih odgajajte u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“ (Efešanima 6:4). Ova opomena je ponovljena u sledećim rečima: „Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu potištena“ (Kološanima 3:21).

Hrišćanski roditelji koji razumeju svrhu discipline neće biti grubi. Načelo koje je zapisano u 2. Timoteju 2:24 može se primeniti i na to kako roditelji treba da disciplinuju svoju decu. Pavle je napisao: „Gospodov rob nema potrebe da se upušta u borbe, nego treba da bude fin prema svima, osposobljen da poučava.“ Histerični izlivi gneva, vikanje i uvredljive ili ponižavajuće izjave teško da se mogu nazvati disciplinom punom ljubavi i njima nema mesta u životu jednog hrišćanina (Efešanima 4:31; Kološanima 3:8).

Kada roditelji ispravljaju decu, potrebno je mnogo više nego samo da ih brzo i odlučno kazne. Većinu dece treba više  puta opomenuti pre nego što isprave svoje razmišljanje. Prema tome, roditelji moraju provoditi vreme s decom, biti strpljivi i mnogo razmišljati o tome na koji način će ih disciplinovati. Moraju zadržati na umu da deca treba da budu odgojena „u disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“. Takvo vaspitavanje traje godinama.

Hrišćanski pastiri disciplinuju s blagošću

Ista načela važe i za hrišćanske starešine. Kao pastiri puni ljubavi, oni nastoje da izgrade stado tako što pružaju pouku, uputstva i ukor kada je to potrebno. Oni pri tome imaju na umu koja je prava svrha discipline (Efešanima 4:11, 12). Ako bi njihov cilj bio samo da kazne onoga ko greši, oni bi to jednostavno uradili i ostalo bi na tome. Disciplina koja dolazi od Boga uključuje mnogo više od toga. Motivisani ljubavlju, starešine ustrajno pomažu onome ko greši. Pošto su iskreno zainteresovani za tu osobu, oni često više puta pokušavaju da pruže ohrabrenje i pouku.

U skladu sa savetom koji je zapisan u 2. Timoteju 2:25, 26, čak i kada disciplinuju one koji to nisu spremni da prihvate, starešine moraju da ih poučavaju „s blagošću“. Ovi stihovi nadalje objašnjavaju koja je svrha discipline: „Ne bi li im Bog dao pokajanje koje vodi do tačnog spoznanja istine, da se urazume i izvuku iz Đavolove zamke.“

Ponekad je neophodno da se nepokajnički grešnici isključe iz skupštine (1. Timoteju 1:18-20). Čak i takav drastičan korak treba shvatiti kao disciplinu, a ne samo kao kaznu. S vremena na vreme, starešine nastoje da posete isključene osobe koje su prestale s neispravnim postupanjem. Prilikom takvih poseta, starešine postupaju u skladu s pravom svrhom discipline tako što ukazuju osobi koje korake treba da preduzme kako bi se vratila u hrišćansku skupštinu.

Jehova je savršeni Sudija

Roditelji, hrišćanski pastiri i drugi kojima Pismo daje autoritet da disciplinuju druge, ovu odgovornost treba ozbiljno da shvate. Ne smeju dozvoliti sebi da osude druge kao nepopravljive. Zato disciplina koju oni pružaju nikada ne treba da poprimi oblik osvete ili neprijateljstva.

Doduše, Biblija ukazuje na to da će Jehova izvršiti strogu konačnu presudu.  Pismo čak kaže da je ’strašno upasti u ruke živog Boga‘ (Jevrejima 10:31). Međutim, nijedan čovek ne bi trebalo sebe da uporedi s Jehovom u ovom ili bilo kom drugom pogledu. I ne bi trebalo da iko ima razlog da oseća kako je strašno upasti u ruke roditelja ili nekog starešine u skupštini.

Jehova ima sposobnost da ostane savršeno uravnotežen kada disciplinuje. Ljudi nemaju tu sposobnost. Bog može da čita srca i da odredi kada se za nekog može reći da je nepopravljiv i da prema tome zaslužuje da primi konačnu kaznu. Za razliku od Boga, ljudi ne mogu da donesu takvu presudu. Zato, kada je potrebno disciplinovati nekoga, oni koji imaju autoritet treba uvek to da čine s ciljem da isprave osobu.

Prihvatiti Jehovinu disciplinu

Svima nama je potrebna Jehovina disciplina (Poslovice 8:33, NW). Mi čak treba da čeznemo za disciplinom koja se temelji na Božjoj Reči. Dok proučavamo Božju Reč, imamo priliku da nas lično on disciplinuje putem nje (2. Timoteju 3:16, 17). Međutim, ponekad ćemo disciplinu primiti i preko suhrišćana. Ako shvatimo s kojim motivom nam je pružena disciplina, to će nam pomoći da je spremno prihvatimo.

Apostol Pavle je priznao: „Istina, nikakva disciplina u prvi mah ne izgleda da je radost, nego žalost.“ A onda je dodao: „Ali onima koji su poučeni njome posle donosi miran plod, naime pravednost“ (Jevrejima 12:11). Disciplina koju nam Jehova pruža izraz je njegove duboke ljubavi prema nama. Bilo da primamo ili da pružamo disciplinu, zadržimo na umu svrhu Božje discipline i uzmimo u obzir mudar biblijski savet: „Upamti nauk [„prihvati disciplinovanje“, NW], ne napuštaj ga, čuvaj ga, jer ti je život tvoj u njemu“ (Poslovice 4:13).

[Slike na 21. strani]

Nepokajnički grešnici zaslužuju Božju sudsku kaznu, a ne disciplinu

[Slike na 22. strani]

Motivisani ljubavlju, starešine provode vreme u proučavanju i pomaganju onima koji greše

[Slike na 23. strani]

Roditelji strpljivo i s ljubavlju odgajaju decu u „disciplini i usmeravanju razmišljanja u skladu s Jehovinim“