Pitanja čitalaca

Na koga je Jehova mislio kada je prema Postanju 3:22 rekao „jedan od nas“?

Izgleda da je Jehova mislio na sebe i svog jedinorođenog Sina kada je rekao: „Čovek posta kao jedan od nas s poznanja dobra i zla“ (Postanje 3:22). Hajde da vidimo zašto to možemo reći.

Jehova je ove reči izgovorio nakon što je izrekao kaznu prvom ljudskom paru. Neki smatraju da je izraz „jedan od nas“ u obliku majestetičkog plurala, kao kada bi neki kralj rekao „nismo zadovoljni“ iako misli samo na sebe. Međutim, govoreći o Postanju 1:26 i 3:22, biblijski izučavalac Donald E. Gauen kaže: „U S[tarom] Z[avetu] nema dokaza za većinu ponuđenih objašnjenja u koja spadaju majestetički plural... i množina koja ukazuje na više osoba u jednom Božanstvu... Nijedno od ovih objašnjenja nema mnogo smisla kada se uzme u obzir 3:22, gde se pominje izraz ’jedan od nas‘.“

Da li je Jehova možda mislio na Satanu Đavola koji je počeo sam da odlučuje šta je ’dobro‘ a šta ’zlo‘ i koji je naveo prve ljude da isto to čine? To nije razumno objašnjenje. Jehova je ovde upotrebio izraz „jedan od nas“ (kurziv naš). Satana više nije bio među mnoštvom Jehovinih vernih anđela, tako da on nije mogao biti ubrojan među one koji su na Jehovinoj strani.

Da li je Bog mislio na verne anđele? Ne možemo ništa da tvrdimo. Međutim, ključ za razumevanje nalazi se u sličnosti izraza iz Postanja 1:26 i 3:22. U Postanju 1:26 čitamo da je Jehova rekao: „Da načinimo čoveka po obličju i po prilici našoj“ (kurziv naš). Kome je uputio ove reči? O duhovnom stvorenju koje je postalo savršeni čovek Isus, apostol Pavle je rekao: „On je slika nevidljivog Boga, prvorođenac svega stvarstva; jer je posredstvom njega sve drugo bilo stvoreno na nebesima i na zemlji“ (Kološanima 1:15, 16). Da, izgleda logično da se Jehova u Postanju 1:26 obratio svom jedinorođenom Sinu, ’veštom graditelju‘ koji je bio uz njega dok je stvarao nebesa i zemlju (Poslovice 8:22-31, NW). Sličnost ovog izraza sa izrazom koji se pojavljuje u Postanju 3:22 ukazuje na to da se Jehova ponovo obratio onome ko mu je najbliskiji, svom jedinorođenom Sinu.

Božji jedinorođeni Sin je očigledno imao spoznanje „dobra i zla“. S obzirom da je dugo bio s Jehovom i da je bio blizak s njim, on je sigurno dobro upoznao način na koji razmišlja njegov Otac, kao i njegova načela i merila. Uveren u to da njegov Sin zna kako on razmišlja, kao i da je lojalan tim načelima i merilima, Jehova mu je možda dao izvesnu meru slobode da u nekim situacijama uradi nešto bez dogovora s njim. Tako bi Sin u izvesnoj meri imao sposobnost i ovlašćenje da odredi šta je dobro, a šta zlo. Međutim, za razliku od Satane, Adama i Eve, on nije postavio nijedno merilo koje bi bilo suprotno Jehovinim merilima.