Jakov je cenio duhovne vrednosti

JAKOVLJEV život je bio pun sukoba i nevolja. Zbog gneva svog brata blizanca koji je hteo da ga ubije, Jakov je morao da pobegne kako bi sačuvao život. Zbog toga što je bio prevaren, nije se oženio devojkom koju je voleo, nego se najpre oženio drugom devojkom, i na kraju je imao četiri žene i mnoge probleme (Postanje 30:1-13). Dvadeset godina je radio za čoveka koji ga je iskorišćavao. Borio se sa anđelom i zadobio povredu koja je ostavila trajne posledice. Ćerka mu je silovana, njegovi sinovi su izazvali masakr, a uz to je i tugovao zbog tragičnog gubitka voljenog sina i voljene žene. Prisiljen da se u starosti preseli u drugu zemlju kako bi pobegao od gladi, on je rekao da je dana njegovog života bilo ’malo‘ i da su bili „zli“ (Postanje 47:9). Uprkos svemu tome, Jakov je bio duhovan čovek koji se uzdao u Boga. Da li je pogrešio što se uzdao u Boga? Šta možemo naučiti ako razmotrimo neka od Jakovljevih iskustava?

Potpuno drugačiji od svog brata

Razlog za neslogu između Jakova i njegovog brata bio je taj što je Jakov cenio duhovne vrednosti, dok ih je Isav prezreo. Jakov je bio zainteresovan za obećanje koje je putem saveza dato Avrahamu i posvetio se brizi oko porodice koju je Bog odredio za naslednike. Jehova ga je zato „zavoleo“. Jakov je bio „besprekoran“, što je izraz koji ukazuje na jednu izuzetnu moralnu odliku. Za razliku od njega, Isav je tako malo mario za svoje duhovno nasleđe da ga je prodao Jakovu za nešto beznačajno. Kada je Jakov, uz Božje odobrenje, tražio ono što mu pripada i kada je dobio blagoslov koji je najpre bio namenjen njegovom bratu, Isava je obuzela želja za osvetom. Jakov je tada morao da napusti svoje voljene, ali ono što se desilo posle toga sigurno ga je ohrabrilo (Malahija 1:2, 3; Postanje 25:27-34, NW; 27:1-45).

Bog je Jakovu u snu pokazao anđele koji se penju i silaze niz merdevine, to jest kamene stepenice postavljene između neba i zemlje, i rekao mu je da će zaštititi njega i njegovo potomstvo. „Svi narodi na zemlji blagosloviće se u tebi i u porodu tvome. Evo ja sam s tobom, čuvaću te svuda kud ti ideš i vratiću te u ovu zemlju; jer te neću napustiti dokle god ne učinim što ti rekoh“ (Postanje 28:10-15).

 Kakvo ohrabrenje! Jehova je potvrdio da će obećanja data Avrahamu i Isaku duhovno obogatiti Jakovljevu porodicu. Jakovu je pokazano da anđeli mogu da služe onima koji imaju Božju naklonost i dobio je potvrdu da će ga Bog štititi. U znak zahvalnosti, Jakov se zavetovao da će biti veran Jehovi (Postanje 28:16-22).

Jakov ni u kom slučaju nije nepravedno prisvojio Isavovo nasleđe. Pre nego što su se rodili, Jehova je rekao da će ’stariji služiti mlađem‘ (Postanje 25:23, NW). Neko bi mogao pitati: ’Zar ne bi bilo lakše da je Bog učinio da se Jakov rodi prvi?‘ Ono što se kasnije dešavalo uči nas nekim važnim istinama. Bog nije rezervisao svoje blagoslove za one koji smatraju da imaju pravo na njih, već pokazuje nezasluženu dobrotu prema onima koje on izabere. Tako je pravo prvenaštva pripalo Jakovu, a ne njegovom starijem bratu, koji to nije cenio. Slično tome, prirodni Jevreji su kao nacija pokazali isti stav kao Isav, i zbog toga su bili zamenjeni duhovnim Izraelom (Rimljanima 9:6-16, 24). Dobar odnos s Jehovom ni danas niko ne može dobiti kao neko nasledstvo za koje se nije trudio, čak i ako je rođen u bogobojaznoj porodici ili u takvom okruženju. Svi koji žele da imaju Božji blagoslov, moraju se truditi da budu pobožni i moraju zaista ceniti duhovne stvari.

Lavan ga je primio

Kada je stigao u Padan-Aram da pronađe ženu među svojim rođacima, Jakov je kod studenca sreo svoju rođaku Rahelu, Lavanovu ćerku, i pomerio je jedan težak kamen kako bi ona mogla da napoji životinje koje je čuvala. a Rahela je požurila kući da javi da je Jakov stigao i Lavan je brzo otišao da se sretne s njim. Ako se Lavan prisetio kakvo je bogatstvo njegova porodica dobila od Avrahamovog sluge, sada se sigurno razočarao, jer je Jakov došao praznih ruku. Pa ipak, Lavan je očigledno video nešto što bi mogao da iskoristi — vrednog radnika (Postanje 28:1-5; 29:1-14).

Jakov je ispričao svoju priču. Ne zna se da li je pomenuo smicalicu koju je upotrebio da dobije pravo prvenaštva, ali nakon što je čuo „sve ove stvari“, Lavan je rekao: „Zaista si ti kost moja i put moja“. Jedan izučavalac kaže da se ova fraza može razumeti kao srdačan poziv Jakovu da ostane ili priznanje da srodstvo obavezuje Lavana da ga zaštiti. Šta god da je u pitanju, Lavan je uskoro počeo da razmišlja o tome kako bi mogao da iskoristi svog nećaka.

Lavan je pomenuo ono što će sledećih dvadeset godina biti seme razdora. „Zar badava da mi služiš zato što si mi rod?“, pitao ga je. „Kaži mi koja će ti biti plata.“ Iako se Lavan pretvarao da je dobrodušni ujak, svoje rodbinske veze s Jakovom sveo je na poslovni ugovor. Pošto je Jakov voleo Rahelu, odgovorio je: „Služiću ti sedam godina za Rahelu, mlađu kćer tvoju“ (Postanje 29:15-20).

Plaćanje cene za nevestu nevestinoj porodici smatralo se veridbom. Mojsijev zakon je kasnije propisao 50 sikala srebra kao cenu za device koje su bile zavedene. Izučavalac Gordon Venam smatra da je to bila „najveća cena za nevestu“, ali da su uglavnom cene za nevestu bile „mnogo manje“ (Ponovljeni zakoni 22:28, 29). Jakov nije mogao da plati tu cenu. Ponudio je Lavanu da mu služi sedam godina. „S obzirom na to da su sezonski radnici u starim vavilonskim vremenima primali platu između pola i jednog sikla“, (od 42 do 84 sikla za sedam godina), nastavlja Venam, „Jakov je Lavanu ponudio veoma privlačan dar u zamenu za Rahelinu ruku.“ Lavan je to spremno prihvatio (Postanje 29:19).

Pošto je tako mnogo voleo Rahelu, sedam godina je Jakovu izgledalo kao „nekoliko dana“. Nakon toga, on je zatražio svoju nevestu koja je bila pod velom, nimalo ne  sumnjajući da ga je Lavan prevario. Zamisli kako je bio šokiran kada je sledećeg jutra shvatio da nije imao odnose s Rahelom, nego s njenom sestrom Lijom! Jakov je pitao: „Što si mi to učinio? Ne služih li ti za Rahelu? Zašto si me prevario?“ Lavan je odgovorio: „Nije u našemu mestu običaj da se uda mlađa pre starije. Navrši nedelju dana s tom, pa ćemo ti dati i drugu za službu što ćeš mi još drugih sedam godina služiti“ (Postanje 29:20-27). Bespomoćnom i prevarenom Jakovu nije preostalo ništa drugo nego da prihvati te uslove ukoliko je želeo Rahelu.

Za razliku od prvih sedam godina, narednih sedam godina su bile veoma teške. Kako je Jakov mogao preći preko Lavanove podle prevare? A šta će biti s Lijom, koja je sarađivala s Lavanom u tome? Naravno, Lavana ni najmanje nije bilo briga za to što će Lija i Rahela zbog njega imati buran život. Njegova glavna briga bio je njegov lični interes. Rahelinoj ogorčenosti dodata je i ljubomora kada je Lija za kratko vreme rodila četiri sina, dok je ona ostala nerotkinja. Tada je Rahela, očajnički želeći decu, odlučila da dâ svoju sluškinju da rodi dete umesto nje, a i Lija je iz suparništva isto to učinila. Jakov je sada imao četiri žene, dvanaestoro dece i porodicu koja je bila sve samo ne srećna. Pa ipak, Jehova je od Jakova stvarao veliku naciju (Postanje 29:28–30:24).

Jehova ga je obogatio

Iako je doživljavao iskušenja, Jakov je video da je Bog s njim, kao što je i obećao. I Lavan je video da je tako, jer su od nekoliko životinja koje je poverio Jakovu nastala velika stada. Pošto nije želeo da pusti Jakova da ode, Lavan je ponudio Jakovu da kaže po kojoj ceni bi ostao da mu služi dalje, na šta je Jakov tražio neobične šarene životinje koje se rode u Lavanovim stadima. Kaže se da su u tom kraju ovce uglavnom bile bele, a koze uglavnom crne ili tamnosmeđe; samo mali broj njih bile su šarene. Tako je, misleći da je dobro prošao, Lavan spremno pristao i odmah je sklonio sve svoje životinje s neobičnim šarama, kako bi sprečio da se mešaju sa stadima za koja se još uvek brinuo Jakov. On je očigledno mislio da će Jakov imati malo koristi od ove nagodbe, da sigurno neće dobiti ni 20 posto jarića i jaganjaca, što je u drevna vremena pastir obično dobijao kao platu. Međutim, Lavan nije bio u pravu, jer je Jehova bio s Jakovom (Postanje 30:25-36).

Bog je pomogao Jakovu da uzgoji napredne životinje onakve boje kakve je želeo (Postanje 30:37-42). Premda je za uzgoj takvih životinja postojala mala verovatnoća, izučavalac Naum Sarna objašnjava da bi se „naučno gledano, željeni rezultati mogli postići postepenim ukrštanjem... jednobojnih životinja koje su nosile recesivne gene usled kojih nastaje pegavost i takve životinje se mogu prepoznati... po [svojoj] hibridnoj snazi“.

Primetivši rezultate, Lavan je pokušao da promeni dogovor koji je određivao koje će životinje pripasti njegovom nećaku — prugaste, pegave ili šarene. Lavan je gledao kako bi mogao da izvuče korist, ali bez obzira na to kako bi on promenio dogovor, Jehova se uvek pobrinuo da Jakov dobro prođe. Lavan je mogao samo da škrguće zubima. Jakov je uskoro stekao veliko bogatstvo, stada, sluge, kamile i magarce, ali ne zahvaljujući svojoj nadarenosti, nego zahvaljujući tome što ga je Jehova podržavao. Jakov je kasnije objasnio Liji i Raheli: „Otac me je vaš varao i menjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da mi učini zlo... Bog uze stoku ocu vašemu i dade je meni.“ Osim toga, Jehova je uverio Jakova da je video sve što mu je Lavan radio, ali da Jakov ne treba da brine. „Vrati se u zemlju svoju i u rod svoj“, rekao je Bog, „i ja ću ti dobro činiti!“ (Postanje 31:1-13; 32:9).

Kada se napokon oslobodio prevrtljivog Lavana, Jakov se uputio kući. Iako je prošlo već dvadeset godina, on se još uvek bojao Isava, posebno kada je čuo da mu ide u susret sa četiri stotine ljudi. Šta je Jakov mogao da učini? Pošto je bio duhovan  čovek i uvek imao poverenje u Boga, on je postupio s verom. Molio se, priznajući da nije dostojan Božje velikodušnosti i osvrćući se na Njegova obećanja, molio ga je da njega i njegovu porodicu izbavi iz Isavovih ruku (Postanje 32:2-12).

A onda se desilo nešto neočekivano. Jedan stranac, za koga se ispostavilo da je bio anđeo, rvao se s Jakovom tokom noći i jednim dodirom mu je iščašio kuk. Jakov nije hteo da ga pusti sve dok ga anđeo nije blagoslovio. Prorok Osija je kasnije rekao da je Jakov ’plakao da bi izmolio milost za sebe‘ (Osija 12:2-4, NW; Postanje 32:24-29). Jakov je znao da kada su se ranije anđeli pojavljivali, to je bilo u povezanosti sa ispunjenjem avrahamskog saveza, koji je trebalo da se ispuni preko njegovog potomstva. Zato se energično borio i dobio je blagoslov. Tada je Bog promenio njegovo ime u Izrael, što znači „onaj koji se borio s Bogom“, to jest „Bog se bori“.

Da li si spreman da se boriš?

Borba sa anđelom i ponovni susret sa Isavom nisu bile jedine poteškoće s kojima je Jakov morao da se suoči. Pa ipak, događaji koji su ovde razmotreni pokazuju kakav je čovek on bio. Dok Isav nije hteo ni malo da trpi glad kako bi sačuvao svoje prvenaštvo, Jakov se celog svog života borio kako bi dobio blagoslove, čak se i rvao sa anđelom. Kao što je Bog obećao, Jakov je imao Njegovo vođstvo i zaštitu, i postao je praotac jednog velikog naroda i Mesijin predak (Matej 1:2, 16).

Da li si ti spreman da se naprežeš kako bi dobio Jehovin blagoslov, da se takoreći boriš za njega? Danas je život pun poteškoća i izazova za one koji žele da vrše Božju volju, i ponekad je potrebna prava borba kako bi se donela ispravna odluka. Pa ipak, Jakovljev dobar primer pruža nam snažan motiv kako bismo se držali nade da ćemo dobiti nagradu koju je Jehova stavio pred nas.

[Fusnota]

[Slike na 31. strani]

Jakov se celog života borio kako bi dobio blagoslove