Dobra vest donosi plod na San Tomeu i Prensipeu

VEĆINA ljudi verovatno nikada nije čula za San Tome i Prensipe. Ova ostrva se uglavnom ne mogu naći u prospektima za godišnje odmore. Na karti sveta izgledaju kao tačkice smeštene u Gvinejskom zalivu blizu zapadne obale Afrike. San Tome se nalazi gotovo na ekvatoru, a Prensipe malo prema severoistoku. Na ovim ostrvima vlada vlažna klima s puno kiše, zbog čega bujaju tropske kišne šume koje pokrivaju padine planina visokih i preko 2 000 metara.

Na ovim tropskim ostrvima, koja su okružena plavetnilom vode i plažama oivičenim palmama, žive prijateljski nastrojeni, srdačni ljudi sa zanimljivom mešavinom kultura, što je rezultat njihovog afričko-evropskog porekla. Stanovnici kojih ima 170 000 bave se proizvodnjom kakaoa, glavnog izvoznog artikla, kao i poljoprivredom i ribolovom. Međutim, zadnjih godina je na ovim ostrvima teško doći do hrane.

Ipak, poslednja decenija 20. veka bila je svedok jednog događaja koji snažno utiče na život sve većeg broja ljudi na ovim ostrvima. Vlada San Tomea i Prensipea je u junu 1993. zakonski priznala Jehovine svedoke čime je okončano jedno dugo i teškoćama obeleženo poglavlje istorije Jehovinih svedoka na ovim ostrvima.

Seme sejano u nevolji

Izgleda da je prvi Svedok došao u ovu zemlju početkom 1950-ih, kada su zatvorenici iz drugih portugalskih kolonija u Africi bili poslati u radne logore na ovim ostrvima. Taj Svedok, jedan Afrikanac  koji je bio pionir, to jest punovremeni sluga, bio je prognan iz Mozambika zato što je u toj zemlji propovedao dobru vest o Božjem Kraljevstvu. Ovaj usamljeni Svedok se bacio na posao, i u roku od šest meseci 13 osoba je učestvovalo u širenju dobre vesti. Kasnije su pod sličnim okolnostima došli još neki Svedoci iz Angole. Tokom svog zatočeništva koristili su svaku priliku da prenose dobru vest lokalnom stanovništvu.

Do 1966, sva braća koja su izdržavala kazne na San Tomeu vratila su se na afričko kopno. Mala grupa objavitelja Kraljevstva koji su ostali na ovim ostrvima hrabro je nastavila dalje. Oni su se okupljali da bi proučavali Bibliju, zbog čega su bili proganjani, tučeni i zatvarani, a nije bilo nikoga da ih poseti i ohrabri. Ova zemlja je 1975. godine stekla nezavisnost od Portugala i seme istine o Kraljevstvu je polako ali sigurno počelo da donosi plod.

Porast i gradnja

U istom mesecu 1993. godine u kom je dobijeno zakonsko priznanje, dostignut je novi najveći broj od 100 objavitelja Kraljevstva. Iste godine su iz Portugala došli specijalni pioniri. Lokalno stanovništvo ih je zavolelo zato što su se potrudili da nauče portugalski kreolski. Najvažniji zadatak koji je tada trebalo obaviti bio je da se pronađe zemljište za Dvoranu Kraljevstva. Kada je čula da je potrebno zemljište, jedna sestra po imenu Marija dala je polovinu placa na kojem je živela u svojoj maloj kući. Taj deo placa je bio dovoljno velik da se na njemu sagradi velika Dvorana Kraljevstva. Marija nije znala da su neki ambiciozni preduzimači bacili oko na taj plac zato što ona nije imala živih rođaka. S Marijom je jednog dana razgovarao jedan ugledan poslovan čovek.

„Nije dobro ono što sam čuo!“, rekao joj je. „Čuo sam da ste dali plac. Zar ne znate da taj plac vredi mnogo novca zato  što se nalazi baš ovde u gradu?“

„Koliko biste mi vi platili da sam ga ponudila vama?“, upitala je Marija. Pošto taj čovek nije odgovorio, Marija je nastavila: „Kada biste mi dali i sav novac ovog sveta, to ne bi bilo dovoljno zato što se novcem ne može kupiti život.“

„Nemate dece, zar ne?“, upitao je čovek.

Marija je na kraju razgovora rekla: „Ovaj plac pripada Jehovi. On mi je dao da ga koristim toliko mnogo godina i ja mu ga sada vraćam. Ja se nadam da ću živeti večno.“ Zatim je upitala tog čoveka: „Vi ne možete da mi ponudite večni život, zar ne?“ Taj čovek nije prozborio više ni reč, okrenuo se i otišao.

Na tom mestu je uz pomoć osposobljene braće iz Portugala sagrađen lep objekat na sprat. Ispod čitavog objekta se nalazi podrum, tu je zatim prostrana Dvorana Kraljevstva i stambeni prostor. Tu su i učionice u kojima se održavaju škole za starešine, sluge pomoćnike i pionire. Sada dve skupštine tu održavaju sastanke, zbog čega je ova Dvorana u prestonici obrazovni centar za čisto obožavanje.

U Mi-Sošiju postoji skupština sa 60 revnih objavitelja. Pošto su se sastanci održavali u jednoj improvizovanoj Dvorani Kraljevstva koja se nalazila na plantaži banana, postalo je očigledno da treba sagraditi prikladnu Dvoranu Kraljevstva. To je stavljeno do znanja opštinskim zvaničnicima i s obzirom da su oni bili povoljno naklonjeni, ponudili su jedno dobro parče zemljišta u glavnoj ulici. Uz pomoć braće iz Portugala koja su koristila metod brze gradnje, za dva meseca je izgrađena lepa Dvorana Kraljevstva. Ljudi iz tog grada su jedva verovali svojim očima. Jedan inženjer iz Švedske, koji je u tom gradu radio na jednom građevinskom projektu, bio je zapanjen kada je video braću i sestre kako rade. On je rekao: „Ovo je neverovatno! Jehovini svedoci ovde u Mi-Sošiju koriste metod brze gradnje! I mi tako treba da gradimo.“ Na posvećenju te Dvorane Kraljevstva, koje je održano 12. juna 1999, bilo je 232 prisutnih. Ova Dvorana je postala glavna atrakcija za posetioce Mi-Sošija.

 Istorijski kongres

Istorijski događaj za Jehovine svedoke na San Tomeu i Prensipeu bio je trodnevni Oblasni kongres „Božanska pouka“ održan u januaru 1994 — to je bio prvi kongres na ovim ostrvima. Taj kongres je bio održan u najboljoj klimatizovanoj dvorani u zemlji. Možeš li da zamisliš radost 116 objavitelja Kraljevstva kada su videli mnoštvo od 405 prisutnih, i kada su prvi put gledali biblijsku dramu i dobili kongresna izdanja? Dvadeset predanih osoba krstilo se na jednoj tropskoj plaži.

Jedna novina koja je privukla pažnju javnosti bili su bedževi koje su nosili delegati. Zbog 25 posetilaca iz Portugala i Angole, ovaj kongres je poprimio međunarodni karakter. Brzo se razvila srdačna hrišćanska ljubav i mnogi su plakali kada je došlo vreme za rastanak (Jovan 13:35).

Novinari Državnog radija su došli na kongres i intervjuisali nadglednika kongresa. Takođe su emitovali isečke iz nekoliko govora. Ovo je zaista bio istorijski događaj i pomogao je ovim dugo izolovanim, vernim Svedocima da osete da su deo Jehovine vidljive organizacije.

Donošenje ploda na hvalu Jehovi

Kada poruka o Kraljevstvu donese plod, ona podstiče na dobro ponašanje koje donosi hvalu i čast Jehovi (Titu 2:10). Jedna tinejdžerka je uživala u onome što je učila na svom sedmičnom biblijskom studiju. Međutim, otac joj je zabranio da posećuje skupštinske sastanke. Kada mu je s poštovanjem objasnila koliko su važni hrišćanski sastanci i koliko joj je stalo da prisustvuje na njima, on ju je istog trena izbacio iz kuće. Očigledno je mislio da će uraditi ono što mnogi mladi rade — da će brzo početi da živi s nekim mladićem. Kada je otac saznao da kao hrišćanka živi primerno i časno, to ga je podstaklo da je ponovo primi u kuću i dozvoli joj da bez ikakvih smetnji služi Jehovi.

Drugi primer pruža vođa jedne muzičke grupe. Živeo je nemoralno, što je s vremenom dovelo do razočaranja. Dok je tragao za svrhom života, stupio je u kontakt sa Svedocima. Kada je počeo da živi u skladu s biblijskim moralnim merilima, o tome je pričao ceo grad. Ubrzo je uvideo da treba da prekine svaki kontakt s lošim društvom (1. Korinćanima 15:33). Zatim je preduzeo važan korak — krštenje u znak svog predanja Jehovi.

Nekoliko mladih je tragalo za pravom religijom. Potraga ih je dovela do razgovora s pastorima nekoliko protestantskih crkava, ali jedini ishod tih razgovora bila je još veća konfuzija i razočaranje. Na kraju su postali nasilne skitnice i ismevali su se svemu što je imalo veze s religijom.

Dok je jednog dana jedan Jehovin svedok, koji je bio misionar, išao na biblijski studij, zaustavio se kod tih mladih ljudi. Želeli su da im odgovori na neka pitanja i zato su ga pozvali u dvorište i ponudili mu da sedne na jednu malu stolicu. Usledila je bujica pitanja o temama kao što su duša, paklena vatra, život na nebu i kraj sveta. Taj Svedok je na sva pitanja odgovorio iz Biblije koju mu je dao vođa te grupe. Oko sat vremena kasnije, vođa, koji se zvao Lo, rekao je misionaru: „Kada smo te pozvali da dođeš i odgovoriš nam na pitanja, nameravali smo da te ismejemo kao što smo uradili s pripadnicima drugih religija. Mislili smo da niko ne može da odgovori na ta pitanja. Ali ti si uspeo i to koristeći samo Bibliju! Reci mi, kako mogu da naučim više o Bibliji?“ S Loom je započet biblijski studij i on je ubrzo počeo da dolazi na sastanke. Kratko posle toga je napustio tu grupu i prestao da bude nasilan. U roku od godinu dana predao je svoj život Jehovi i krstio se. On sada služi kao sluga pomoćnik.

 Jedan čvrsto ukorenjen lokalni običaj jeste da parovi jednostavno žive zajedno bez zakonske registracije braka. Mnogi godinama žive zajedno i imaju decu. Njima je teško da prihvate Božje gledište o ovom pitanju. Ohrabrujuće je videti kako je Božja Reč pomogla jednom čoveku da savlada tu prepreku (2. Korinćanima 10:4-6; Jevrejima 4:12).

Antonio je shvatio da treba da ozakoni svoj brak i planirao je da to uradi nakon berbe kukuruza, kada bi imao nešto novca za svadbu. Noć pre berbe, lopovi su došli i pokrali njegov kukuruz. Odlučio je da sačeka iduću godinu, međutim, kukuruz mu je i tada bio ukraden. Kada mu je propao još jedan pokušaj da prikupi novac, Antonio je uvideo ko je u stvari bio njegov protivnik. Rekao je: „Neće Satana da me nasamari još jednom. Za mesec i po ćemo se venčati, sa svadbom ili bez nje!“ Tako je i bilo, i na njihovo iznenađenje, prijatelji su doneli piliće, patke i jednu kozu za svadbeni ručak. Nakon što su ozakonili svoj brak, Antonio i njegova žena — zajedno s njihovo šestoro dece — krstili su se u znak svog predanja Jehovi.

Na Prensipeu

Pokrajinski nadglednik i pioniri sa San Tomea zadnjih godina posećuju 6 000 ljudi koji žive na Prensipeu. Ti ostrvljani su vrlo gostoljubivi i žele da čuju ono što Svedoci imaju da im kažu. Jedan čovek je pročitao traktat koji su mu ostavili i sledećeg dana je potražio pionire da bi im pomogao da podele još traktata. Pioniri su mu objasnili da je to delo koje oni treba da urade, ali ovaj čovek je insistirao na tome da ide s njima od vrata do vrata da bi ih predstavio ljudima i rekao im da pažljivo slušaju. Čovek je na kraju otišao, ali prvo je pohvalio pionire za važno delo koje obavljaju.

Dva pionira sa San Tomea su se 1998. preselila na Prensipe i ubrzo su započeli 17 kućnih biblijskih studija. Delo je nastavilo da se širi i ubrzo je na Skupštinskom studiju knjige u proseku bilo prisutno 16 osoba, a više od 30 ih je prisustvovalo govoru za javnost. Gradski zvaničnici su obavešteni da je potrebno mesto za sastajanje i na sreću, dobijen je plac za gradnju Dvorane Kraljevstva. Braća sa San Tomea su se dobrovoljno javila da izgrade malu Dvoranu Kraljevstva koja ima i smeštaj za dva specijalna pionira.

Nesumnjivo je da dobra vest donosi sve više ploda na ovim udaljenim ostrvima (Kološanima 1:5, 6). U januaru 1990, na San Tomeu i Prensipeu bilo je 46 objavitelja. Tokom službene 2002. godine dostignut je novi najveći broj od 388 objavitelja Kraljevstva! U punovremenoj službi učestvuje više od 20 posto objavitelja, i vodi se oko 1 400 kućnih biblijskih studija. Na Memorijalu održanom 2001. bilo je rekordnih 1 907 prisutnih. Zaista, Jehovina reč se brzo širi i slavi na ovim tropskim ostrvima (2. Solunjanima 3:1).

[Okvir/Slika na 12. strani]

Popularne radio-emisije

Jedna publikacija koja je izuzetno cenjena na ovim ostrvima jeste knjiga Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja. a Na Državnom radiju se svake druge sedmice emituje jedna 15-minutna emisija pod tim naslovom. Uzbudljivo je čuti spikera kako pita: „Mladi, kako znate da li se radi o pravoj ljubavi ili zaljubljenosti?“, i zatim čita neki deo knjige! (Vidi 31. poglavlje.) U jednoj sličnoj emisiji iznose se izabrani delovi knjige Tajna porodične sreće. b

[Fusnote]

[Slika na 9. strani]

Prva Dvorana Kraljevstva na San Tomeu sagrađena 1994.

[Slike na 10. strani]

1. Brzo izgrađena Dvorana Kraljevstva u Mi-Sošiju

2. Istorijski Oblasni kongres održan je u ovoj dvorani

3. Srećni kandidati za krštenje na kongresu

[Izvor slike na 8. strani]

Zemlja: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.